MALI SPIT
Organizovan prikaz poljoprivrednih mašina u radu, na njivi, uvek privuče veliku pažnju poljoprivrednika. Tako je bilo i 25. avgusta 2016. godine na ulasku u Botoš iz pravca Banatskog Despotovca, na parceli porodičnog gazdinstva Velisavljev.
Okupljeni poljoprivrednici na malom SPIT-u u Botošu
Pozivu Kluba za ovaj mali SPIT odazvale su se firme koje i inače redovno prate sve klupske manifestacije: Titan machinery, Milurović komerc, Agrotech, ITN, ProCredit banka, Syngenta i Shadow agro.
Koordinator programa je bio dipl. inž. Nikola Škrbić, osvedočeni stručnjak iz oblasti poljoprivredne mehanizacije. Okupljeni poljoprivrednici mogli su da dobiju stručna obaveštenja o radu pojedinih mašina, kao i da se uvere u njihov rad.
I najmlađi Botošani pažljivo prate prikaz mašina u radu
Ugledni domaćini ovog skupa, dr Dušan Velisavljev i njegov sin Milorad, članovi su Kluba 100P plus. Sa Dušanom Velisavljevim je uvek interesantno razgovarati, te sam iskoristila ovu priliku.
- Koliko zemlje obrađujete?
– Obrađujemo 150 ha. Od toga je 80 ha u vlasništvu, a 70 u privatnom zakupu. Ne učestvujem na licitaciji za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, s obzirom da mi poljoprivreda nije osnovna delatnost. Prioritet imaju profesionalci, ljudi koji se isključivo bave poljoprivredom i na taj način obezbeđuju egzistenciju. Mada, i moj pristup poljoprivredi je i više nego profesionalan.
- Setvena struktura?
– Na našim parcela su zastupljeni ratarski usevi – pšenica, kukuruz i suncokret, s obzirom da kod nas soja baš ne uspeva, a za repu nemamo mehanizaciju.
Pšenica je izuzetno rodila, ali cena je katastrofalno niska. Skladištio sam pšenicu – dajem je na čuvanje u mlin D.o.o. „Velisavljev”.
Ovo je i za kukuruz dobra godina, ali je cena u najavi niska.
- Sin je sve aktivniji i sve više uzima učešće u vođenju gazdinstva.
– Jeste, i to je uspeh moje supruge i mene. Veoma sam zadovoljan. Ovo imanje ima perspektivu i ima razloga da opstane.
- Imaju li geni udela u tome?
– Apsolutno. Ne mislim samo na ljubav prema zemlji. Tu je i obaveza prema precima koji su sve to započeli, stvorili i ostavili, i na neki način preneli nama u amanet.
- Kako uspevate da iskombinujete dve profesije kojima se uspešno bavite?
– Nakon završetka fakulteta 1992. godine sam se preselio u Zrenjanin. U to vreme je bio manji obim posla na imanju, tako da sam na vreme mogao da se posvetim stručnom usavršavanju: i specijalizaciji, i užoj specijalizaciji, i magisteriju, i primarijatu. E, onda sam se okrenuo ovom poslu i imanju i, uz angažman porodice i radnika koji ovde rade, uspevamo, mada nije lako.
- Da li ste zadovoljni današnjim odzivom poljoprivrednika?
– Svakako. Ovo je treći put kako se na parcelama našeg gazdinstva održava mali SPIT. Prvi put je to bilo 2012. godine, zatim 2014. i sada ponovo. S obzirom da je sezona skidanja suncokreta, zadovoljan sam odzivom. Smatram da je to vrlo korisna manifestacija i da ljudi mogu da se uvere u potencijale savremene mehanizacije uz stručna objašnjenja. Da razreše neke nedoumice i da se lakše odluče u šta da investiraju.
- Vi rado idete na stručne ekskurzije koje organizuje Klub. Pripremamo put na sajam EIMA u Bolonji.
– Oduševljen sam našim ekskurzijama i s tom tradicijom treba nastaviti. Uvek su ti programi zaokružena celina: edukacija, turistički segment, druženje i razmena iskustava.
Zahvaljujem se upravi Kluba što su meni i mojoj porodici ukazali poverenje za organizaciju ovog događaja i nadam se da ćemo nastaviti saradnju i ubuduće.