Na III berzi sadnog materijala koja je organizovana na Novosadskom sajmu, 27. novembra, sretnem na štandu firme InterSad doo Milana Marinkovića, vlasnika i direktora firme. Firma se bavi proizvodnjom stonih jagoda i plasmanom italijanskih živića.

Prepoznaje me, al’ ne i ja njega. „Predavali ste mi predmet poljoprivredne mašine na Agroekomskom smeru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Dobio sam deset!“ – kaže Marinković. Ovo bi dovoljan uvod za razgovor:

Proizvodnja stonih jagoda i plasman italijanskih živića

–        Čime s firma InterSad bavi? – pitam direktora Milana Marinkovića

Bavi se proizvodnjom jagoda, kao svežeg voća i uvozom i distribucijom sertifikovanog sadnog materijala iz Italije na nivou Srbije. Imamo desetak sorti u ponudi koje su pogodne za intenzivnu proizvodnju na foliji, uz koji ide sistem za navodnjavanje.

–        Koje bi od tih sorti posebno istakli?

Istakao bih dve sorte. Jednu jako ranu sortu – clery, i jednu jako kasnu– arosa. Kombinacijom te dve sorte u zasadu, berba traje nekih 45 dana.

–        Pored prodaje živića, bavite se i proizvodnjom jagoda za tržište. Kolika je površina vašeg jagodnjaka?

Jagodnjak je površine pet hektara, a nalazi se u ataru sela Rumenka i Kisač, pored tvrdog puta. Uzgoj je savremen – na foliji i sa sistemom za navodnjavanje. Godišnja proizvodnja stone jagode dostiže do 100 tona. Berba je u maju i junu.

Clery – sorta jagoda

Plasman jagoda – osiguran

–        Proizvodnja je jedna stvar, a plasman druga. To su dve stvari koje su međusobno povezane – kažem.

Plasman je osiguran. Istog dana ide berba i plasman. Tržište je Novi Sad i Beograd. Kupci dolaze na jagodnjak i čekaju u redu da natovare jagode. Mi smo prva ruka. Ne bi se isplatilo da imamo tezge u Novom Sadu – na pijaci i kvantašu. Nama je važno da proizvodimo dobar kvalitet jagoda, a s njim ide i dobra cena. Inače, firma Darkom iz Rumenke je naš veliki kupac. Ispoštuje sve rokove, dan za danom plaća.

–        Kolika je cena jagode bila ove godine?

Prosečna cena na veliko kod nas je blizu jednog eura. Inače, varira u poslednjih četiri godine od 95 eurocenti i 1,20 eura po kilogramu.

–        Kolika je proizvodna cena?

U zavisnosti od godine sadnje koja se, inače, obavlja u julu mesecu. Berba se odvija u dve, iznimno u tri godine. Proizvodna cena bude negde između 50 i 60 eurocenti.

–        Koliko traje jedan zasad jagode?

Zasad jagoda, od početka investicije do kraja njegovog korišćenja, traje četiri godine. Na primer, ako posadite živiće jagode u junu 2010. možete brati do maja/juna 2012, eventualno do 2013. Dakle tri, maksimalno četiri godine. Za te tri godine, vi imate prosečan godišnji profit oko 10 hiljada eura. Ulaganja su u prvoj godini oko 15 hiljada eura, u drugoj spadaju na sedam-osam hilada, ali kada se podeli investicija na te tri godine i kada se od prihoda oduzmu troškovi, ostane za tri godine 30 hiljada eura po hektaru. Znači, 10 hiljada eura godišnje.

Arosa – sorta jagoda

–        Da li planirate da idete na još veću proizvodnju?

Želja mi je da se svake godine proširi proizvodnja i da je u opticaju barem pet hektara, zato što jagodu možete saditi na jedno mesto, pa se vratiti na isto mesto tek za četiri godine. Nemam svoju zemlju, nego u zakupu. Voleo bih da imam 20 hektara, pa da idem u krug radi plodoreda – na tri-četiri godine. Mnogo je teško naći dobar komad zemlje u arendu, da je pored puta, da je blizu plasman. Arenda je, inače, 250-350 eura po jutru.

–        Zar Vam nije u cilju da imate vlastito zemljište za jagodnjak?

Jeste, ali ju je jako teško naći na potesu Rumenka-Kisač. Cena zemlje je inače „paprena“: 5-7 hiljada eura za jutro.

–        Kada prva jagoda dolazi za branje?

Uglavnom je to početak maja. Neki put se zadesi da je početak berbe krajem aprila. Ove godine je bilo malo kasnije.

–        Da li kradu jagode?

Ne kradu, u smislu da naprave veliku štetu. Ljudi koji prođu, stanu, pojedu i to je nama sasvim prihvatljivo. Teško se može i ukrasti. A imamo i čuvare.

–        Koliko jedan radnik za 8 sati može obrati?

U zavisnosti od sortimenta; ako je sorta krupna, prosečan radnik može za 8 sati obrati oko 100 kilograma. Radnik se ne plaća po učinku, nego dobija dnevnicu koja se kreće oko 10 eura. Nemamo problem oko angažovanja berača, jer redovno isplaćujemo zarađeno. Berači su nam iz Rumenke, Kisača… Dešava se da i po 120 ljudi u danu bere jagodu.

–        Koliko firma InterSad ima stalno zaposlenih radnika?

Pet stalno zaposlenih u firmi: tri inženjera, administrativni službenik i ja.

S Marinkovićem je bio užitak razgovarati, jer na sva pitanja bez okološenja odgovara.

V. Lazić