POSETA NAJVEĆEM EVROPSKOM SAJMU POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE U HANOVERU

Stručno-turistička ekskurzija koju je organizovao Klub 100P plus uz pomoć Vlade Dašića, vlasnika turističke organizacije Karavan iz Zrenjanina, okupila je 53 učesnika, mahom članova Kluba i njihovih porodica. Putnici različiti, po godinama starosti, ali jedinstveni u želji da, u prvom redu, vide najveći sajam poljoprivredne tehnike u Evropi. Ekskurziju su pomogli ProCredit banka, Komercijalna banka, koja je na ovaj put vodila 10 svojih klijenata, i kompanije BASF iMilurović komerc. Da ova ekskurzija ne prođe bez sticanja novih i obnavljanja stečenih istorijskih znanja uspešno se starao turistički vodič Srđan Knežević.

Put dug gotovo 1270 km u jednom pravcu započeli smo iz Novog Sada 9. novmbra 2015. godine u ranim jutarnjim satima i uz ugodnu vožnju vozača iz agencije Barbados, preko Mađarske, Slovačke i Češke završili u popodnevnim satima u Pragu, gradu na reci Vltavi. Nakon smeštaja u hotelu Amarilis, u društvu lokalnog i našeg turističkog vodiča učesnici ekskurzije imali su priliku da se upoznaju sa lokalnim znamenitostima. Prag spada u najočuvanije velike gradove Evrope, pa je danas njegovo prostrano istorijsko jezgro pod zaštitomUNESKO-a. Zbog svog bogatstva, grad je poznat i kao “Zlatni Prag”.
Nakon noćenja, put je sutradan nastavljen preko Češke i Nemačke do mesta Bodenwerder u blizini Hanovera, i hotela Parkhotel Deutsches Haus, koji je izabran za “bazu” našeg trodnevnog boravka u Nemačkoj.

Agritechnica 2015.

Treći i četvrti dan u potpunosti su posvećeni stručnom delu naše ekskurzije, celodnevnom boravku na sajmu Agritechnica u Hanoveru. Sajam organizuje DLG –(Deutsche Landwirtschafts-Gesellschaft )– Nemačko poljoprivredno društvo, koje je osnovao inženjer Max Eyth 1885. godine. Udruženje ima više od 25.000 članova i predstavlja vodeću organizaciju u poljoprivrednom sektoru i sektoru hrane.

Ove godine na Sajmu je učestvovalo više od 2.900 izlagača iz 47 zemalja sveta, a izlagači uglavnom predstavljaju poljoprivrednu tehniku, opremu za šumarstvo i komunalnu tehniku, a ima i nekoliko pratećih manifestacija(obnovljivi izvori energije, briga za očuvanje prirode, menadžment, korišćena oprema, istraživanja i dr). Među izlagačima na zajedničkom štandu sa oznakom Srbija izlagalo je i sedam predstavnika domaće industrije. Tokom trajanja Sajma održava se više tematskih konferencija i foruma koji daju uvid u savremene trendove u poljoprivredi, a više zemalja ima poseban fokus. Posebnost ovog Sajma je i to što na velikom broju malih štandova možete doći do stručne literature, koja se za ovu priliku delimično deli besplatno, a ona vrednija dostupna je po pristupačnim cenama. Naročito je posećen paviljon DLG-a, gde se možete upoznati sa rezultatima ispitivanja mašina i doći do neophodnih podataka o projektima koji se rade. Više od 1.500 izlagača je iz inostranstva. Značajna manifestacija sa preko 400.000 m2pokrivenog i klimatizovanog prostora pruža najbolje uslove za prikazivanje proizvoda. Sajam je mesto na kome izlagači predstavljaju svoje inovacije, a nezavisna komisija vrši ocenu svake prijavljene inovacije. Najbolji noviteti se nagrađuju zlatnim i srebrnim medaljama. Na ovaj način Sajam kroz inovacije pokazuje trenutni nivo razvoja tehnologije i stvara platformu za buduće informacije i trendove u rešavanju problema u poljoprivredi. Od prijavljenih 311 inovacija komisija je odabrala 49, od čega je 5 inovacija nagrađeno zlatnim medaljama, a ostalih 44 srebrnim medaljama. Procenjuje sa da je bilo preko 450.000 posetilaca, od čega 98.000 inostranih iz 115 zemalja sveta.

Kubota

Prvi dan učesnici ekskurzje bili su gosti kompanije Milurović komerc. Gospodin Dušan Milurović sa saradnicima dočekao nas je na ulazu, a zatim poveo u obilazak štanda kompanije Kubota. Predstavnici Milurović komerca i gospoda Maciej Rujner, generalni menadžer i Radim Koubek, menadžer prodaje za istočnu Evropu Kubota Deutschland GmbH, detaljno su nas upoznali sa proizvodnim programom kompanije, a posebna pažnja posvećena je traktorima.

Najviše vremena posvećeno je tehničko-tehnološkim performansama serije traktora M 7001, odnosno glavnim karakteristikama: snaga 130-170 KS u zavisnosti od modela; motor 4 cilindra, zapremina 6124 cc, sistem sa 4 ventila po cilindru, centralno ubrizgavanje goriva, turbopunjač, interkuler, Comon rail system (CRS); Power boost – sistem koji omogućuje dodatnu snagu u određenom trenutku; K-VT (Kubota Varijabilna transmisija) CVT (samo za premium modele); Powershift menjač sa 4 brzine u 6 opsega (24 napred i 24 nazad); multifunkcionalna ručica; prostorna, komforna i tiha kabina; prednje poluge, prednje priključno vratilo (opciono); priključno vratilo sa različitim mogućnostima izbora broja obrtaja (540/540E/1000/1000E). Nakon ovoga posetili smo detaljno i ceo štand kompanije. Druženje s kompanijom Milurović komerc nastavljeno je i tokom ručka uz tradicionalna jela u pivnici.

CASE IH

Drugu grupnu posetu obavili smo istog dana kod kompanije Case IH. Domaćin i vrlo uspešan prevodilac bio nam je Dušan Šarčev, zaposlen u kompaniji Titan Machinery, a novitete nam je predstavio Andrew Parsons, marketing menadžer – Balkans & Eastern Europe. Najviše pažnje posvećeno je traktorima, a detaljna objašnjenja smo dobili za “traktor godine 2016” Case IH Optum 300 CVX Series. Značajan deo vremena posvećen je traktorima koji umesto točkova imaju gusenice. Naše farmere zainteresovale su i druge mašine koje smo imali prilike da vidimo na štandu komanije Case IH koja je ove godine nastupala pod sloganom „ZA ONE KOJI ZAHTEVJU VIŠE”.

Programirani obilazak Sajma ovim je bio završen, a učesnici ekskurzije su kasnije, tokom dana, a i ceo naredni dan obilazili Sajam shodno ličnom interesovanju. Najviše pažnje posvetili su kompanijama koje su prisutne na našem tržištu, tzv “full liner-ima” koje u svom proizvodnom programu imaju proizvode od pogonskih do priključnih mašina. Lepo uređen izložbeni prostor,velika gužva, velik broj stranih jezika koji se govore na ovim štandovima, promocije zakazane za određeno vreme i stalne promocije, putem video-prikaza nagrađenih noviteta, su ono što je zajedničko svim kompanijama -bez obzira na zemlju iz koje dolaze i boju u koju farbaju svoje proizvode. Naravno da je izložbeni prostor kod ovih kompanija i najveći, a stalni priliv posetilaca svedoči o ogromnom interesovanju koje vlada za ove kompanije.Ove godine i ovi proizvođači ponudili su dosta mašina (kombajni i sejalice) za one koji se bave izvođenjem ogleda. Već na prvi pogled, svakom posetiocu je jasno da elektronika i digitalne tehnologije, postaju nezamenljive, posebno u praćenju rada velikih mašina, organizaciji i izvođenju treninga i obuke, gde prolaskom kroz softver mašina-rukovalac stiče neophodna i potrebna znanja. Merno regulaciona oprema čini sastavni deo svakog od eksponata i ulažu se veliki napori koji omogućavaju korisnicima u prvom redu sofisticiran, bezbedan i siguran rad, a pri tome se povećava efikasnost i preciznost korišćenja opreme.

Nagrađeni noviteti, po oceni komisije, privlače dosta posetilaca, a među brojnijim su oni u delu mehanizacije za zaštitu bilja, koji u prvom redu utiču na kvalitet aplikacije sredstava za zaštitu bilja, smanjenje doza primene, odnosno količine sredstava koje dospevaju u životnu sredinu, mogućnostima koje pomažu ispravnom radu i načinu vođenja oruđa po parceli i preveniraju moguće zagađenje sredine prilikom manipulacije ambalažom pesticida. Od pet zlatnih medalja jedna je dodeljena projektu sa više učesnika(proizvođači tehnike, proizvođač pesticida, naučni instituti, udruženja, proizvođači softvera i dr.), koji predstavlja budućnost u primeni pesticida, jer akceptira i podatke s terena i na osnovu rezultata određjuje bafer (zaštitne) zone na parceli kako bi se što manje zagađivala životna sredina. Velik deo inovacija u oblasti zaštite bilja vezan je za razvoj softvera u prepoznavanju korova u odnosu na gajene biljne vrste, brzinu reagovanja rasprskivača kod distribucije tečnosti, održavanje zadatih normi i stabilnosti krila prskalica i sprečavanje prekrivanja prohoda.

Dva puna dana boravka u halama sajma u Hanoveru (praktično od otvaranja do zatvaranja Sajma) pružila su veliko zadovoljstvo učesnicima ekskurzije i omogućila im da sagledaju trendove u razvoju poljoprivredne mehanizacije i pripreme se za ono što ih čeka u budućnosti. O ovome sigurno najviše razmišljaju oni mladi farmeri koji su tek zakoračili u proces proizvodnje.

Peti dan ekskurzije krenuli smo put Vojvodine, a vreme provedeno u putu naš vodič Srđan koristio je da nas upozna sa istorijskim činjenicama vezanim za nastanak nemačke države i drugim istorijskim interesantnim stvarima i za Austrougarsku monarhiju. Kratko zadržavanje u prelepom gradu na Dunavu Regenzburgu iskoristili smo za kraći odmor i razgledanje grada. U večernjim satima stigli smo u Beč, gde smo se smestili u hotel Ananas. Nakon noćenja, prepodnevni deo dana iskoristili smo za upoznavanje Beča, a uz jedno kraće zadržavanje kada smo napustili glavni grad Austrije, da bi učesnici mogli da kupe i poneki poklon, nastavili smo put i u kasnim večernjim satima stigli u Novi Sad.

Opšti utisak gotovo svih učesnika ekskurzije je da je ovo još jedna u nizu uspelih aktivnosti namenjenih članovima Kluba 100P plus.

Dipl. inž. Branislav Ogrizović

Stručno-turistička ekskurzija u Italiju

Jedna od aktivnosti Kluba 100P plus, u cilju edukacije poljoprivrednih proizvođača, je i organizovanje stručno-turističkih ekskurzija u inostranstvo. U novembru je organizovana druga takva ekskurzija u 2014. godini. Krajnja destinacija – Bolonja, poljoprivredni sajam EIMA 2014.

Sponzori ovog putovanja bili su: BASF, ProCredit Bank i Klub 100P plus, a sačinjavanje turističkog aranžmana povereno je dugogodišnjem partneru i prijatelju Kluba, Turističkoj agenciji Caravan iz Zrenjanina i njenom vlasniku i direktoru Vladi Dašiću.

Predsednik UO Kluba, Vojislav Malešev, obezbedio je uz pomoć prijatelja Alojza Jerkovića, posetu kompaniji „Belje“ u Hrvatskoj.

Belje d.d.

Belje d.d. je u sastav koncerna Agrokor ušlo u aprilu 2005. godine. Do danas je u ovu kompaniju uloženo preko 300 miliona evra, prevashodno u svinjogojske farme, zatim u mehanizaciju i u govedarsku farmu. Takođe, Agrokor je investirao i u najveću vinariju u Hrvatskoj. Za potrebe ove vinarije, gaji se grožđe na 600 ha vinograda.

Belje je najveća poljoprivredna kompanija u sastavu Agrokora. Što se tiče stočarske proizvodnje, ima najveću proizvodnju svinjskog mesa, tovne junadi i mleka u Hrvatskoj. U Hrvatskoj se trenutno gaji gotovo 18.000 grla tovne junadi. Proizvodnja mleka u Belju i Vupiku na godišnjem nivou iznosi oko 65 miliona litara mleka i oko 360.000 komada tovnih svinja.

Farma „Mitrovac“

Vito Penović, šef proizvodnje na farmi, upoznao nas je sa osnovnim karakteristikama farme i poslovanja.

Farma Mitrovac trenutno ima 1480 krava u mužnji, a ukupni broj grla je 2.040. Proizvodnji prosek dostiže 9.120 litara mleka. Na farmi radi 46 ljudi. Krave se muzu na rotoru 60 Delaval – oko 260 krava u jednom satu. Proizvodne grupe se dele po stajama. Investicije u ovu farmu su oko 5 miliona evra. Za 6,5 godina očekuje se da se ova investicija isplati.

Od februara planiraju uvođenje tromuže. Genetika je kupljena u Nemačkoj. Njihove mame su davale u prvoj laktaciji oko 8.500 litara mleka. Prosek celokupnog stada je oko 192 dana nakon teljenja. Zanimljivo je da se u reprodukciji koristi deset najboljih bikova na svetu, po čemu će Belje biti jedinstveno u ovom delu Evrope, jer će imati na tržištu u proseku od 500 do 700 visokovrednih junica, ako se ne bude išlo u dalje širenje vlastite proizvodnje.

Ova grla su došla sa pašnjaka, pa su na farmi posebnu pažnju posvetili prilagođavanju grla ovom načinu držanja i hranjenja. Trenutno prvotelke uspeju da pojedu 22 – 23 kg suve materije. Za drugu laktaciju ih pripremaju za 24, a za treću laktaciju do 26 kg suve materije u obroku. Osnova hraniva je kukuruzna silaža, kao i senaža. Koriste industrijske nusproizvode kao što su repini rezanci, pivski trob, ječmene klice – sve u cilju pojeftinjenja hranidbenog dana, a da se ne bi narušio genetski potencijal. U proseku po grlu trenutno se troši oko 8,5 kg koncentrata. Obrok je od 48 do 52 kg kabaste hrane. Tokom leta životinje se hrane čak 4 puta. Oko 75% je direktna setva, a ostalo je postrna setva.

U Farmi „Mitrovac“ vode računa da se maksimalno iskoriste vlastite ratarske površine. Prošle godine gajili su raž, pa su na raž usejavali kukuruz. Godina je bila dobra i ostvarili su fantastične prinose. Kukuruzna silaža koju proizvode ima oko 37% skroba u suvoj materiji, što je za potrebe ove farme veoma zadovoljavajuće.

Na kompletnom stadu dostiže se porast oko 400 litara po kravi godišnje. Ova farma na Belju je samo mlečna farma. Ženska i muška telad borave na farmi 15 dana, a nakon toga odlaze u specijaliziranu farmu gde ostaju do 6-8 meseci starosti. Muška telad odlaze u klanicu za roze, kada dostignu težinu oko 240 kg. Postoje dva reprocentra i radi se selekcija ženske teladi, tako da imaju proizvodnju vlastitog podmlatka.

U Agrokoru se radi kooperacija sa oko 400 farmera koji proizvode mleko za potrebe Belja. Ima kooperanata od 5, 10, 50, a ima i kooperanata sa oko 500 krava. Naravno, njima se daje rasplodni podmladak. Takođe, radi se „Know how“ sistem, vrši se edukacija tih farmera. Imaju odličnu saradnju sa fakultetom, promovišu srednjoškolcima i studentima ovaj način proizvodnje.

Staklenik

Robert Marković, šef staklenika, upoznao nas je sa osnovnim karakteristikama staklenika i proizvodnje paradajza u njemu.

Staklenik je počeo sa radom početkom 2014. godine. Zauzima površnu od 5 ha od toga 4,5 ha proizvodna površina. Plan za 2014. je bio 2.300 tona grapolo paradajza, ali će biti premašen i iznosiće oko 2.600 tona. Prosečna godišnja cena je oko 95 eurocenti. Sva grapolo rajčica plasira se kroz trgovački lanac „Konzum“, koji je takođe u sastavu Agrokora.
Tehnologija u stakleniku je izraelska. Sadnice su uvežene iz Holandije. Kada se završi sezona, kompletno se čisti ceo staklenik. Početkom iduće godine se unose nove sadnice, a prva berba se očekuje krajem marta-početkom aprila.

Toplotna energija obezbeđuje se iz bioplinskog postrojenja. U stakleniku je stalno zaposleno 45 ljudi.

Staklenik je visok 8 m, a biljke su na 3-3,5 m visine. Testiran je na 40 cm snega. Svaka biljka naraste do 15 m, a jednom nedeljno se spušta za 30 cm. Podloga je kokosovo vlakno. Prinos po metru kvadratnom je preko 60 kg. Holanđani ne postižu mnogo veći prinos, mada je njihova klima mnogo drugačija. Leti su ovde ekstremno visoke temperature i biljka trpi, a u Holandiji toga nema.

Bioplinsko postrojenje „Mitrovac“

Prvo bioplinsko postrojenje Agrokor je napravio pre dve godine u Gradecu blizu Zagreba. Postrojenje „Mitrovac“ je drugo. U toku je izgradnja jednog od 2 MW nedaleko od Darde, jednog u Vukovaru i jednog u PIK Vinkovci. Do sredine 2015. godine Agrokor će imati pet vlastitih bioplinskih postrojenja, ukupne instalirane snage 9,8 MW. Na svakoj lokaciji se potrošnja toplote maksimalno iskoriščava.

U bioplinskom postrojenju „Mitrovac“ je instalirana snaga 2 MW. To znači da ova dva motora svakih sat vremena isporučuju u električnu mrežu 2000 kW. Predviđeno je da se na ovom postojenju proizvede 700-750 kubika na sat, da bi se kapacitet maksimalno iskoristio.

Osnovna svrha bioplinskih postrojenja u Agrokoru je da zbrinu konfiskate sa farmi. Sav gnoj i stajnjak se koristi za bioplin. Dovozi se i sa okolnih farmi, uz dodatak energetskih sirovina. Mezofilna je fermentacija, odnosno, moraju se zagrejati fermentori na 40 stepeni i uz dobro mešanje, proizvodi se bioplin. Nusproizvod je i toplotna energija. Na ovom bioplinskom motoru ima oko 15% više toplotne energije od električne, što znači da se može proizvesti do 2,4 2,5 MW toplotne energije. Jedan deo vraća se nazad, odnosno, koristi se za proizvodnju – za zagrevanje fermentora. Ostatak greje staklenik.

Bioplinska postrojenja rade na principu da sve što je biorazgradivo može da se koristi.

Nakon što se fermentira sadržaj, prebacuje se u skladišni prostor. Svaki tank je zapremine 9.000 kubnih metara i u vreme kada je to dopušteno, aplicira se na okolne poljoprivredne površine, zamenjujući na taj način mineralna đubriva. Ono što je prošlo kroz fermentaciju se zove digestat. On je redukovan na oko 80% mirisa đubriva. Nema patogenih bakterija, nema semena korova, jer je sve u fermentaciji nestalo. To je jako dobro đubrivo za ratarsku proizvodnju.

• Vojislav Malešev: Koliko ste uspeli da iskoristite predpristupne fondove?

Jako malo. Najveći problem je bila veličina kompanije. Imali smo ograničenja u smislu broja zaposlenih i u smislu godišnjeg proizvoda. Nažalost, prevelika smo kompanija i nismo uspeli mnogo. Mali proizvođači jesu. i to u iznosu 70-80% predpristupnih fondova. Povrat sredstava za vrednost investicije iznosio je 40-50%.

Mere ruralnog razvoja spadaju sada, od kako smo članica EU, u strukturne fondove. Tu je jako bitno godište vlasnika – do 40 godina ljudi imaju mnogo veća prava nego oni preko 40 godina. Od direktnih subvencija po hektaru do direktnih povlačenja sredstava namenjenih ruralnom razvoju. Od 1. januara 2015. godine kreću direktna plaćanja u Hrvatskoj. Godišnji fond, što se tiče direktnih plaćanja je 430 miliona evra, a za ruralni razvoj 370 miliona evra. U okviru ruralnog razvoja najviše nose investicije.

Druga stvar koja Srbiju čeka u EU je takozvana mera grininga – za ozeljenjavanje površina, Imaćete direktna davanja po hektaru, na mlečno govedarstvo, na tov junadi i na neke kulture koja vaša vlada oceni kao prioritetne. Za svinjarstvo nema direktnih davanja. Ako ispunjavate sve te uslove i ako obrađujete manje od 20 ha, subvencije mogu dostići do 350 evra po hektaru.

Na povratku iz Italije predviđena je poseta poljoprivrednom gazdinstvu u Sloveniji, koju je obezbedila kompanija BASF čiji nam je predstavnik Branko Zapažić, predstavio ljubazne domaćine.

Porodična farma Židašić

Bračni par Židašić ima četvoro dece. Supruga je diplomirani ekonomista, a Toni poljoprivredni tehničar. Odličan su tandem, imaju puno energije i volje za radom.

Toni Židašić upoznao nas je sa načinom poslovanja porodične farme, uslovima, prednostima i manama članstva Slovenije u EU:

Naša farma se bavi ratarstvom i stočarstvom, i uslužno obrađujemo zemljište. Takođe, radimo oglede za kompaniju BASF.

Obrađujemo 65 ha, od čega su pola njive, a polovina pašnjaci i travnjaci. Za uslove u Sloveniji ovo je veće poljoprivredno gazdinstvo. Imamo velikih problema sa rasparčanim parcelama. Najveće su 10 ha, a najmanje 20 ara. Zato imamo manje poljoprivredne mašine. Imamo kompletnu liniju za krmu, travu i ratarske kulture. Ovim mašinama radimo i usluge za druge farme. Kada dođe vreme žetve, unajmljujemo kombajn. Za pšenicu je cena u ovogodišnjoj žetvi bila 110 evra.

Gajimo pšenicu, ječam, kukuruz, uljanu repicu, krmni grah i detelinu. Koristimo subvencije. Imamo osnovne subvencije koje se odnose na zelene njive – detelinu, zatim subvencija za integrisanu proizvodnju, za kontrolisanu proizvodnju. Tako da za njive dobijamo oko 600 evra po hektaru. Za travnjake se dobija manje. Subvencije se daju na sve površine, ali je do 100 ha jedna cena, a preko 100 ha druga.

Za ovakvu farmu nam je trebalo oko 15 godina. Evropska unija je davala bespovratna sredstva za ovakve objekte i to smo iskoristili. Bespovratna sredstva od predpristunih fondova iskoristli smo za kupovinu mehanizacije, za izgradnju farme, kupovinu opreme. Za mašine je odobravano 15 do 35%, a za gradnju 50-60% bespovratnih sredstava. Sve je limitirano. Za farmu se računa po grlu, za mašine po konjskoj snazi. Raspodela sredstava je pravedna, ali problem predstavljaju konkursi, jer se zahteva obimna papirologija.

Imamo 50 krava na muži, a ukupno 100 grla. Gajimo autohtonu sortu – siva rjava. Ove krave nisu baš visoko mlečne, daju u proseku 6.500 l, ali su veoma jednostavne za gajenje. Imamo u planu da gradimo farmu za junad.

Pre 15 godina smo imali dvadeset krava i obrađivali 20 ha. Velike zadruge su propale, kao i male farme. Ranije je svaka druga kuća imala kravu, ali sada toga više nema. Veći se i dalje ukrupnjavaju, ali mali ne mogu da opstanu.

2015. godine stupa na snagu nova reforma, tako da još uvek ne znamo koliko će iznositi subvencije. Subvencije po litri mleka nemamo. Sve subvencije se prebacuju na hektar.

Na ovoj farmi radimo žena i ja. Otac ima 83 godine, a majka 82.

• Kako bi prokomentarisali stanje u poljoprivredi Slovenije, pre uslaska u EU i nakon pristupa u EU?

Ako gazdisntvo koristi subvencije i učestvuje na konkursima za bespovratna sredstva, može da se razvije 100% i to je prednost ulaska u EU. I drugi ljudi bolje žive, imaju viši standard, tako da poljoprivreda može da se širi. Promene su pokazale svoje prednosti, ali propalo je 70% gazdinstava, ali ne zbog loših uslova, nego zato što nisu bili spremni i obučeni da iskoriste ta sredstva, jer su komplikovani konkursi.

Evropska unija nije problem. Sve zavisi od lokalne birokratije i od političara.

Turistički segment ekskurzije

Pored obilaska poljoprivrednog sajma EIMA u Bolonji, što je bio i glavni cilj ove ekskurzije, zatim stručnih poseta Belju i porodičnoj farmi Židašić u Sloveniji, na ovom putovanju imali smo prilku da uživamo u turističkom razgledanju male države San Marino, Bolonje i Venecije, i tako oplemenimo i upotpunimo ovo naše putovanje.

San Marino

San Marino je najmanja nezavisna država u Evropi, posle Vatikana i Monaka. Nalazi se na padinama planine Titan i sa svih strana je okružena Republikom Italijom. Prema legendi, nastala je početkom 4. veka kada je Sv. Marino sa grupom hrišćana-sledbenika došao u taj kraj, kako bi izbegli progon. Prvi dokumenti potiču iz 1263. godine. San Marino je uspeo da ostane nezavistan, uprkos osvajačkim pohodima biskupa i vlastelina, uglavnom zahvaljujući izolovanom geografskom položaju i planinskim utvrđenjima.

Industrija, turizam, poljoprivreda i zanatstvo su osnovne grane privrede, na kojima se zasniva zdrava ekonomija San Marina.

Bolonja

Datira još iz gvozdenog doba – 10. vek pre nove ere. Stari Rimljani su, porezivši Gale 191. godine pre nove ere, osnovali koloniju sa 3000 kolonista i nazvali je Bonomia.

Bolonja je jedna od kulturnih prestonica Evrope, poznata po najstarijem Univerzitetu osnovanom 1088. godine koji danas nudi 250 različitih vrsta studija za više od 100.000 studenata.

Grad nosi tri epiteta koja ga u potpunosti dočaravaju:
• crvena Bolonja (la rossa) – zbog zgrada građenih crvenom ciglom. Karakter joj daju i arkade (natkriveni hodnici sa stubovima) koji se protežu ulicama i trgovima Bolonje u dužini oko 40 km;
• učena Bolonja (la grassa) – zbog prestižnog Univerziteta i kulture;
• debela bolonja (la dotta) – zbog odlične gastronomije, jer kuvanje je u Bolonji umetnost.

Venecija

I ovog puta, kao i proletos, Venecija nas je dočekala okupana suncem, iako smo je posetili 14. novembra. Vreva na trgu Svetog Marka, kod Duždeve palate, ne jenjava. Turisti su preplavili Veneciju, iako je do pre dva dana bila poplavljena i nije joj se moglo pristupiti sa mora.

Lavirint uličica i kanala, Grand kanal, gondole, most Rialto i most uzdaha, kao i crkva Santa Marija, i ovog puta su nas ostavili bez daha. Venecija uvek može da zadivi, bez obzira koliko puta je posetili.

Darinka Bolta

PRIKAZANE MAŠINE U RADU OD PLUGA DO KOMBAJNA

• Opravdanost i potrebu održavanja ovakve manifestacije potvrdilo je prisustvo više od 600 poljoprivrednih proizvođača iz cele Vojvodine.
• Ukupno je izloženo 130 eksponata poljoprivredne mehanizacije, od čega je čak više od 40 prikazano u radu.

Kupovina savremene poljoprivredne mehanizacije, pogotovo one visokoproduktivne često predstavlja za mnoga gazdinstva kapitalnu investiciju. Stoga je veoma bitno finansijska sredstva usmeriti na odgovarajući način, to jest odabrati mašinu koja će u potpunosti odgovoriti zahtevima zemljišta i gajenjoj biljnoj vrsti, obezbediti preciznu setvu, aplikaciju mineralnih čvrstih i tečnih hraniva i hemijskih sredstava zaštite bilja. Nezaobilazan je i adekvatan izbor kombajna čije karakteristike moraju biti u skladu sa zahtevima za vučnom silom, odnosno, odgovarajuće snage, kako bi se u radu postigli maksimalni učinci. Finalizacija poljoprivredne proizvodnje ogleda se u žetvi, odnosno berbi, te je i izbor kombajna ozbiljno pitanje.

Da li neka mašina odgovara ili ne zahtevima korišćenja najbolje se uočava u njenoj eksploataciji. Da su u radu najuočljivije performanse mašina pokazalo se na ovogodišnjem 11. klupskom SPIT-u – Smotri poljoprivrede industrije i trgovine koji je u organizaciji Kluba poljoprivrednih proizvođača 100P plus održan u Kaću na parceli predsednika upravnog odbora kluba Vojislava Maleševa. Tradicionalno, i ovogodišnji SPIT održan je neposredno po završetku žetve pšenice.

Opravdanost i potrebu održavanja ovakve manifestacije potvrdilo je prisustvo više od 600 poljoprivrednih proizvođača iz cele Vojvodine. Ovogodišnji klupski SPIT bio je najveći do sada. Ukupno je izloženo 130 eksponata poljoprivredne mehanizacije, od čega je više od 40 prikazano u radu.

Učesnike manifestacije u Kaću najpre je pozdravio u ime organizatora Vojislav Malešev. Podsetio je da su poljoprivrednici završili najvažniji i prvi posao u godini –žetvu, a učesnicima poželeo da imaju mogućnost da svako od njih bar jednu prikazanu mašinu otera kući. Prvi put na Klupskom SPIT-u učesnicama se obratio i predstavnik grada Novog Sada, član gradskog veća za privredu Goran Sečujski koji, obraćajući se skupu, nije krio oduševljenje manifestacijom i izložbom poljoprivredne tehnike, uz obećanje da će ubuduće grad pomoći ovu manifestaciju. Uputio je poziv poljoprivrednim proizvođačima da se odazovu na javni poziv za subvencionisanje kamatnih stopa za kratkoročne poljoprivredne kredite koji je mera u programu podrške poljoprivredi grada Novog Sada. Najavio je i skoro potpisivanje sporazuma između grada i Garancijskog fonda Vojvodine, koji će omogućiti da grad subvencioniše nabavku opreme i mašina.
Zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Knežević, rekao je da se iz Kaća šalje ozbiljna slika o poljoprivredi kao razvojnoj šansi. Istakao je da prikazani eksponati pokazuju da je domaći agrar na višem nivou nego pre 10, 15 godina. Podsetio je da su aktivnosti Pokrajinskog sekretarijata za poljopriverdu, vodoprivredu i šumarstvo usmereni na pomoć poljoprivrednicima prevenstveno u obezbeđivanju bespovratnih sredstava za smeštajne kapacitete, hladnjače, silose, sisteme za navodnjavanje, sušare, protivgradne mreže…

Primena savremene mehanizacije u poljoprivrednoj proizvodnji predstavlja finalni cilj agrarne politike Srbije – rekao je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Danilo Golubović. Podsetio je učesnike da se sticanjem statusa zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i usvajanjem IPARD programa otvaraju nove mogućnosti bespovratnog finansiranja za povećanje konkurentnosti srpskog poljoprivrednika. Naime, fondom IPARD biće obezbeđeno 175 miliona evra koji će poljoprivrednicima biti na raspolaganju do 2020. godine. Napomenuo je da ovaj program nije namenjen “malim” poljoprivrednicima. Podizanje njihove konkurentnosti biće nastavljeno kroz mere Nacionalnog programa, domaćim merama. Merama IPARD biće obuhvaćeno, između ostalog, i finansiranje traktora snage do 100 kilovata, kao i podizanje skladišnih kapaciteta i silosa – napomenuo je Golubović . Najavio je, takođe, da će poljopriverdnici za prva sredstva moći da apliciraju početkom 2016. godine.

U radu i stacionarno prikazano je više grupa mašina namenjenih različitim poljoprvrednim operacijama. Najviše su zastupljene bile mašine za obradu zemljišta, kako one namenjene klasičnim sistemu obrade tako i one za redukovane, odnosno konzervacijske sisteme. Tako su učesnici 11. klupskog SPIT-a videli u radu plugove obrtače s rešetkastom i punom plužnom daskom, kao i različita rešenja podrivača. Prikazani su različiti modeli podrivača, s rasporedom radnih organa u V obliku, potom onih gde su tela postavljena u dva reda, kao i u kombinaciji s zvezdastim valjcima. Od mašina za obradu zemljišta veliko interesovanje poljoprivrednika privukli su i modeli kratkih tanjirača namenjenih ljuštenju strništa, ali i u kombinaciji s drugim agregatima za predsetvenu pripremu i samu setvu. Osim kratkih, prikazano je i više rešenja klasičnih tanjirača s V i DŽ rasporedom diskova, domaćih i inostranih proizvođača, kao i diskosnih kultivatora. Na ovogodišnjem SPIT-u neizostavnim su se pokazali i kombinovani agregati za obradu zemljišta u jednom prohodu. Njihovom upotrebom, u zavisnosti od radne dubine, postižu se različiti efekti u radu. Najčešće predstavljaju kombinaciju diskosnih radnih organa, potom pasivnih, najčećše s motikama s krilcima, što obezbeđuje obradu zemljišta u punom radnom zahvatu mašine. Po prolasku ovih radnih organa pomereni diskovi ili pak različite kombinacije paker valjka kao i elastičnih greda obezbeđuju konsolidaciju zemljišta.

Od mašina za konsolidaciju zemljišta demonstrirana su i rešenja valjaka koji su dostupni sa ili bez elastičnih greda za ravnanje tla, a preporučuju se i za valjanje žitarica u proleće. Osim obrade i pripreme zemljišta, na nekim prikazanim modelima moguće je istovremeno obaviti i aplikaciju mineralnih hraniva ili pesticida depozitorima.

Osim klasičnih modela sejalica za strnine i okopavine, prezentovana su i tehnička rešenja koja obezbeđuju istovremenu setvu i obradu zemljišta. Neki od prikazanih modela namenjeni su za direktnu setvu, a drugi za setvu na polupripremljenim zemljištima. Iz ove grupe mašina posetioci su bili u prilici da se uvere i u korišćenje tečnog startnog hraniva istovremeno sa setvom.

Sve veća zainteresovanost i potreba poljoprivrednih proizvođača za samohodnim prskalicama visokog klirensa podstakla je izlagače ovogodišnjeg 11. SPIT-a da izlože nekoliko različitih modela. Interesantno je da se ovi modeli nude s različitim rešenjima rezervoara, što se prevashodno odnosi na njihovu geometriju, te tako raspored mase na šasiju. Najzastupljeniji su modeli s maksimalnom visinom klirensa od 1,60 do 1,70 metara.

Na parceli s pšenicom u radu je prikazano i pet modela žitnih kombajna. Prikazani su model s aksijalnom vršidbenom komorom i četiri s klasičnom tangencijalnom sa ili bez dodatog rotora pre glavnog bubnja ili pak turboseparatora. Prilikom demonstracije jasno su se mogle uočiti razlike u dotoku mase, to jest opterećenju motora, kao i različite radne brzine.

Nezaobilazan segment, ako se govori o savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji, jeste i precizna poljoprivreda, te su oprema i elementi za njenu primenu takođe prikazani na ovogodišnjem klupskom SPIT-u.

Učesnici manifestacije bili su u prilici da prikupe informacije o načinu kreditiranja za kupovinu mehanizacije, kao i uslovima osiguranja poljoprivredne proizvodnje.
Osim toga, zainteresovanim učesnicima prezentovani su programi semenarskih kuća, distributera mineralnih i biohraniva, kao i sredstava za zaštitu bilja.

Tradicionalno i ove godine organizovano je nadmetanje poljoprivrednika u dve discipline: bacanju akumulatora s ramena i nošenju džakova od 25 kg mineralnog hraniva. Sponzor takmičenja u nošenju džakova bio je ELIXIR AGRAR iz Šapca, koji je obezbedio vredne nagrade iz svog proizvodnog programa učesnicima takmičenja.
Pobednik u obe discipline bio je Luka Prhić iz Majura.

Marija Antanasković
„Poljoprivrednik”

Tara, 25-31.01-2015.

U organizaciji Kluba 100P plus održan je 11. Zimski seminar farmera, već tradiconalno, na Tari. Zamisao organizatora je da na jednom mestu okupi svoje članove, poljoprivredne proizvođače, s jedne strane, i predstavnike institucija i predstavnike firmi čija je delatnost iz oblasti poljoprivrede, s druge strane.

Ovo je prvi seminar organizovan bez prof. dr Veselina Lazića. Bilo je skeptika koji su mislili da se seminar neće ni održati, ili da neće biti organizovan na nivou. Upravo zato, ovaj seminar je organizovan srcem i željom da se ne prekine nit koju je prof. Lazić utkao u Klub. Njegov moto da paori treba neprestano da uče i napreduju, da treba da se udružuju da bi ostvarili svoje ciljeve, i da se nikada, nikada ne predaju, nastavlja da bude i moto Kluba.

————————————————————————————————————
Pozdravni govor Vojislava Maleševa na otvaranju Seminara

Predlažem da, pre nego što počnemo sa radom, minutom ćutanja, odamo počast nedavno preminulom velikom čoveku, osnivaču ovoga kluba i poštovaocu poljoprivrede i paora, borcu za bolji položaj poljoprivrede u ovom društvu i pravom Vojvođaninu, profesoru Veselinu Laziću, kao i svim do sada preminulim članovima Kluba 100P plus.

Poštovane dame i gospodo, dozvolite mi da vas u ime Kluba 100P plus i u svoje lično ime, najtoplije pozdravim i da vam poželim prijatan i uspešan boravak na 11. seminaru farmera. Želim da se zahvalim svim predstavnicima firmi koje su uzele učešće na ovom seminaru i koje nas prate u svim našim aktivnostima, svim predavačima koji će nas kroz svoja predavanja edukovati kako da povećamo profit na svojim gazdinstvima, a posebno bih se zahvalio Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, ministarstvu poljoprivrede, ministarstvima saobraćaja i trgovine, koji su se ljubazno odazvali našem pozivu i uzeli učešće u radu našeg seminara. Posebna mi je čast da najavim da će nam se na seminaru pridružiti i ataše za poljoprivredu pri Holandskoj ambasadi, gospodin Maarten Vegen. Po svemu ovome, ovo će biti veoma plodan i uspešan seminar, kakav uostalom i dolikuje paorima.

Pokušaću da se u kratkim crtama osvrnem na sve ono ružno i manje ružno što nam se u poljoprivredi desilo od prošlog seminara do danas (jer, na žalost, ničeg lepog ne mogu da se setim, a ako se neko od vas ipak seti nečeg lepog, javite i nama da se zajedno veselimo). Jedna od prvih stvari je nepriznavanje faktura za dobijanje subvencija. I pored našeg argumentovanog stava da se priznaju fakture za nabavku đubriva i goriva, ministarstvo je ostalo pri svome i tako dokazalo da se ne razume u obligacione odnose u ovoj zemlji, ili su pak bili ubeđeni da će bar malo ušparati para na seljacima koji su u sistemu PDV (po mišljenju većine političara – tajkuna). Bespovratnih sredstava na investicije nije bilo, ili ih je bilo toliko malo, da su golim okom bila nevidljiva. Nacrt zakona o poljoprivrednom zemljištu još uvek nije ugledao svetlost dana, iako je rađen još u doba vladavine našom poljoprivredom, ministra Gorana Kneževića. Licitacija za državno poljoprivredno zemljište se raspisuje u nevreme, a prioriteti se daju po samo ministarstvu znanom receptu (na jednodnevne piliće, svinje za klanje, stoku koja jede hranu isključivo sa državnih oranica, sistemima za navodnjavanje koji decenijama nisu u funkciji, a što i da navodnjavamo kad i onako stalno pada kiša). Naše zemljište, a kad kažem naše, prvenstveno mislim na vojvođanske oranice, i dalje se arči i nudi strancima po bagatelnim cenama na večito ili višedecenijski zakup, uz obrazloženje da će nas neki stranci naučiti da radimo i budemo profitabilniji, do nedavne izjave naše ministarke poljoprivrede, da će nas ti isti stranci zapošljavati na tom zemljištu, što u prevodu znači, da će naša deca u svojoj rođenoj državi, pa kakva god ona bila, na svojoj dedovini, jer se zemlja arči a da nije završena restitucija, biti biroši. Pa iako je od cenjene nam ministarke, mislim da je mnogo.

Nedavno usvojena uredba o smanjenju subvencija sa 100 na 20 hektara uz obrazloženje da će to pogoditi samo mali broj gazdinstava, koja doduše ostvaruju suficit u izvozu poljoprivrednih proizvoda, koja redovno izmiruju svoje obaveze prema državi i koja svake godine imaju veliku novostvorenu vrednost, je za resorno ministarstvo i vladu od manjeg značaja, jer je to verovatno i manji broj glasača od onih koji će dobiti subvencije. Ta priča koja se plasira da će nama biti dostupni fondovi EU kroz razne projekte, je samo prazna priča, bar za još neko vreme (a mi vremena nemamo, jer je većini nas prošao radni vek, a prolazi i životni, slušajući prazna obećanja). Jasne strategije razvoja poljoprivrede još uvek nema, ne postoji predvidivost u ovom našem poslu, kao ni sledljivost i mi ne znamo kom carstvu da se priklonimo: nebeskome ili zemaljskome. Nedavno je izašao nacrt zakona o predfinansiranju poljoprivredne proizvodnje na kome bi nam i čivuti pozavideli, a sve pod parolom da ova vlada i resorno ministarstvo jako brinu o dobrobiti paora. S obzirom da je Marjan Rističiveć predsednik odbora za poljoprivredu u republičkoj skupštini, nismo bolje ni zaslužili.

Što se tiče radova na našim njivama, godina nam baš i nije bila naklonjena, kao i sve ovo o čemu sam pričao. Kišovito proleće, pa leto i na kraju jesen, koja je bila, ne šlag na tortu, nego jagoda na šlagu. Ne otežani, nego veoma teški uslovi skidanja i izvlačenja proizvoda sa njiva, a posebno šećerne repe, u većini slučajeva zakasnela setva pšenice, zimska obrada po blatu i vodi, sve u svemu jedna veoma teška godina. I tu našim mukama nije bio kraj, povećana vlaga kukuruza je donela i veće troškove sušenja, pa to što je rod i bio nešto bolji, nismo osetili na pravi način, pošto su i skladištari hteli da se od nas ovajde, te su nudili izuzetno niske otkupne cene neših proizvoda u vreme ubiranja, pravdajući se situacijom na inostranom tržištu. Kad je ta situacija u našu korist, tada posežu za dobro oprobanim receptom, zatvaranju granica za izvoz naših proizvoda. Još jedna novina koju su osetili jesenas proizvođači šećerne repe je iznuda potpisivanja aneksa ugovora o smanjenu cene repe, čega, verujem, nema nigde u svetu. Gde je tad bila naša pravna država da zaštiti proizvođača od monopola (kojeg po rečima premijera nema kod nas).
O problemima u poljoprivredi ima još jako puno da se priča, ali se bojim da bi to trajalo do kraja seminara, a po vašem izgledu plašim se da će neko i zaplakati nad našom sudbinom, pa da se to ne bi desilo, ovde ću stati i pokušati da vas oraspoložim lepim stvarima koje Klub radi.

Prošlogodišnji 10. jubilarni seminar je prošao u najboljem redu i medijski dobro propraćen. Krajem maja smo išli na stručno-turističko putovanje u Južni Tirol, gde smo pored ostalog, obišli proizvođače jabuka, videli razne sisteme za navodnjavanje i posetili jedno poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi seoskim turizmom. Sponzori tog putovanja su bili RTI i ProCredit banka i ja im se i ovog puta zahvaljujem što su omogućili članovima Kluba da pod povoljnijim uslovima idu na ovako lepo putovanje.

Polovinom jula je održan 10. jubilarni SPIT u Kaću sa prikazanih 100 mašina, od kojih je polovina bila u radu, kao i 4 kombajna u radu, i sa oko 400 posetilaca. Letnja poljoprivredna škola je bila kao i uvek dobro organizovana i dobro posećena. Održali smo u hotelu Park još jedno predavanje o proizvodnji pšenice koje je bilo veoma dobro posećeno od strane paora. Jesenas smo ponovo bili u Italiji, ovoga puta na sajmu u Bolonji, uz pomoć BASF i ProCredit banke i hvala im na uzetom učešću u sponzorstvu ovog putovanja. Pored sajma, obišli smo i jedno biopostrojenje u Hrvatskoj, farmu krava i stakleničku proizvodnju. Zahvaljujući našem dragom prijatelju gospodinu Alojzu Jerkoviću. U povratku smo posetili jedno poljoprivredno gazdinstvo u Sloveniji, koje se bavi stočarskom proizvodnjom.

Po povratku sa tog puta, dočekala nas je neprijatna vest o bolesti našeg profesora, koji na žalost, ovu bitku nije dobio, iako smo mi bili ubeđeni da će i to prebroditi, kao što je uspevao da prebrodi mnoge nedaće koje su ga snalazile u životu. Planiramo da krajem maja meseca organizujemo jednu lepu ekskurziju za naše članove u Holandiju, i o tome ćete biti obavešteni na vreme, pa vas molimo da se na vreme i prijavite, jer će broj putnika biti ograničen.

Nadam se da ste svi dobili dopis o mogućnosti obnove članstva u klubu i da ćete nam se pridružiti da zajedno nastavimo da radimo i pokušamo da stvorimo bolje uslove za rad, kako za našu decu, tako i za nas same. Klub će nastaviti da živi i radi na dobrobit svih onih koji budu uz Klub. Naše aktivnosti i prioritet će i dalje biti na jačanju: seminara, SPIT-a, zimske škole, stručnih putovanja u inostranstvo, štampanju revije. U tome nam vi možete puno pomoći i tražimo pomoć svih dobronamernih ljudi, jer zajedno smo jači i, zajedno i složni možemo mnogo toga uraditi na dobrobit svih nas.

Nove članske karte, koje će biti trajne, dobićete na kućnu adresu i važiće sve dok budete aktivni članovi Kluba. Svima onima koji ne budu izmirivali svoje obaveze na vreme, nećemo biti u mogućnosti da šaljemo revije, obaveštenja o dešavanjima u Klubu i aktivnostima Kluba, i neće imati one benefite koji će važiti za one koji svoje obaveze prema klubu budu izvršavali na vreme.
Neke firme, naši saradnici, su članovima kluba, koji su pokazali važeću člansku kartu, odobravale određene popuste kod kupovine mehanizacije. Mi ćemo se truditi da sa svim firmama koje prate klub dogovorimo da aktuelni članovi kluba imaju određene benefite kod nabavke inputa, mehanizacije, dobijanja kredita, i bićete obavešteni o tome koje su firme sa nama napravile sporazum te vrste.

Apelujem na predstavnike firmi koje vide svoj interes u zajedničkom radu sa klubom, da nas prate u svim našim malo pre nabrojanim aktivnostima i tako olakšaju rad kluba, a mi ćemo im zauzvrat dati mesto koje zaslužuju i prisustvo na svim našim skupovima, i naravno prednost nad onima koji samo povremeno prate rad kluba i uključuju se onda kada to njima odgovara.

Molim predstavnike firmi koje nisu uzele učešće u radu ovog seminara, da ne dele flajere i vizitkarte po holovima, jer ćemo biti prinuđeni, zbog onih koji redovno plaćaju svoje učešće, da ih odstranimo sa seminara i udaljimo iz hotela.

Još jednom vam želim uspešan rad i prijatan boravak.
__________________________________________________________________________

Zaključci sa 11. Zimskog seminara farmera

Poljoprivredno zemljište

• Klub insistira na argumentovanoj javnoj raspravi o Zakonu o poljoprivrednom zemljištu jer predlog radnog nacrta koji je predstavljen favorizuje određene grupe poljoprivrednika putem prava prečeg zakupa. Prioriteti su određeni pritiskom lobija, a ne analizom konkurentnosti određenih sektora poljoprivrede koji daju ogroman doprinos izvozu i konkurentnostiSrbije, kao što su proizvodnja žitarica, voća, povrća…
• Davanjem državnog zemljišta po pravu prečeg zakupa i 60% subvencija stočarima, država će direktno biti odgovorna za pad cena i konfuziju u ovom sektoru, jer trenutno nema tržišta za proizvode od mesa i mleka izvan Srbije, a nejasne su i perspektive tržišta u dogledno vreme.
• Izražava se velika bojazan oko predloženog rešenja u prometu poljoprivrednog zemljišta prema kojem će lokalne samouprave i Ministarstvo poljoprivrede davati saglasnost na kupoprodajne ugovore.
• Klub insistira da se prekine sa nezakonitim davanjem poljoprivrednog državnog zemljišta tzv. investitorimapod veomasumnjivim okolnostima i zakonskim rešenjima i apeluje na državu da ne deli i ne svađa poljoprivrednike kako bi se ispod žita otimale hiljade i hiljade hektara. Klub podseća državu da poljoprivrednici godišnje investiraju 3 milijarde evra u svoju proizvodnju, te su najveći investitori u poljoprivredu Srbije.

Zaštita proizvođača voća i povrća

• Klub insistira da država hitno nađe način da zaštiti domaće proizvođače voća i povrća od nelojalne konkurencije robe iz uvoza i damping cena.
• Ako se ovakav trend nastavi, domaća proizvodnja biće uništena.
• Insistiramo na poštovanju zakona o obligacionim odnosima, tj. da država obezbedi sprovođenje zakona prema poljoprivrednicima.

Subvencije

• Klub zahteva da se prestane s obmanom javnosti oko obrazlaganja subvencija jer je plaćanje subvencija na 20 ha socijalna mera koja nema nikakvog ekonomskog efekta za poljoprivredu. Zakonom o podsticajima nije se obezbedila predvidljivost i stabilnost te Klub smatra da on treba da se ukine kako ne bi bio samo izgovor za lošu agrarnu politiku.
• Klub zahteva da se nastavi sa podrškom investicijama u poljoprivredi kroz bespovratna sredstva, i da ograničenje ne bude veličina poseda.
• Nastaviti sa subvencionisanjem kredita za investicije i obrtna sredstva kod kojih iznos mora biti veći od dosadašnjih 5 miliona dinara
• Klub zahteva da se vrati pravo svim ženama da imaju svoja poljoprivredna gazdinstva, te da Ministarstvo postupi po rešenju zaštitnika ravnopravnosti građana.

Problemi poljoprivrednih gazdinstava u sistemu Pdv -a

• Poreska uprava ne priznaje pravo na poreski kredit poljoprivrednicima, jer, kako kaže, obavljaju ne registrovanu delatnost, što je apsurd, jer su registrovani upravo u Ministarstvu finansija – Upravi za trezor, po osnovu obavljanja poljoprivredne delatnosti i u poreskoj upravi kao PDV obveznici.
Poreski kredit znači umanjenje poreza na dobit od 70% i nije priznat samo poljoprivrednicima.
• Poljoprivrednici su kao fizička lica u sistemu PDV oporezovani i godišnjim porezom na dohodak građana, koji ima progresivnu stopu,10% i 15% na veću dobit, koji destimuliše stvaranje većeg prihoda po hektaru i veće nove vrednosti. Viša stopa poreza od 15% je neprimerena u poljoprivrednoj proizvodnji.
• Društvo sa ograničenom odgovornošću u poljoprivrednoj proizvodnji ima privilegiju u odnosu na poljoprivredno gazdinstvo, zato što im se priznaje poreski kredit. Kada potroši novac na kupovinu mehanizacije plaća samo porez na dobit, a ne plaća porez na dohodak jer nije fizičko lice. Tu je u prednosti 15% čistog dohodka. Zatim, vlasnik d.o.o. ima pravo da registruje poljoprivredno gazdinstvo i kao fizičko lice i prihoduje 8 miliona dinara, gde ubira 640.000 dinara poreza kao fizičko lice, što je apsurd.
• Klub apeluje na Ministarstvo poljoprivrede da iznađe način da se ove nepravilnosti, u saradnji sa Ministarstvom finansija, isprave.

Učešće u saobraćaju

• Da se uspostavi komunikacija i saradnja između Kluba i Agencije za bezbednost saobraćaja kako bi se rešavali specifični problemi i situacije koje nastaju prilikom uključivanja poljoprivrednika i poljoprivredne mehanizacije u saobraćaj.
• Da Klub pripremi katalog mehanizacije koja pripada grupama priključnih vozila i priključaka koji bi bio zajednički analiziran i postavljen na web sajtove Kluba i Agencije
• Da se donese tehničko uputstvo za definisanje i razlikovanje priključnih vozila od priključaka koji ne treba da budu registrovani.
• Da se hitno uputi predlog Kluba sa inicijativom za izmenu zakona o javnim putevima kako bi se legalizovao izuzetak za kretanje traktora i mehanizacije bez dozvole pod specifičnim uslovima.
____________________________________________________

Na našim seminarima se, pored učenja, ljudi i druže, razmenjuju mišljenja i iskustva, i sa Tare svi odlaze zadovoljni i bogatiji za nova saznanja.

Iskustva sa putovanja u Holandiju u organizaciji kluba 100P plus 2015.

POSETA SVETSKOM POLJOPRIVREDNOM LIDERU

Udruženje poljoprivrednika Klub 100 P plus nedavno je organizovalo stručno putovanje u Holandiju s ciljem da se naši poljoprivrednici upoznaju s različitim segmentima agrarne proizvodnje u ovoj zemlji, koja se smatra svetskim liderom u agraru. Plan putovanja obuhvatio je obilazak najveće berze cveća u Amsterdamu, gde se dnevno proda i širom sveta otpremi 34,5 miliona komada saksijskog i rezanog cveća. Organizovane su i posete farmi mlečnih goveda, savremenom pogonu za uzgoj koka nosilja i svinjarskoj farmi na kojoj se proizvode trorasni hibridi namenjeni za tov. Ekskurzija je obuhvatila i posete staklenicima u kojima se na supstratu i u potpuno kontrolisanim uslovima ishrane i klime ostvaruju neverovatno visoki prinosi povrća. Učesnici putovanja imali su priliku da čuju koliku pažnju Holanđani obraćaju na održivost svake proizvodnje, bez obzira na njen intenzitet, i kako koriste obnovljive izvore energije, zahvaljujući čemu je zagađenje životne sredine svedeno na minimum. Posebno zanimljiv segment predstavljali su razgovori s tamošnjim proizvođačima o merama podrške države, koja je pouzdan partner poljoprivrednicima i pruža im maksimalnu podršku kako bi unapređivali i širili proizvodnju. U Holandiju je putovala grupa istaknutih proizvođača koji su, svaki u svom domenu, uspešni, a ovo je bila prilika da uporede uslove i poslovno okruženje za rad u obe zemlje, kao i da dobiju ideje koje bi mogli da primene na svojim gazdinstvima. Donosimo neka od njihovih zapažanja.

 

Nikola Ajduk iz Despotova je pri kraju studija poljoprivrede, a njegova porodica i on su veliki prizvođači i izvoznici povrća koje gaje na otvorenom. Impresioniran je holandskim načinom proizvodnje povrća, ali ističe da su za to potrebna velika ulaganja koja naši proizvođači ne mogu da finansiraju sami, bez pomoći države. Izgradnjom objekata po holandskom modelu kod nas bi se omogućilo ostvarivanje visoke i stabilne proizvodnje na koju klima ne bi imala uticaja. Kada se tome doda plodno zemljište i više sunčanih dana u našoj zemlji, mogli bismo da budemo i uspešniji od Holanđana. Ajduk kaže da je prava šteta što kod nas još uvek ima neobrađenih površina, za razliku od zemlje lala gde je svaki pedalj iskorišćen. Ima u planu da podigne plastenik i tako barem delimično izbegne opasnost od grada i produži sezonu proizvodnje. Kaže da nije problem što će jedne sezone grad potući rod, pogotovo ako ste osigurani, ali time se nepovratno gube teško stečeni kupci. U Holandiji, s druge strane, mogu da garantuju i da će kupcima na vreme dostaviti dovoljno robe određenog kvaliteta.

 Zoran Nikolić je jedan od nekolicine velikih proizvođača koji se u našoj zemlji bave proizvodnjom koka nosilja i jaja. Na svojim farmama u Vojvodini, Šumadiji i Pomoravlju ima 160.000 koka u eksploatciji i još 70.000 u odgoju. Uporedo se bavi i proizvodnjom komponenti za ishranu životinja i sastavljanjem kompletnih smeša. Čest je posetilac svetskih sajmova i stručnih manifestacija na kojima prati inovacije i trendove, koje kasnije uključuje u sopstvenu proizvodnju. U Holandiji je imao priliku da vidi živinarsku farmu, čiji mu je koncept sa stanovišta dobrobiti životinja zanimljiv, ali smatra da ogromno ulaganje u njenu izgradnju na našim prostorima ne bi bilo isplativo. Naime, njena izgradnja je koštala dva miliona evra, a kapacitet farme je 30.000 koka nosilja. Međutim, kako smatra Nikolić, ako se uzme u obzir da vlasnica farme pakovanje od tri jajeta prodaje za evro, onda ta priča ima smisla. Proizvođači jaja u našoj zemlji dobijaju svega pet do osam centi, uz povremene ekstremne padove cena kakav je na primer bio posle Uskrsa. Nikolić napominje da i u našoj zemlji ima proizvođača koji imaju najsavremeniju živinarsku opremu i proizvode u skladu s normativima Evropske unije. Uz podršku u vidu bespovratnih sredstava i stabilno poslovno okruženje kakvo imaju Holanđani, ne bi nam trebalo puno vremena da ih stignemo u ovom domenu – zaključuje Nikolić.

 Ljubomir Salonski iz Gospođinaca bavi se povrtarstvom i ratarstvom i smatra da mi imamo više slobode kada je u pitanju izbor useva, ali da to nije baš dobro. U Holandiji se, kako kaže, zna koliko čega treba i toliko se i proizvodi, a zahvaljujući tome plasman je siguran, a cene su stabilne. Dodaje da je kod nas česta situacija da nekog proizvoda bude previše, bilo zbog prekomerne domaće proizvodnje ili zbog nekontrolisanog uvoza, i onda mu je cena preniska. Druge godine, zbog male ponude isti proizvod bude preskup. U takvim uslovima, poljoprivredniku je teško da se zadužuje uzimanjem kredita, jer ne zna da li će moći da ga otplati. Salonski je još pre dvadesetak godina odlazio u Holandiju kako bi se upoznao s najnovijom tehnologijom i načinima skladištenja. Već dugo koristi njihova semena, jer su, kaže, najkvalitetnija i sa njima postiže rekordne prinose. Čak su holandska i naša štampa pisale o rekordnim prinosima krompira na poljima ovog povrtara. Seća se vremena kada je za naše semenarske kuće proizvodio kvalitetno seme koja je izvoženo i žao mu je što toga više nema. Smatra da imamo bolju klimu, pa samim tim i mogućnost da proizvodimo više i kvalitetnije, a na primeru Holanđana možemo da naučimo i kako to da postignemo.

 Spasoje Marđeloški iz Vognja bavi se ratarskom proizvodnjom, a do pre nekoliko godina tovio je i do 250 svinja u turnusu. Seje kukuruz, pšenicu i soju, koju termički obrađuje i tako prodaje. U Holandiji ga je najviše impresionirala njihova preciznost u poslu i urednost u svim proizvodnim objektima. Smatra da je naš osnovni problem nepoštovanje zakona i dogovora. U Holandiji niko i ne pokušava da izvrda utvrđena pravila, pa se poslovanje odvija u sigurnom i stabilnom okruženju. Kod nas je čest slučaj da se zakoni prekrajaju uredbama, što nije dobro, jer se poljoprivrednicima uslovi rada menjaju od sezone do sezone.

 Vaso Matković iz mesta Aleksa Šantić je takođe ratar, a bavi se proizvodnjom na 100 hektara zemlje. Zadovoljan je posetom državi za koju kaže da je perjanica svetskog agrara, pre svega zato što je imao priliku da razgovara s ljudima koji su najuspešniji u svom poslu, čuje savete i iskustva koja su im pomogla da postignu uspeh. Smatra da je najveća prednost holandskih poljoprivrednika povoljan ambijent u kojem proizvode, a koji im je stvorila država. Nama nedostaje podrška kroz povoljne kreditne aranžmane, razvojne programe i slično. Od svih stručnih poseta izdvojio je obilazak berze cveća, koja je impozantna, kako po veličini i broju cvetnih vrsta, tako i po načinu organizovanja brojnih aukcija.Jedna od malobrojnih žena na ovom putovanju bila je Sofija Kalić iz Sivca. Na porodičnom gazdinstvu koje vode njen muž i sin odvija se ratarska proizvodnja i tov svinja. Iz Holandije je ponela najbolje utiske na sveukupnu uređenost zemlje, odnosno na to što se zna šta ko tačno radi i na koji način. Posebno korisnom smatra posetu farmi za proizvodnju tovne prasadi na kojoj se, zahvaljujući dobroj genetici i uslovima odgoja, dobija 16 živorođene prasadi po leglu, uz minimalan procenat uginuća.

 Stipan Šarčević iz Starog Žednika ima raznorodnu proizvodnju koja uključuje ratarstvo, tov svinja, uzgoj koka nosilja… Na svom imanju izgradio je i skladišne kapacitete, što smatra odičnom poslovnom odlukom koja mu je omogućila da robu prodaje onda kada je to najisplativije. Ocenjuje da je putovanje u Holandiju bilo veoma korisno za poljoprivrednike, ali i da u ovu zemlju treba da dođu pre svega oni koji kroje našu agrarnu politiku. Posebno mu se sviđa poslovni koncept po kojem se Holanđani upućuju na kupovinu domaćih, posebno lokalnih proizvoda. Zapazio je i da su u ovoj zemlji opstale i manje farme koje su dobro organizovane i međusobno povezane. Te farme imaju svoje mesto u proizvodnji, kao i svoje kupce, pa nema rivaliteta između njih i onih velikih. Šarčević se pita zašto i kod nas mali proizvođači nisu bolje zaštićeni i zašto je njhovo postojanje dovedeno u pitanje, pogotovo kada se zna da u svetu postoje modeli uspešnog organizovanja i poslovanja na malom posedu.

 Martin Gabrić iz okoline Subotice bavi se ratarstvom na oko 160 katastarskih jutara i u turnusu tovi oko 40 junadi. Uz sve očigledne prednosti holandske poljoprivrede, posebno je izdvojio odličnu infastrukturu, jer svi objekti imaju uređene puteve i do njih se lako stiže. Posebno mu se dopalo to što se u ovoj zemlji vodi računa o svemu, pa tako na stajnjak gledaju kao na značajan resurs s kojim se pažljivo postupa u cilju postizanja što veće održivosti proizvodnje. Utvrdili su i precizne sankcije za sve one koji na neodgovarajući način postupaju s ovim organskim đubrivom. Impresioniran je farmom mlečnih grla i organizacionom šemom po kojoj ona posluje. Smatra da je za date uslove proizvodnje broj od 100 muznih grla idealan.

 Mirsad Kolašinac je vlasnik živinarske farme u Žitištu, a na putovanje je krenuo s ciljem da proširi svoja saznanja u ovoj i drugim poljoprivrednim proizvodnjama. Smatra da, iako smo generalno daleko iza Holanđana, pojedini naši proizvođači po standardima i načinu proizvodnje već sada mogu da im pariraju. Ističe da domaći proizvođači moraju da ulažu u proizvodnju, i to na način koji će nas približiti standardima Evropske unije, jer tome težimo. Takođe i da svoje poslovanje učine potpuno transparentnim i legalnim, jer je to put za dobijanje sredstava iz fondova Evropske unije koji će nam biti sve dostupniji. Kolašinac napominje i da moramo da uvažimo različitosti između naše zemlje i Holandije, jer tamo zbog drugačije klime imaju više žetvi godišnje. Mi, s druge strane, treba više da se orijentišemo na organsku prizvodnju, jer to je ono što se u Evropi traži i nedostaje svima, pa i Holanđanima.

Pavle Nenadović iz Vognja bavi se ratarskom proizvodnjom, a u Holandiji je već imao priliku da boravi. Deli oduševljenje svih poljoprivrednika onim što su videli u ovoj zemlji i kaže da mnogi od njih imaju želju da na svojim imanjima preslikaju primere iz holandske poljoprivredne prakse. Međutim, sama želja nije dovoljna i to neće biti moguće bez podrške države i promene svesti samih poljoprivrednika. Iako nije bio u prilici da vidi kako se odvija ratarska proizvodnja u ovoj zemlji, ističe da je svako iskustvo važno, jer se prilike menjaju, pa poljoprivrednici moraju da budu fleksibilni i razmišljaju šta bi još mogli da rade. U tom smislu važno je da se ugledaju na bolje, odnosno na one od kojih nešto mogu da nauče. Kada je u pitanju automatizacija, koja je izražena u svim proizvodnjama, a forsira se pre svega zbog skupe radne snage, Nenadović smatra da će se taj model vremenom preslikati i kod nas. Naime, kvalitetne radne snage nema uvek dovoljno, a evidentno je da je ona iz godine u godinu sve skuplja.

 Đorđe Gradinac je ratar iz Sombora koji smatra da, ako želimo da u našoj praksi zaživi holandski model, poljoprivrednici moraju da se udružuju i to kako horizontalno, tako i vertikalno. Naime, ne može neka proizvodnja, kao što je na primer staklenička, biti rentabilna na maloj površini. Udruživanje je potrebno i kada je u pitanju skladištenje, organizovanje plasmana i slično. Kod nas imamo situaciju da, kada je cena na tržištu dobra, svi beže od udruženja, ali kad ona padne i ne mogu da prodaju robu onda se sete zajedništva, smatra Gradinac.

 Ilija Duganžija iz Bačke Topole bavi se ratarskom proizvodnjom i tovom svinja. Smatra da je za svakog čoveka najpogubnije ako se zatvori u uske okvire i počne da veruje da sve zna, iako to nije tako. Sva putovanja, a posebno ovakvo, gde su ljudi u prilici da vide najbolje od najboljeg, proširuju vidike i pojedincima daju ideje i smernice za dalji rad. Posebno je impresioniran berzom cveća i farmom mlečnih goveda, pogotovo činjenicom da uz samu štalu postoji vrtić za decu uzrasta od jedne do četiri godine. Ta deca imaju priliku da odrastaju zdravo i u prirodnom okruženju. Za stakleničku proizvodnju kaže da deluje pomalo nestvarno, kako zbog načina proizvodnje, tako i zbog ogromnih sredstava koja je država spremna da dodeli početniku u ovom poslu.

Poljoprivrednici su Holandiju napustili puni utisaka i sa zajedničkim stavom da bi i kod nas moglo da se primeni dosta rešenja koja su tamo videli, pod uslovom da postoje stabilniji uslovi poslovanja. Holandski model poljoprivrede, kako kažu, za sada je daleko ispred našeg, ali nije nedostižan.

 

Aleksandra Milić

Diskusija

UČEŠĆE  POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE U SAOBRAĆAJU (2)

 

Na X zimskom seminaru farmera, posle izlaganja glavng policijskog inspektora Bobana Milinković iz Uprave saobraćajne policije na temu „Učešće poljoprivredne mehanizacije u javnom saobraćaju“, razvila se diskusija

 

–          Voja Malešev, predsednik UO Kluba 100P plus:

Danas u Vojvodini ima više od 50% traktora rađenih po evropskim standardima. To su traktori sa kabinom, sa sedištem za suvozača koje ima sigurnosni pojas. Naša pitanja se više odnose na učešće poljoprivredne mehanizacije u saobraćaju. Nas veoma interesuje šta sve moramo da registrujemo, pošto su tumačenja različita na lokalnom nivou.

Negde se tumači da treba da registrujemo sva priključna vozila koja imaju sopstvene točkove, bez obzira da li imaju kočioni sistem ili nemaju. To znači: prese, tanjirače, germinatori itd.

 

–          Glavni policijski inspektor Boban Milinković:

Taj deo posla radi Odeljenje za inspekcijsko-tehničke poslove u našoj Upravi. Tumačenje bi trebalo od njih tražiti. Moj odgovor bi bio da sa takvim vozilom odete na tehnički pregled i ako oni mogu da ga izvrše, onda ga treba i registrovati.

 

–          Voja Malešev, predsednik UO Kluba 100P plus:

Sledeći naš problem su prikolice i priključne mašine starije proizvodnje. Ljudi hoće da registruju i takve mašine, ali nemaju u posedu račune. Dokumentacija je izgubljena. Nisu u mogućnosti da dokažu poreklo takvih mašina. Da li može ponovo da se uvede mogućnost dokazivanja vlasništva uz dva svedoka.

 

–          Glavni policijski inspektor Boban Milinković:

Sva konkretna pitanja taksativno navedite i pošaljite mejlom – dobićete odgovor. Zakon definiše da čak i priključno vozilo može da bude namenjeno za izvođenje nekih radova, a nije precizirano kojih. S druge strane, Pravilnik o priključnim vozilima donosi Ministarstvo saobraćaja i tu dolazimo do preplitanja nadležnosti.

Registracija vozila nije u nadležnosti saobraćajne policije. Pravilnik o registraciji vozila donosi Uprava za upravne poslove. Bila je praksa dokazivanja vlasništva uz dva svedoka, ali taj propis ne može da donese saobraćajna policija. Zahtev za to treba da uputite Ministarstvu unutrašnjih poslova, ili čak Vladi Republike Srbije, da se to opet omogući.

Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila, potpisao je ministar saobraćaja. Taj pravilnik definiše da je najveća dozvoljena masa vozila, odnosno, skupa vozila u saobraćaju na putu je 60 tona. Zakon je jasan – skup vozila čini vučno vozilo i priključna vozila. Problem je što traktor sa jednom prikolicom nije sporan, ali ima zakonsko pravo da zakači dve prikolice, a tada već prelazi dozvoljenu masu. Taj Pravilnik ne možemo mi iz saobraćajne policije da promenimo. Morate podneti inicijativu da se pravilnik izmeni, jer problem je što pojedinačno, i traktor i prikolice, ispunjavaju zakonske uslove, ali kada čine skup vozila, onda probijaju taj limit. Isti problem su imali i vozači kamiona. Skup vozila nikada ne ide na tehnički pregled kao skup, nego se ta vozila registruju pojedinačno.

 

 

–          Voja Malešev, predsednik UO Kluba 100P plus:

Sledeće pitanje odnosi se na transport kombajna. Da li kombajni, kada se sele sa parcele na parcelu, ili idu iz mesta u mesto, moraju da imaju policijsku pratnju? Govorim o kombajnima bez hedera, koji su u propisanom gabaritu.

 

–          Glavni policijski inspektor Boban Milinković:

Za svaki vanredni prevoz mora postojati dozvola upravljača puta. Problem je u nadležnosti nad putevima. Ukoliko treba da pređete, recimo, 500 m lokalnim putem i još 500 m državnim putem, vama trebaju dve dozvole od dva upravljača puta.

Do tri metra morate imati žuto rotaciono svetlo. Od 3 do 3,5 metra morate imati pratnju vozila sa žutim rotacionim svetlom, a preko 3,5 metra morate imati policijsku pratnju. Ta pratnja se tarifira prema pređenom kilometru. Znam da je to komplikovano, ali Zakon je takav i mora se poštovati.

Da li će Ministarstvo saobraćaja, koje je i donosilac Pravilnika o vanrednom prevozu, nešto u tom pravilniku promeniti, to zavisi od njih. Morate podneti inicijativu da taj pravilnik bude precizniji. Države u EU su to regulisale. Možda je rešenje da Ministarstvo saobraćaja izdaje godišnju dozvolu za vanredni prevoz. U tom slučaju biste se lakše kretali kombajnima u vreme žetve i na taj način rešili problem sa podnošenjem zahteva za izdavanje dnevnih dozvola. To je ipak pravna regulativa na koju mi iz saobraćajne policije ne utičemo.

 

–          Voja Malešev, predsednik UO Kluba 100P plus:

Sve više se kamionske prikolice koriste u poljoprivredi. Da li one moraju da imaju zelene tablice, ili mogu i dalje da se voze kako su i registrovane?

 

–          Glavni policijski inspektor Boban Milinković:

Odredba je vrlo jednostavno napisana i decidna: traktor sme da vuče samo priključno vozilo za traktor. Homologacija vozila u Republici Srbiji i uopšte pravilnici vezani za atestiranje su u nadležnosti Agencije za bezbednost saobraćaja (abs@abs.gov.rs). Pošaljite im konkretno pitanje.

V. Lazić

 

Znanja i iskustva koja se stiču na putovanjima veoma su dragocena. Obogaćuju, podstiču maštu i vode u kreativno razmišljanje. Stvaraju želju da se bar nešto od viđenog primeni u svakodnevnom životu na našim prostorima.

Klub 100P plus je i ovog proleća organizovao stručno-turističku ekskurziju za svoje članove. Ovog puta odlučili smo se da posetimo Holandiju, zemlju lala, povrća, sireva…
Pored bogatog stručnog programa, imali smo vremena i da turistički obiđemo ovu prelepu državu.

Holandija (Nederland) je jedna od četiri konstitutivne države Kraljevine Holandije (ostale tri su: Aruba, Kurasao i Sveti Martin). Prostire se na oko 42.000 km2 i ima najveću gustinu naseljenosti u Evropi, jer u Holandiji živi oko 17 miliona stanovnika. Amsterdam je glavni grad Holandije, ali je sedište Vlade u Hagu.

Holandija je veoma ravna zemlja i podseća na našu Vojvodinu. Najviša tačka u Holandiji je Valserberg, visine 322,7 metara. Delovi Holandije, poput cele provincije Flevoland, nastali su isušivanjem delova mora i nazivaju se polderi. Ipak, petina teritorije je pod vodom. Najveći deo vodenog prostranstva predstavlja jezero Elselmer koje je ostatak nekadašnjeg zaliva Severnog mora koje je 1932. godine odvojeno nasipom dugim 29 km. Četvrtina Holandije je ispod nivoa mora.

Oko 15.000 km biciklističkih staza i oko 16 miliona bicikala su prepoznatljiva obeležja Holandije, kao i oko 1.000 funkcionalnih, tradicionalnih vetrenjača. Lale, sada nacionalni cvet Holandije, potiču iz Turske. Sa samo 0,008% površine sveta, Holandija je u svetu treći po veličini izvoznik poljoprivrednih proizvoda.

Kulturno bogatstvo Holandije predstavljeno je u skoro 1.000 muzeja, a Vinsent Van Gog (1853–1890) bio je najpoznatiji slikar u Holandiji i jedan od najpoznatijih u svetu.

Amsterdam

Amsterdam leži na 6,7 m ispod nivoa mora. Ukoliko, usled globalnog otopljavanja, dođe do porasta nivoa mora, Amsterdam će biti jedan od prvih poplavljenih gradova.

Od skromnih početaka u XIII veku, od ribarskog sela Amsterdam se razvio u glavno čvorište biznisa, turizma i kulture Holandije. Amsterdam ima dugu i jaku tradiciju kao centar kulture i trgovine. U njemu su smeštena 42 muzeja.

Sedamnaesti vek se smatra zlatnom erom, jer je u tom periodu grad doživeo dva masivna proširenja prilikom kojih su uzeti u obzir i funkcionalnost i lepota. U to vreme je i umetnost cvetala. Drastično je porastao broj umetnika i u roku od samo tridesetak godina, Amsterdam je postao napredan kulturni grad, dajući nam Rembranta, Vermera…

Karakter mu daju poznati kanali i 1.281 most, kao i kompaktan centar sa mnogim zanimljivim lokacijama. U gradu živi oko 750.000 stanovnika. Uz fascinantnu mešavinu kultura sačinjenu od 174 različite nacionalnosti, Amsterdam nudi lep spoj posla i zadovoljstva.

Hag

Hag je sedište holadnske Vlade i Parlamenta, Vrhovnog suda i Državnog saveta. Većina stranih ambasada u Holandiji i 150 međunarodnih organizacija, imaju sedište u ovom gradu, uključujući i Međunarodni sud pravde i Međunarodni krivični sud. Kralj Villem-Aleksander planira da živi i radi u Hagu sa kraljicom Maximom.

Grof Floris IV od Holandije kupio je 1230. godine zemljište pored ribnjaka, kako bi izgradio lovačku rezidenciju. Ova palata je kasnije nazvana Binnenhof. Viteška dvorana je netaknuta i predstavlja najistaknutiji deo ove palate koji se i danas koristi za političke događaje, kao što je godišnji govor holandskog monarha.

Selo koje je nastalo oko Binnenhofa se prvi put pominje kao Hag u povelji iz 1242. godine. Tokom Drugog svetskog rata grad je pretrpeo veliku štetu. Mnogi Jevreji su ubijeni tokom nemačke okupacije. Posle rata Hag je, u jednom trenutku, bio najveće gradilište u Evropi.

Hag je poznat i kao Kraljevski grad na moru jer mnogi članovi kraljevske porodice imaju prebivalište u ekstravagantnim četvrtima grada. Ima brojne spomenike, istorijske četvrti i nalazi se u blizini prelepe obale Severnog mora. Hag je dokaz da se moderni trendovi i istorijski centar grada savršeno uklapaju.

Ševeningen (Scheveningen) je najpoznatije odmaralište na holandskom primorju, jer je odlično mesto za kupanje i sportove na vodi tokom leta, i okrepljujuće šetnje u zimskom periodu.

Delft

Delft se nalazi u zapadnom delu Holandije veoma blizu dva veća i poznatija grada: Haga i Roterdama.

Jedna od najvećih trgovačkih kompanija Holandije osnovana je u Delftu pre oko 400 godina. To je ostavilo značajnog traga na ovaj gradić.

Kraljevska porodica ima porodičnu grobnicu u Delftu u Novoj crkvi (Nieuve Kerk).
Delft je poznat po proizvodnji čuvene plave keramike – Delft Blue ceramics.
Poznati slikar Johannes Vermeer rođen je u Delftu i tamo je naslikao svoje remek-delo Devojka sa bisernom minđušom.

Kanali, mostovi, uličice, tipična holandska arhitektura, lepe crkve, mogu se obići lagano, pešice i na taj način osetiti dah netaknute holandske tradicije i kulture.

Najmejhen (Nijmegen)

Najmejhen se nalazi na istoku Holandije, u blizini nemačke granice. Ima oko 168.000 stanovnika. Obiluje mnoštvom parkova i lepo uređenih zelenih površina.

Smatra se najstarijim gradom u Holandiji i 2005. godine je proslavio 2.000 godina postojanja. Latinski naziv “Noviomagus” znači novo tržište i govori o prisustvu Rimljana u davnoj prošlosti. Najmejhen je podignut na obali reke Waal. Zbog izuzetne pozicije između brda i šuma, Rimljani su ga smatrali idealnim za stratešku lokaciju vojnog kampa. Koristili su reku Waal za dopremanje namirnica i prevoz vojnika. Ubrzo su ih sledili trgovci, ugostitelji i drugi građani, jer je vojni logor odličan izvor zarade. Ovaj logor se brzo razvio u naselje sa oko 5000 stanovnika.

Zbog svog strateškog položaja Najmejhen je postao značajan utvrđeni grad, ali su ga zidine sprečavale da se širi, jer je izvan zidina gradnja bila zabranjena. Dozvolu za ukidanje statusa utvrđenog grada Najmejhen je dobio 1874. godine.

Univerzitet u Najmejhenu jedan je od vodećih akademskih zajednica u Holandiji. Ima osam fakulteta i upisuje preko 13.000 studenata na 60 studijskih programa.

Svakog jula održava se “Vierdaagse” – internacionalno četvorodnevno pešačenje na kome učestvuje oko 40.000 ljudi.

Darinka Bolta