Gajenje, sakupljanje, upotreba

DRVENASTE BILJKE SA SAPONOZIDIMA

BREZA

Betula verrucosa Ehrh.

FAMILIJA: Betulaceae

Narodna imena:
Obična breza, žalosna breza, jadika, metla, metlovina.

Breza

Breza raste u bukovim i jelovim šumama Evrope i Azije, i prostire se na severu sve do 65°. U našoj zemlji takode je česta vrsta. Gaji se kao dekorativno drvo, a javlja se i kao pionirska vrsta na krčevinama i suvim staništima.

Botaničke osobine

Breza je listopadno drvo, visoko do 30 m, sa belom korom i visećim povijenim granama, pokrivenim bradavicama. Listovi su spiralno raspoređeni na peteljkama dugim 2 — 3 cm. Liske su trouglaste, duge do 7 cm i široke oko 4 cm, na vrhu zašiljene, po obodu dvostruko nazubljene. Pupoljci su sivosmeđi, jajasto-kupastog oblika, sa tri tanke ljuske, često lepljive. Cvetovi su jednopolni a biljka jednodoma. Muški cvetovi (rese) se pojavljuju u jesen, udruženi 2-3 bez drške, dok se ženske rese javljaju u proleće, i za razliku od muških imaju drške. Breza cveta od aprila do maja. Plod je orašica sa jednom semenkom.

Breza se gaji kao dekorativno drvo

Hemijski sastav i upotreba

Lišće breze (Betulae folium) sadrži do 3% flavonoida (hiperozid, kvercetin, miricitin), tanine, saponozide, 0,05% etarskog ulja, gorke materije (formula br. 39).

Kao droga mogu se koristiti i lisni pupoljci (B. gemmae) koji za razliku od lišća, sadrže više etarskog ulja (3,5-5,3%). Katran (Betulae pyroleum) se sastoji od smeše fenolnih derivata i nekih organskih kiselina.

List kao i lisni pupoljci se koriste u obliku čaja, za lečenje mokraćnih puteva. Deluju kao diuretik, uroantiseptik, blag dijaforetik i holagog. Brezov katran se upotrebljava za izradu raznih preparata koji se koriste protiv šuge i raznih kožnih gljivičnih oboljenja, za porast i sprečavanje opadanja kose. U kozmetičkoj industriji breza služi za dobijanje raznih šampona i losiona. Mladi listovi breze mogu se mešati sa raznim povrćem za spravljanje čorbi i drugih jela. Osušene i samlevene rese, u slučaju oskudice, mogu se koristiti zajedno sa pšeničnim brašnom za mešenje hleba.

Svež brezov sok (Betulae succus) je bezbojna tečnost prijatnog ukusa koja curi iz napravljenih otvora na donjem delu stabla; sadrži šećere, vitamine i mineralne materije, a služi kao osvežavajući napitak, okrepljujuće sredstvo i za izradu raznih proizvoda (sirup, kvas, vino i dr.). Ako zbog prisutnog šećera sok provri, od njega nastaje vino, koje pomaže pri lečenju nekih bubrežnih oboljenja, arteriosklero­ze, gojaznosti i pri pojavi belančevina u mokraći. Od brezovog drveta suvom destilacijom izraduje se medicinski drveni ugalj (Carbo medicinalis) koji se upotrebljava kao dezinficijent i adsorptivno sredstvo. Kora breze služi kao tehnička sirovina za dobijanje tanina za štavljenje kože.

Kora breze služi kao tehnička sirovina za dobijanje tanina za štavljenje kože

Sakupljanje

Lišće kao i lisni pupoljci beru se u toku proleća (jun i jul), i suše u tankom sloju rasprostrti na hladnom i promajnom mestu, ili u sušnici na temperaturi 45°C. Osušena droga je zelene boje, karakterističnog mirisa i nagorkog ukusa. Mlade grančice sa sočnim, jedrim i lepljivim pupoljcima odsecaju se krajem zime ili početkom proleća, vezuju u kite i suše na promaji, nakon čega se odvajaju pupoljci.

Odnos svežeg i suvog lišća je 4,5 :1.

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2002.