Gajenje, sakupljanje, upotreba

ZELJASTE BILJKE BOGATE ULJIMA

LAN

Linum usitatissimum L. var. vulgare Boen.

Familija: Linaceae

Narodna imena: keten, len, lan, preslej, ćeten

 

LAN -Linum usitatissimum L. var. vulgare Boen.

Lan raste samoniklo po poljima i šumama, ali se dosta i gaji. Najviše se gaji u Rusiji, Indiji, SAD, Kanadi. Za razvoj su pogodna duboka i rastresita zemljišta. Ako se gaji radi dobijanja ulja povoljni su suvi i topli krajevi, dok za proizvodnju vlakna podnosi hladniju i vlažniju klimu.

Botaničke osobine

  • Lan je jednogodišnja zeljasta biljka. Ima tanku, okruglu stabljiku, visoku 50 – 80 cm, pri vrhu malo granatu i obraslu sitnim listovima, lancetastog oblika, zelene ili sivozelene boje. Listovi su sedeći i naspramno raspoređeni.
  • Cvetovi su plave boje, sakupljeni u terminalne cimozne cvasti. Cveta od jula do avgusta.
  • Plod je loptasta čaura ispunjena semenom. Seme je jajolikog oblika, sjajno, spljošteno i mrke boje.

Lan uspeva u umereno toplim rejonima sa ujednačenom klimom, pri dovoljno padavina i oblačnosti

Hemijski sastav i upotreba

Seme lana (Lini semen) sadrži 25 – 40% masnog ulja, linolnu i linoleinsku kiselinu, oko 25% proteina, cijanogenetske heterozide, 5 -15% sluzi koja je kisele reakcije, a sastoji se iz glikuronske kiseline, pentozana i heksoza.

Hladnim ceđenjem iz zrelih oljuštenih se­mena dobija se masno ulje (Lini oleum) koje sadrži smešu glicerida nezasićenih masnih kiselina (oleinska, linolna i linoleinska). To je bistra, žuta tečnost blagog ukusa i karakterističnog, slabog mirisa. Čuva se u dobro napunjenim i zatvorenim sudovima. U dodiru sa kiseonikom potamni, zgusne se i dobija užegli miris i gorak ukus. Vrlo je cenjeno za lečenje opekotina, za dobijanje kalijumovog sapuna, i u tu svrhu masno ulje se meša sa krečnom vodom (Linimentum calcis). Koristi se u industriji boja i lakova, prehrambenoj industriji (ra­finirano ulje) a u veterini kao purgativ.

Seme lana

Laneno brašno (Lini farina) dobija se od lanenog semena, nakon izdvajanja masnog ulja, a služi za izradu kataplazmi – kašica koje se upotrebljavaju protiv raznih oboljenja organa za disanje. Laneno brašno se koristi i kao stočna hrana. Laneno seme deluje kao laksant, emolient, antiflogistik, koristi se protiv zapaljenja kože i za njeno omekšavanje. Lanena sluz (Lini mucilago seminis) daje se protiv zatvora, gastritisa, nadimanja i dijareje. Koriste se i u kozmetici.

Gajenje

Lan uspeva u umereno toplim rejonima sa ujednačenom klimom, pri dovoljno padavina i oblačnosti. Za rast lana najpovoljnije su umerene temperature proleća i leta uz smenjivanje kišovitog i tmurnog vremena. Optimalna temperatura za rast lana je 18 – 22°C.

Za gajenje lana neophodna su dovoljno vlažna, plodna i dobro aerirana zemljišta, srednje vezanosti, čista od korova, sa pH 5,9 – 6,5. Ne podnosi laka peskovita i teška glinovita zemljišta, kao ni kisela tresetna zabarena zemljišta.

Lan treba gajiti u plodoredu, naročito posle crvene deteline, okopavina (kukuruz, šećerna repa, krompir), strnih žitarica, uljane repice i jednogodišnjih mahunarki. Lan je dobar predusev za druge biljke, zbog toga što ne iscrpljuje zemljište i nakon njega zemljište je manje zakorovljeno.

Obrada zemljišta počinje zaoravanjem strništa, ukoliko se gaji posle strnih žita, nakon čega sledi oranje na punu dubinu (20 – 25 cm). Ukoliko je lan jari usev, u jesen se zemljište grubo priprema i u takvom stanju ono prezimljava, dok se za ozimi lan predsetvena pri­prema obavlja odmah posle osnovne obrade kombinovanim oruđem u jednom prohodu.

Đubrenje lana se uglavnom zasniva na upotrebi mineralnih đubriva. Organska se unose pod prethodni usev (15 – 20 t/ha). Količina mineralnih đubriva zavisi od planiranog prinosa, preduseva, zemljišta i nivoa agrotehnike. Od hraniva unosi se 80-100 kg/ha N, 40-90 kg/ha P205 i 40-90 kg/ha K20. Đubriva se unose uglavnom pri osnovnoj obradi i predsetvenoj pripremi dok se 1/3 ostavlja za prihranjivanje.

Lan se razmnožava semenom i to u jesen ili u proleće. Ozime forme se seju do kraja septembra, a jare što ranije u proleće. Za proizvodnju semena gaji se kao širokoredni usev i seje na razmaku 30-45 cm između redova, na dubinu 1,5-2 cm. Pri povoljnim uslovima ni­če za 4 – 6 dana.

Lan raste samoniklo po poljima i šumama

U toku vegetacije primenjuju se međuredno kultiviranje, prihranjivanje pred početak intenzivnog rasta, zaštita od korova. Od herbicida za uništavanje korova primenjuje se MCPA pri visini useva 8-15 cm. Od štetočina javljaju se lanena buba i tripsi.

Droga se sakuplja kada čaure sazru (u žutoj zrelosti), pošto one još ne pucaju. Početkom leta lan se pokosi ili počupa, veže u snopove i ostavi da dozri, nakon čega se vrše i izdvaja seme koje se suši na promaji, pakuje i čuva na suvom mestu zaštićenom od vlage i svetlosti. Suvo seme je tvrdo, u ustima uljasto i sluzasto, bez mirisa.

Prinos semena je od 800 – 1.500 kg/ha.

 

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2002.