Zelenišno đubrivo i travne smeše kao đubrivo i alat za obradu zemljišta

 

Boško Oluški iz Novog Kneževca je poljoprivredni proizvođač za kojeg se može reći da je hrabar, inovativan, produktivan, a sada i neko ko misli i na buduće generacije. Već godinama, svi ovi atributi su više puta dokazani kroz rad. Ranije se na parcelama poljoprivrednog gazdinstva Oluški odvijala isključivo ratarska proizvodnja na klasičan, konvencionalni način, u suvom ratarenju. Pre oko 11 godina Boško je bio jedan od prvih koji se odlučio za konzervacijsku obradu zemljišta. Doneo je odluku da u obradi zemljišta više ne koristi plug, dok su u proizvodnji i dalje najzastupljenije bile žitarice. Neprestano se edukovao i analizirao način proizvodnje kolega iz drugih evropskih zemalja, ne samo u smislu plodnosti već i ujednačavanja proizvodnih uslova. Da bi povećao plodnost zemljišta, kao i prinose, odlučio se za detaljnu analizu zemljišta kako bi počeo da varijabilno aplicira veštačko đubrivo. Stoga je započeo saradnju sa preduzećem iz Mađarske, koje je predstavnik nemačke kompanije Agrocon, koja se bavi mapiranjem zemljišta. Obavljeno je snimanje parcela, a zatim i uzorkovanje, na osnovu čega su urađene tražene mape po zonama. Na osnovu dobijenih rezultata, jedan od zadataka je bio ujednačavanje nivoa fosfora i kalijuma, zbog čega su sejane i određene biljne vrste. Na dobijenim mapama, parcele su podeljene po zonama, a kako bi mašina – rasipač mineralnog đubriva mogao da ispuni radne zadatke najpre je korišćen ISOBUS2, a zatim i ISOBUS3. Ovaj sistem za prenos podataka koristi se i u setvi jer je neophodan u radu da bi se postigla zadata norma, tj. utiče na brzinu kretanja sejalice. Osim veštačkog đubriva, na parcelama se koristio i stajnjak, što je i danas praksa.

Područje Severnog Banata povoljno je za uzgoj aromatičnog i začinskog bilja, kao i industrijske paprike. Ove vrste proizvodnje znatno su rentabilnije u odnosu na žitarice, pa su u poslednje dve godine postale i obavezne u strukturi setve. Tako se sada na ovom gazdinstvu u Novom Kneževcu, osim žitarica, seje spanać, mirođija, peršun lišćar, dve vrste paprike, grašak i boranija.

Od proizvodne površine 850 ha, sada se na 320 ha koriste centar-pivot i “kap po kap” sistemi za navodnjavanje. Specifično za ove instalirane centar-pivot sisteme jeste da obezbeđuju visoku pokrivenost zalivanja zahvaljujući korišćenju kornera na krajevima, koji bacaju dodatni mlaz pod određenim uglom, topom dometa 30 m. Da bi ovi sistemi bilo što isplativiji, za njihov pogon se koristi električna energija.

– Prezadovoljan sam začinskim biljem. Sa ovom proizvodnjom imamo višestruku realizaciju. Ali, da bi se postiglo planirano potrebno je zadovoljiti određene potrebe biljke, što ne bi bilo moguće bez zalivnih sistema. Tako je neophodno za peršun lišćar obezbediti sigurno zalivanje u periodu od tri nedelje, pri čemu je zadata norma zalivanja od 130 l/m² do 150 l/m². S obzirom na to da je reč o izvoznom artiklu, mora se voditi računa i o sredstvima koja se koriste u zaštiti, objašnjava Boško, koji robu predaje na sušenje preduzećima u obližnjim mestima gde se otkupljuje i dalje distribuira.

Oluški napominje da je višestruku novčanu realizacuju u odnosu na žitarice, kukuruz, suncokret i ječam imao i na industrijskoj začinskoj paprici.

I u proizvodnji ove povrtarske vrste – industrijske paprike – Oluški sarađuje s vrhunskim stručnjacima i ništa nije prepušteno slučaju. Tako su redovnim obilaskom parcela došli do zaključka da u proizvodnji industrijske paprike nije pogodan kravlji stajnjak sa obližnje farme u Filiću, pa su na ovim parcelamo prešli na folijarnu prihranu. To je dalo odlične rezultate.

I primena bespilotnih letelica u zaštiti začinskog bilja se pokazala višestruko korisnom. Prvo zbog cene aplikacije, za koju je izvođač garantovao da će biti 23 evra po hektaru i to sa zaštitnim sredstvom, a drugo i od velike važnosti jeste to što se postiže zdravija proizvodnja, jer se smanjuje primenjena količina.

– Prskali smo noću, čemu su prethodila mapiranja, a konačna cena, kao i količina potrebnog sredstva, bila je manja.

Kod Oluškog ne manjka inovativnosti, kao ni brige o budućim generacijama. Boško je počeo da razmišlja o zelenišnom đubrenju, pa ga je i posejao na svojim parcelama. Da setva zelenišnih đubriva postane uobičajena, uticale si i komšije iz preduzeća “Ekologin”, s kojima tesno sarađuje, a čije opredeljenje je organska, ekološka proizvodnja. Tako se u budućnosti može očekivati da se umesto mašina za obradu zemljišta na parcelama Boška Oluškog koriste travne smeše.

– Bilo mi je lako da prihvatim da treba da pređemo na zelenišno đubrivo kada sam čuo o čemu se radi, zato što sam i sam bio učesnik u preteranom đubrenju koje je dovelo do blokade zemljišta. Da je došlo do blokade zemljišta pokazale su i analize. S druge strane, povećane su cene mineralnog đubriva. A ono što je najvažnije – treba vratiti život zemlji. Plan je da tamo gde mogu, na 30 odsto zalivanih površina primenim određeni plodored u cilju povećanja života zemljišta. Tako je plan da posejem u proleće grašak i da ga skinem krajem avgusta. Zatim bih početkom septembra posejao na istoj površini trave, a zatim ponovo grašak koji će povući azot u zemljište. Tu svaka trava ima svoj zadatak u zemljištu preko korenovog sistema, koji treba da uradi tokom zime. Zatim predstoji sledeće godine setva kukuruza šećerca. Klip skinemo kad pristigne, a ostane zelena masa čije razlaganje se ubrza dodavanjem određenih bakterija. Nakon toga ponovo sledi setva mešavine trava, objašnjava Oluški i dodaje da se u ovoj vrsti proizvodnje za razbijanje plužnog đona preporučuje setva određene vrste bele rotkve, a da će se ubuduće na ovim parcelama mineralna đubriva koristiti samo u količini koja nedostaje, kako bi nadomestili određeni element.

 Marija Antanasković

Poljoprivrednik 2736

Zakoni i drugi opšti akti po meri korisnika

Lobiranje – DA ili NE? Šta je pravi odgovor?

Činjenica je da lobiranje postoji, iako se to nekome ne dopada. Korupcija takođe postoji, iako se ni to mnogima ne dopada. Iskustvo razvijenih zemalja pokazuje sledeće – tamo gde je lobiranje zakonski regulisano, korupcija je mnogo manja prisutna i obrnuto.

Lobiranje je nastalo odmah po nastanku i uspostavljanju ljudske komunikacije, a usavršavalo se sa razvojem efikasnih i efektivnih komunikacija. Cilj je bio pridobijanje uticajnih pojedinaca i grupa koje poseduju formalnu i neformalnu moć. Za lobiranje kažemo da je uspelo ukoliko uticajni pojedinci ili grupe podrže određenu inicijativu i aktivnosti u sadašnjosti i budućnosti.

Smatra se da je pojam lobiranje nastao u Americi za vreme predsedničkog mandata predsednika Granta. Ljudi koji su pokušavali da utiču na odluke predsednika Granta okupljali su se u predvorju – lobiju hotela Vilard (Willard), gde je predsednik često boravio. Naravno, postoje i mnoge druge priče i pretpostavke. Pojam lobiranja se odomaćio i našao svoje mesto u današnjoj terminologiji i svakodnevnom govoru.

 

Proces lobiranja je dugo bio van zakonskih okvira. Prvi Zakon o lobiranju donet je u Americi 1946. godine. Na tlu Evrope Nemačka je prva donela Zakon o lobiranju 1972. godine. Evropskom parlamentu je bilo potrebno još dvadeset pet godina da donese Zakon iz te oblasti. Ubrzo posle Evropskog parlamenta Litvanija donosi zakon o lobiranju 2000, a Poljska pet godina kasnije.

U našem okruženju slika je sledeća: Severna Makedonija 2008. godine donosi Zakon o lobiranju, Slovenija 2010, Crna Gora 2012, a Srbija tek 2018. godine. Bez obzira na godinu donošenja zakona, ceo region se ne može pohvaliti primenom istog. U Sloveniji se na primenu Zakona čekalo punih osam godina i Slovenci su tek 2018. godine počeli ozbiljno da primenjuju Zakon o lobiranju.

Na primeru Mađarske – koja je zakon o lobiranju donela 2006, a ukinula ga već 2011. godine –može se videti kako je regulisana ova oblast i kako se u regionu primenjuju zakonske regulative. Ni dan-danas u Mađarskoj ne postoji važeći zakon koji reguliše oblast koja je veoma značajna u sprečavanju korupcije. Izgovor Mađarske za nepostojanje zakona o lobiranju jeste stav da će primenjivati zakon koji je doneo Evropski parlament.

U zemljama u kojima se primenjuje Zakon o lobiranju korupcija je znatno manje prisutna nego u ostalim zemljama gde tog zakona nema ili se njegove odredbe ne sprovode u delo. Iskustva zemalja u kojima se primenjuje Zakon o lobiranju govore sa privreda date zemlje postaje konkurentnija i efikasnija ukoliko se Zakon rigorozno primenjuje i ukoliko je zakonsko lobiranje postalo deo sistema.

Često se misli da je lobiranje svaki uticaj na službenike državnih organa sa ciljem da se ubrza započeti upravni postupak i utiče na njegovo konačno rešenje. Po Zakonu o lobiranju (Službeni glasnik RS br. 87/18 i 86/19) lobiranje je definisano kao aktivnost kojom se vrši uticaj na organe Republike Srbije, Autonomne Pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organe imalaca javnih ovlašćenja, čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna Pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u postupku donošenja zakona, drugih propisa i opštih akata, iz nadležnosti tih organa vlasti, a radi ostvarivanja interesa korisnika lobiranja, u skladu sa zakonom.

Zakon o lobiranju je jasno definisao da su predmet lobiranja samo opšta akta koja donose zakonom ovlašćeni organi, a ne i pojedinačni akti koji se donose u upravnom postupku ili u nekom drugom postupku državnih organa. Recimo, promena Pravilnika donesenog na osnovu nekog Zakona jeste predmet lobiranja, dok podnesen zahtev za donošenje rešenja po tom Pravilniku nije predmet lobiranja, jer je to pojedinačni akt.

Zakonom je definisano i šta lobiranje nije – to su informacije, stavovi i mišljenja o opštim aktima objavljeni u sredstvima javnog informisanja – bez obzira da li ih je objavio lobista ili bilo ko drugi. Javno saopštavanje sopstvenih stavova o opštem aktu lobiste, funkcionera ili drugih zainteresovanih aktera takođe nije lobiranje. Građanske inicijative nisu lobiranje, kao ni aktivnosti funkcionera i zaposlenih u organima vlasti.

 

 

Zakonom definisani akteri lobiranja su: korisnik lobiranja, lobista i lobirano lice.

Korisnik lobiranja je fizičko ili pravno lice u čiju korist se vrši lobiranje. Obično su korisnici lobiranja velike firme koje bi htele da pokrenu veliki projekat, ali zakonski propisi nisu usaglašeni i prave smetnju. Korisnici lobiranja mogu da budu razna udruženja građana koja štite interese svojih članova. Korisnik lobiranja može da bude i neformalna grupa građana koja se susreće, na primer, sa ekološkim problemima koji mogu da se reše samo donošenjem ili izmenom nekog opšteg akta koji reguliše tu oblast. Udruženje poljoprivrednika takođe može da bude korisnik lobiranja, jer se sve češće donose zakoni i drugi opšti akti koji nisu po meri poljoprivrednika.

Lobista je fizičko lice koje je upisano u Registar lobista koji vodi ASK – Agencija za sprečavanje korupcije. Da bi se fizičko lice upisalo u Registar lobista mora prethodno da stekne diplomu nekog fakulteta, uspešno završi obuku za lobistu i pribavi sva neophodna dokumenta od sudova i MUP-a. Lobista se u svom radu pridržava Zakona o lobiranju, Kodeksa i svih drugih zakona koji su neophodni za rad. U postupku lobiranja lobista je dužan da sve svoje postupke sprovodi u skladu sa načelom integriteta.

Lobirano lice je izabrano, imenovano, postavljeno, zaposleno ili na drugi način radno angažovano lice u organu vlasti, kao i lice na čiji izbor, imenovanje ili postavljenje organ vlasti daje saglasnost, a koje učestvuje u postupku pripreme i donošenja zakona, drugih propisa i opštih akata ili može uticati na sadržaj zakona, drugih propisa i opštih akata. Zapravo, lobirano lice je državni službenik nad kojim se vrši veliki pritisak od strane lobiste i korisnika lobiranja. Njegov zadatak je da ostane priseban, ispoštuje zakonsku regulativu i uradi prave stvari u opštem interesu društva tako da sve strane imaju korist.

Državni službenik, kao jedan od tri aktera lobiranja, ima značajnu ulogu u procesu lobiranja. Sve aktivnosti koje lobista sprovodi usmerene su ka državnom službeniku kao lobiranom licu. Otuda i obaveze lobiranog lica koje predviđa Zakon o lobiranju.

Svi akteri lobiranja dužni su da se pridržavaju Kodeksa lobiranja (Službeni glasnik RS br. 4/2021). Kodeks lobiranja reguliše ponašanje učesnika u lobiranju. Glavni cilj Kodeksa je da zaštiti javne interese i afirmiše profesiju lobiranja radi sprečavanja korupcije. Kodeks lobiranja bazira se na načelu integriteta koje obuhvata zakonitost, transparentnost, odgovornost u radu i etičnost.

Proces lobiranja otpočinje – za lobirano lice – onog trenutka kada dobije dopis od lobiste sa pratećom dokumentacijom koja se sastoji od dokaza o upisu u Registar lobista, ugovor o lobiranju bez navođenja o visini ugovorene naknade za lobiranje, kao i zakon ili neki drugi opšti akt na koji se odnosi lobiranje.

Po dobijanju dopisa, lobirano lice je dužno da sačini obaveštenje o lobiranju i u roku od 15 radnih dana dostavi Agenciji za sprečavanje korupcije. Lobirano lice, takođe, ima obavezu da održi sastanak sa lobistom i pruži mu sve podatke koji su u vezi sa predmetom lobiranja. Lobista može da traži da bude uključen u tim koji radi na novom zakonu, a lobirano lice je u obavezi da mu to omogući.

Agencija može vanredno da traži od lobiranog lica da dostavi obaveštenje o kontaktima koje je imao sa lobistom u toku lobiranja.

Organ vlasti kod koga je zaposleno ili na drugi način angažovano lobirano lice dužan je da vodi evidenciju o lobističkim kontaktima.

Udruženja poljoprivrednika, sindikati, ekološka udruženja i druge interesne grupe uređenjem lobističke delatnosti i regulisanjem posebnim Zakonom o lobiranju mogu ostvariti pogodnosti na legalan i transparentan način.

 

Primer

 Navodimo primer kako bi lobiranje konkretno moglo da se primeni za opštu korist društva. Poljoprivrednici kao deo društva i deo privrede kao celine nalaze se u primarnom sektoru kao vrlo značajni proizvođači sirovina za sekundarni sektor. Sekundarni sektor ima svoju privrednu komoru koja značajno utiče na kreiranje pravnog okruženja. Poljoprivrednici to nemaju. Lobiranjem bi se mogao inicirati zakon kojim bi se definisala poljoprivredna komora i napravio sistem koji bi bio pomoć poljoprivredi.

Lobiranje, uokvireno pravnom regulativom, određuje pravila ponašanja svih aktera u ovom procesu što daje mogućnost transparentnosti kreiranja opštih akata i značajnom smanjenju korupcije. Da li će Zakon o lobiranju profunkcionisati zavisi od toga kolika je želja čitavog društva za suzbijanjem korupcije. I da pokušamo da odgovorimo na postavljeno pitanje sa početka ovog teksta – moje mišljenje je da treba lobirati, jer ako ne lobiramo mi na zakonom definisan način, neko već lobira i kreira opšte akte po svojoj meri.

 

Živa Žebeljan

U sadašnjoj kriznoj situaciji, usled globalnih promena u svetu, dolazi do velikih poremećaja na svetskim tržištima. Promene sa dalekosežnim posledicama preslikavaju se i na Srbiju. Izloženost rizicima u poljoprivrednoj proizvodnji nakon epidemije virusa Kovid-19 nastavlja se i tokom najnovijih dešanja u svetu.

 

 

Završena je jedna od najskupljih setvi koju smo imali. Podaci Republičkog zavoda za statistiku za prvi kvartal 2022. godine govore da su cene reprodukcionog materijala, sredstava za rad i usluga u poljoprivredi u prvom kvartalu ove godine povećane za 27,7% u odnosu na isti period prošle godine. Najviše su poskupela mineralna đubriva 133,4%, hrana za životinje 27% i sredstva za zaštitu bilja 28,8%. Energenti (prosek za sva goriva) u prvom kvartalu 2022. skuplji su za 11,1% nego u istom periodu 2021. godine. Poljoprivredni proizvođači znaju po kojoj ceni su plaćali gorivo, veštačko đubrivo, pesticide, seme i ostale inpute.

Zvanične analize Republičkog zavoda za statistiku za drugi kvartal ove godine − kada budu publikovane − sigurno će pokazati drugačije procente u navedenim kategorijama. Očekivano je da će se cena dizel goriva u budućnosti povećavati sa sadašnjih 203,5 dinara, koliko iznosi u momentu pisanja ovog teksta. Znamo da u stabilnim tržišnim uslovima cena mineralnih đubriva i cena goriva u strukturi proizvodnje ratarskih kultura učestvuju sa oko 35% ukupnih troškova, a kako će to biti u budućnosti to niko sa sigurnošću ne može da prognozira.

Sticaj okolnosti poslednjih meseci doveo je do problema u snabdevanju robom na globalnom nivou. Ni Srbija u tome nije izuzetak, a niko ne može da pretpostavi kada će nestati poremećaji na globalnom tržištu hrane. Globalni lanci snabdevanja trenutno se nalaze pod velikim pritiskom. Zbog svega toga cene na tržištu poljoprivrednih proizvoda rastu, usporavajući oporavak ekonomije od posledica.

Velika nepoznanica farmerima za planiranje buduće proizvodnje jeste visina očekivanih prinosa u tekućoj godini. Zbog nepovoljnih klimatskih prilika (niske temperature u proleće, nedostatak padavina, korišćenje manje količine đubriva) očekuju se niži prinosi nego u protekle dve godine. Čak ni ostvareni porast cena na tržištu žitarica i uljarica, koji je išao na ruku proizvođačima, neće biti dovoljan da se u pripremi nove setve u potpunosti ispoštuje dostignuti nivo tehnologije. Pomoć države, i pored limitiranih cena goriva i povećanja subvencija na 8.000 dinara po ha – samo za 20 ha po gazdinstvu, neće puno pomoći proizvođačima.

Svaka diskusija o uspešnosti u poljoprivrednoj proizvodnji zasniva se na ostvarenim finansijskim rezultatima po hektaru zasnovane proizvodnje. Veliki broj varijacija kod proizvođača (da li proizvodi na sopstvenim parcelama ili dodatno zakupljuje i druge površine, visina plaćenog zakupa, vrsta tehnologije – način obrade parcele, vrednost inputa uloženih u proizvodnju, da li radi sa sopstvenom mehanizacijom ili plaća usluge obrade, da li izvršava sve obaveze prema državi, klimatski činioci i na kraju način realizacije vlastite proizvodnje na tržištu) odlučuje da li je i koliko uspešan svaki pojedinačni proizvođač.

Cene prirodnog gasa, koji se koristi u proizvodnji đubriva, diktiraće dalji rast cena. Cene đubriva će u 2022. godini ostati veoma visoke, što će imati velike posledice na useve, novu žetvu i globalno snabdevanje hranom i u narednoj godini. Uz to će se, kako znamo, poljoprivrednici suočavati i sa povećanjem cena stočne hrane, goriva i drugih roba. Takva povećanja cena − posebno energenata, đubriva i stočne hrane − narušavaju poljoprivredni sektor i ruralne zajednice, što dovodi do problema sa likvidnošću i novčanim tokovima poljoprivrednika.

 

Kako prevazići probleme koji pogađaju farmere?

Evropska komisija predložila je posebnu meru, koju finansira Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj (EPFRR), kako bi se državama članicama omogućilo plaćanje jednokratnog paušalnog iznosa poljoprivrednicima i poljoprivredno-prehrambenim preduzećima pogođenim značajnim povećanjem ulaznih troškova.

Srbija ima dobar agrarni potencijal i u stanju je da zadovolji većinu svojih potreba vezanih za poljoprivrednu proizvodnju, od koje se znatan deo i izvozi. Analitičari u prvi plan ističu da globalna ekonomska situacija nije sjajna, te da je pitanje koliko će Srbija imati snage − bez obzira na značajne napretke u sopstvenoj nacionalnoj ekonomiji − da se odupre negativnim eksternim efektima koje nosi svetsko tržište. Potencijalno povećanje subvencija i mogućnost umanjivanja akciza na gorivo značajno bi pomoglo poljoprivrednicima i stvorilo im neke olakšice, naročito onima koji svoju budućnost grade u poljoprivredi.

Branislav Ogrizović

Inovacije neophodne za održivu proizvodnju

 Digitalno tehnološke aplikacije kao i elektronski servisi sve su više prisutni u različitim segmentima života. Godinama unazad i u poljoprivredi su počeli da zauzimaju svoje mesto da bi danas stekli epitet ključnih alata u obezbeđivanju održive poljoprivredne proizvodnje. U iznalaženju odgovora na izazove s kojima se suočava poljoprivreda danas, nove inovativne tehnologije imaju veoma značajnu, ako ne i presudnu ulogu, kako u cilju obezbeđivanja održive poljoprivrede, tako i zadovoljenju potreba za proizvodnjom doljne količine hrane sve većoj populaciji ljudi na planeti.

Izazovi s kojima se suočava moderna poljoprivreda bili su i inicijator seminara “Budućnost poljoprivrede kroz tehnologiju” koji je održan 24. maja na 89. međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Organizator Seminara je bila Italijanska agencija za spoljnu trgovinu – ITA, a učesnici seminara su kroz predavanja pokušali da daju odgovore na izazove predstavljajući potencijalna rešenjia. Tema seminara bila je „Inovativne tehnologije u poljoprivredi u Srbiji i Italiji: Precizna poljoprivreda i mogućnost za saradnju“.

Jedan od novih izazova koji takođe ostavlja posledice na snabdevanje hranom u svetu jeste i Ukrajnsko Ruski sukob.

– Međunarodna situacija izazvana ratom u Ukrajini čini pitanja vezana za poljoprivredu aktuelnijim nego ikada. S tim u vezi važna je i bezbednost u snabdevanju hranom pa su ova pitanja sada postala strateška. Konflikt koji je u toku ima snažan uticaj na cenu sirovina i ostavlja dalekosežne posledice na ceo poljoprivredeno-prehrambeni lanac.

Ovo novo uređenje zahteva da još pažljivije razmišljamo o budućnosti poljoprivrednog sektora u smislu tehnoloških inovacaija i ekološke održivosti. Rastuća neizvesnost u lancima snabdevanja u kogeneraciji sa razornim efektima klimatskih promena svakako su glavno kritično pitanje, ali u isto vreme sve to mora da nas podstakne da postignemo više da bi smo maksimalno iskoristili mogućnosti koje čak i u ovako složenoj situaciji mogu da se pojave, rekao je obraćajući se u uvodnom delu Seminara njegova ekselencija ambasador Italije Karlo lo Kašo otvarajući seminar.

Uprkos brojnim izazovima, između ostalog i uticaja pandemije Covid, u prošloj godini su ostvareni veoma dobri rezultati u prehrambeno-proizvodnoj industriji Italije, a zabeležen je i pozitivan trend.

-U osnovi uspeha poljoprivrede i principa Made in Italy jeste što je ova privredna grana vremenom postala najzelenija i najodrživija u Evropi, ali to je i sektor koji je sve više digitalizovan. Poljoprivredna mehanizacija omogućava da se sprovedu u praksu sve mere u vezi zaštite životne sredine, efikasnosti proizvodnje, optimizacija resursa i automatizacija. To je takođe sektor koji se brzo širi uz rast prometa, i nije slučajno što je nacionalni plan oporavka i rezilijentnosti u Italiji okrenut između ostalog i obezbeđivanju posebnih sredstava u saradnji sa Evropskom unijom, predviđenih za takozvanu “Poljoprivredu 4.0”, objasnio je ambasador Karlo Lo Kašo i dodao da su industrija mašina i komponenti za poljoprivrednu i prehrambenu proizvodnju sektori italijanske izvrsnosti koju su na Novosadskom sajmu predstavile kroz svoje proizvode 24 italijanske kompanije.

U okviru kolektivne izložbe na štandu Italijanske agencije za spoljnu trgovinu kompanije uzlagači prikazali su različite uspešne primere Agriculture 4.0. Da je ova tema posebno draga Italiji, kako je objasnio njegova ekselencija Karlo Lo Kašo, potvrđuje i to što je s temom koja se bavi vezom ljudi i inovacija ova mediteranska zemlja konkurisala da 2030. godine bude domaćin Expo 2030.

Da se u Italiji ozbiljno shvatila važnost ulaganja u ekološku tranziciju, potvrdio je direktor Italijanske agencije za spoljnu trgovinu ITA Antonio Ventreska.

-To je nešto što je izuzetno važno za ceo start up svet, ali to jeste i vetar u leđa tradicionalnim preduzećima koja mogu u budućnosti da gledaju kroz jednu dodatnu vrednost i mogu da kroz svoje proizvode i radne procese uvedu i inovacije radi optimizacije svog rada i bolje produktivnosti. Digitalizacija se širi na sve strane i donosi novu konkurentnost tako da zaista moramo da znamo koliko imamo potencijala za dalji razvoj. Stoga smo i organizovali seminar kako bismo napravili poređenje između Italije i Srbije, rekao je Antonio Ventreska.

Ventreska je izjavio i da je Srbija zemlja koja je poslednjih godina napredovala u razvoju poljoprivrede. Investiralo se u projekte u vezi pametne poljoprivrede, digitalizacije, a evidento je i korišćenje sve više softverskih rešenja. Posebno je naglasio da je u cilju sprovođenja savremene poljoprivredne proizvodnje veoma važna kupovina mašina. Ali, sve je manje novčanih sredstava za ovu namenu, te je vrlo važno naći alternativne načine. Jedan od njih jeste udruživanje poljoprivrednka, smatra Ventreska.

Da je digitalizacija poljopirvrede neminovnsot, ali i realnost, mišljenja je pomoćnica ministra poljoprivrede Vedrana Ilić.

– Mnogi danas još uvek imaju tradicionalno verovanje da se radi o nečem starom kada je reč o poljoprivrednoj proizvodnji i prehrambenoj industriji u celini. Ustvari, ona je odraz dinamične inovativnosti. Promene u poljoprivredi su vrlo brze i česte i konkurentni mogu da budu samo oni koji imaju odgovarajuće znanje, sposobnost, ali i mogućnost da se prilagođavaju i razumeju mogućnost promene, odnosno, oni koji mogu da donose brze i odgovarajuće strategije i sprovode ih u delo, kaže Vedrana Ilić i napominje da su pre samo nekoliko godina mnoga savremena rešenja kao što su autonomni traktori, bespilotne letelice, kao i druga rešenja koja zamenjuju ljudski rad, bili više naučna fantastika, a danas su relanost.

Resorno Ministarstvo pruža podršku naučnim institutima koji se bave digitalizacijom i izradom različitih softvesrkih rešenja kao što je Institut “Biosens”.

-Vrlo bitan rasplet inovativne šeme u poljoprivredi je da doprinese smanjenju velikog uticaja na životnu sredinu, a pre svega da pomogne poljoprivrednicima da postignu iste ili čak veće prinose uz korišćenje manjih količina mineralnih đubriva, hemijskih sredstava za zaštitu bilja i goriva, objasnila je Ilić.

O istaživačkom radu domaće struke na polju razvoja pametne poljoprivrede kao i razvoju alata koji se koriste u ove namene precizne poljoprivrede govorio je prof dr. Marko Kostić s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i saradnik “Biosens” Instituta.

Jedna od aktivnosti koju su prošle godine sproveli jeste izrada studije korišćenja visokosofisticirane precizne sejalice Precision Planting za koju je karakteristična primena više različitih sistema koji obuhvatuju senzore zadužene za različita merenja radnih uslova i parametara mašine. Kako je rekao prof. dr Kostić radi se i na istraživanju i razvoju senzora koji se koristi za detekciju biljke. Senzor je veličine muve, a ima šest emitera svetlosti, što su zapravo razdvojeni kanali u kojima se na osnovu refleksije svetlosti određuju indeksi koji daju povratnu informaciju o stanju i govore o stanju i razvoju biljke.

Na seminaru su predstavljene i aktivnosti istraživačkog centra CREA – Savata za istraživanje u poljoprivredi i analizu poljoprivredne ekonomije: Istraživački centar za poljoprivredno-prehrambeno inžinjerstvo i tranformacije o čemu je govorio Paolo Menezati, direktor.

-Institut CREA je nacionalni centar za poljoprivredu i prehranu. Ima više od 5.000 hektara zemljišta i blizu 1.000 istraživača. U okviru Instituta postoji šest nacionalnih sedišta gde se rade određena testiranja što ne podrazumeva samo rad sa mašinama i digitalnim tehnologijama već, na primer, i preradu žitarica u pastu koja je glavni italijanski proizvod. Ministarstvo poljoprivrede Italije sprovodi u svom radu Strategiju koja ima za cilj dostizanje održivosti sistema u ekološkom i poljoprivrednom smislu, odnosno razvoj poljoprivrede na način da ona bude postojana i da odoleva klimatskim pormenama, rekao je Paolo Menezati.

Menezati je napomenuo da je u Italiji primetan i sve veći broj istraživačkih radova iz domena precizne poljoprivrede. Na prvom mestu to su radovi koji se bave istraživanjem, odnosno, rezultatima poljoprivrednih mašina, preciznih sistema za dsitribuciju mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja. Osim ovog, u domenu istraživanja zastupljene su i takozvane visokoprofitne biljne vrste.

I optimizacija povezivanja traktora, priključnih mašina i alata kao i njihova komunikacija su takođe sfere rada Instituta CREA.

Dosadašnja istraživanja su potvrdila da dosta uštede, kako ekonomske tako i energetske može da se postigne ako se proširi komunikacija između alata i traktora, čak i do 20 odsto. Značajno polje rada, kako je rekao Menezati jeste i poboljšanje efikasnosti uz prediktivnost sistema podataka za različite vrste operacija čime se takođe teži smanjivanju troškova proizvodnje. Značajan segment rada jesu i obnovljivi izvori energije, odnosno, bioetan i biogas, kao i njihovo korišćenje na pogonskim sistemima poljoprivrednih mašina.

Bez subvencija koje omogućavaju nabavku novih tehnoloških rešenja ne mogu se postići zadati ciljevi koji se odnose na održivost uz očuvanje životne sredine, istakao je na seminaru Fabio Riči, zamenik direktora FederUNACOMA.

-Tehnike i tehnologije ima sasvim dovoljno za različite biljne vrste, a ono što je neophodno jeste njeno prilagođavanje za određene regione. Problem postiji i u transferu novih tehnologija jer aktivnosti u poljoprivredi značajnim delom realizuju stariji ljudi, koji teže prihvataju nova rešenja, naglasio je Riči i dodao da se u Italiji kao i u Srbiji u značajnoj meri koristi i starija mehnaizacija.

Tako je od dva miliona traktora više od polovine starosti između od 10 i 25 godina, a kao bi se ovaj problem prevazišao Italija je u saradnji sa Evropskom unijom razvila posebne programe za nabavku novih mašina koji su u skladu sa Agriculture 4.0. Za nabavku novih mašina italijanski poljoprivrednici imaju 400 miliona evra. Kao jedno od potencijalnih rešenja Fabio Riči je naveo i zajedničku kupovinu mašina, njihovo iznajmljivanje od preduzeća, ali i korišćenje usluga onih koji imaju mašine.

Na seminaru su predstavljena i neka od nagrađenih tehnoloških inovacija na poslednjem sajmu EIMA International u Bolonji, o čemu je govorila Marija Antanasković.

Nezadovoljni poljoprivrednici nastavili su proteste. Poljoprivrednici iz pančevačkih sela blokirali su oba izlaza iz grada ka Beogradu.

Blokiran je i magistralni put ka Rumuniji, na raskrsnici kod skretanja za Vršac. Nastavljena je i blokada dela Bulevara Mihajla Pupina u Novom Sadu, a paori su se sa svojim traktorima danas okupili i u Čenti i Lapovu.

Poljoprivrednici koji šesti dan protestuju ispred Pokrajinske vlade, danas su, nešto nakon 10 sati, blokirali deo Bulevara Mihajla Pupina u Novom Sadu.

Kako piše portal 021.rs, trenutno je prohodan Varadinski most, dok je Bulevar Mihajla Pupina zatvoren od Varadinskog mosta do raskrsnice sa Ulicom Modene i Ulicom Žarka Zrenjanina.

Između mosta i Banovine ima oko 50 traktora, a poljoprivrednici nisu najavili koliko će ta blokada trajati.

Poljoprivrednici su se okupili i u Lapovu, a pridružiće im se i paori iz Rače Kragujevačke. Kako javlja reporter N1, šumadijski poljoprivrednici će zatim svojim traktorima krenuti ka Kapiji Šumadije, kod petlje Batočina na auto-putu Beograd – Niš.

Milan Milošević iz Rače rekao je za N1 da su dobili informaciju da je za ponedeljak u 10h zakazan sastanak u Beogradu sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem.

Poljoprivrednici iz Šumadije neće kretati za Beograd dok ne vide ishod tog sastanka, potvrdio je Milošević za N1.

 

Blokade su za danas najavljene i u Svilajncu, Opovu, Somboru, Kleku, Bašaidu, Žitištu, Sefkerinu i u još nekim mestima.

Podsetimo, Radoslav Adamović, jedan od predstavnika poljoprivrednika koji su prethodnih dana učestvovali u pregovorima sa premijerkom i predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, rekao je za N1 da su u subotu uveče Ministarstvu poljoprivrede poslali „prečišćen“ tekst dogovora i da sada čekaju odgovor.

Poljoprivrednici traže da otkupna cena suncokreta bude 700 evra po toni, da se ukinu akcize na gorivo za poljoprivrednike na količinu do 100 litara po hektaru, da se ograniče trgovačke marže na suncokretovo ulje. Vlada je ispunila njihov zahtev da se ukine zabrana izvoza ulja, kao i da ih policija ne tereti za prekršaje koje su napravili tokom protesta i blokada saobraćaja.

Ponuđena im je cena od 535 evra (plus PDV) po toni suncokreta, a premijerka Ana Brnabić je istakla da država ne može da garantuje cenu nikome.

Izvor: N1

Svedoci smo aktuelnih dešavanja i protestne vožnje i okupljanje poljoprivrednika zbog ponižavajućeg i očajnog stanja u agraru Republike Srbije.

Klub 100P plus se od svog osnivanja 2003. godine zalaže za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i poboljšanje statusa poljoprivrednih proizvođača. Članovi Kluba godinama apeluju na institucije, nadležno ministarstvo, kao i ministarstvo finansija i insistiraju da zajedničkim snagama pronađu trajno rešenje za stanje u poljoprivredi.

 

Za postizanje zacrtanih ciljeva neophodan je dijalog sa predstavnicima Vlade i nadležnim ministarstvima. S obzirom da još uvek nemamo formiranu Vladu, niti novog mandatara i ministre, smatramo da treba sačekati sa radikalizacijom protesta, jer Vlada u tehničkom mandatu nema mehanizme i ne može da donese odluke koje bi dovele do dugoročnog rešenje problema u poljoprivredi.

Apelujemo na predsednika Aleksandra Vučića da što pre predloži mandatara, kako bi se formirala Vlada i kako bi se nagomilani problemi počeli rešavati.

Setva je na pragu, a kvalitet i kvantitet roda će zavisiti od donetih mera Vlade i Ministarstva po ovim pitanjima.

Članovi Kluba su bili organizatori najorganizovanijeg protesta poljoprivrednika pre više godina i ne libe se da ih ponovo organizuju!

 

STAVOVI KLUBA 100P plus

1. Podeliti poljoprivredna gazdinstava na profesionalna i ostala;
2. Što pre uraditi reformu penzionog sistema za poljoprivrednike;
3. Omogućiti profesionalnim gazdinstvima veće subvencije, naročito u investicije;
4. Pronaći rešenje za pomoć stočarima koji su u nezavidnoj situaciji.
5. Ukinuti akcize za dizel gorivo za profesionalna poljoprivredna gazdinstva za površinu koja je prijavljena u registru;
6. Ne uvoditi zabrane izvoza osnovnih poljoprivrednih sirovina i poljoprivrednih proizvoda;
7. Regresirati mineralna đubriva za predstojeću setvu.

Hajde da definišemo – ko je, uopšte, poljoprivrednik u Srbiji?

Iako je na njivi nedaleko od Kaća na suncu bilo 45°C, to nije sprečilo više stotina poljoprivrednika da posete SPIT. Već 17 godina napredniji poljoprivrednici, pre svega članovi kluba 100P plus, dolaze da vide najsevremenije mašine u radu. I zbog toga se može reći da je, kada je poljoprivredna mehanizacija u pitanju SPIT najznačajnija manifestacija posle Međunarodnog poljoprivrednog sajma.

Nakon otvaranja manifestacije na par minuta sam „uhapsio“ Vojislava Maleševa, predsednika Kluba 100P plus.

 

Perfekcionista po prirodi, nije mogao a da se ne požali na to što nisu sve firme koje su predhodnih godina imale svoje štandove i ove godine izlagale na SPIT-u.

„Nisu baš svi tu. Imamo firme koje jednostavno zbog ove situacije u Ukrajini i sveukupne krize nisu mogle da obezbede mašine koje su planirale. A imamo i onih koji su se „uplašili“ ove toplote. Ipak, većina firmi je ovde sa nama.“

• Koliko je bitno da se mašine prikažu u radu?

Izuzetno. Svaki poljoprivrednik koji ima u planu da kupi neku novu mašinu ovde može da vidi kako ta mašina radi, a te mašine nisu jeftine. Mi smo u situaciji da kada kupimo tako skupu mašinu mi se „venčamo sa njom“. Teško je prodati polovnu mašinu. Ako promašimo u izboru, mi smo onda u problemu. Naročito što se dosta tih mašina kupuje preko kredita. Otplata ide otežano, kamate su takve kakve jesu. Ovde svako ima priliku da proba izložene mašine.

• Mi koji pratimo poljoprivredu više decenije, svedoci smo da su najorganizovaniji protesti poljoprivrednika pre više od decenije bili kada ih je organizovao Klub 100P plus. I danas su problemi poljoprivrednika brojni, ali čini se da su paori potpuno razjednjeni i da se ne zna ko ih zastupa.

Političari su uspeli da nas podele. Na male i velike. Na stočare, ratare i povrtare. I samim subvencijama su uspeli da nas podele. Ovo je sada namenjeno ovima, pa ovo onima, … To će trajati sve dok država ne izađe sa stavom šta je to registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

Odnosno, dok ne podeli poljoprivredna gazdinstva na profesionalna i amaterska. Onaj koji se bavi isključivo poljoprivredom mora imati drugačije subvencije od onih kojima je to hobi.

• Možda bi bilo dobro da to ilustrujete nekim primerom.

Od 600 zahteva za nabavku traktora preko IPARD-a, više od 300 čine žene. Ja vam tvrdim da u celoj Srbiji nema više od 50 žena koje voze traktor. Na 17. Seminaru farmera na Tari gost nam je bio ataše za poljoprivredu ambasade Austrije gospodin Bravenc. Pitao sam ga kakvi su uopšte kriterijumi za bilo kakvu subvenciju za one koji se bave poljoprivredom. Prvi uslov je da je korisnik završio bilo šta od poljoprivredne škole. Kod nas ženska deca koja su završila ko zna šta imaju prednost u odnosu na ljude koji su završili poljoprivredni fakultet. Pa gde to ima da 15 ili 20 bodova dobije zato što je žensko a 0 bodova kada je završio poljoprivredni fakultet. To je potpuni promašaj. Ovako će nam biti dogod država bude forsirala da se svi bave poljoprivredom. A ne mogu svi. Poljoprivreda je egzaktna nauka. Ne možemo tek tako da delimo državni novac. To je naš novac. Mi plaćamo porez. Mi plaćamo akcizu koja je veća nego samo gorivo.

• Pa, šta bi, po vama, trebalo da se uradi?

Da podelimo poljoprivredna gazdinstva na profi i hobi. Pod dva, da prednost prilikom bilo koje subvencije imaju oni koji su završili ili poljoprivrednu školu ili poljoprivredni fakultet. Vi u EU ne možete da čuvate ovce ako nemate završen bar šestomesečni kurs. Pošto sam u odboru za implementaciju IPARDA pitao sam gospodu iz Brisela, da li oni misle da li se može poboljšati položaj žena na selu tako što će pomoći njihovim muževima da lakše dođu do investicije. Zna se kako se poboljšava položaj žena na selu: kroz zdravstvo, školstvo, kulturu, … Moja snajka ne može da upiše sina u vrtić pošto nema dovoljno mesta, jer moj sin se bavi isključivo poljoprivredom, i on se vodi kao nezaposlen. Koji su to kriterijumi?

U svakom slučaju, promišljanja Vojislava Maleševa bi valjalo razmotriti kako bi se državni dinar za unapređenje poljoprivrede najbolje iskoristio. Na kraju, subvencije u poljoprivredi ne bi trebalo da budu mehanizam socijalne politike.

 

Đorđe Simović

“Armagedon” nije sprečio SPIT u Kaću

Ekstremno visoke temperature nisu sprečile više stotina poljoprivrednika da prisustvuju jednoj od najznačajnijih agrarnih manifestacija kod nas, Sajmu poljoprivrede, industrije i trgovine – SPIT u Kaću.

“Vazduh trepti, kao da nebo gori – Sprema se oluja” – tako je glasila je šifra iz kultnog filma “Valter brani Sarajevo”. U hladu 39 stepeni Celzijusa, a na suncu verovatno 45 stepeni. Ali to nije sprečilo tristotinak poljoprivrednika da posete SPIT.

Već 17 godina Klub 100P plus koji okuplja najveća porodična gazdinstva u Vojvodini organizuje SPIT koji je nakon Poljoprivrednog sajma najznačajniji agrarni skup. Kvalitet više je u tome što poljoprivrednici najsavremeniju mehanizaciju na njivama pored Kaća mogu da vide u radu.

 

Smotra poljoprivrede, industrije i trgovine – 23. jula u Kaću

“Šteta je ne doći ovde. Dođu ljudi iz Banata, iz Kikinde. To je mini sajam gde vidimo mašine u radu. Toga nikada nije dosta. Mehanizacija napreduje. Zadovoljan sam“, kaže lokalni poljoprivrednik Miloje Stejin, koji ne propušta ovaj događaj.

 

 

“Situacija je loša. Mladi nam odlaze iz poljoprivrede. Ako je u Mađarskoj pšenica 50 dinara, a kod nas 36, a mi smo navodno na otvorenom svetskom tržištu… Pa ne znam onda kakvo je to tržište. Ja ne znam da li to mađarska vlada doplaćuje i problem je što dve nedelje nakon žetve nema obračuna i čeka se cena“, kaže Stejin i dodaje da bi ona trebala da se zna pred žetvu.

 John Deere opet prisutan u Kaću

Među 30 izlagača na SPITU, mehanizaciju je izložila i kompanija Kite. Menadžer prodaje Goran Demko Rihter kaže da ih potencijalni kupci nakon Poljoprivrednog sajma prate i na SPIT-u.

“Kompanija Kite je nastavila tradiciju da brend John Deere bude prisutan od prvog SPIT-a. Vrlo rado se odazivamo. Dosta ljudi se interesuje oko novog kruga IPARDA za kupovinu trktora. Sušna je sezona pa ljudi obazrivo prilaze kupovini. Sva ova dešavanja utiču na to da su isporuke mašina otežane“, kaže Demko Rihter i dodaje da zbog dobrog prlaniranja u njihovoj kompaniji, mašine se konstantno isporučuju.

 

IPARD: Objavljena bodovna lista za nabavku traktora

“Ne postoji šansa da nekih modela traktora ili kombajna nema na stanju ili da ih u kratkom roku ne bude na stanju.”

A upravo je o IPARD 3 programu prisutne obavestio državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević.

“Evropska komisija je usvojila IPARD 3 program. To praktično znači da će naši poljoprivrednici početkom 2023. moći da se jave na prve pozive. Novina je da će u odnosu na IPARD 2 biti više novca. Poljoprivrednici mogu da se pripremaju za Meru 1 – investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, Meru 3 – investicije u preradu i marketing, Meru 9 – tehničku podršku, Meru 7 – diverzifikacija ruralne ekonomije i Meru 5 i 6 – lider pristup, podrška lokalnoj infrastrukturi“, kaže Radošević.

Radošević poziva poljoprivrednike da se već sada pripremaju za prve pozive koji će biti raspisani za početak naredne godine. Opredeljen je znatno veći novac nego u ranijim pozivima pa će za tu namenu Evropska unija obezbediti 288 miliona, a Srbija 89 miliona evra.

Đorđe Simović

17. SPIT

SPIT je jedinstvena manifestacija na teritoriji Vojvodine koju Klub 100P plus tradicionalno organizuje svake godine nakon žetve pšenice.

 Ovogodišnji, 17. SPIT će se održati 23. jula 2022. godine u Kaću, na parceli koja se nalazi na putu Novi Sad-Zrenjanin prema «Salašu 84», s leve strane.

Na SPIT-u se izlažu:

• Mašine i oprema – stacionarno i u radu;
• Rezervni delovi, ulja i maziva, pesticidi, mineralno đubrivo, seme… (štand);
• Ponude: banke – uslovi kreditiranja, osiguranje useva i vozila… (štand).

DOBRODOŠLI!

Soja (Glycine max (L.)) spada u familiju mahunarki i ubraja se u najstarije gajene biljne vrste na svetu. U toku proteklih decenija, soja je dobila sve veći značaj upravo zbog povoljnog hemijskog sastava zrna. U ljudskoj ishrani proizvodi od soje predstavljaju najznačajniji izvor proteina. Soja se prvenstveno koristi u industriji stočne hrane, gde se postupkom prerade dobija sojina sačma, kvalitetno visokoproteinsko hranivo koje se koristi za ishranu domaćih životinja, pre svega svinja i živine, a koristi se i u oblasti govedarstva sa ciljem povećanja proizvodnje mleka i mesa. Kod poljoprivrednih proizvođača gajenje soje je popularno zbog sigurnih prinosa i stabilnih cena. Iz ovih razloga, očekuje se da se sve više poljoprivrednih proizvođača odluči da gaji soju u budućnosti.

Mnoga istraživanja pokazuju da se u poslednjih 20 godina skoro celokupno povećanje proizvodnje po hektaru ostvaruje zahvaljujući stvaranju novih sorti i razvoju oplemenjivanja biljaka. Upotrebom sertifikovanog semena investira se u nauku i inovativnosti u poljoprivredi i povećava prinos po hektaru.

Jedna od glavnih prednosti soje, kao biljke, je upravo simbioza sa određenim sojevima bakterija u zemljištu – azotofiksatorima, čime učestvuje u procesu fiksacije atmosferskog azota i na taj način obogaćuje zemljište na kome je posejana jer ostavlja u zemljištu 60-80 kg čistog azota. Kao takva, soja je odlična biljka predusev za mnoge ratarske kulture.

Zašto koristiti seme koje je dorađeno i tretirano u registrovanim doradnim centrima?

Povećanjem broja ljudske populacije na planeti sve je veći izazov kako proizvesti dovoljne količine hrane, a pritom odgovoriti na zadatak da hrana ima visok kvalitet. Poslednjih godina sve je teže stati na put biljnim patogenima, u koje spadaju insekti, gljive, nematode, korovi koji nanose sve veće štete i umanjuju prinos. Sve veći problem predstavlja i činjenica pojave rezistentnosti na prisutne aktivne materije pesticida, čime spisak rešenja u borbi protiv patogena postaje sve kraći.

Upravo iz ovih razloga, moramo voditi računa o svim tehnološkim dostignućima u poljoprivredi koja nam omogućavaju dobar i kvalitetan prinos, a kada govorimo o proizvodnji soje, jedno od takvih dostignuća je proces dorade semena, čime dobijamo deklarisano seme koje može odgovoriti izazovima moderne poljoprivredne proizvodnje.

Setvom deklarisanog semenskog materijala obezbeđuje se ujednačen kvalitet i prinos po hektaru. Deklarisano seme mora da odgovori kvalitetu naznačenom na deklaraciji, mora biti upakovano u originalno pakovanje na način koji obezbeđuje očuvanje njegovog kvaliteta. Samim tim, imamo veću zaštitu samih korisnika kao i životne sredine.

Proizvođači u Srbiji seju ili sertifikovano seme ili „seme sa tavana“. Narodna izreka kaže “Što poseješ to ćeš i da požanješ”. Mane “setve semena sa tavana” jesu neujednačen i niži prinos za čak 10-30%, širenje korova, bolesti i štetočina, veća upotreba pesticida što iziskuje veće troškove, a ujedno i niži profit na kraju sezone.

Da bismo mogli da pričamo o soji visokog prinosa jedan od preduslova je da seme prođe proces kvalitetne dorade. U zemljištima u Srbiji nema dovoljno kvržičnih bakterija – azotofiksatora, koje žive u simbiozi sa sojom i pospešuju usvajanje atmosferskog azota kao i njegovo prevođenje u biljkama pristupačan oblik. Da bi se u našim uslovima ove bakterije nalazile na korenu i obavljale svoju funkciju, neophodno je da se seme soje pred setvu tretira Rizolom – jedinstvenim proizvodom koji je mikrobiološki testiran i odobren za inokulaciju semena soje. Primenom Rizola za soju, obezbeđuje se fiksacija azota i obrazovanje kvržica na korenu soje, čime se postiže optimalni i ujednačeni prinos u svim uslovima gajenja.

Na primeru jedne naše domaće kompanije kao što je Delta Agrar, koja je vlasnik brenda Selsem na čijem se razvoju radi već 50 godina, možete videti u praksi kako obezbediti visok i stabilan prinos setvom deklarisanog semena.

Dorada semena Selsem soje obavlja se u doradnom centru Delta Seme u Somboru, na važnom strateškom mestu na samoj granici sa Mađarskom na severu i Hrvatskom na zapadu, tako da je saradnja sa susednim regijama učestala i neminovna.

Već 15 godina kao rezultat primene najviših standarda, najmodernijih mašina i proverene tehnologije u doradnom centru Delta Seme u Somboru dobija se seme ujednačenog kvaliteta, koje poseduje propisanu klijavost, energiju klijanja i masu 1.000 zrna. U proces dorade ulazi samo seme koje je očišćeno od primesa, sa najboljih parcela. Proces dorade semena se odvija na dve odvojene linije za doradu semena.

Specifičnost dorade Selsem semenske soje ogleda se u sprovođenju inokulacije semena već u doradnom centru, što znatno olakšava rad na njivi i smanjuje vreme i troškove proizvođača. Na ovaj način, poljoprivredni proizvođači štede vreme i novac jer neće morati da sami tretiraju seme, a takođe smanjuju mogućnost pojave korova kao i bolesti soje od kojih su najznačajnije plamenjača, siva trulež i crna pegavost.

Dosta poljoprivrednih proizvođača ipak se odlučuje za opciju da sami tretiraju seme, ali na taj način sebi ne mogu dati potvrdu da je takav tretman pravovremeno i na pravi način odrađen. Upravo iz ovog razloga, proizvođačima se preporučuje da biraju seme koje je upakovano u vreće i koje ima deklaraciju od strane ovlašćenog proizvođača.

Na našem tržištu, prisutan je značajan broj proizvođača deklarisanog semena soje, ali ono što izdvaja ponudu Delta Agrara, odnosno brend Selsem su stabilnost, adaptibilnost, visok proizvodni potencijal, visok sadržaj ulja i proteina, registrovane sorte ultra kratke i kratke vegetacije namenjene redovnoj i postrnoj setvi soje.

Ponuda Delta Agrar Selsem soje pruža vam sve grupe zrenja koje se gaje u Srbiji, preko 13 sorti od kojih najnovija sorta Monsun, registrovana početkom 2022. godine, pripada I grupi zrenja. Ova sorta je izuzetno stabilna i vrlo adaptibilna u različitim agroekološkim uslovima gajenja. Odlikuje se braon dlačicama, visokim stablom, kratkim internodijama i velikim brojem etaža. Tolerantna na poleganje i važnije ekonomski značajne patogene soje.

Sorte Selsem soje odlikuju se visokim prinosom i u godinama koje nisu povoljne, o čemu svedoče rezultati iz 2021. godine gde je u Italiji ostvaren prinos od čak 5090 kg po hektaru za sortu Galeb. Poređenja radi, po izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, očekivani prosek prinosa soje za Srbiju u 2021. je 2300 kg po hektaru. Sorta Galeb je kasna sorta I grupe zrenja, koja ima izuzetno visok prinos za svoju grupu zrenja, a takođe je i lider u humidnim uslovima gajenja, zbog čega je popularna u Italiji.

 

Odlične prinose od preko 5 t po hektaru dala je i sorta Maestral, koja pripada 000 grupi zrenja, koja je ultra rana sorta, ali je dala prinose koji su u rangu sa kasnim grupama zrenja.

Pored odličnih prinosa iz Italije, Selsem soja postaje sve popularnija u zemljama u regionu, gde je zastupljena u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Slovačkoj, Mađarskoj, Rusiji, Grčkoj, Ukrajini, a sve je više zainteresovanih kupaca iz Austrije i Francuske.

Ukoliko vam treba savet, budite slobodni da pišete stručnom timu iz Delta Agrara na mejl selsemsoja@deltaagrar.rs