16. ZIMSKI SEMINAR FARMERA NA TARI

Znanjem do boljeg položaja poljoprivrednika

Ove godine se na Seminaru okupilo blizu 500 učesnika, poljoprivrednih proizvođača, agronomskih stručnjaka, predstavnika državnih tela koja kreiraju agrarnu politiku, ali i preduzeća koja na tržištu obezbeđuju inpute i poljoprivrednu tehniku.

Opstanak i konkurentnost na tržištu poljoprivrednih proizvoda navode poljoprivredna gazdinstva da svakim danom proširuju svoja saznanja i unapređuju način rada. To iziskuje nova znanja, borbu za bolju privrednu poziciju, kao i međusobnu razmenu iskustava. Cilj je povećanje produktivnosti i ostvarivanje veće dobiti, što se u aktuelnim prilikama može postići samo uštedom inputa i povećanjem prinosa. Svesni ovakvih prilika i činjenice da su dobre i validne informacije presudne za postizanje ciljeva, poljoprivrednici, članovi Kluba 100P plus, su se tradicionalno okupili na Tari, na 16. Zimskom seminaru farmera. Seminar je održan od 26. januara do 1. februara 2020. godine.

Ove godine se na Seminaru okupilo blizu 500 učesnika, poljoprivrednih proizvođača, agronomskih stručnjaka, predstavnika državnih tela koja kreiraju agrarnu politiku, ali i preduzeća koja na tržištu obezbeđuju inpute i poljoprivrednu tehniku za poljoprivrednu proizvodnju.

 

Ovogodišnji Zimski seminar farmera na Tari zvanično je otvorio prvi čovek srpskog agrara, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. Otvarajući Seminar, Nedimović je rekao da Klub 100P plus vidi kao platformu koja doprinosi unapređenju agrara. Da Klub ima uticaj na razmišljanja kreatora agrarne politike potvrdio je i sam ministar, govoreći o onome šta je urađeno, ali i o izmenama koje se mogu uskoro očekivati, a tiču se poljoprivredih proizvođača.

 

Ministar je napomenuo da je u toku izrada novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu i da još uvek ima prostora za izmene. Na osnovu sugestija i predloga sa terena, pa i inicijativa predstavnika Kluba, Ministarstvo se odlučilo za dugogodišnje izdavanje državnog zemljišta, ocenjujući ovakav korak kao meru koja doprinosi očuvanju ovog resursa. Govoreći o saradnji sa Klubom, ministar Nedimović se osvrnuo i na period kada se na Tari razgovaralo o tome kada će se početi sa IPARD-om, naglasivši da danas postoji akreditacija i da se sprovode mere iz ovog programa. U svom obraćanju poljoprivrednicima i učesnicima Seminara ministar je najavio za septembar početak projekta Srbija 2020–2025. Ovim projektom je planirano da se 70 miliona evra usmeri za kupovinu mehanizacije. Sredstva su predviđena za sve koji se bave poljoprivredom. Najavljen je, takođe, i Zakon o profesionalnom poljoprivrednom proizvođaču. Ovaj zakon će se odnositi na aktivnog poljoprivrednika koji živi od poljoprivrede i koji ima pravo da traži subvencije na većem nivou od ostalih.

Spreman je, kako je rekao Branislav Nedimović, i izmenjen Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju.

• Ideja izmenjenog Zakona je da odvojimo ljude koji mogu da žive i rade od poljoprivrede od onih koji to ne mogu. Da se napravi jasna razlika u sistemu subvencionisanja onih koji se bave poljoprivredom 24 sata od onih koji se njom bave usput i samo ponekad se pojave na konursima za subvencije – rekao je Nedimović, uz objašnjenje da se danas 60% korisnika subvencija ne bavi isključivo poljoprivredom. U pitanju su samo vlasnici Kako je najavio ministar, od jeseni će ova slika biti izmenjena jer će subvencije (i to u većem iznosu) biti namenjene samo profesionalnim poljoprivrednicima. Biće povećana i proizvodna površina za koje će se dodeljivati subvencije, a može se očekivati da će se ona sa sadašnjih 20 ha povećati na 50 do 70 ha.

Ministar je za 1. mart najavio i poziv za regresiranje za dizel gorivo po prošlogodišnjem modelu, ali je najavio i novi model koji će se primenjivati od jeseni. Novi model će poljoprivrednicima obezbediti višestruko veće subvencije za gorivo po hektaru od dosadašnjih.

Podrška Pokrajine

 

 

Agrarni budžet za 2020. godinu iznosi preko 7,8 milijardi dinara, od čega je veliki deo ovih sredstava opredeljen za direktnu podršku poljoprivrednicima u Pokrajini u okviru programa za razvoj. Znatna budžetska sredstva namenjena su direktnoj podršci putem Programa za zemljište i Programa za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju – rekao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, pozdravljajući učesnike 16. Zimskog seminara farmera. Tom prilikom Radojević se osvrnuo na aktuelne i buduće pokrajinske konkurse posvećene agraru, ukazavši istovremeno na značaj jedinstvene agrarne politike koja donosi izvesnost i kontinuitet u poljoprivredi.

• Poljoprivrednici u podsticajnoj politici nacionalnih institucija žele predvidljivost, izvesnost i kontinuitet u davanju bespovratnih finansijskih sredstava da bi mogli da planiraju poljoprivrednu proizvodnju i investiciona ulaganja – istakao je dr Vuk Radojević.

Sekretar Vuk Radojević je posebno istakao značaj udruživanja za poljoprivrednike i izrazio zadovoljstvo što na teritoriji Vojvodine postoji tako reprezentativno udruženje poljoprivrednika poput Kluba 100P plus, koji je izuzetno brojan. Istakao je da upravo ovakve asocijacije mogu graditi uspešan partnerski odnos sa donosiocima odluka.

 

O stočarstvu

I na ovogodišnjem 16. Zimskom seminaru farmera nisu izostale teme vezane za stočarsku proizvodnju. Prof. dr Dragan Stojanović je govorio o šansi za srpsko stočarstvo, o proizvodnji mleka i govedarstvu. Kada je reč o proizvodnji mleka Stojanović je napomenuo da značajan deo proizvedene količine u trgovanju ne ide zvaničnim kanalima, pa se stoga ne može ni računati na visoki kvalitet. Ipak, u odnosu na situaciju u prošlosti kada je ovim kanalima na tržištu plasirana čak polovina mleka danas je udeo ovakvog trgovanja znatno manji. Stočari, proizvođači mleka u Srbiji mogu da računaju na stabilnu i nisku cenu koju ostvaruju za svoju robu. Cena je oko 30 evrocenti po litru, a ovakvi uslovi na tržištu su rezultat činjeničnog stanja da čak 80 odsto tržišta “drži” samo nekoliko mlekara. Problem u mlečnom govedarstvu Stojanović vidi i u zastupljenim rasama koje imaju nisku produktivnost, koja je na nivou 2.500 kg mleka po grlu. Značajan deo mleka, čak 80% koje se plasira na tržištu, potiče sa farmi koje imaju do 10 grla. Ipak, poslednjih godina država, kako je objasnio Stojanović, različitim merama podržava i podstiče farmere koji su se odlučili za proizvodnju mleka. To je veoma važno pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da se čak 73% farmi nalazi u nepovoljnim brdsko-planinskim područjima. Da bi se unpredila proizvodnja mleka, ali i mesa, treba više pažnje posvetiti selekciji. Na izbor rasa treba obratiti posebnu pažnju i kada je u pitanju proizvodnja mesa. Jer, kako naglašava prof. dr Dragan Stojanović, za proizvodnju mesa u našoj zemlji postoje dobri agroekološki uslovi, intenzivna ratarska proizvodnja koja obezbeđuje jeftinu i kvalitetnu hranu, dobar genetski potencijal, ali nam nedostaje kontinuitet u proizvodnji. Kao šansu za ostvarenje veće cene profesor vidi i u okretanju ka alternativnim izborima uzgoja kao što je organski ili pak proizvodnja poznatog geografskog porekla.

O kvalitetu pšenice

Nedavno se u javnosti pojavila informacija o uvozu 30.000 tona pšenice iz Mađarske. To je pokrenulo i pitanje kvaliteta domaće pšenice, kao i o razlozima zašto se domaći poljoprivrednici odlučuju da u proizvodnji idu na količinu, a ne na kvalitet zrna. Ovakvu situaciju na terenu objasnila je dr Jasna Mastilović iz Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu. Tom prilikom, govoreći o ulozi skladišta u ekonomskoj valorizaciji roda zrnastih kultura, s posebnim osvrtom na pšenicu, Mastilović je napomenula da cena pšenice dugoročno beleži značajan porast za period od 1960. do 2020. godine. Kako bi povećali vrednost robe koju proizvode, pa i pšenice, ratari se odlučuju na skladištenje koje neretko nije urađeno na adekvatan način, te se kvalitet robe dodatno smanjuje. Država je kroz podršku pomogla mnogim farmerima da realizuju ideju izgradnje sopstvenih skladišta, a u cilju ostvarivanja veće dobiti bila je najavljena i primena robnih zapisa, što, nažalost, u praksi nije zaživelo. U praksi se, najčešće, i dalje roba predaje tokom žetve, a kako nema razvrstavanja po kvalitetu nastaje mešavina zrna pšenice različitog kvaliteta. Ipak, na realizovanu cenu u prodaji utiče više faktora. To su, kako je napomenula dr Jasna Mastilović, trenutak predaje robe, količina primesa, sadržaj vlage i faktori kvaliteta. Za kvalitet se može reći da je relativan, jer kako kaže naša sagovornica, konditorska industrija s jedne strane, i mlinari i pekari s druge strane imaju različite zahteve u pogledu kvaliteta pšenice. Na lošiji kvalitet pšenice u prošloj proizvodnoj godini uticala je i pojava fuzarijuma, čijoj pojavi su pogodovale vremenske prilike, ali i drugi faktori. Ipak, da bi se pojavio fuzarijum u obimu koji značajno utiče na kvalitet pšenice moraju se poklopiti svi ti faktori, te su šanse da se u ovoj proizvodnoj godini pojave iste prilike minimalni. Kada je reč o kvalitetu sorti koje se gaje u našoj zemlji, a s obzirom na činjenicu da se plaćanje robe obavlja na osnovu količine, logično i očekivano da se ratari odlučuju na visokoprinosne sorte. Da bi se ovakva situacija promenila neophodni su razvrstavanje pšenice i njena valorizacija po određenom kvalitetu. Tada bi se, očekuje se, i proizvođači odlučili za proizvodnju kvalitetnijeg zrna. Da bi sistem funkcionisao na ovaj način potrebno je da na tržištu postoje takozvani komercijalni silosi. S druge strane, razvrstavanje robe po kvalitetu je posao koji zahteva i angažovanje velikog broja ljudi koji treba da opsluže veliku količinu robe koja u prikolicama čeka na prijem.

O kvalitetu pšenice govorio je i dr Novica Mladenov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, koji je takođe naglasio da kvalitet pšenice nije definisan jednim parametrom i da svaka zemlja ima svoje standarde. Kako bi se poboljšao kvalitet hlebnog zrna, po mišljenju Mladenova, potrebno je povećati proizvodnju pšenice poboljšivača.

Zaključci i zahtevi

Tradiconalno, i na ovogodišnjem Zimskom seminaru farmera, Klub 100P plus je sastavio zaključke i zahteve čije će ispunjenje doprineti boljem položaju poljoprivrednika u zemlji. U cilju ispunjenja, ovi zahtevi će biti upućeni nadležnim institucijama, a rešenje nekih od njih, kao što je reformisanje sistema PIO za članove poljoprivrednih gazdinstava, zatim odvajanje profesionalnih poljoprivrednika od drugih, kao i novi Zakon o zemljištu najavio je i sam ministar Branislav Nedimović. U ime učesnika Seminara, zahteve je izneo predsednik Kluba 100P plus Vojislav Malešev.

Klub, između ostalog, zahteva izmene uslova propisane programom IPARD 3 koje se odnose na sektor ostalih useva i voća i povrća. Naime, zahtev da donja granica u proizvodnji u zaštićenom prostoru ostane 0,5 ha, a da se gornja pomeri sa 20 ha na 10 ha, s obzirom na to da Klub smatra da oni koji imaju organizovanu proizvodnju na 20 ha u zaštićenom prostoru jesu veliki sistemi. Traži se, takođe, i pomeranje granice kada je u pitanju izgradnja skladišnog prostora za povrtare na površinu od 5 do 100 ha.

Na Seminaru je traženo da se donja granica za korišćenje sredstava IPARD-a pomeri sa 20 na 50 ha za ratarsku proizvodnju. Predlog Kluba 100P plus je i da se za subvencije vezane za realizaciju investicija u visini do 40.000 evra realizuju preko Nacionalnih mera i da ne idu na IPARD programa.

Dat je predlog i da se uprosti registracija gazdinstava tako što će se prihvatati ugovor o zakupu bez naknade i bez overe kod notara. Kod kupovine poljoprivrednog zemljišta treba, po mišljenju Kluba, prihvatiti ugovore o kupovini overene kod notara, kao i to da ugovore sa crkvenom opštinom treba prihvatiti kao validne bez potpisa sveštenika. Kada je reč o zakupu zemljišta sa pravnim licima, predlog je da se prihvate i ovi ugovori bez overe kod notara.

Klub će uputiti i zahtev da se povećaju bespovratna sredstva u nacionalnom programu sa 1,5 milion na tri miliona dinara, kao što je i bilo. Potrebno je podići i broj hektara kod direktnih davanja koja se odnose na osiguranje useva, a koji sada iznose 40 odsto premije osiguranja za maksimalnu površinu od 20 ha.

Upućen je i zahtev da se Uredba u sektoru voćarstva, koja se odnosi na uslove izvoza u Rusku Federaciju, i koja definiše ko može da bude izvoznik na osnovu zapremine skladišnog prostora ukine pošto je ta mera, po mišljenju Kluba, unazadila proizvođače voća.

Savremne tehnologije za veću produktivnost

 Nakon jesenjeg sajma poljoprivredne tehnike Agritechica, koji su posetili i članovi Kluba, i na 16. Zimskom seminaru velika pažnja posvećena je novitetima prikazanim u Hanoveru. Osim tehnike koja doprinosi povećanju produktivnosti u radu, predstavljene su i nove tehnologije biljne proizvodnje koje doprinose očuvanju resursa i povećanju profita.