11. LETNJA POLJOPRIVREDNA ŠKOLA

MALI SPIT

Organizovan prikaz poljoprivrednih mašina u radu, na njivi, uvek privuče veliku pažnju poljoprivrednika. Tako je bilo i 25. avgusta 2016. godine na ulasku u Botoš iz pravca Banatskog Despotovca, na parceli porodičnog gazdinstva Velisavljev.

Okupljeni poljoprivrednici na malom SPIT-u u Botošu

Pozivu Kluba za ovaj mali SPIT odazvale su se firme koje i inače redovno prate sve klupske manifestacije: Titan machinery, Milurović komerc, Agrotech, ITN, ProCredit banka, Syngenta i Shadow agro.

Koordinator programa je bio dipl. inž. Nikola Škrbić, osvedočeni stručnjak iz oblasti poljoprivredne mehanizacije. Okupljeni poljoprivrednici mogli su da dobiju stručna obaveštenja o radu pojedinih mašina, kao i da se uvere u njihov rad.

I najmlađi Botošani pažljivo prate prikaz mašina u radu

Ugledni domaćini ovog skupa, dr Dušan Velisavljev i njegov sin Milorad, članovi su Kluba 100P plus. Sa Dušanom Velisavljevim je uvek interesantno razgovarati, te sam iskoristila ovu priliku.

• Koliko zemlje obrađujete?

–    Obrađujemo 150 ha. Od toga je 80 ha u vlasništvu, a 70 u privatnom zakupu. Ne učestvujem na licitaciji za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, s obzirom da mi poljoprivreda nije osnovna delatnost. Prioritet imaju profesionalci, ljudi koji se isključivo bave poljoprivredom i na taj način obezbeđuju egzistenciju. Mada, i moj pristup poljoprivredi je i više nego profesionalan.

• Setvena struktura?

–    Na našim parcela su zastupljeni ratarski usevi – pšenica, kukuruz i suncokret, s obzirom da kod nas soja baš ne uspeva, a za repu nemamo mehanizaciju.

Pšenica je izuzetno rodila, ali cena je katastrofalno niska. Skladištio sam pšenicu – dajem je na čuvanje u mlin D.o.o. „Velisavljev”.

Ovo je i za kukuruz dobra godina, ali je cena u najavi niska.

• Sin je sve aktivniji i sve više uzima učešće u vođenju gazdinstva.

–    Jeste, i to je uspeh moje supruge i mene. Veoma sam zadovoljan. Ovo imanje ima perspektivu i ima razloga da opstane.

• Imaju li geni udela u tome?

–    Apsolutno. Ne mislim samo na ljubav prema zemlji. Tu je i obaveza prema precima koji su sve to započeli, stvorili i ostavili, i na neki način preneli nama u amanet.

• Kako uspevate da iskombinujete dve profesije kojima se uspešno bavite?

–    Nakon završetka fakulteta 1992. godine sam se preselio u Zrenjanin. U to vreme je bio manji obim posla na imanju, tako da sam na vreme mogao da se posvetim stručnom usavršavanju: i specijalizaciji, i užoj specijalizaciji, i magisteriju, i primarijatu. E, onda sam se okrenuo ovom poslu i imanju i, uz angažman porodice i radnika koji ovde rade, uspevamo, mada nije lako.

• Da li ste zadovoljni današnjim odzivom poljoprivrednika?

–    Svakako. Ovo je treći put kako se na parcelama našeg gazdinstva održava mali SPIT. Prvi put je to bilo 2012. godine, zatim 2014. i sada ponovo. S obzirom da je sezona skidanja suncokreta, zadovoljan sam odzivom. Smatram da je to vrlo korisna manifestacija i da ljudi mogu da se uvere u potencijale savremene mehanizacije uz stručna objašnjenja. Da razreše neke nedoumice i da se lakše odluče u šta da investiraju.

• Vi rado idete na stručne ekskurzije koje organizuje Klub. Pripremamo put na sajam EIMA u Bolonji.

–    Oduševljen sam našim ekskurzijama i s tom tradicijom treba nastaviti. Uvek su ti programi zaokružena celina: edukacija, turistički segment, druženje i razmena iskustava.

Zahvaljujem se upravi Kluba što su meni i mojoj porodici ukazali poverenje za organizaciju ovog događaja i nadam se da ćemo nastaviti saradnju i ubuduće.