Od primitivnog do progresivnog za jednu deceniju

TREŠNJE U TURSKOJ

Novi Sad, 2007

Turska najveći proizvođač trešanja u svetu

  • Turski uzgajivači trešanja brzo su unapredili svoje zasade i svoje veštine. Turska je sada najveći proizvodač trešanja u svetu.
  • Prvi put sam posetio regione u kojima se gaji trešnja u Turskoj 1995. godine i naišao na dosta veoma kvalitetnih trešanja gajenih uz veoma malo znanja o osnovnim principima proizvodnje. 2005. godine sam ponovo boravio u Turskoj da bih prisustvovao Petom medunarodnom simpozijumu o trešnji u Bursi, na oko 4 sata južno od Istanbula preko Mramornog mora.
  • Mnogo toga se izmenilo u poslednjih 10 godina. Turska je tek počinjala da utiče na evropsko tržište na taj način da su se evropski proizvodači trešanja uplašili konkurencije. Tehnologije gajenja u Turskoj bile su veoma primitivne, nadnice su bile veoma niske, a rat na Balkanu često je prekidao prevoz trešanja od Turske do Evrope.
  • Sa nestrpljenjem sam čekao da vidim progres koji je napravljen uposlednjoj deceniji. Moj domaćin bio je Cihangir Korkmaz, upravnik rasadnika za Alara korporaciju, najvećeg izvoznika trešanja u Turskoj koji kontroliše 24% tržišta.
  • Najveći deo trešanja sa kvalitetom za izvoz koje se gaje u Turskoj, nađu svoj put do Evrope, što je činjenica koju evropski uzgajivači trešanja ne ispuštaju iz vida. Zahvaljujući niskim nadnicama, svesni su da turski proizvođači mogu da proizvedu trešnje za samo deo troškova koje oni u Evropi imaju. Gde god da putujete po Evropi, uzgajivači trešanja govore o uticaju turskih trešanja na njihovu proizvodnju. Turski predavači se pozivaju na sastanke proizvođača, a tržišta su preplavljena sa visoko kvalitetnim turskim trešnjama koje se dobro drže u nadmetanju sa lokalnim trešnjama. Očigledno, turski uticaj na evropsko tržište nije se smanjio u zadnjih deset godina.
  • U članku koji sam napisao za Good Fruit Grower, objavljenom u junu 1996, predvideo sam da će za nekoliko godina Turska preteći SAD po proizvodnji trešanja u svetu. To predviđanje se ostvarilo kroz nekoliko godina. Za period 1996-1999. prosečna proizvodnja u Turskoj bila je 215.000 tona, pretičući 180.000 tona koliko je u tom periodu bila prosečna proizvodnja u SAD.

Trešnja u Turskoj – glavna sorta za izvoz je 0900 Ziraat

Sortiment

  • Dobro zemljište, savršena klima i činjenica da je trešnja vrsta koja je rasprostranjena u prirodi u Maloj Aziji znače da Turska ima odlične uslove za gajenje trešnje širom zemlje. Iako se u Turskoj, bar u njenom najvećem delu, gaji samo jedna sorta, zahvaljujući rasprostiranju regiona gajenja kroz različite klimatske zone i nadmorske visine, sezona plodonošenja traje 60 do 70 dana. Uvođenjem novih ranih sorti iz Kalifornije i kasnih sorti iz Kanade, moguća je berba od aprila do avgusta.
  • Glavna sorta za izvoz je 0900 Ziraat. Ova sorta, srednje do kasne epohe sazrevanja, sazreva između sorti Bing i Lapins, boje je mahagonija sa ružičastim mesom. Plodovi su veoma čvrsti sa odličnim ukusom. Na standardnim podlogama kao što je magriva, ova sorta nije ranostasna i nije visoko produktivna, što je problem koji je dodatno pojačan činjenicom da većina proizvođača ne koristi pčele kao oprašivače. Čak i potreba za sortama oprašivačima nije uvek dobro shvaćena. U 1995. sam čuo za jedan novi zasad sorte 0900 Ziraat od 80 jutara koji je posađen bez ikakvog oprašivača.
  • Iako je i dalje lako naći primere loše tehnologije gajenja u Turskoj, očigledno je da je napravljen veliki napredak. Jedan od glavnih razloga za ovaj napredak su firme kao što je Alara. Alara ne samo da pakuje i izvozi trešnje već ima i svoje zasade širom zemlje koje koriste u cilju pokazivanja. 1995. godine turski naučnici su počeli sa radom na problemima vezanim za trešnju, ali nisu imali organizovanu savetodavnu službu koja bi im pomogla da prenesu nove koncepte proizvođačima. Alara pomaže da se taj jaz premosti pozivajući svoje proizvođače u zasade gde se vrši njihova obuka. U 2004. godini Alara je bila domaćin više od 300 obuka širom zemlje. Nekad učestvuje i do 300-400 proizvođača, mada je uobičajeno da obuci koja traje tri do četiri dana prisustvuje 60 do 70 ljudi. Na ovim obukama proizvođači uče o zaštiti, odgovarajućim tehnikama navodnjavanja, prednostima slabobujnih podloga i kako da formiraju i orezuju stabla.

Rezidba

  • Rezidba je bila potpuno nepoznata mera za većinu proizvođača u 1995. godini. Stabla su me nadvisivala dok sam šetao zasadima, a video sam majske buketiće i do 30 cm dugačke. Posle posete glavnim regionima gajenja trešnje u svetu, osnivač Alare, Yavuz Taner je pitao svoje proizvođače da li rade za drvnu industriju ili za proizvodnju plodova. Da bi naterao proizvođače da počnu da orezuju, ne samo da je morao da im plaća za to, nego je i ponudio nadoknadu za svako stablo koje se osuši usled rezidbe.
  • Danas polovina proizvođača orezuje, ali je znanje o rezidbi i dalje veoma slabo među tradicionalnim proizvođačima. Većina proizvođača rezidbom izbacuje suve grane i skraćuje vrh stabla da bi održali stabla nižima i lakšima za berbu. Međutim, i dalje im nedostaje osnovno znanje o značaju osvetljenosti krune.
  • Iznenađujuće je da mnogi proizvođači sade nove zasade na Gisela podlozi, što je trend koji je počeo sa Alarom. Zasadi u vlasništvu Alare su počeli da prelaze sa magrive 1999. godine. Ovi voćnjaci su moderni kao bilo koji koje sam video u svetu.
  • Alara korporacija je pretvorila neobrađeno zemljište, jutro po jutro, u navodnjavane, gusto posađene zasade trešnje sa uzgojnim oblikom Vogel vreteno. Alara voćnjaci su dobro projektovani i vođeni, a njima upravljaju visoko obrazovani inženjeri i tehničari koji neprestano usavršavaju svoje znanje. Svake godine Alara vodi svoje upravnike voćnjaka u inostranstvo da bi naučili o novim tehnologijama u zemljama kao što su Holandija, Nemačka i Belgija.

Gusta sadnja trešanja u Turskoj

Gusta sadnja

  • Nisu samo voćnjaci koje poseduje Alara u procesu prelaska na gustu sadnju na Gisela podloge. Sedamdeset procenata novih zasada tradicionalnih proizvođača koji gaje za Alaru su na Gisela podlozi, a stabla se vode u vidu Vogel sistema. Gisela 5 je najpopularnija podloga, ali se na lošijim zemljištima preporučuje Gisela 6. Kada je procenjeno da je zemljište dovoljno porozno, od proizvođača koji rade za Alaru se traži da odaberu Giselu podlogu za novi zasad.
  • Jedna od prednosti koje Alara ima u odnosu na konkurente je činjenica da proizvodi sopstveni sadni materijal za sebe i svoje proizvođače. Alara poseduje licencu za Gisela podloge za celu Tursku. Ove godine Alara je prodala oko 500.000 sadnica trešnje, što govori koliko se brzo širi proizvodnja trešnje u Turskoj. Najveći kupac je tursko ministarstvo poljoprivrede.
  • Da bi se subvencionisali novi zasadi, vlada kupuje sadnice na Giseli za 12 $, a one na magrivi za 6 $ i prodaje ih proizvođačima u pola cene.

„From primitive to progressive in a decade “
Good Fruit Grower Vol. 56, No. 17 Decembar 2005.
Lynn Long
Savetodavna služba državnog univerziteta Oregon
Prevod: N. M.
Izvor: časopis Voćarstvo vinogradarstvo, 2007/11