Program za poljoprivredu Ujedinjenih regiona Srbije (6)

UJEDINJENI ZA POLJOPRIVREDU

Novi Sad, 03.11.2011.

Udruživanje na svim nivoima

Zadruge se često vide kao opcija za jeftiniju nabavku, lakšu i skuplju prodaju ali i izgradnju skladišnog prostora. Srbija je imala svoj put razvijanja zadrugarstva shodno društveno ekonomskim okolnostima koje su bile kod nas. Tako su zadruge, posle Drugog svetskog rata, odigrale značajnu ulogu u razvoju poljoprivrede. Tokom devedesetih situacija u zadrugarstvu bila je samo odraz celog društva i tada smo počeli da razvijamo neke zadruge koje do tada nisu viđene u svetskoj praksi, kao što su privatne zadruge ili zadruge u kojima odlučuju zaposleni, a ne članovi. Do sada ni jedan predlog Zakona ne nudi ništa novo, što bi otvorilo nova vrata za razoj zadruga, nego samo zadržavanje postojećeg stanja bez suštinskih promena. Zato se predlaže donošenje novog Zakona o zadrugama zasnovanog na sledećim principima:

  • Omogućiti da se odvoji podela profita na osnovu trgovine kroz zadrugu (zasnovanu na udelu prometovane robe kroz zadrugu) i imanja imovine (zasnovanu na uloženom kapitalu u imovinu).
  • Stvoriti uslove da proizvođači koji nisu udruženi, a imaju zajednički interes, mogu da se udruže na lak način i da sami određuju pravila po kojima će funkcionisati, a u okviru zadružnih pravila (pojednostaviti procedure).  
  • Zadruge koje imaju imaju zajednički interes mogu se udružiti u zadružne saveze (prilagoditi se novim trendovima i potrebama za objedinjavanje ponude i brendiranja).

Magacin ZZ „Dospođinci“ u Gospođincima; foto: V. Lazić, 2011.

Mere, kao one koje je Ministarstvo kreiralo u periodu 2004 – 2007, kada su otvoreni konkursi za podršku za izgradnju hladnjača na kojima su mogle da konkurišu samo Zadruge, dovele su do toga da ne samo da su napravljene brojne hladnjače, koje su omogućile da Srbija od uvoznika postane izvoznik jabuka, nego su razvijene i zadruge. URS će nastaviti ove programe.

Pored Zadruga nepohodno je razviti i udruženja poljoprivrednika, bilo u vidu Komore ili udruženja poljoprivrednika, i kreirati mere podrške organizovanju i jačanju strukovnih i sektorskih udruženja.

  • Doneti novi Zakon o zadrugama
  • Merama agrarne politike razvijati zadruge
  • Ohrabrivati poljoprivrednike da se udružuju

Nova poreska politika u poljoprivredi

Nesprovođenje reformi u okviru administrativne i poreske politike vezane za poljoprivredno zemljište tipičan je primer izbegavanja politički osetljivih reformi, koje imaju i imaće sve veći trošak nečinjenja. Tradicionalna emotivna vezanost za zemljište, podržana zakonima o nasleđivanju, dovela je, a i dalje dovodi, do velike usitnjenosti parcela. Ova politika je podržana i poreskom politikom, jer je zakonski osnov za oporezivanje posedovanja zemljišta toliko mali da lokalne samouprave, u čijoj je nadležnosti porez na imovinu, nemaju računicu da naplaćuju ovaj porez, jer su troškovi štampanja i distribucije rešenja višestruko veći od ukupne vrednosti potencijalno naplaćenog poreza. Situacija u kojoj vlasnik nije ni svestan svoje imovine, dovodi do nerešenih vlasničkih odnosa i netačnih podataka u okviru katastra nepokretnosti. Dodatno, procedure kupoprodaje zemljišta su komplikovane i dugo traju zbog stanja u zemljišnim knjigama. Zakon o poljoprivrednom zemljištu, donet 2005. godine, značajno je pokrenuo razvoj tržišta zakupa zemljišta, jer se pokazalo da postoji ogromna glad za zemljištem u regionima sa intenzivnom poljoprivredom. Ovaj zakon je uveo i novi mehanizam za dobrovoljno grupisanje zemljišnih parcela, koji rešava mnoge probleme, ali je proces spor i često praćen brojnim neregularnostima, prvenstveno usled nedostatka kapaciteta administracije.

Poseban napor biće uložen u rešavanje problema koji se javljaju u poslovanju poljoprivrednih gazdinstava u vezi sa PDV-om, a prag za ulazak u sistem PDV biće podignut na 10 miliona dinara.

U cilju jačanja sektora neophodno je ukinuti porez na poljoprivredno zemljište za ona gazdinstva koja zemljište koriste kao osnovno sredstvo za rad, dok će značajno biti povećan porez na poljoprivredno zemljište koje se ne obrađuje.

  • Podići prag za poljoprivrednike u sistemu PDV
  • Unaprediti Katastar, procese komasacije i grupisanje parcela
  • Stimulisati da se neobrađeno zemljište daje u zakup i obrađuje - povećati porez na neobrađeno zemljište