Članovi porodice Šime Gertnera i gosti koji su 11. jula 2023. godine bili prisutni na salašu u Gradini kod Sombora imali su retku priliku da prisustvuju nesvakidašnjem događaju. Oni mlađi koji to nikad nisu videli i oni stariji koji su obnovili sećanje, mogli su da uživaju u događaju koji je (svojom upornošću) priredio naš domaćin. Iako gazdinstva Gertnerovih raspolažu savremenom mehanizacijom i skladišnim prostorom, Šima je imao priliku da svima predstavi hobi kojim se nekoliko godina unazad bavi. Reč je o reparaciji starih mašina kojima je udahnuo novi život i pripremio ih za uspešno pokazivanje njihovih mogućnosti. Do sada je reparirao dva traktora i kombajn, koji su učestvovali u žetvi. Na obližnjoj parceli ostavljena je mala površina pod pšenicom na kojoj je organizovana žetva sa starim mašinama.

Šima Gertner okružen porodicom

 

Uz reči dobrodošlice domaćin je predstavio i svoj hobi:

  • Pre nekoliko godina počeo sam iz hobija da se bavim restauracijom starih traktora. Do prošle godine sam uspeo da u radno stanje dovedem dva modela – Farmall iz 1955. godine i Hanomag iz 1958, a ove godine sam osposobio i kombajn Masey Ferguson, koji su ovde na salašu i imaju poseban smeštaj. Najviše koristim Farmal, uglavnom da provozam unuke. Tu sam da pomognem kad treba, ali većinu vremena sada posvećujem porodici, a najviše unucima.

Aca Gertner vozi traktor Hanomag

 

Dalibor Gertner na traktoru Farmal

 

Traktor MC Cormick Farmall Cub proizveden je 1955. godine u fabrici International Harvester. Četvorotaktni dizel motor sa dva cilindra ostvaruje 14 KS (10,3 kW). Poseduje hidraulični podizni uređaj, a volan je mehanički. Nabavljen je u delovima u Bačkom Petrovcu.

Traktor Hanomag C 112 proizveden je tri godine kasnije, 1958. godine. Dvotaktni dizel motor sa jednim cilindrom razvija 12 KS (8,8 kW). Nabavljen je kod Uba, dovezen u delovima i nije paljen trideset četiri godine. Važno je napomenuti da su mu zadnji pneumatici originalni, a prednji su novi. Poseduje hidraulični podizni sistem, a volan je mehanički.

Kombajn Masey Ferguson 630 S proizveden je u Nemačkoj 1960. godine. Nabavljen je u Somboru. Originalno je imao i presu, koju je neki od prethodnih vlasnika skinuo. Napravljen je kao bunkeraš, ali ima i sortir cilindar. Motor je benzinski originalni Wolkswagen Käfer 1200 (buba), s vazdušnim hlađenjem, snage 34 KS (25 kW). Potrošnja goriva u žetvi penje se i na skoro četrdesest litara za sat, zavisno od uslova rada, a u neutralnom položaju – leru troši svega dva litra na sat. Zahvat kose je 1,6 metara. Upravljanje i podešavanje se vrši mehanički.

Šima Gertner u radu kombajnom

Pojava savremene tehnike u završnici započetog posla jasno je svima pokazala napredak u poljoprivrednoj proizvodnji.

Savremena tehnika u radu

Spojivši tradicionalno i novo u poljoprivredi naš domaćin je pokazao ujedno i put kojim je njegovo gazdinstvo prošlo. Ne sumnjamo da će u budućnosti i naslednici znati da sačuvaju tradiciju i izaberu pravi put u razvoju svog gazdinstva.

Preko trideset prisutnih rođaka, prijatelja, komšija i saradnika Šime Gertnera izrazilo je svoje zadovoljstvo što su mogli da prisustvuju jednom ovakvom događaju. Povratak, bar na kratko, šezdeset godina unazad, ponovo je pokazao probleme koje su naši proizvođači uspešno savladali.

Okupljeni posetioci pre polaska na žetvu

 

Druženje na salašu nakon žetve

Branislav Ogrizović

19. Zimski seminar farmera održaće se na Tari od 28. januara do 3. februara.

Prijava učešća kompanija na seminaru šalje se pisanim putem na mejl: office@agroplus.rs ili popunjavanjem Google forme: https://forms.gle/xk2EwToePSodzUbT6 do 25. decembra 2023. godine.

Za hotelski smeštaj obratite se turističkoj agenciji „Caravan“, Zrenjanin (Vlado Dašić); telefoni: 063/594-331; 023/580-930; E-mail: caravan@mts.rs

DOBRODOŠLI!

 

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo objavio je 30.03.2023. godine “Konkurs za dodelu sredstava za održavanje tradicionalnih manifestacija u 2023. godini u AP Vojvodini”.

Klub 100P plus je podneo prijavu i odobrena su sredstava kojima je finansiran deo troškova održavanja manifestacije “18. SPIT”.

Ugovor je zaključen 10.08.2023. godine.

 

Urbane livade su samoodržive biljne zajednice koje obezbeđuju brojne ekološke povoljnosti. U pitanju je pametan, razuman način očuvanja ili obnavljanja prirodnih područja. Njihova prednost u odnosu na tradicionalne pejzaže koje vidimo u urbanim sredinama je funkcionalnog, estetskog i ekološkog tipa. Naime, one ne zahtevaju održavanje optimalne veličine biljaka, brigu o opstanku sadnica, niti sprečavanje bujanja korova. Pored toga, ne postoje potreba za velikom količinom energije niti značajna prisutnost korišćenja hemijskih sredstava, zahtevno navodnjavanje ili potreba za radnom snagom, koje su primetne kod „konvencionalnih“ pejzaža. Način planiranja i uređenja pejzaža, posebno u urbanim sredinama, poslednjih godina intenzivno se menja. Od uredno pokošene trave i ošišanog žbunja, te smenjivanja sezonskog cveća, što čini vrlo jednostavno estetsko rešenje s obzirom na male varijacije u boji, teksturi, obliku i sezonskoj raznolikosti, polako dolazimo do „prirodnijeg“ oblika pejzaža, sličnog onom u divljini. Tako i estetika postaje složenija, potrebe za održavanjem opadaju, a ekološka vrednost raste. Urbane livade stvaraju prirodne ekosisteme u gradovima – predstavljaju stanište većem broju vrsta, obezbeđuju bolju regulaciju atmosferske vode, povoljnije hlađenje, itd.

 

Zašto su urbane livade baš danas važne?

Sa razvijanjem gradova čovek je sve skloniji zloupotrebi životne sredine – posekli smo šume, od oranica napravili građevinsko zemljište za skladišta i hale, isušili smo močvare, uništili prirodna staništa, ubijamo pčele, zagadili smo vodene tokove – i svime time opasno narušavamo klimu. Ništa od ovoga nije floskula; mi zavisimo od životne sredine, klime pogodne za stanovanje i prirodnih resursa za hranu, vodu, svež vazduh, građevinski materijal, energiju, rekreaciju, lepotu, bezbednost i još mnogo toga. Zbog toga je i neophodno da život u gradovima vratimo u harmoničan odnos, a urbane livade su, iako mala, veoma izvodljiva stavka na listi potreba. One mogu da rastu na površini bilo koje veličine i njihova najvažnija karakteristika je samoodrživost. Samoodrživa biljna zajednica je grupa biljaka – obično više vrsta – koja opstaje uz malu pomoć ljudi. Sledeći primer bliže ilustruje ideju iza ovog koncepta: travnjaci se za svoj opstanak oslanjaju na ljude, pošto bi bez stalnog košenja druge biljke zamenile travu. Bez hemikalija, njeno mesto često zauzimaju vrste koje nisu za klasične travnjake, kao što su maslačak, bele rade, rusomača, divlja salata ili zelje. S druge strane, često, nažalost, viđamo zapuštene njive ili prazne placeve, gde je priroda ostavljena da „radi svoje“ – odnosno, te biljke se uopšte ne oslanjaju na čoveka. Urbana livada se nalazi između konvencionalnih pejzaža i „divlje“ prirode: u pitanju je biljna zajednica koja napreduje uz našu malu pomoć, ali je samoodrživa i nije toliko zapuštena da bi bila neposlušna. Važna karakteristika je da većinu ili sve potrebe ovih pejzaža zadovoljavaju sunce, kiša, vazduh i zemljište. Tradicionalno uređenje i baštovanstvo mogu imati umeren do visok ugljenični otisak, kao i potrebu za vodom, a mogu stvoriti i zagađenje hranljivim materijama. Samoodržive zajednice, s druge strane, su te koje rešavaju i problem ugljeničnog otiska.

Urbana livada u Pragu

Prethodno pomenuti ekološki značaj urbanih livada ogleda se i u povećanju biodiverziteta. Ono ne znači samo sadnju novih vrsta na nekim zelenim površinama, nego je akcenat na pravoj kombinaciji tih vrsta i njihovom efektu u datim uslovima. Raznolikost biljnih vrsta je posebno važna za podršku raznolikosti života mikroorganizama, insekata i ptica, ali i druge flore – ona je osnova uspešnog, otpornog ekosistema. Neki razgovori koje sam nedavno vodila u Pragu, gde žele da ozelene što više krovova, objašnjavaju bliže važnost biodiverziteta. Na primer, sedum i slične sukulente su najčešća vrsta zelenih krovnih biljaka, a sedumi obično čine veoma mali procenat bilo koje biljne zajednice izvan zelenih krovova i nekih alpskih ili polusušnih lokacija. Iz tog razloga, zeleni krovovi samo sa sedumom su često kritikovani jer „ne obezbeđuju biodiverzitet“. Međutim, pošto uglavnom ne postoji veliki broj prostora gde raste ova vrsta, njihovom sadnjom, a zatim i mešanjem sa drugim sadnicama, dodatno bi se mogla unaprediti prisutnost raznih biljaka ili insekata.

Veoma važan problem koji se može prevazići urbanim livadama su obilne količine atmosferskih padavina i hlađenje prostora. Zadržavanjem atmosferskih voda u biljci ili zemljištu i njihovom evaporacijom, umesto oticanjem u kanalizaciju, istovremeno utičemo i na hlađenje. Mnoge livadske biljke su pogodne za obezbeđivanje visoke retencije i evapotranspiracije, zbog strukture svojih listova ili korena. Drugi aspekt atmosferske vode je njen kvalitet, odnosno čistoća. Pošto samoodržive biljne zajednice zahtevaju malo ili nimalo đubriva i drugih hemikalija, atmosferske vode se automatski poboljšavaju u odnosu na efekte koji se postižu posredstvom tradicionalnih travnjaka. Pored toga, biljke unutar urbanih livada obično mogu da čiste vodu i iz drugih područja pre nego što oteče u odvod ili potok – na primer, to može biti voda sa susednog travnjaka, prilaza, trga, slivnika i sl. Još jedan značajan faktor tiče se usporavanja oticanja. Naime, kada su prisutne velike količine vode, stabljike i grančice unutar urbane livade mogu da uspore oticanje viška vode. Pomenuta prednost pomaže u sprečavanju preopterećenja atmosferskog odvoda. Postoji mnogo načina za zadržavanje atmosferskih voda, a urbane livade mogu, ali ne moraju pomoći, u zavisnosti od uslova specifičnih za lokaciju.

Dakle, na osnovu svega prethodno opisanog jasno je da je veliki deo važnosti urbanih livada vidljiv: više zelenila, biomase, staništa oprašivača, itd. Ostale prednosti su uglavnom nevidljive: minimalno korišćenje pesticida, herbicida, đubriva ili navodnjavanja, ili čak njihov potpuni izostanak. Pored toga, urbane livade mogu biti odličan edukativni poligon. Bolje ekološko obrazovanje je ključno za opstanak ljudi, a ekologija je oblast koju mnoge škole tradicionalno ne ističu. Obrazovne institucije imaju brojne mogućnosti da dizajniraju, sade, održavaju, nadgledaju ili samo cene urbane livade kao deo mikrokosmosa energije. Čak je i podizanje školskih povrtnjaka deo procesa formiranja urbanih livada sa velikim obrazovnim uticajem.

Urbane livade povećavaju biodiverzitet

Urbane livade ne samo da pružaju opipljive povoljnosti, već su i dovoljno male da ih možemo posmatrati kao sredstvo za bolje razumevanje ekoloških problema i rešenja na krupnijem planu. Od ključne je važnosti da većina stanovništva razume i brine o globalnim pretnjama po životnu sredinu pre nego što se uspostavi podrška za ublažavanje tih pretnji. Ne samo da su urbane livade funkcionalne, one su i sjajni vizuelni podsetnici, a za ljubitelje prirode i velik izvor radosti. Boje i teksture podsećaju na polja daleko od grada. Izvijanje grana prema gore, nepravilne konture i kontrast svetlosti i senke i svetlozelene i tamnoljubičaste boje podsećaju me na ivice šume. Pčele, ptice i leptiri koji posećuju ove prostore stvaraju stalan izvor aktivnosti.

Neko će reći da je sve ovo zanemarljivo u odnosu na promene koje stvaramo ako na kuću postavimo solarne panele, smanjimo potrošnju mesa ili vozimo bicikl umesto automobila. Istina je, ali radost koju može pričiniti urbana livada korisna je kako za prirodu, tako i za pojedinca i njegovo blagostanje, posebno u velikim gradovima.

 

tekst&foto: Majda Adlešić, dipl. ing. hortikulture

Ekokoncept Pogon Novi Sad

U poljoprivrednoj proizvodnji seme i reprodukcioni materijal pored zemljišta, svetlosti, vode i vazduha, predstavlja jedan od osnovnih elemenata. Zbog toga je i proizvodnja semena i reprodukcionog materijala od izuzetne važnosti u biljnoj proizvodnji.

U ovom tekstu ću se osvrnuti na mogućnosti proizvodnje semena na poljoprivrednim gazdinstvima, jer je ova delatnost zbog nekih specifičnosti ponekad bitno drugačija od proizvodnje merkantilne robe, a dosta proizvođača nema dovoljno saznanja i informacija o semenarstvu.

Zbog velikog značaja i osetljivosti ovog segmenta poljoprivrede, proizvodnja semena je regulisana zakonom i podzakonskim aktima.

 Zakon o semenu je dokument, koji određuje uslove i načine proizvodnje, dorade i korišćenja semena kao i i ispitivanje kvaliteta, promet semena i vođenje registra priznatih sorata semena poljoprivrednog bilja. Važeći Zakon o semenu je donet 2005. godine, a sada je u toku postupak za donošenje predloga novog zakona.

Zakon o semenu postavlja osnove, a detaljniju razradu značajnu za primenu Zakona u praksi vrše podzakonska akta tj. Pravilnici.

Semenski usev uljane rotkve (Raphanus sativus) u punom cvetu

Pravilnik o kontroli proizvodnje semena je dokument koji utvrđuje i reguliše primenu Zakona u praksi. Ovaj pravilnik određuje granične kategorije semena za umnožavanje, način i lica koja vrše kontrolu i postupak kontrole, fenofazu biljaka u kojoj se vrši kontrola i broj pregleda, propisuje obrasce prijava proizvodnje i zapisnika o kontroli, kao i uslove koje usevi treba da ispunjavaju da bi bili priznati kao semenski, pojedinačno za svaku biljnu vrstu.

Stručnu kontrolu proizvodnje semena vrše lica, kojima je Ministarstvo poljoprivrede poverilo poslove kontrole. Najčešće su to Poljoprivredne Savetodavne Službe.

 Pravilnik o zdravstvenom pregledu useva i objekata za proizvodnju semena je dokument koji određuje vreme i način kontrole, merila i standarde za utvrđivanje zdravstvenog stanja pojedinačno za svaku biljnu vrstu ili grupu biljaka iz iste porodice, obrasce zapisnika o zdravstvenoj kontroli i potvrdi o zdravstvenom stanju.

Zdravstvenu kontrolu vrše najčešće PSS.

 Pravilnik o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja uređuje način i postupak ispitivanja kvaliteta semena, norme kvaliteta i način pakovanja i deklarisanja semena.

Utvrđivanje kvaliteta semena vrše akreditovane laboratorije.

Zakon o semenu ne predviđa da se proizvodnjom semena bave poljoprivredna gazdinstva, već samo pravna lica, koja ispunjavaju određene propisane uslove u stručnom i organizacionom smislu i na osnovu toga su upisana u Registar proizvođača semena. Ostaje nam da se nadamo, da će novi zakon to drugačije regulisati.

Pravna lica registrovana kao proizvođači semena su najčešće privredna društva iz sfere prometa semena i selekcione kuće. Zakon o semenu dozvoljava da ova pravna lica sklapaju ugovore sa drugim pravnim ili fizičkim licima ili poljoprivrednim gazdinstvima, koja ne ispunjavaju sve uslove predviđene za proizvodnju semena i nisu upisana u Registar proizvođača semena. Ovim ugovorima se određuje biljna vrsta čije seme se umnožava, kategorija semena, površine i katastarski brojevi parcela na kojima se proizvodnja obavlja, kao i komercijalni uslovi proizvodnje. Treba naglasiti, da troškove stručne i zdravstvene kontrole po takvim ugovorima najčešće snose pravna lica, koja vrše prijavu proizvodnje semena. Prijava proizvodnje semena se vrši Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Upravi za zaštitu bilja, nakon zasnivanja proizvodnje u propisanom roku.

Na ovaj način poljoprivredna gazdinstva mogu da se uključe u proizvodnju semena. Postoji dosta proizvođača, koji se već duži niz godina bave proizvodnjom semena i može se reći da se dobar deo njih specijalizovao za proizvodnju semena određenih kultura i da to veoma uspešno i kvalitetno rade.

Semenski usev Facelije (Phacelia tanacetifolia)

Na osnovu prijave proizvodnje, u propisanim fazama razvoja useva i u određenom broju stručnih i zdravstvenih pregleda za biljnu vrstu koja je predmet kontrole, pravna lica ovlašćena za kontrolu od strane ministarstva vrše kontrolu i za svaki kontrolni pregled se sastavlja propisani zapisnik. Predmet kontrole nije samo semenski usev, već i prateća dokumentacija, koja je propisana i kojom se utvrđuje poreklo i zdravstveno stanje semena koje se umnožava, kategorija semena, katastarski brojevi parcela, predusevi za semenske useve, itd. Kontrolori mogu proizvođaču ili poljoprivrednom gazdinstvu da nalože otklanjanje nekih nedostataka u proizvodnji, što se proverava u sledećem pregledu. Ako postoje nedostaci, koje nije moguće otkloniti, usev se zapisnički odbija kao semenski iz razloga zaštite potencijalnih kupaca semena ili fitosanitarnih razloga. Takvih slučajeva nema puno, ali se dešava ponekad.

Ako svi pregledi useva potvrde da usev zadovoljava sve standarde, na osnovu zapisnika o kontroli se izdaje Potvrda o zdravstvenom stanju useva i Ministarstvo izdaje uverenje o priznavanju semenskog useva, tzv. Aprobaciono uverenje. Na osnovu ovih dokumenata nakon završene žetve, proizvedeno seme može da pređe u sledeću fazu semenarstva – doradu semena.

Proizvodnja semena

Proizvodnja semena predstavlja jedan viši stepen proizvodnje u odnosu na merkantilnu proizvodnju. To, pored mogućnosti boljeg ekonomskog efekta proizvodnje, za sobom povlači i viši stepen odgovornosti proizvođača pred samim sobom i pred krajnjim korisnicima proizvedenog semena. Zbog toga bi poljoprivredna gazdinstva koja bi želela da se bave proizvodnjom semena trebala da znaju na šta treba posebno obratiti pažnju, da ne bi dolazilo do grešaka.

Semenski usev Izopa (Hyssopus officinalis)

Na prvom mestu je pravovremeno i kvalitetno izvođenje svih operacija i propisanih mera, jer od toga ponekad najviše zavisi krajnji rezultat. Izvođenje operacija u semenskoj proizvodnji mora da ima prioritet u odnosu na ostale proizvodnje.

U semenskoj proizvodnji ponekad je od presudnog značaja praćenje stanja useva, naročito u zdravstvenom pogledu, jer blagovremeno primećena promena na usevu dovodi do blagovremene preduzete zaštitne mere i boljeg efekta. Ovo praćenje je najefikasnije kada to čine sva lica koja direktno ili indirektno učestvuju u proizvodnji semena: pravno lice – proizvođač, poljoprivredno gazdinstvo i područna PSS.

Posebnu pažnju treba posvetiti pojavi štetnih organizama, naročito karantinskih štetnih organizama, čije prisustvo u semenskom usevu nije dozvoljeno. Ako se na vreme primeti pojava takvih organizama, moguće je pravovremeno uklanjanje ili suzbijanje i otklanjanje opasnosti od propadanja proizvodnje semena.

Sve napred navedeno treba da bude cilj svih učesnika u proizvodnji: dobar prinos što kvalitetnijeg i zdravijeg semena.

Za neke biljne vrste Pravilnik predviđa postojanje prostorne izolacije u odnosu na parcele pod istim usevom (kukuruz, suncokret, šećerna repa, neke krmne kulture), što je problem obezbediti na usitnjenom posedu i one se uglavnom gaje na većim grupisanim površinama, ali zato postoje biljne vrste kod kojih je propisana prostorna izolacija manja i u ovakvim slučajevima je to lakše obezbediti.

Na manjim parcelama je zbog manje propisane prostorne izolacije moguće gajiti strna žita (osim raži), neke krmne kulture (stočni grašak), neke industrijske kulture (soja), povrtarske kulture (konzumni grašak, boranija, pasulj), usevi za zelenišno đubrenje (slačica, uljana rotkva, facelija, rutavi ovas).

Seme nekih biljnih vrsta se u praksi često proizvodi samo na malim parcelama, zbog nekih njihovih specifičnosti i zahteva, većom potrebom za ručnim radom, ili nisu tako česte u ataru, pa prostorna izolacija ne predstavlja problem. U ove biljne vrste spada veći broj povrtarskih kultura (rotkvica, rotkva, luk, itd), cveće, aromatično-začinsko i lekovito bilje.

Zakon ne propisuje navodnjavanje kao obaveznu agrotehničku meru, ali zbog ostvarivanja boljih prinosa i kvaliteta je mnogo bolje zasnivati proizvodnju semena u zalivnom sistemu, ako ima mogućnosti. S druge strane, zahtevi proizvodnje semena nekih kultura su takvi da se njihovo seme proizvodi skoro isključivo u uslovima navodnjavanja.

Za većinu gajenih biljnih vrsta seme za zasnivanje nove proizvodnje je potrebno svake godine, što stvara konstantnu tražnju i u ekonomskom smislu daje dodatnu stabilnost poslovanja na gazdinstvu.

Umesto zaključka, možemo na kraju reći, da kao i svaki posao, i proizvodnja semena se radi zbog mogućnosti ostvarivanja bolje zarade proizvođača i u proizvodnji semena često postoje zahtevi za nešto većim ulaganjima u proizvodnju – veći materijalni troškovi, veće angažovanje mehanizacije, navodnjavanje, veća potreba za ručnim radom, češća manipulacija robom nakon žetve, itd, ali su zato prihodi po jedinici površine nekada višestruko veći u odnosu na merkantilnu proizvodnju, pa je samim tim i ostvareni prihod po jedinici površine veći.

tekst&foto: dipl. ing. Jan Babka

Istraživačko razvojni institut Tamiš Pančevo

  1. SPIT U KAĆU OKUPIO BLIZU 500 POLJOPRIVREDNIKA IZ VOJVODINE

 

Održavanje manifestacije 18. SPIT podržao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Iako je odluka o održavanju jedinstvene manifestacije SPIT bila na klackalici nakon otkazivanja u prvobitnom terminu, a usled velikog nevremena koje je zahvatilo Vojvodinu u petak 21. jula, izbor da se SPIT održi u nedelju 23. jula pokazao se kao dobar. U prvi mah su teme posetilaca bile usmerene na štetu koju su led i orkanski vetar naneli u prethodnim danima usevima, kao i kućama i selima. Poljoprivredni proizvođači koji su se odlučili da dođu, želeli su da saznaju šta se gde desilo, ali i da čuju nešto novo o tehnologiji obrade zemljišta i nadasve da vide mašine, kako njihovu izložbu tako i njihove mogućnosti u radu, iako uslovi za to nisu bili idealni. Priliku za to su imali, kako u radionici o Obradi zemljišta u trake koju su organizovali naši prijatelji Nikola Škrbić i Bogdan Garalejić, tako i u prikazu sedamdesetak eksponata mašina: traktora, kombajna, telehendlera, sejalica, plugova, podrivača, razrivača…

Otvaranje ovogodišnjeg SPIT-a, 18. po redu, proteklo je u znaku ne samo dešavanja vezanih za nedeće koje je donelo nevreme, već, nažalost, i nezavidnoj situaciji poljoprivrednika, pre svih ratara. Nevreme i posledice koje je ono ostavilo do sada nije viđeno u Srbiji.

Sa otvaranja 18. SPIT-a

– Nedaća je raznih. Od loših prinosa, vremenskih nepogoda, izostajanja subvencija za mehanizaciju, IPARD-a koji je uvek na dugačkom štapu, kao i niskih cena poljoprivrednih proizvoda, naveo je Vojislav Voja Malešev predsednik Kluba 100P plus i tradicionalno domaćin SPIT-a.

Malešev je rekao i da, iako se u javnosti neretko može čuti da je za inflaciju kriva poljoprivreda, realnost je malo drugačija i za ovakvu situaciju treba pitati prehrambenu industriju jer oni formiraju cene hrane. Ako se priča o poljoprivredi, o inflaciji se ne može govoriti, može samo o deflaciji, što potvrđuje podatak da je žito lane bilo 40 din/kg, a sada se ceni na oko 20 din/kg.

U istom tonu, o ne tako zavidnoj situaciji paora, nastavila je novinarka lista „Poljoprivrednik“ i generalna sekretarka Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije Marija Antanasković.

Marija Antanasković

– Odluka da se uprkos svim nedaćama koje pogađaju poljoprivredni sektor održi SPIT je, može se slobodno reći, veoma hrabar potez, pogotovo ako se uzme u obzir to da su nažalost mnogi poljoprivrednici već završli žetvu jarih biljnih vrsta i to sa prinosom nula. Ako pogledamo prošlu godinu koja je bila takođe loša, a na to se nadovezuje i ova, pitanje je verovatno i opstanka mnogih – da li da nastave ili da odustanu. Nažalost, to je pitanje o kojem mnogi poljoprivrednici razmišljaju ovih dana. Uvoznici poljoprivredne mehanizacije, kao i proizvođači, dele sudbinu poljoprivrednika i zna se da prodaja mašina ide dobro kada su dobre cene, kada su uslovi dobri i kada postoje različite mere države za nabavku mehanizacije. Svi smo negde već očekivali subvencije za nabavku mehanizacije, takozvane Nacionalne mere, koje još uvek nisu objavljene, rekla je Antanasković dodajući da se stalno čuje kako je savremena tehnologija neophodna, o digitalizaciji i svim sistemima koji treba da unaprede agar, ali to se ne može nabaviti bez mera pomoći za ovakav vid investicija.

 

Velika zainteresovanost posetilaca za prikaz mašina u radu

Iako su neki od izlagača odustali od nastupanja na ovogodišnjem SPIT-u zbog nevremena u petak, oni koji su ostali i prikazali mašine u radu, pokazalo se, doneli su dobru odluku. To se videlo po prezentaciji mašina na kojoj su posetioci SPIT-a, njih oko 500, ostali do samog kraja i pomno pratili šta svaka od mašina radi. A onda su usledeli komentari da li je to što je urađeno dobro ili loše i kako bi u takvim uslovima trebalo naštelovati mašinu.

Velika zainteresovanost posetilaca za prikaz mašina u radu

 

Nošenje džakova iz zabave

I ove godine za posetioce SPIT-a je organizovana tombola, ali i takmičenje u nošenju džakova Elixir Zorka s mineralnim đubrivom, kao i nadmetanje ko će dalje baciti akumulator s ramena, posebna sportska disciplina na SPIT-u.

Pobednici u takmičenju nošenja džakova mineralnog đubriva ELIXIR ZORKA

Pobedili su oni najspretniji i najjači, posebno u nadmetanju bacanja akumulatora s ramena gde je, mora se priznati, veliku ulogu odigrala i tehnika izbačaja.

Pobednici takmičenja bacanja akumulatora s ramena

SPIT proslavio punoletstvo: Svoje umeće pokazalo 25 mašina

 

Održavanje manifestacije 18. SPIT podržao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

 

Zbog nevremena koje je pogodilo Vojvodinu, 18. po redu Smotra poljoprivrede, industrije i trgovine (SPIT) u Kaću je održana dan kasnije, nego što je bio prvobitni plan. Uprkos tome, SPIT je okupio brojne izlagače i nekoliko stotina posetilaca.

Za mnoge poljoprivredne proizvođače iz Vojvodine SPIT u Kaću je jedina prilika da se na licu mesta upoznaju sa radom poljoprivredne mehanizacije i opreme, te da razmene i uporede svoja iskustva, kao i da se neposredno od zastupnika i proizvođača informišu o specifikacijama i mogućnostima traktora, kombajna i priključne mehanizacije.

“Svake godine posećujemo ovu manifestaciju, veoma smo zadovoljni i puno nam znači da vidimo mašine u radu. One sve imaju neku cenu, sve su u suštini kvalitetne, ali najbolje je da se vide kako rade i šta sve mogu i umeju. Tako možemo da vidimo da je to ono o čemu se priča, što fabrika kaže, ili je na terenu druga stvar”, kaže Miodrag Gvozdenac, poljoprivredni proizvođač iz Čuruga.

Slaba kupovna moć poljoprivredne mehanizacije

Organizator ove manifestacije je dobro poznati Klub 100P Plus, koji broji više od 3.000 članova – poljoprivrednih proizvođača. Nevreme je, kažu, poremetilo organizaciju i održavanje događaja, koji ove godine obeležava punoletstvo.

“Očekivali smo kišu, ali ovakvu oluju nismo. Za mojih 65 godina ne pamtim ovakvo nevreme. U petak smo sve namestili, a onda je vetar nosio stolove, šatore, mobilni toalet se skroz raspao i delove smo pronašli na 800 metara udaljenosti. Srećom nije bilo grada i ništa od mehanizacije nije oštećeno. Pojedini izlagači su odustali jer je sve manje ljudi koji su u mogućnosti da kupe novu mehanizaciju i podrška države kroz subvencije je sve manja i manja”, objašnjava Vojislav  Malešev, predsednik Kluba 100P Plus.

Vojislav Malešev

On je istakao da njihovo udruženje pokušava da edukuje farmere o pristupu novoj mehanizaciji, koja vrlo često zahteva niz obuka, čime se inače bave zastupnici koji tu mehanizaciju i prodaju.

“Moja porodica je 1982. godine kupila Zmajev dvoredni berač i ja sam morao da idem tri dana na obuku kako bi mi overili garanciju, iako sam završio srednju poljoprivrednu školu. Sada to ne postoji i poljoprivrednici ‘teraju’ mehanizaciju dok radi. Takođe, mislim da su i zaštitari zakazali jer se nisu dovoljno uključili u to kako da smanjimo upotrebu pesticida koristeći novu mehanizaciju.”

 

Važno i zastupnicima i proizvođačima

Posetioci su imali prilike da se upoznaju sa radom 25 mašina, koje su svoja umeća pokazala na delu oranice gde se manifestacija održala. Ovu jedinstvenu priliku ne propuštaju ni zastupnici ni proizvođači poljoprivredne mehanizacije i opreme, koji nastoje da kupcima predstave svoju ponudu i da im kroz praktičan prikaz rada na polju dočaraju mogućnosti mehanizacije.

Prikaz u radu

“Naša firma je osnovana 1954. godine i osnovao ju je moj deda, preuzeo tata i evo ja sam treća generacija koja se bavi ovim poslom. Nadam se da će i moji sinovi nastaviti ovu porodičnu tradiciju. Prioritet nam je domaće tržište, ali pored toga izvozimo i za Hrvatsku, Mađarsku, Rumuniju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Bugarsku, a nedavno smo otvorili i tržište Slovenije. Prvi proizvod su nam bili špartači, zatim sve vrste drljača, podrivači, gruberi i poslednji proizvod nam je tanjirača“, objašnjava Branislav Tupanjac, vlasnik firme Mašinska radionica “Tupanjac” iz Futoga.

Ništa bez John Deere mašina

A kakav bi to SPIT bio, još i punoletan, da na njemu nema John Deere traktora i mehanizacije? Kompanija “Kite” DOO prisutna je na ovoj tradicionalnoj manifestaciji, a ovoga puta izložila je četiri traktora, jedan kombajn, balirku, prskalicu, telehendler, tifon…

KITE doo na 18. SPIT-u

 

“Posebno bih želeo da istaknem John Deere kombajn T550 sa hederom John Deere 722X. To je najmoćniji John Deere slamotresni kombajn. Inače, varijabilni hederski sto je pre svega namenjen za žetvu uljane repice, ali može i za žito i ostale kulture. Osim toga izložili smo John Deere traktor 6130M koji je naš najveći traktor uz 6130R koji može da ide na IPARD i kao takav je veoma interesantan, jer se na jesen očekuje novi krug“, rekao je eksport menadžer i menadžer prodaje u kompaniji “Kite” DOO Goran Demko Rihter.

Pored toga, posetioci SPIT-a su mogli da se upoznaju sa rezervnim delovima, uljima i mazivima, pesticidima, mineralnim đubrivima, semenima, kao i sa ponudama banaka i osiguravajućih kuća. Održano je i predavanje na temu odabira opreme za obradu zemljišta u trake, koje je održao diplomirani inženjer u penziji Nikola Škrbić.

Zorana Ljubojev

Agroklub

 

Klub 100P plus je, posle duže pauze izazvane pandemijom Covid-19, organizovao za svoje članove prolećnu stručnu ekskurziju u Sloveniju i Italiju. U periodu  od 28. maja do 02. juna 2023. godine obišli smo kompanije „Agromehanika“ d.d. Kranj, „INO Brežice“ Krška vas u Sloveniji i „Sorma Group“ i „BullTec“ u Italiji.

Pored stručnih poseta fabrikama, potrudili smo se da uživamo i u divnoj prirodi i gradovima koje smo posetili.

Otočec

Smešten na levoj obali Krke, u oblasti Novo Mesto u Sloveniji, Otočec nudi prilike za odmaranje, ali i za učešće u raznim sportskim aktivnostima. Pored prirodnih lepota, postoje teren za golf, sportski centar, adrenalin park, te dobro poznate terme. Otočec je dragulj dolenjskog turizma, a njegov simbol je dvorac sagrađen na malom ostrvu na sredini reke Krke, čime predstavlja jedini vodeni dvorac u Sloveniji. Pored toga, ova destinacija je poznata po vrhunskoj ugostiteljskoj i kulinarskoj ponudi, kao i po bogatoj kolekciji najboljih slovenačkih vina.

Srednjevekovni dvorac danas je luksuzni hotel koji nosi ime Grad Otočec

 

Nije poznato ko je i kada izgradio dvorac, ali prvi spisi datiraju iz 1252. godine. U nadolazećim vekovima više puta su promenjeni vlasništvo i izgled, da bi danas ovaj srednjevekovni dvorac bio renoviran u stilu gotike i renesanse i prenamenjen u luksuzni hotel koji nosi ime Grad Otočec. Ovaj dvorac se svrstava među kulturne i prirodne znamenitosti Slovenije zajedno sa svojim prelepim parkom, koji je nastao na prelazu iz XVIII u XIX vek. U njemu rastu brojne autohtone vrste drveća, poput crne jele, bele vrbe i crnih topola, te druge egzotične vrste. I fauna reke Krke je raznovrsna, budući da u njoj živi oko 32 vrste riba, od kojih su mnoge danas retka vrsta. Svojevrsnu atrakciju Otočca čine i beli labudovi grbci, koji su se ovde nastanili krajem šezdesetih godina prošlog veka, a danas ih je više od 50.

 

Rimini

Smešten je uz Jadransko more u regiji severne Italije Emilia-Romagna. U pitanju je jedan od najpoznatijih primorskih odmarališta u Evropi. Raspolaže peščanom plažom dugom 15 kilometara i hiljadama restorana, kafića, klubova i hotela. Prvo kupalište otvoreno je 1843. godine.

Predah u Riminiju

 

Rimini se nalazi u blizini San Marina, jedne od najmanjih država na svetu koja je smeštena na teritoriji Italije.

U Riminiju se nalaze spomenici svih epoha, uz važne primere arhitekture iz Rimskog doba, srednjeg veka i renesanse, kao što su Avgustov luk, Tiberijev most, Amfiteatar, crkva svetog Agustina, hram Malatestiano i dr.

 

Milano

Milano, glavni grad Lombardije, predstavlja najveći italijanski industrijski grad sa velikim brojem različitih sektora. Možda najpoznatiji kao centar mode, okuplja dizajnere, umetnike, fotografe i modele. U njemu se nalaze sedišta mnogih modnih brendova, kao što su Armani, Prada, Versace, Valentino i sl. Zahvaljujući svom drevnom centru, koji je verovatno najpoznatiji po Duomo katedrali sagrađenoj 1386. godine, predstavlja i privlačnu destinaciju za turiste iz celog sveta.

Uspomena iz Milana

Milano je nastao još oko 400. godine p.n.e. kada su ovu oblast naselili Gali. Rimskom carstvu je pripojen 222. godine p.n.e. Porodica Viskonti je vladala Milanom od 1300. godine i donela gradu period slave i bogatstva.

Pogled na jednu od zaobljenih kula Zamka Sforca

Porodica Sforca vladala je Milanskim vojvodstvom od 1450. do 1535. godine i u tom periodu  grad je započeo razvoj nauke, umetnosti i književnosti, te je postao jedan od vodećih renesansnih gradova u Italiji.

Zamak Sforca u Milanu, nekadašnja je rezidencija milanskih vojvoda, simbol grada i jedinstven muzej koji u svom sastavu ima šest različitih muzeja. U različitim građevinama zamka su izložena brojna umetnička dela, slike, skulpture, predmeti od porcelana, muzički instrumenti, predmeti orijentalne kulture i poslednja skulptura čuvenog Mikelanđela.

 

Verona

Verona je grad u severnoj Italiji smešten u podnožju Lesini planina kod reke Adiđe. Dolina u kojoj se nalazi poznata je po odličnim lokalnim vinima i gastronomiji. U blizini se nalazi i Garda jezero, najveće jezero u Italiji.

Ima dugu i bogatu istoriju, budući da datira još iz IV i III veka p.n.e., od 1797. godine činila je deo Austrijskog carstva, a pridružila se Kraljevni Italiji 1866. godine.

Piazza delle Erbe (Trg bilja) je drevni rimski forum Verone

 

Verona se nalazi na UNESCO-voj listi Svetske baštine i ima izuzetno očuvano staro gradsko jezgro.

Poznata kao „grad ljubavi“, predstavlja dom jedne od najpoznatijih ljubavnih priča, priče o Romeu i Juliji.

Rimski amfiteatar u Veroni se i danas koristi za održavanje koncerata i opera

Rimski amfiteatar, poznatiji kao Arena, najprepoznatljiviji je simbol Verone u svetu. Arena je i danas u upotrebi, a poznata je po operama i koncertima koji se održavaju u njoj.

 

 

Sorma Group

Kompanija „Sorma Group“ na svetskom nivou predstavlja lidera u snabdevanju automatizovanim mašinama za tretman voća i povrća nakon berbe, kao i tehničkim materijalom za pakovanje, sa kompanijama u Severnoj i Južnoj Americi, Evropi i Africi. Tokom svojih 50 godina poslovanja, proširili su se na 10 proizvodnih lokacija, te dizajnirali više od 200 modela mašina i 60 modela pakovanja proizvoda.

Svoj otisak u poljoprivrednoj industriji ova kompanija ostavlja od 1973. godine, kada je osnovana pod imenom „Sorma S.p.A.“ u Ćezeni, tada najpoznatijem centru za selekciju voća i povrća, kao odgovor na realnu potrebu za pakovanjem svežih plodova. Gospodin Lotti, inženjer u tada poznatoj firmi „Roda S.p.A.“ koja se bavila linijama za selekciju voća, odlučio je da ode korak dalje i da krene sa prvim mašinama za pakovanje ovih proizvoda.

Zahvaljujući svojoj inovativnosti, kompanija je uspela da se istakne na tržištu kao jedina čije linije za sortiranje obuhvataju sve korake od pred-sortiranja do praćenja proizvoda, uključujući tretman, optičko sortiranje, merenje, pakovanje, paletiranje i vezivanje.

Proizvodni pogoni Sorme u Ćezeni

U zavisnosti od osetljivosti voća odnosno povrća, ono se dostavlja na liniju transportom kroz vodu ili mehanizmima za prevrtanje kutija ili kanti. Tokom manuelnog i mehaničkog pred-sortiranja eliminišu se proizvodi nepovoljni za prodaju (oštećena ili trula roba, kao i lišće, kamenje i zemlja). Procesom tretmana uklanjaju se prljavština i bakterije, inhibira se zrenje ploda i poboljšava se njegov spoljašnji izgled. Mogu da se primene mašine za četkanje, pranje, sistem za fungicide, mašine za nanošenje jestivog voska, za poliranje i sušenje. U cilju uštede prostora, u ponudi je i 3 u 1 sistem sačinjen od mašine za pranje, mašine za nanošenje voska i mašine za sušenje.

Mašina za optičko sortiranje predstavlja srž mašine za obradu, budući da garantuje konstantan kvalitet, smanjenje otpada, te povećanje profita. Za svaku liniju sortirajuće mašine namenjeno je devet kamera koje hvataju 108 slika po plodu i 15 plodova po sekundi, što čini 1620 slika. Moguća je klasifikacija ploda po unutrašnjem i spoljašnjem kvalitetu, boji, obliku, prečniku, gustini i težini, budući da se analizira cela površina proizvoda. Informacije se skladište na računarima sa Linux operativnim sistemom.

Kako bi se voće spakovalo po principu tačne gramaže, te da ne bi bilo „poklanjanja“ težina prilikom isporuke niti reklamacija zbog manjka proizvoda u deklarisanom pakovanju, važno je krenuti od precizne vage. Tako je „Sorma“ počela sa proizvodnjom

analognih vaga za merenje voća i povrća, praveći modele u skladu sa proizvodom koji se pakuje, te danas postoji više tipova vaga:

  • modeli G09, G12, P14 i P15 – koriste se pre svega za luk i krompir, ali i slične proizvode poput cvekle, korena celera ili kelerabe
  • modeli W12 i W14 – koriste se za koštunjavo voće većeg formata poput šljive, kajsije, breskve, oraha, trešnje, paradajza, čeri paradajza, belog luka ili paprike babure
  • model CWP810 – koristi se za sitno voće i povrće, kao što su borovnice, čeri paradajz, trešnja, leblebija, lešnik i sl.
  • model CP812VP – optimalna vaga za šargarepu, zelen i slično korenasto povrće
  • modeli M12 i M14 – namenjeni odmeravanju jabuke i kruške kao vrlo osetljivog voća.

Pakovanje, pored zaštite i skladištenja robe, igra značajnu ulogu u odluci potrošača da se uključe u kupovinu. Iz tog razloga, u „Sorma Group“ nastoje da obezbede visok nivo izrade, obazirući se na sve neophodne detalje kako bi ideja njihovih mušterija zaživela. Saradnjom „Netpack S.p.A.“ fabrike materijala sa „Sorma S.p.A.“ fabrikom mašina napravljen je velik pomak u oblasti pakovanja. U zavisnosti od vrste voća ili povrća, u opticaju su sledeće vrste pakovanja:

  • mrežaste vreće – omogućuju duže trajanje odgovarajućim plodovima (npr. citrusi, krtole) zahvaljujući protoku vazduha. U ponudi je više od 30 modela sačinjenih od pet različitih materijala.
  • pakovanje u folije – omogućava zategnutost i prirodnu vlagu. Pogodno za šargarepe, salate, jabuke, pečurke, čeri paradajz i sl.
  • korpice – optimalne za delikatno voće i povrće, budući da predstavljaju sloj zaštite. „Sorma group“ raspolaže sa više od 10 modela sačinjenih od pet materijala, međutim, njih ne proizvodi ova kompanija.
  • kutije – pogodne za paletizaciju i transport, međutim, njih ne proizvodi ova kompanija.

Mrežaste vreće pogodne su za luk i krompir

 

U ponudi su i mašine za pakovanje koje u potpunosti odgovaraju proizvodu i zahtevima kupaca:

  • model NV25 za mrežaste Raschel vreće – pogodan za luk i krompir
  • model SBU134 kao jedina mašina koja može da koristi 100% plastičnu, ali i 100% papirnu ambalažu i da odgovori zahtevu kupaca u skladu sa njihovom poslovnom politikom – takođe pogodan za luk i krompir
  • mašina FLW150 – jedina mašina za pakovanje voća i povrća u činijice, gde naizmenično mogu da se koriste folije, kako biste imali flowpack pakovanje, ili mrežice koje menjaju folije.

Pored navedenih modela, mašine za automatsko postavljanje činijica na traku, oprema za automatsko punjenje činijica i njihovo zatvaranje, kao i isporuku do rotirajućeg stola gde se upakovan proizvod stavlja na transportne kutije, a zatim na paletu, je samo jedan deo linija koje „Sorma Group“ proizvodi na zahtev kupca. Dodatno, postoje i automatske mašine koje menjaju ljude pri stavljanju spakovanog proizvoda u kutiju, te punih kutija na paletu, pri čemu se na kraju kutije na paleti upakuju i osiguraju uglovnicima i uvežu da bi stabilno stajale. Dakle, sa „Sorma“ linijama ceo proces od usipnog koša, odnosno od elevatora sa proizvodima, do spakovanog proizvoda na paleti, može da bude automatizovan. Značajno je napomenuti i da je rad „Sorma Group“ baziran na principu održivosti životne sredine, te da je cilj kompanije da povećaju korišćenje obnovljivih izvora energije do 100%, na čemu rade kroz smanjivanje upotrebe električne energije i korišćenje reciklabilnog materijala prema FSC standardu.

Pored proizvodnje vaga, kao i mašina i materijala za pakovanje, „Sorma Group“ je proširila svoju ponudu uvođenjem kalibratora za okruglasto voće i povrće, kao što su elektronski digitalni kalibratori za jabuku, breskvu, kivi, nektarinu, kajsiju, šljivu i trešnju. Pored navedenog, mogu da se koriste i za povrće poput luka, krompira, ali i lubenice, dinje, paprike tipa babura i sl.

Uvođenjem programa kalibratora, „Sorma Group“ je u potpunosti pokrila sve potrebe centra za pakovanje voća i povrća, što je čini liderom u svetu. Servisna služba „Sorma Group“ osposobljena je za rešavanje svih potencijalnih problema, budući da njeni tehničari odlično poznaju mašine, materijale za pakovanje i proizvode koje mašine pakuju, tako da za kratko vreme, jednim pozivom, otklanjaju probleme i omogućavaju klijentima neometani rad.

Zadovoljstvo je bilo pokazati članovima Kluba 100P plus ovakvog giganta, koji je uspešne projekte realizovao i u Srbiji. Razvojem supermarketa i sa nametanjem zahteva za spakovanom robom, očekuje se sve veće prisustvo „Sorma Group“ u Srbiji.

 

Pored posete „Sorma Group“, obišli smo i firme „R&G impianti“ i „BullTec“

Nalik počecima „Sorma S.p.A.“, deset godina kasnije osnovana je i firma „R&G impianti“, kada je inženjer Ricci Riziero napustio firmu „Roda S.p.A.“ i počeo da proizvodi kalibratore za povrće. Ubrzo je postala lider u Italiji, a zatim i u svim većim centrima za proizvodnju luka, krompira, šargarepa, ali i ostalog povrća. Pošto se radilo o mehaničkim kalibratorima, sin Riziera, Ruggiero Ricci, osnovao je firmu „BullTec“ sa idejom da tržištu ponudi elektronske kalibratore za povrće.

 

Ovi kalibratori ne koriste nosače plodova, nego imaju transportnu traku na koju se postavlja voće i povrće raznog oblika, što klijentima omogućava da pomoću jednog kalibratora rade sa različitim proizvodima, poput lubenice, dinje, celer lista, salate, kupusa, paprika različitih oblika, batat slatkog krompira i sl.

Pored kalibratora, firma „BullTec“ nudi i rešenje za pakovanje nepravilnih proizvoda u činijice. Transportne trake dovoze plod do vaga koje odmeravaju proizvod, te se u kombinaciji između 12 vaga traži zbir težina plodova koji odgovara zadatoj težini. Plodovi koje je kompjuter odabrao izlaze na transportnu traku, a zatim na traku sa pregradama na koju padaju plodovi koji su predviđeni da se stave u jednu činijicu. Velika prednost u radu sa ovom mašinom je da radnici samo stavljaju plodove na liniju, a ostatak procesa je automatizovan, te nema ljudskog faktora na spakovanu robu.

U pogonu kompanije „BullTec“

 

Važno je napomenuti da su „Sorma Group“ i „R&G impianti“, tj. „BullTec“, već sarađivale na projektima u Italiji i inostranstvu i pokazalo se da u simbiozi daju najbolja rešenja za potrebe kupaca. Isti slučaj nalazimo i u Srbiji, gde ove dve firme zastupa i uvozi njihovu opremu firma „ITA Solution doo“, čiji zastupnik, Dušan Đorđević, je i organizovao posete tokom naše ekskurzije u Italiji.

Ovom prilikom se zahvaljujemo gospodinu Francescu Sempriniju iz „Sorma Group“ na gostoprimstvu, kao i vlasnicima „R&G impianti“ i „BullTec“, gospodinu Ricci Rizieru i Ricci Ruggieru, te supruzi Letizzii i partneru Marcu, što su nam omogućili da vidimo napredne tehnologije u oblasti selekcije i pripreme za pakovanje voća i povrća.

Za sve informacije u vezi sa linijama za selekciju i pakovanje možete da se obratite Dušanu Đorđeviću.

mob.     +381 63 217 287

e-mail:  dusan.djordjevic@ita-solution.rs

www.ita.rs

Poseta fabrici INO BREŽICE d.o.o., Krška vas (Brežice), SI – Slovenia

Kompanija INO je specijalista za proizvodnju opreme za održavanje zelenih površina sa više od 60 godina tradicije. Počeci razvoja i proizvodnje sežu u 1957. Pod brendom INO, kompanija posluje na tržištu od 1989. godine.

Danas kompanija INO ima sopstveni razvojni inženjerski tim i savremeno opremljenu proizvodnju. Razvijaju inovativna dizajnerska rešenja a proizvode pametne mašine za poljoprivredne i komunalne površine i vode računa o ekološkom pristupu životnoj sredini. Mnogi patentom zaštićeni proizvodi su dobili nagrade i priznanja. Politika kompanije zasniva se na inovativnosti, kvalitetu i preduzetništvu. INO moto je da razvija inovativne mašine sa što manjom potrošnjom energije. Cilj kompanije je da obezbedi zadovoljstvo svih zaposlenih i kupaca širom sveta. Vizija kompanije je da postane značajan svetski proizvođač mašina i opreme za ekološko održavanje zelenih površina u poljoprivredi i komunalnoj privredi.

Učesnici ekskurzije u poseti kompaniji INO BREŽICE

Proivodi INO BREŽICE d.o.o.

Sejalice: AEROMAT namenjene za setvu u konvencijalno obrađeno (A) i redukovano obrađeno zemljište (DT). Izrađuju se u varijantama 4 do 18 redova sa međurednim rastojanjem 45-50 i 70-75 cm. Pneumatske sejalice rade na principu pozitivnog pritiska i omogućava setvu kukuruza, šećerne repe, suncokreta, bundeve, soje, pasulja, graška, povrća, pamuka i slično. Preciznu setvu omogućava posebno dizajnirana setvena ploča, koja se pokreće pogonskim točkovima preko centralnog pogona i menjača, što omogućava 42 (70*) različitih rastojanja između semena. Visokokvalitetna konstrukcija sejalice omogućava preciznu setvu pri radnoj brzini do 14 km/h.

Kod INO-BECKER sejalice sa nadpritiskom ne dolazi do oslobađanja insekticidne prašine iz tretiranog semena u životnu sredinu (ne zagađuje okolinu), tako da je sejalica bez dorade u skladu sa propisima o zaštiti životne sredine.

Za sve vrste sejalica preporučuje se potpuno novorazvijena elektronika INOTRONIK PS 200, koja broji koliko semena padne u brazdicu. PS 200 elektronika prati: ukupno zasejanu površinu, dnevno zasejanu površinu, broj semena po bateriji i po hektaru, vreme setve, radnu brzinu. Ako stvarno stanje odstupa od programiranog, elektronika nas upozorava audio i vizuelnim signalom na monitoru.

Malčeri: Grupa proizvoda INO BREŽICE koja predstavlja okosnicu proizvodnog programa. Proizvode više od 30 tipova sa više radnih zahvata. Karakteriše ih visok kvalitet i pouzdanost u radu. U prilog tome su ocene kvaliteta od strane DLG Landvirtschaft.

DLG Landvirtschaft_ INO DOMINATOR 280.pdf, nemačko udruženje priznatih stručnjaka testiralo je mulčer DOMINATOR 280 i sertifikovalo ga najprestižnijim DLG sertifikatom kvaliteta. INO ulaže značajne napore i sredstva u rarvoj, kao dokaz tome može se pohvaliti sa više patentiranih rešenjia.

 INO vibration control je pametno rešenje zasnovano na konceptu IoT-a (Internet of Things), koji se sastoji od INO malčera + senzora + pametnog telefona + veb aplikacije. Nudi korisniku informacije o trenutnom stanju profesionalnih i pomoćnih mašina. Senzor meri nivo vibracije i šalje ga na mobilni uređaj. Izmereni nivo vibracija se prikazuje i čuva na mobilnom uređaju, a tokom rada se dodatno čuvaju GPS koordinate, radna temperatura i trenutno vreme.

Cilj je da se kontroliše nivo vibracija na malčerima, a samim tim i na drugim mašinama koje se koriste za komunalne i poljoprivredne površine, gde je nivo vibracija u dozvoljenom opsegu jedna od ključnih karakteristika za pravilan, siguran i dugotrajan rad. Prikupljanje informacija i obrada podataka se nastavlja u pravcu ostalih telemetrijskih informacija za praćenje rada na obradivim površinama. Sa podacima preuzetim sa mobilnih telefona u veb aplikaciju, omogućeno je on-line grafičko prikazivanje tretiranih površina.

Demonstracija mulčera Cayman upriličena za našu grupu

Profesionalni mulčeri sa dvostrukim spiralnim rotorom, koji zahtevaju do 24% manje energije za rad (patentirano rešenje) i samim tim niže troškove održavanja, opremljeni su sa:

  • komunikacija između senzora i mobilnog uređaja bez zaključanih funkcija
  • kontrola nivoa vibracija, što omogućava siguran, dugotrajan rad i smanjuje troškove održavanja
  • mobilna aplikacija za Android i iOS
  • telemetrijski podaci za dalju obradu u ERP računarskim sistemima
  • onlajn program za uvoz i grafičko prikazivanje telemetrijskih podataka, kao i vođenje raznih evidencija o obrađenim površinama (u izgradnji)
  • korisne analitičke sinteze podataka za produženje garancije

 

INO SmartAlign je patentirano rešenje za dupleks i tripleks mašine koje omogućuju bezbedno okretanje kardanskog vratila pre sklapanja u transportni položaj. Viljuške kardanskih vratila ni u kom slučaju ne prenose nepredviđene sile pa možemo sklapati malčer čak i sa uključenom kardanskim pogonom.

 

INO SmartAssist je univerzalni terminal koji je u osnovi namenjen za upravljanje INO Smart mašinama. Ovaj uređaj prikuplja sve potrebne podatke o traktoru koji su priključnoj mašini potrebni za pravilan rad: brzinu traktora, rotacije kardanskog vratila, položaj hidrauličnih poluga…Ove podatke dobija preko 7-pinske utičnice u kabini traktora (konektor ISO 11786). Ako traktor nema ugrađenu utičnicu, alternativno može da brzinu traktora dobije preko GPS antene ili senzora postavljenog pored točka.

Inače, INO SmartAssist radi i kao samostalni terminal, koji korisniku omogućava neke osnovne funkcije, kao što su praćenje brzine traktora, merenje udaljenosti, praćenje brzine rotacije kardanskog vratila i točkova traktora. Moguće je sačuvati kalibraciju za 5 različitih traktora.

 

INO SmartFlov elektronika je rezultat sopstvenog razvoja INO-a, koji omogućava potpunu operativnu kontrolu rasipanja mineralnih đubriva iz kabine traktora u kombinaciji sa Ferti 2 mašinom.

Preko terminala operater podešava željenu količinu đubriva i počinje sa radom, a za sve ostalo brine sistem SmartFlov. Položaj zatvarača se automatski reguliše u zavisnosti od vrste đubriva, brzine traktora i na osnovu nekih drugih parametara. U slučaju nepravilnih oblika radne površine, rukovalac može jednim klikom otvoriti ili zatvoriti svaku stranu rasipača. Po želji, željena količina posipanja može se menjati i tokom rada od -100% do +100%, u zavisnosti od potreba samog zemljišta ili biljaka. Na ekranu operater prati još nekoliko važnih podataka, kao što su simulirana masa preostalog đubriva u rezervoaru, preostala površina ili putanja koja se može rasipati preostalo đubrivo, brzina vožnje, stvarni velićina otvora. INO SmartFloV nudi rukovaocu jedinstveno rešenje za korekciju parametara đubriva SmartCalibration, koje u velikoj meri pojednostavljuje kalibraciju đubriva i poboljšava tačnost rasipanja čak i ako na rasipaču nije instalirana vaga.

Kao opciju u ponudi je električno pomeranje graničnika rasipanja, koje se aktivira preko dugmeta na ekranu i skale.

INO SmartFlov takođe postoji u tri dodatne verzije:

– Operativna kontrola upotrebe sredstava za posipanje soli na kolovoznim i pešačkim površinama u kombinaciji sa mašinom Vinter PK.

– Operativna kontrola primene mineralnih đubriva u vinogradarstvu i voćarstvu u kombinaciji sa mašinom VVP115+GN

– Operativna kontrola setve raznih useva u kombinaciji sa setvenom jedinicom APV PS 200 ili sličnom jedinicom, koja već ima ugrađen elektromotor za pogon setvenog vratila.

INO Smart Hopper je sistem indikacije za mašine sa kontejnerom-korpom za sakupljanje pokošene mase. Svetlosnim i zvučnim signalom obaveštava operatera kada je kontejner pun. Kada je kontejner prazan, zeleno svetlo svetli, ali kada je kontejner pun, pali se crvena lampica i čuje se zujalica, ali se gasi posle 15 sekundi da ne bi smetala korisnika.

SecureTronic je elektronski sistem za ograničavanje radnog ugla pogonskih kardanskih vratila, koji se koristi na Duplex i Triplex mašinama. Sistem je dizajniran da blokira podizni cilindar pri većim radnim uglovima mašine, tako da se ugao kardanskog vratila ne može povećati i time izazvati dodatne vibracije ili čak oštetiti kardanske viljuške.

Rasipači: Proizvode savremeno opremljene rasipače za rasipanje soli i peska za komunalne potrebe i rasipače granulisanih mineralnih đubriva za primenu u poljoprivredi zapremine rezervoara od 500 do 3000 l. Potvrda ujednačenosti raspodele dokumentovana je DLG fokus testom.

 PSA pokretni mlinovi: PSA mobilni mlinovi se koriste za mlevenje zrna kukuruza ili zrna kukuruza sa klipom za silažu, sa sadržajem vlage do 40 odsto. Kapaciteti se kreću od 15t do 50t na sat, u zavisnosti od sadržaja vlage u materijalu, snage motora, prečnika sita, broja čekića i željene krupnoće mlevene mase.

PSA mobilni mlin uključuje savremenu tehnologiju i elektroniku. Srce mlina je rotor, koji svojim komponentama (noževi, čekići i lopatice) drobi ili melje materijal. Pokreće ga elektromotor snage od 110 do 160 KV ili traktor (kardansko vratilo), preko moderno dizajniranog kompenzacionog kvačila, koje istovremeno služi i kao zaštita od preopterećenja rotora mlina. Elementi rotora su izrađeni od visokokvalitetnih materijala, termički obrađeni i kontrolisani rendgenskom ili ultrazvučnom metodom, koja obezbeđuje dug radni vek i visoku izdržljivost mašine. Rotor je elektronski balansiran prema zahtevima DIN standarda.

PSA pokretni mlin se uključuje (isključuje) pritiskom na dugme. Radom mlina se upravlja preko kontrolne table sa mogućnošću ručnog ili automatskog podešavanja rada. Automatski rad mašine obezbeđuje frekventni regulator, koji obezbeđuje maksimalno iskorišćenje energije motora, optimalno opterećen mlin i transportni puž. Regulator frekvencije se može ugraditi na mlin ili odvojeno od njega, čime se omogućava daljinsko upravljanje.

 Vibracioni podrivači

Dvoredni vibracioni rahljač VVP sa pneumatskim uređajem za dubinsko đubrenje namenjen je za rahljenje i dubinsko đubrenje voćnjaka i vinograda.

 Nova proizvodna tehnološka dostignuća

Turbinska vertikalna mašina za peskarenje namenjena je za dobijanje potpuno čistih površina sastavnih elemenata, šavova i laserski sečenih komponenti pre nanošenja boje u prahu, što obezbeđuje dobro prijanjanje boje, čime se postiže visoka antikorozivna zaštita proizvoda. Rezultati ispitivanja su pokazali efikasnu antikorozivnu zaštitu proizvoda do 500 sati u slanoj komori.

 Robotsko savijanje limova – hidrauličnu presu za savijanje robot hrani limovima gde se oni oblikuju u zadate oblike komponenti za malčere i druge proizvode iz programa INO. Uz pomoć robotskog dodavača u robotskoj ćeliji za savijanje, bez učešća radika, omogućava se savijanje različitih uglova, obezbeđuju propisane tolerancije potrebne za zavarivanje u robotskoj ćeliji i povećava produktivnost.

Pripremio: Nikola Škrbić