VREME JE ZA IZBOR SORTE

Novi Sad, 02.09.2011.

Solidni prinosi ostvareni u 2010/2011. kao i prihvatljive cene žitarica, dobri su motivi za jesenju setvu. Očekuje se i dodatna motivacija kroz podršku države izvoznim programima. Zbog toga i vredi još jedno podsećanje na rezultate iz minule žetve. Žetva 2011. će ostati po mnogo čemu posebna u odnosu na sve prethodne.

Jesenji „špic“ radova

  • Početak septembra je period kada se donose odluke o setvi strnih žita, biraju se sorte i obavljaju pripreme za zasnivanje proizvodnje. Jer, već krajem ovog meseca započinje setva ranih tritikalea i ozimog ječma. Do tog momenta treba pribaviti mineralno đubrivo, seme, požnjeti predusev i na oslobođenoj parceli obaviti obradu zemljišta. Septembar označava ulazak u jesenji „špic“ radova ali i period velikih investicija u buduću proizvodnju. Žetva – berba jarih useva je započela, kao i vađenje šećerne repe. Nažalost, velika suša tokom avgusta umanjiće prinose, ali i otežati obradu i pripremu zemljišta za setvu žitarica.
  •  Poljoprivredni proizvođači imaju dovoljno iskustva sa sušnim jesenima pa su uglavnom i opremljeni adekvatnim oruđima za osnovnu obradu i predsetvenu pripremu. Posebno je ohrabrujuće da se broj savremenih sejalica zadirektnu setvu ili iz minimalnu obradu površinskog sloja zemljišta, neprekidno povećava. Jer, sama setva u tehničko-tehnološkom smislu predstavlja veliki problem u Srbiji. Ovde se misli pre svega na kvalitet setve, utrošak semena po hektaru, preciznost u polaganju semena na optimalnu dubinu itd. Troškovi koji pri setvi nastaju, uštede u semenu, a naročito stvaranje optimalnih uslova za razvoj mladih biljaka strnih žita, elementi su koji vode ka poboljšanju ekonomskih efekata proizvodnje.

Steva pšenice kod Pavla Nenadovića iz Vognja, opštona Ruma; foto: V. Lazić, 2010.

Sorta je nosilac proizvodnje

  • Izbor sorte je veoma važan element tehnologije gajenja. Sorta je nosilac prinosa i kvaliteta zrna. Ali kako nema savršene sorte koja će objediniti sva poželjna svojstva, treba odabrati nekoliko. U zavisnosti od veličine gazdinstva to mogu biti dve do pet sorti. Više sorti obezbeđuje stabilnost prinosa po godinama i daje mogućnost da se bolje organizuju setva i žetva.
  • Odabrane sorte treba da su pre svega prinosne, ali da poseduju i potencijal za tehnološki kvalitet zrna. Iako se, nažalost, pšenica još uvek ne razdvaja i ne plaća po kvalitetu, neka i ovom prilikom bude rečeno da zbog toga gube svi: proizvođači, prometnici, mlinari, pekari, izvoznici i konačno potrošači. Gube i instituti, stvaraoci kvalitetnih sorti, jer je u programe njihovog stvaranja uloženo mnogo, a prava valorizacija tog rada izostaje.
  • Možda je prilika da se od jeseni 2011. nešto učini na tom planu. Proizvođačima se ove jeseni preporučuju novije sorte iz programa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, koje su se dokazale ne samo ove godine već i u prethodnim (2008-2010), koje nisu bile tako povoljne za prinos i kvalitet.
  • Tu su se posebno izdvojile sorte NS-40S, Simonida, Arija i Zvezdana. Ove sorte će biti dominantne i u narednim godinama. Sorte nešto starije generacije, Dragana i Ljiljana, čuvaju svoje mesto u sortimentu pre svega zbog visokog potencijala za kvalitet i zbog veoma stabilnog prinosa. Zajedno sa sortama Pobeda i Renesansa, koje već duži niz godina nose proizvodnju u Srbiji, ovaj sortiment će se naći na preko 80% površina. Za manji broj proizvođača biće semena i najnovijih sorti Gore i Gordane.Pored navedenih sorti, u proizvodnji će se i ove godine naći i Evropa 90, Rusija, Etida, Rapsodija, Angelina i druge, jer su neke simbolične količine semena zadržane kod proizvođača ili semenara.
  • Sorta NS 40S je apsolutni rekorder u visini prinosa. Pokazalo se i u 2011. da sve što se u ovu sortu uloži ona bogato vraća. Atraktivna, sa osjem, elastičnog stabla, formira fascinantan sklop koji ne može da podbaci. Jedina njena mana je što nema tako visok potencijal za tehnološki kvalitet zrna. Međutim, hlebovi napravljeni isključivo od brašna sorte NS 40S dobijaju relativno visoku ocenu, tri-četiri. Posebno joj prija dodatna folijarna prihrana azotom u fazama klasanja i formiranja zrna.

Sorte i agrotehnika

  • Sorta je ujedno i nosilac agrotehnike. Specifičnosti sorte treba maksimalno uvažavati jer to omogućava realizaciju njihovog potencijala, a proizvođaču donosi profit.
  • Setva ne bi trebalo da se produžava posle 20-25. oktobra, a naročito kod sorti NS 40S, Ljiljana, Arija i Pobeda. Idealno bi bilo kada bi se u ravničarskim krajevima Srbije setva mogla obaviti između 5. i 20. oktobra. Ukoliko bude sušna jesen, bez povoljnih uslova za nicanje, ne treba preterano žuriti sa setvom žita, već maksimalno učiniti sve što je moguće da se skinu predusevi i izvrši obrada zemljišta kao i priprema za setvu. Kada stignu kiše, biće mnogo lakše ostvariti planiranu setvu.

Osnovno đubrenje

  • Bez obzira na to kakvi će biti prinosi preduseva pšenici, ječmu ili tritikaleu, osnovno đubrenje NPK hranivima ne bi smelo izostati. Pokazalo se i u 2011. da samo dobro izbalansirana mineralna ishrana može dovesti do visokih prinosa. Treba koristiti analize zemljišta i nivo hraniva prilagoditi parceli.
  • Đubriva koja sadrže samo azot i fosfor pokazala su se idealnim za strna žita (MAP ili DAP). Posebnu pažnju treba posvetiti parcelama na kojima se gajip suncokret, gde je deficit hraniva obično najizraženiji.

 

Izvor: Poljoprivrednik od 2.09.2011.

Prof. dr Miroslav Malešević, Mr Goran Jaćimović i Dipl. inž. Vladimir Aćin

Institut za ratarstvo i povrtarstvo i Poljoprivredni fakultet, Novi Sad