Uloga kompanije Terra Littera u razvoju inovacija, edukacije i međunarodne saradnje

Digitalna transformacija poljoprivrede predstavlja jedan od ključnih preduslova za održiv razvoj, konkurentnost i otpornost agro‑prehrambenog sektora u Evropi. U tom kontekstu, TALLHEDA HORIZON projekat izdvaja se kao značajna evropska inicijativa usmerena na jačanje veza između nauke, visokog obrazovanja, inovacija i prakse u oblasti digitalne poljoprivrede.

Kompanija Terra Littera aktivno učestvuje u ovom projektu, dajući doprinos kroz učešće u međunarodnim događajima, razvoju edukativnih sadržaja i jačanju kapaciteta studenata, nastavnog i istraživačkog osoblja, sa posebnim fokusom na primenu savremenih digitalnih tehnologija u realnim poljoprivrednim sistemima.

Šta je TALLHEDA HORIZON projekat?

Zemlje tzv. Widening grupe još uvek zaostaju za evropskim prosekom kada je reč o ulaganjima u istraživanja i inovacije, kao i o naučnoj izvrsnosti. Oblast digitalne poljoprivrede (Digital Agriculture – DA) predstavlja jedan od ilustrativnih primera tog jaza. Visokoškolske ustanove u zemljama poput Grčke i Srbije imaju ključnu ulogu u prevazilaženju ovog problema, ali im je potrebna dodatna podrška kako bi dostigle viši nivo izvrsnosti u istraživanju i obrazovanju.

Sa druge strane, institucije u Belgiji razvile su snažne ekosisteme zasnovane na saradnji univerziteta, kompetencionih centara, Digital Innovation Hub‑ova i industrije, koristeći napredne digitalne tehnologije u korist građana, privrede i naučnog napretka.

U tom svetlu, TALLHEDA projekat ima za cilj formiranje dugoročne Alijanse za digitalnu poljoprivredu, koja povezuje poljoprivredne visokoškolske ustanove iz Widening zemalja sa vodećim univerzitetima iz ne‑widening regiona, kao i sa lokalnim i međunarodnim akterima. Projekat doprinosi razvoju Quadruple Helix modela inovacija (akademska zajednica – industrija – javni sektor – društvo), jačajući kritičnu masu visokoobrazovanih stručnjaka i stvarajući stabilne veze sa inovacionim ekosistemima.

Put ka izvrsnosti zasniva se na portfoliju multidisciplinarnih, međunarodnih i međusektorskih aktivnosti, koje podržavaju studente, mlade i iskusne istraživače, kao i akademsko osoblje visokoškolskih ustanova.

Ključne aktivnosti u okviru TALLHEDA projekta

TALLHEDA projekat obuhvata širok spektar aktivnosti, uključujući:

• međunarodne seminare, radionice i letnje škole iz oblasti digitalne i održive poljoprivrede,
• razvoj savremenih edukativnih programa i nastavnih materijala,
• jačanje kompetencija nastavnog i istraživačkog osoblja u oblasti digitalnih tehnologija i inovacija,
• povezivanje akademskog sektora sa privredom i poljoprivrednom praksom,
• unapređenje istraživačke i inovacione infrastrukture kroz pristup vrhunskoj ekspertizi i mobilnosti osoblja.

Uloga kompanije Terra Littera u projektu TALLHEDA

Terra Littera ima aktivnu i vidljivu ulogu u projektu, sa fokusom na:

• digitalnu poljoprivredu i pametne agro‑sisteme,
• povezivanje nauke, tehnologije i praktične primene,
• edukaciju studenata, istraživača i praktičara,
• razumevanje finansijskih potreba digitalnih i inovacionih rešenja,
• jačanje kapaciteta za učešće u evropskim projektima i programima finansiranja.

Kroz ove aktivnosti, iskustva iz Srbije i šireg regiona postaju sastavni deo evropskog istraživačkog i inovacionog prostora.

terra consulting home page

Brainstorming sesija o veštačkoj inteligenciji i Digital Twin tehnologijama u poljoprivredi (26.11.2025 – Atina)

Brainstorming sesija o veštačkoj inteligenciji i Digital Twin tehnologijama u poljoprivredi (26.11.2025 – Atina)

U okviru TALLHEDA projekta, Terra Littera je učestvovala na trećoj brainstorming sesiji posvećenoj primeni veštačke inteligencije i Digital Twin tehnologija u poljoprivredi, koju je domaćinski organizovao Poljoprivredni univerzitet u Atini.

Događaj je okupio studente, asistente, istraživače i profesore, stvarajući dinamično okruženje za razmenu ideja o budućnosti digitalnih tehnologija u poljoprivredi. Fokus diskusija bio je na unapređenju sistema za praćenje proizvodnje, preciznijem upravljanju resursima i održivom razvoju.

Posebno vredan aspekt ovog susreta bila je interakcija sa studentima, čija radoznalost i inovativne ideje predstavljaju temelj za budući razvoj digitalne poljoprivrede. Terra Littera ostaje posvećena inicijativama koje povezuju nauku, tehnologiju i praksu na terenu.

Učešće kompanije Terra Littera na TALLHEDA Letnjoj školi (Ghent, Belgija)

Terra Littera sa ponosom učestvuje u TALLHEDA Letnjoj školi, koja se održava od 26-29.08.2025, u organizaciji Univerziteta u Gentu (UGent) i ILVO instituta.

Letnja škola okuplja istraživače, studente i praktičare sa ciljem da se prikažu konkretni primeri implementacije digitalnih tehnologija u poljoprivredi. Program se fokusira na inovacije poput precizne poljoprivrede, daljinske detekcije i donošenja odluka zasnovanih na podacima, sa ciljem povećanja održivosti, produktivnosti i otpornosti agro‑prehrambenih sistema.

Tokom dosadašnjeg dela programa, učesnici su imali priliku da se upoznaju sa:

1. Phytobac sistemom – tehnologijom za neutralizaciju hemikalija iz prskalica pomoću bakterija u posebnim bazenima,
2. Sistemom prikupljanja kišnice sa krovova, koji značajno smanjuje potrebu za crpljenjem podzemnih voda,
3. Sistemom za merenje unosa hrane u mlečnom govedarstvu, koji omogućava praćenje potrošnje hrane po grlu,
4. Posetom ILVO institutu, gde su predstavljena najnovija dostignuća u oblasti poljoprivredne robotike,
5. Primerima nedigitalnih metoda procene prinosa, kao što su procene zasnovane na obimu krošnje stabala.

Očekujemo nastavak programa i nova praktična znanja koja će dodatno obogatiti iskustvo učesnika.

Tallheda Virtual Innovation Hub (VIH)

Jedan od ključnih rezultata TALLHEDA projekta je Tallheda Virtual Innovation Hub (VIH) – digitalna platforma namenjena edukaciji, razmeni znanja i povezivanju akademskog, poslovnog i poljoprivrednog sektora.

Platforma nudi:

• online seminare i edukacije,
• tematske sadržaje iz digitalne i održive poljoprivrede,
• resurse za nastavno i istraživačko osoblje,
• podršku celoživotnom učenju i razvoju kompetencija.

Seminar Terra Littere

Posebno se izdvaja seminar „Introduction to Digital Agriculture and Funding Needs“, čiji je autor i realizator kompanija Terra Littera. Seminar pruža jasan uvod u digitalnu poljoprivredu, pregled ključnih tehnologija i smernice za razumevanje finansiranja inovacija.

https://vih.tallheda.eu/

TALLHEDA HORIZON projekat predstavlja snažan primer kako evropske inicijative mogu povezati obrazovanje, istraživanje i praksu u cilju digitalne tranzicije poljoprivrede. Aktivnim učešćem u projektu, Terra Littera doprinosi razvoju znanja, jačanju kapaciteta i stvaranju održivih veza između nauke i realnih potreba agro‑sektora, ostavljajući dugoročan uticaj na razvoj pametne i održive poljoprivrede u Srbiji, regionu i Evropi.

Održavanje 20. SPIT-a (smotra poljoprivrede, industrije i trgovine) bilo je planirano za 19. juli 2025. godine.

20 godina učenja i borbe za bolji položaj farmera u Srbiji

20. Zimski seminar farmera u organizaciji Kluba 100P plus, bio je drugačiji u odnosu na prethodne, ne samo zbog jubileja u kontinuitetu održavanja, ako se izuzeme godina kada su okupljanja bila zabranjena zbog korona virusa, već i zbog drugih okolnosti.

Prvi seminar poljoprivrednika u organizaciji Kluba 100P Plus održan je u Velikoj Plani sa 73 učesnika. Drugi u Banji Vrujici, a zatim svi naredni do ovog poslednjeg, na Tari u hotelu Omorika. Broj učesnika iz godine u godinu je rastao.

Na smanjenu zainteresovanost za poslednji seminar uticala je celokupna situacija u zemlji, kao i ekonosmka situacija u poljoprivredi, pa su pojedine firme i poljoprivrednici odlučili da ne prisustvuju seminaru ove godin. Ipak, uprava Kluba je donela odluku da se seminar svakako održi i tako obeleži upornost, istrajnost i posvećenost edukaciji poljoprivrednika i borbi za bolje uslove poslovanja.

Tako je seminar ove godine održan u Aranđelovcu u hotelu Izvor u periodu od 19. do 21. februara. Iako znatno kraći, seminar je i ove godine bio veoma sadržajan i protekao je u radnoj atmosferi. Okupio je poljoprivrednike – članove Kluba 100P plus, kao i poslovne partnere i prijatelje Kluba koji su dali svoj doprinos u realizaciji Seminara.

Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, otvorio je 20. Zimski seminar farmera

Ovogodišnji, 20. seminar farmera otvorio je Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo koji je tom prilikom predstavio mere podrške poljoprivrednicima, odnosno različite konkurse u 2025. godini koje raspisuje Pokrajinski sekretarijat.

I za 20 godina mnoga pitanja nisu dobila odgovore

Seminar je počeo osvrtom na prošlogodišnju proizvodnu godinu, ali i na teme koje su bile akutuelne u prethodnih 19 seminara. Kako je rekao, pozdravljajući sve učesnike u ime organizatora, predsednik Kluba 100P plus Vojislav Malešev, prošla proizvodna godina je bila loša za većinu poljoprivrednika. Vremenske prilike uticale su na to da su na većini parcela u Vojvodini prinosi bili veoma niski ili ih uopšte nije bilo. Na loš položaj poljoprivrednika nisu uticali samo niski prinosi jarih useva, već i cene poljoprivrednih proizvoda, a još uvek se osaćaju posledice zabrane izvoza poljoprivednih proizvoda od pre tri godine, kada su cene bile na značajno višem nivou nego danas. Te posledice se ogledaju u manjoj zainteresovanosti za robu iz domaće proizvodnje inostranih kupaca, pre svega pšenice, a nije bilo značajnije zainteresovanosti ni za kukuruz i soju. Na nepovoljan položaj poljoprivrednika uticali su svojim „radom“ i zaposlenici u resornom ministarstvu. Kakoje napomenuo Malešev, Ministarstvo poljoprivrede nema jasnu strategiju agrara ni za sledeću godinu, a kamoli za narednih deset, nema ni predvidljivost ni sledljivost.

– U toku godine se menjaju pravila igre, nemamo jasnu definiciju registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, ko je taj koji može da ima RPG i da ostvaruje pravo na subvencije. Mi u Srbiji imamo dve vrste poljoprivrede, socijalnu i razvojnu. Ni jedan ministar nije razdvojio ove dve poljoprivrede. Ne može socijalna poljoprivreda, a tu smatram one ljude kojima poljoprivreda nije osnovno zanimanje i one koji zbog svojih godina ili zdravstvenog stanja nisu u mogućnosti da proizvedu više, da koči razvojnu i da subvencije za sve budu iste. Ne mislim da te ljude treba zaboraviti, naprotiv, i oni zaslužuju pomoć države kao i ostali, ali tu mora da se uključi Ministarstvo za rad i socijalna pitanja. Da li je pošteno da socijalna davanja budu veća od poljoprivredne penzije? I ako neki poljoprivrednicu nisu svojevremeno uplaćivali doprinose, zaslužili su pristojnu penziju, jer su oni ti koji su obezbeđivali prehrambenu sigurnost građana, a ne država i Ministratstvo, naglasio je Malešev.

Istakao je i da vlasnik RPG koje je u PDV-u ne može u penziju dok ne izađe iz sistema PDV-a. Ali, to nije moguće ako ima obrt veći od osam miliona dinara, kad ima višegodišnji zakup, kad ima kredite koje mora da vraća. Ovo, kako stoje svari, nadležni ne razumeju.

Vojislav Malešev – pozdravni govor na otvaranju 20. Zimskog seminara farmera

Vojislav Malešev se u svom izlaganju dotakao i subvencija ističući da se velika sredstva izdvajaju za mlečno govedarstvo, podsećajući da ti isti stočari prosipaju mleko, jer nemaju kome da ga prodaju. Pod znakom pitanja je i opravdanost subvencije za kupovinu sertifikokvanog semena, a kako se čini ove subvencije će iskoristiti samo proizvođači semena koji su podigli cenu semenske robe.

I na ovogodišnjem seminaru nezaobilazna tema je bio IPARD. Podaci o realizaciji, kako je rekao Malešev, ukazuju da su od svih zemalja u okruženju korisnici u Srbiji povukli ubedljivo najmanje sredstava iz IPARD programa, a kako objašnjava, razlog za takvu situaciju nije to da su poljoprivrednici nezainteresovani, već to što prođu dve, tri godine od raspisivanja do raspisivanja poziva.

Malešev je podsetio i na „plavi“ dizel u susednoj Hrvatskoj, odnosno na gorivo namenjeno za poljoprivrednike čija je cena duplo jeftinija od cene redovnog goriva, a nema ograničenja u količini.

Klub 100P plus u poslednje dve decenije organizovao je u sopstvenoj režiji i stručno-turistička putovanja. Na ovim putovanjima, pored posete raznim farmama, firmama i udrženjima, oni koji krenu na put imaju prilike da vide i mnoge znamenitosti država koje posećuju, a svakako najveći pečat svakom putovanju daju druženja, posebno ona iz autobusa.

Kako s novim klimatskim uslovima održati proizvodnju?

Iako u skraćenoj verziji i ove godine nisu izostala interesantna predavanja kako stručna, renomiranih stručnjaka, tako i komercijalna, ona koja se odnose na ponudu banaka, semenskih i hemijskih kuća, kao i mehanizacije.

Veliku pažnju posetilaca privuklo je predavanje “Varijabilno đubrenje – trošak ili profit” prof. dr Vladimira Ćirića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prof. dr Nataša Samardžić učesnicima seminara predstavila je projekat Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za zaštitu bilja, pod nazivom: “Rezistentnost korova na herbicide istog mehanizma delovanja u Republici Srbiji.

Prof. dr Nataša Samardžić, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Kao dobar izbor organizatora, s obzirom na posećenost, pokazala se panel diskusija na temu „Uticaj promene klime na poljoprivrednu proizvodnju“ čiji je moderator bio prof. dr Đorđe Moravčević sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Učesnici panel diskusije su bili dr Zoltan Kurunci – Horsch, Nikola Škrbić, Bogdan Garalejić IRI Tamiš Pančevo ,Vojislav Malešev, Dragan Mijatović poljoprivrednik iz Hrvatske, Boško Oluški OPG Oluški, Novi Kneževac i Marija Antanasković, A.M.I Novi Sad.

Prof. dr Đorđe Moravčević, moderator panel diskusije

Tema „Uticaj promene klime na poljoprivrednu proizvodnju“ je vrlo kompleksna i nije lako odgovoriti u potpunosti na pitanja koji su svi faktori relevantni, a još je teže naći odgovore na pitanja šta preuzeti i kako odgovoriti na promene koje su više nego uočljive poslenjih godina. Naročito se izdvajaju poslednje tri, kada je raspored padavina bio neravnomeran, sa pikovima u određenim periodima, iza kojih bi usledili sušni periodi, koji su trajali i oko šezdeset dana bez kiše, uz dnevne temperature koje su prelazile 40°C, noćne 30°C. Prinosi su bili znatno smanjeni, a na nekim lokacijama je i izostao rod jarih useva. Uz sve to, dodatne negativne efekte ima i činjenica da je intenzivni način proizvodnje ispostio zemljište po pitanju količine organske materije. Stoga i ne iznenađuje što je panel protekao najvećim delom posvećen obradi zemljišta, odnosno konzervacijskim sistemima obrade. Učesnici su se složili da se ovim načinom obrade nešto konezervira, odnosno čuva. Ovaj vid obrade zemljišta prvi put se primenjivao na određenim imanjima i kombinatima još krajem osamdesetih godina prošlog veka u proizvodnji pšenice, a kako je objasnio Nikola Škrbić to su uslovili tadašnji uslovi za obradu zemljišta kada nije moglo da se uđe u parcelu da se ore, pa su se neki odvažili i obradili zemljište sa tanjiračama i onda posejali pšenicu. Iako su rizikovali, priroda je pokazala svoje i videlo se da se može raditi na ovaj način. Međutim, značajnija promena u praksi počela je 2009. godine. Škrbić je napomenuo da postoji terminologija, klasifikacija sistema obrade zemljišta koja je definisana 2009. godine u okviru Društva za poljoprivrednu tehniku Vojvodine. Ta terminologija je u skladu sa svetskom i bilo bi dobro da studenti na fakultetima nauče šta je konzervacijska obrada i kakva je podela.

Vremenom supočele da se pojavljuju mašine za obradu zemljišta koje na površini zemljišta ostavljaju količinu žetvenih ostataka veću od 30% jer konzervacijski sistemi obrade zemljišta podrazumevaju da je pokrivenost zemljišta sa žetvenim ostacima u vreme kada je najintenzivniji momenat za eroziju zemljišta veća od 30%. Stoga se pri izboru mašine za konzervacijsku obradu zemljišta mora obratiti pažnja na radne organe i na to kako oni manipulišu žetvenim ostacima. Takođe, značajan faktor kako je naglasio Bogdan Garalejić jeste poznavanje zemljišta koje se obrađuje, odnosno koji je tip zemljišta na kom se zasniva proizvodnja.

Da su konzervacijski sistemi obrade zemljišta dobar izbor potvrdili su i učesnici panel diskusije na osnovu sopstvenih iskustava, Vojislav Malešev, Boško Oluški i Zoltan Kurunci koji su počeli da ih primenjuju u praksi u periodu od 2008. do 2010. godine. Složili su se da ima perioda kada su morali i da upotrebe plug, ali i da su prednosti konzervacijskih sistema obrade posebno uočljivi kada se radi o eolskoj eroziji, u periodima sa košavom, što je posebno primetno u severnom Banatu. Boško Oluški koji se bavi ratarskom i povrtarskom proizvodnjom otišao je korak dalje. Kako kaže, intenzivna proizvodnja i želja za što većim prinosom vremenom su doveli do toga da je zemlja blokirana i da ne može da iskoristi elemente koje ima. Stoga je odlučio da kroz način obrade i nege zemljišta koristi i bakterije kako bi zemlji vratio život. Ovo je bila njegova odluka, koja nije uslovljena nikakvim subvencijama, nego ličnim odnosom prema zemljištu kao resursu i potrebi za njegovim očuvanjem. Oluški smatra da bi situacija bila znanto povoljnija ako bi svako dao svoj doprinos i uradio ono što može.

Boško Oluški – savestan odnos prema zemljištu

S druge strane, primena određenih mera u proizvodnji neretko je uslovljena nekim subvencijama, davanjem određenih naknada i to nije samo slučaj kod nas, već kako je rekao Dragan Mijatović, i u Hrvatskoj. Kako je objasnio ljudi su u Hrvatskoj počeli da primenjuju konzervacijske sisteme obrade zemljišta kao i da seju pokrovne useve, ne zato što brinu o zemljištu, već zato što su im obećani poticaji i to je najčešće tako. Ako se pogleda iz nekog drugog ugla, s obzirom na to da se većina poljoprivrednika bori za sopstveni opstanak, i ovakav stav se čini potpuno opravdan. Ipak, pri izboru načina proizvodnje ne sme se zaboraviti ni pitanje kakva se hrana proizvodi, jer bi prirodno bilo proizvoditi zdravu hranu koja u sebi ima očekivanu količinu hranljivih materija.

Dragan Mijatović – u Hrvatskoj su obećane subvencije za setvu pokrovnih useva

Kao jedna od mera koja bi pomogla smanjenju uticaja klimatskih promena navedeno je i navodnjavanje uz koje je obavezna primena organskih đubriva. Kako se čulo, bilo bi dobro iskoristiti i periode kada su vodostaji velikih reka visoki pa bi otvaranjem ustava bilo poželjno napuniti kanale i na taj način obezbediti vodu. Ako ima vode na raspolaganju da bi se ona iskoristila za navodnjavanje u većoj meri elektrifikacija polja bi znatno pomogla, s obzriom na to da bi znanto smanjila cenu vode koja se koristi, a samim tim značjano smanjila troškove proizvodnje.

Među potencijalnim odgovorima su i promena setvene strukture s većim udelom u proizvodnji ozimih useva, agropošumljavanju, zatim izboru sorti i hibrida, kao i načinu obrade među kojima se osim direktne setve sve više pominje i obrada u trake – striptill, pokrovni usevi. Ipak i ove alternative ne daju garnacije za prevazilaženje problema, jer kako se čulo, niko još nije izračunao, na primer za pokrovne useve, koliko vlage sačuvaju u zemljištu, a koliko vlage izvuku iz zemljišta za rast. Kada je reč o pokrovnim usevima, s obzirom na to da se radi o mešavini koja ima, na primer u Hrvatskoj čak 27 različitih biljnih vrsta, pa samim tim i semena različitih veličina, pitanje je kakvu sejalicu odabrati za njihovu setvu.

Na kraju je postavljeno i pitanje kako će izgledati poljoprivreda za 100 godina. Da li će se proteini potrebni za ishranu proizvoditi hemijski, a biljke proizvoditi u cilju smanjenja karbonskog otiska. Ipak, odgovor na ovo pitanje ne zna niko sa sigurnošću, bar ne u ovom vremenu, kao što niko ne može da predvidi ni predstojeću sezonu i vremenske prilike.

Tokom seminara među učesnicima je sprovedena anketa koja je obuhvatila nekoliko pitanja: mesto i termin održavanja, trajanje seminara i teme kojima treba posvetiti posebnu pažnju. Rezultati ove ankete će organizatoru umnogome olakšati organizaciju sledećeg Zimskog seminara farmera.

Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da su u toku pripreme za 20. Zimski seminar farmera.

Očekujemo vas na obeležavanju dvadesetogodišnjice uspešne saradnje, poverenja i druženja od 23. do 29. januara 2025. godine.

Na zahtev mnogobrojnih učesnika, odlučili smo se na promenu lokacije. Seminar će se održati u hotelu „Đerdap“ u Kladovu. Pridružite nam se na novoj lokaciji, kako bismo proslavili jubilej kontinuirane saradnje, međusobne podrške i usavršavanja.

Želimo da obezbedimo sveobuhvatan, interesantan i značajan sadržaj kao znak zahvalnosti za prethodne dve decenije, dok spremno dočekujemo nove izazove.

Globalna promena klime značajno utiče na sve segmente života, pa tako i na vegetaciju. Ovogodišnja žetva pšenice završena je skoro tri nedelje ranije nego što je to bilo uobičajeno ranijih godina. Stoga je i Klub 100P plus svoju tradicionalnu manifestaciju SPIT održao 13. umesto planiranog 20. jula.

Sl. 1. Svi na jednom mestu – poroizvođači, inženjeri i profesori na SPIT-u u Kaću; foto: Daria-Maša Bolta

Iako je temperatura dostizala preko 40⁰ C, manifestaciju je posetilo oko 600 poljoprivrednih proizvođača.

19. SPIT su pratili i mediji; foto: Daria-Maša Bolta

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo podržao je održavanje ove manifestacije, kao i ranijih godina.

Sa otvaranja manifestacije; foto: L. Lazić

Otvaranju manifestacije prisustvovali su zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Tot Zoltan i pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Sektoru za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević.

„Ovo okupljanje je dokaz naše zajedničke posvećenosti unapređenju i modernizaciji poljoprivredne proizvodnje, jer predstavlja idealnu priliku da se upoznamo sa najnovijim tehnoloških dostignućima u oblasti poljoprivrede. Savremena poljoprivredna oprema igra ključnu ulogu u povećanju produktivnosti i smanjenju troškova proizvodnje, uz istovremenu zaštitu životne sredine“ – rekao je Tot Zoltan, i dodao da upravo Klub 100P plus, svojim radom i entuzijazmom, pokazuje koliko je važno ići u korak sa najsavremenijim tehnologijijama.

Treba videti šta je novo u ponudi; foto: Daria-Maša Bolta

Spisak izlagača:

Na SPIT-u su se predstavile dvadesetčetiri firme čija paleta proizvoda i usluga obuhvata sve što je poljoprivrednim proizvođačima neophodno za uspešnu proizvodnju. Među njima je i firma iz Slovenije “Gorenc Stare” koja je prvi put izlagala na SPIT-u. Od izloženih 112 mašina i 6 dronova, u radu je prikazano 30 tandema. Prikaz mašina uvek izaziva najveće interesovanje posetilaca.

Ni velika vrućina ih nije sprečila da prate prikaz mašina; foto: L. Lazić

Prikaz u radu; foto: G. Mulić

Na kraju manifestacije održano je tradicionalno takmičenje u bacanju akumulatora i nošenju džakova mineralnog đubriva „Elixir Zorka“. Kao i svake godine, bila je organizovana i tombola. Darodavci nagrada su bile firme izlagači i organizator Klub 100P plus.

Takmičenje u bacanju akumulatora; foto: Daria-Maša Bolta

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo objavio je 04.03.2024. godine “Konkurs za dodelu sredstava za održavanje tradicionalnih manifestacija u 2024. godini u AP Vojvodini”.

Klub 100P plus je podneo prijavu za sufinansiranje manifestacije “19. SPIT” i odobren je deo sredstava.

Ugovor je zaključen 14.06.2024. godine.

Klub 100P plus tradicionalno organizuje odlazak na sajam EIMA u Bolonji.

Partener na ovom putovanju je Turistička agencija „FANTAST TRAVEL & SERVICE“ Novi Sad

PROGRAM PUTOVANJA

1 dan: 07.11.2024.

Polazak iz Novog Sada u 5:00 sati sa parkinga kod nove autobuske stanice. Putovanje preko Hrvatske i Slovenije, severne Italije… sa usputnim pauzama. U ranim večernjim časovima očekivan dolazak u okolinu Bolonje. Smeštaj u hotelu ****. Noćenje.

2. dan: 08.11.2024.

Doručak. Nakon doručka odlazak na sajam u Bolonju. Celodnevni boravak na Sajmu EIMA 2024. Povratak u hotel u dogovoreno vreme. Večera. Noćenje.

3 dan: 09.11.2024.

Doručak. Nakon doručka odlazak na sajam u Bolonju. Celodnevni boravak na Sajmu EIMA 2024. Povratak u hotel u dogovoreno vreme. Večera. Noćenje.

4 dan: 10.11.2024.

Doručak. Nakon doručka odjava iz hotela i polazak za Srbiju. Putovanje preko severne Italije, Slovenije i Hrvatske… usputna zaustavljanja radi obavljanja carinskih formalnosti i odmora grupe. Dolazak u Novi Sad u kasnim večernjim satima.

CENA ARANŽMANA PO OSOBI U 1/2 SOBI:…………………………………….475 €

DOPLATA ZA  1/1 SOBU:…………………………………………………………………..  96 €

CENA ARANŽMANA OBUHVATA:

• Prevoz autobusom visoke turističke klase, sa klimom, video i audio opremom i brojem sedišta koji odgovara broju prijavljenih učesnika putovanja, potpuno tehnički ispravnim, sa svim troškovima;
• Smeštaj u okolini Bolonje/Riminija u hotelu sa 4* na bazi jednog noćenja sa doručkom i dva polupansiona, u 1/2 sobama sa kupatilom; boravišne takse;
• Sve obilaske prema programu uz tumačenja licenciranog turističkog vodiča;
• ulaznice za sajam poljoprivrede u Bolonji EIMA 2024 po programu putovanja;
• međunarodno zdravstveno putno osiguranje;
• Organizacioni troškovi i manipulativni troškovi;
• Troškovi platnog prometa agencije.

CENA NE OBUHVATA: Individualne troškove i sve druge nepomenute usluge.

Kalkulacija rađena na 47 plativih putnika.

Rok za prijavu: 05. septembar 2024. godine.

Uplata akontacije u iznosu od 50% do 09.09.2024, a ostatatak od 50% do 25.10.2024.

PRIMENJUJU SE OPŠTI USLOVI PUTOVANJA TURISTIČKE AGENCIJE.

PRIJAVE:

VLADO DAŠIĆ

Mobil: 063 594 331

MAIL: caravan@mts.rs

Definicija stresa

Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja. Može se definisati kao skup fizičkih i psihičkih promena koje nastaju kada spoljni i unutrašnji činioci remete homeostazu, odnosno, fiziološku ravnotežu organizma koja je neophodna za održavanje života. Stres je subjektivni doživljaj, lična reakcija organizma koju doživljava kao posledicu tumačenja situacije u kojoj se našao. To je skup emocionalnih, fizičkih i fizioloških reakcija i ponašanja. Adaptacioni mehanizmi organizma aktiviraju se pod uticajem štetnih faktora čovekovog okruženja, da bi se organizam zaštitio i uspostavila ravnoteža sa okruženjem. Na stanja kao što su pretnja, izazov, fizička ili psihološka barijera ljudsko telo reaguje stresom. Vegetativni nervni sistem i hipotalamo-hipofizno-kortikalna osovina su dva glavna sistema koji odgovaraju na stres.

Svaki stres, fizički ili neurogeni, deluje tako da naglo pojačava sekreciju adrenokortikotropnih hormona, nakon čega se naglo pojačava sekrecija kortizola iz kore nadbubrežne žlezde. Različiti tipovi stresa koji pojačavaju lučenje kortizola su sledeći: trauma svake vrste, infekcije, jaka toplota ili hladnoća, injekcija noradrenalina i drugih simpatikomimetika, hirurški zahvati, potkožna injekcija supstanci koje izazivaju nekrozu, svaka bolest koja iscrpljuje, te sputavanje organizma da ne može da se kreće. Spoljašnji i unutrašnji činioci koji deluju na ljudski organizam zajedničkim imenom se nazivaju stresori, njihovo dejstvo na organizam se naziva stresorno dejstvo, a odgovor organizma predstavlja stres-reakciju.

Faze stresne reakcije

Stresna reakcija ima tri faze. Prvo nastupa faza alarma, koja može da traje od nekoliko sekundi do nekoliko sati. U toku prve faze dolazi do uzbune u manjoj ili većoj meri, nastaje jedno vanredno stanje i u psihičkoj i u telesnoj sferi. Automatski se uključuje odbrambeni sistem, a organizam se napreže i psihički i fizički da bi se prilagodio novonastaloj situaciji.

Druga faza je faza pružanja otpora, odnosno faza prilagođavanja na stres. Organizam mobiliše fizičke i mentalne snage kako bi se prilagodio i privikao na situaciju u kojoj se zadesio.

Treća faza nastaje kada organizam iscrpljuje svoje snage u odbrani od štetnog faktora i prepušta mu se.

Savremen način života, nedostatak slobodnog vremena, nepravilna ishrana, nedovoljno sna, smanjena fizička aktivnost, kao i pritisak u radnom ili školskom okruženju su deo svakodnevnice i predstavljaju glavne okidače za stres. Postoje i teže vrste stresa. To su gubitak bliske osobe, razvod braka, bolest ili loša finansijska situacija. Sve ove situacije ostavljaju posledice na mentalno i fizičko zdravlje. Postoje istraživanja koja su pokazala da je 75% poseta lekaru zbog simptoma koje je direktno ili indirektno izazvao stres. Efekat stresora na organizam zavisi od individualnih karakteristika kao što su starost, fizičko stanje, stresogeni životni događaji, nivo neuroticizma osobe, genetski činioci, iskustva iz detinjstva sa glavnim stresorima i traumama, te potpora okoline. Ne postoji organ koji nije izložen negativnom uticaju stresa. Prvi na udaru je digestivni sistem, pri čemu se opstipacija ili dijareja javljaju kao tegobe, zatim gastritis, gastroezofagealni refluks, nepodnošenje pojedinih vrsta namirnica… Osobe pod stresom podložne su uzimanju hrane bogate šećerima. Pored toga, i stalne i neobjašnjive glavobolje karakteristične su za osobe pod stresom. Glavobolje u vidu migrene ometaju normalno funkcionisanje, a nekada se javljaju i tenzione glavobolje koje se šire čitavom glavom. Poremećaji srčanog ritma se takođe povezuju sa dejstvom stresa. Problematika vezana za štitnu žlezdu može biti posledica stresa, kao i bolovi u mišićima u predelu vrata i donjih ekstremiteta. Posle napornog i dana punog stresa javljaju se problemi sa nesanicom. Ukoliko se takve situacije ponavljaju javlja se hronični umor.

Istraživanja su pokazala da stres utiče na ćelije koje regulišu pigment kose i na taj način čini kosu sedom. Takođe, često izaziva i promene na koži lica u vidu akni. I promene u seksualnom nagonu u vidu smanjenja libida može izazvati stres. Gubitak koncentracije, tj. nemogućnost usmeravanja misli u jednom pravcu nastaje ukoliko stres ne može da se kontroliše. Istraživanja su pokazala da stres ima direktan uticaj na nastanak psihosomatskih simptoma. Stanje u kojem je zbog psiholoških faktora došlo do trajnog oštećenja organa i tkiva nazivamo psihosomatskom bolešću. Psihosomatske bolesti mogu da zahvate različite organske sisteme. One se leče farmakoterapijom i psihoterapijom.

Boravak u prirodi može blagotvorno da utiče na psiho-fizičko zdravlje individue; foto: Daria-Maša Bolta

Ne doživljavaju sve osobe stresnu situaciju na isti način; kod nekih ljudi će stres stvoriti traumu, kod nekih neće. Drugi bitan činilac je da događaj koji je izazvao stres mora da prevaziđe naše odbrambene kapacitete. Svi ljudi imaju mehanizme odbrane kojima se štite od stresa, bilo da je to humor ili racionalizacija, potiskivanje, zatim iznalaženje ventila kroz sport, umetnost ili ugađanje sebi kroz kupovinu ili hranu. Postoje situacije kada naši odbrambeni mehanizmi nisu dovoljni. Stanje kada su oni nadvladani nazivamo šokom, a posledicu po psihičko i fizičko zdravlje traumom.

Mogućnosti i načini za prevazilaženje stresnih situacija

Nije moguće potpuno prevazilaženje stresnih situacija, kao što nije moguće osloboditi se svih frustracija. Stres je sastavni deo života i svako od nas mu je povremeno izložen. Ljudi često ne znaju da se na adekvatan način nose sa stresom. Negativan stres koji izaziva doživljaje kao što su uznemirenost ili napetost u psihologiji je poznat pod nazivom distres. Postoji i stres koji ljudi doživljavaju pozitivno, a on se naziva eustres. Dugotrajni stres pogoršava zdravstveno stanje, izaziva frustriranost, te dovodi do mentalne i fizičke iscrpljenosti. Stres je jedan od uzroka nastanka malignih bolesti. Primera radi, dostupno je sve više podataka o uticaju stresa na nastanak raka.

Stres se ne može potpuno prevazići, ali je moguće umanjenje njegovih štetnih posledica. Potpuno prevazilaženje stresa nije poželjno – ono bi moglo da dovede čoveka u opasnost. Stres u organizmu aktivira mehanizam koji je poznat pod nazivom “bori se ili beži” ili “fight or flight”. Opasnost izaziva stresni odgovor u vidu lučenja adrenalina, pojačanu budnost i snagu, što će nam omogućiti da se suočimo sa opasnošću ili od nje pobegnemo. Princip “bori se ili beži” imao je više smisla kada su postojale brojne realne opasnosti (pre pojave civilizovanog društva). Zbog iracionalnih strahova ovaj princip se često javlja nepotrebno. To podrazumeva da sami sebi nanosimo štetu i u odsustvu realnih opasnosti čime izlažemo sebe nepotrebnom stresu. Zbog toga su razvijene brojne tehnike za prevazilaženje stresa, odnosno za njegovo umanjenje. Pozitivan stres, eustres, je stanje koje ljudi ni ne žele da prevaziđu. Eustres se doživljava kada je osoba zaljubljena, kada ima seksualni užitak, euforiju, ili ekstatične emocije.

Dakle, stres predstavlja sastavni deo života i on ima svoju funkciju. U cilju fizičkog i psihološkog blagostanja nije potrebno stremiti potpunom prevazilaženju stresa, već učenju načina kako umanjiti njegove negativne efekte, te teške i neprijatne situacije ne doživljavati katastrofalno.

Prim.mr sc med dr Dušan Velisavljev

pedijatar-pulmolog

Literatura:

1. Medicinska fiziologija, A. Guyton, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1986.
2. Centar za psihološku edukaciju, RADOST ŽIVOTA, Niš, 2023.
3. Stres i bolesti povezane sa stresom, Doc. dr. sc. Ivana Ljubičić Bistrović, dr med. specijalista psihijatar, subspecijalist biologijske psihijatrije, Pliva zdravlje, Zagreb, 2020.
4. Wikipedija, slobodna enciklopedija, 2023.
5. Biološke osnove ponašanja, Dragan Marinković, Izdavač: Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, 2017.

Gradovi kraj reka

Program ovogodišnje prolećne stručne ekskurzije upotpunili smo obilaskom gradova podignutim na obalama reka.

U Sloveniji smo bili smeštene u Otočcu kroz koji protiče reka Krka.

Ulm -Nemačka

Ulm leži na mestu gde se reke Blau i Iler spajaju sa Dunavom. Većina delova grada, uključujući i stari grad, nalazi se na severnoj obali Dunava. Preko puta starog grada, na drugoj strani reke, nalazi se grad Noj-Ulm (Neu-Ulm) koji je do 1810. godine bio sastavni deo Ulma. Interesantno je da Ulm pripada pokrajina Bad Virtemberg, a Noj-Ulm pokrajini Bavarskoj.

Osim Dunava na jugu, grad je okružen šumama i brdima. Južno od Dunava, ravnice i brda konačno se završavaju na severnom obodu Alpa, koji su udaljeni otprilike 100 kilometara od Ulma i vidljivi su iz grada u vedrim danima.

Najstarije naselje u oblasti Ulma nastalo je u periodu ranog neolita, oko 5000. godine pre nove ere. Najraniji pisani pomen Ulma je 22. jul 854. godine nove ere, a Fridrih Barbarosa je grad proglasio Carskim gradom 1181. godine.

Ulm Minster (Luteranska crkva) se vekovima nadvija nad gradom. Gradnja ove gotičke crkve je započeta 1377, a završena je 1890. godine. Poznato je da Ulm Minster ima jedan od najviših crkvenih tornjeva na svetu (161,53 m). Zgrada ove crkve je, međutim, i pre toga rušila rekorde. Njen kapacitet da primi 20.000 ljudi umnogome je premašivao broj stanovnika u vreme osnivanja crkve. Izgradnju su finansirali građani Ulma.

Nakon bombardovanja Ulma 1944. godine, preko 80% srednjovekovnog centra grada ležalo je u ruševinama. Neki delovi grada su obnovljeni u modernom stilu, ali je većina delova istorijskog dela grada sačuvala autentičnost prilikom obnavljanja.

Nekadašnji slobodni carski grad može se pohvaliti raznim istorijskim atrakcijama, kao što su Gradska kuća sa složenim slikama na svojim spoljnim zidovima, Trgovačka kuća, drevna kamena kuća, kuća zakletve iz 17. veka i romanička kapela Svetog Nikole, koja sagrađena je oko 1220. godine.

Cirih (Zürich) – Švajcarska

Cirih je glavni finansijski, trgovački i kulturni centar Švajcarske. Leži na obalama Ciriškog jezera, a stari grad s uskim ulicama i starim očuvanim gradskim kućama nalazi se na obalama reke Limat koja ga preseca.

Cirih je podeljen na dva dela rekom Limat; foto: D.B.

Prvi stanovnici ovog kraja bili su praistorijski narodi čije su se kolibe izdizale iz temelja od šipova zabijenih u obale jezera. Keltski Helveti su osnovali zajednicu na desnoj obali reke Limat; kada su Rimljani osvojili ovo područje oko 58. pre nove ere, napravili su naselje, koje su nazvali Turikum, carinarnica.

Godine 1218. Cirih je postao carski slobodni grad, a 1351. pridružio se Švajcarskoj Konfederaciji, koaliciji kantona koji su bili suprotstavljeni austrijskim Habzburgovcima. Zajednica je počela da se razvija u momentu kada su se trgovci naselili u gradu i iskoristili njegovu poziciju na evropskim trgovačkim putevima. Godine 1336. građani su prihvatili ustav koji je, demokratski zasnovan na esnafskom sistemu, balansirao moć raznih zanata i plemstva. Kako su cehovi postali moćniji, grad je mogao da otkupi svoju slobodu od cara 1400. godine, a poreske obaveze su ukinute.

Tokom Drugog svetskog rata, banke u Cirihu su iskoristile zakone o bankarskoj tajni da pomognu nacistima da sklone zlato i ukradene dragocenosti. Tek devedesetih godina prošlog veka uloga banaka tokom rata je objavljena u javnosti. Godine 1998. dve najveće švajcarske banke, Credit Suisse Group i UBS AG, pristale su da plate dve milijarde švajcarskih franaka međunarodnim jevrejskim organizacijama.

Glavni orijentir u Cirihu je romanička crkva Grosminster (Grossmünster) sa kulama bliznakinjama; foto: D.B.

Grad pored vode kombinuje urbani život sa prirodom. Cirih vrvi od aktivnosti danju i noću svojim bezbrojnim događajima, mnogim muzejima i raznolikom gastronomskom scenom, kao i najživljim noćnim životom u Švajcarskoj. A ako želite odmor i opuštanje, možete biti u švajcarskim planinama za manje od sat vremena.

Linc (Linz) – Austrija

Linc leži duž reke Dunav 160 km zapadno od Beča. Nastao je kao rimska tvrđava Lentia i postao važan srednjovekovni trgovački centar. Do 13. veka imao je sve spoljašnje karakteristike grada, ali nijedno od gradskih prava. Postao je glavni grad provincije u 15. veku za vreme rezidencije cara Svetog rimskog carstva Fridriha III i bio je poznat po sajmovima.

Stub Trojice – stub kuge iz 18. veka, nalazi se na sredini glavnog trga u Lincu; foto: D.B.

Ovaj grad ima obilje istorijskih lepota: njegov prostrani glavni trg – koji se nalazi tik uz Dunav i jedan od najvećih u centralnoj Evropi – i njegov čudan Stari grad pružaju opušten i autentičan osećaj. Linc je bogat istorijskim građevinama, koje uključuju stari zamak, crkvu Svetog Martina, ranobaroknu gradsku većnicu, glavni trg iz 13. veka sa spomenikom Svete Trojice, Gradsku župnu crkvu, staru katedrala.

Ali, Linc je prepoznatljiv i po stalnoj želji za promenom i inovacijama. Nekada prvenstveno industrijski centar, Linc je postao pionir kada su u pitanju kultura, umetnost i tehnologija.

Ležeći na direktnoj železničkoj ruti između Baltičkog i Jadranskog mora, kao i na Dunavu, Linc ima velika pristaništa i užurbanu rečnu tranzitnu trgovinu.

Mauthauzen (Mauthausen) – Austrija

Romantične uličice, drevne kuće i srebrnasto svetlucavi Dunav oblikuju sliku Mauthauzena. Ako prošetate sunčanim kejom Heindlkai, osećaćete se kao da ste zakoračili stotinama godina unazad.

Davne 1189. godine car Fridrih I Barbarosa spalio je Mauthauzen do temelja jer je pokušao da naplati danak od njega i njegovih krstaša.

Dunav je doneo stanovnicima Mauthauzena bogatstvo i moć, ali su velike poplave uzele danak gradu. U Mauthauzenu su ljudi navikli da žive blizu vode, a blizina Dunava je i dalje veliki blagoslov za stari grad na Dunavu.

Koncentracioni logor Mauthauzen, Austrija

Nažalost, Mauthauzen je poznat i po jednom od najozloglašenijih nacističkih koncentracionih logora. Osnovan je u aprilu 1938. godine, ubrzo nakon što je Austrija pripojena nacističkoj Nemačkoj. Počevši kao satelit Dahaua, u Nemačkoj, postao je nezavisan kamp u proleće 1939. Pod upravom SS (nacistički paravojni korpus) stekao je sopstvene satelitske kampove širom Austrije, koji se svi zajedno nazivaju Mauthauzen.

Logor je obezbeđivao robovsku radnu snagu za rad u ranije napuštenim kamenolomima u blizini. Tokom prve godine, logor je primio zatvorenike prebačene iz Dahaua — uglavnom osuđene kriminalce, ali i takozvane „asocijalne elemente“, uključujući političke zatvorenike, homoseksualce i druge. Logor je kasnije postao pritvorski centar za antinaciste iz cele Evrope, uključujući 10.000 španskih republikanaca. Kasnije je Mauthauzen apsorbovao preživele u zloglasnim marševima smrti iz evakuisanih logora za istrebljenje. Sve kategorije zatvorenika su nosile zvanična uputstva Ruckkehr unervunscht („povratak nije poželjan“), i zato su zatvorenici izgladnjivani, premlaćivani, korišćeni za medicinske eksperimente i podvrgavani najzahtevnijim poslovima, posebno u lokalnim kamenolomima.

Kroz Mauthauzen je prošlo oko 200.000 zatvorenika. Oko 120.000 njih je umrlo, uglavnom od gladi, bolesti i teškoća rada. Oko 38.000 mrtvih bili su Jevreji. Mauthauzen je takođe imao gasnu komoru i gasne kombije, a od aprila 1944. do januara 1945. gasne komore u obližnjem zamku Hartheim su takođe korišćene za ubijanje zatvorenika koji su preslabi da bi mogli da rade ili suviše „nepoželjni” da bi bili u životu. SS je pobegao iz Mauthauzena malo pre nego što su američke trupe ušle u logor 5. maja 1945. godine.

Darinka Bolta

Poseta farmama tokom prolećne stručne ekskurzije

Na ovogodišnjoj prolećnoj stručnoj ekskurziji, koju je organizovao Klub 100P plus, posetili smo i dve farme – jednu u Sloveniji, a drugu u Nemačkoj.

Ljubazni domaćin Miha Janhar

Farma junica u mestu Lahovče kod Kranja, u Sloveniji, vlasništvo je Mihe Janhara od 2008. godine kada je iskoristio prednosti konkursa za mlade poljoprivrednike i dobio sredstva. Do tada je vlasnik gazdinstva bio njegov otac.

Domaćin Miha Janhar (u sredini) predstavlja svoje gazdinstvo

Ovaj četrdesetsedmogodišnjak ima šestoro dece i nada se da će i oni nastaviti tradiciju i razvijati farmu.

Bave se stočarstvom. Imaju 150 junica, koje kupuju sa oko 200 kg u Češkoj, Slovačkoj i ponekad Mađarskoj. Uzgoje ih do 620-650 kg i prodaju u Italiji. Na farmi su zastupjene mesnate sorte – Limuzin, Šarole. Za junice je prirast 1 – 1,15 kg dnevno. Pre 10-15 godina držali su samo bikove, ali tržište je odredilo da se preusmere na uzgoj junica.

Na junice nema subvencije. Po hektaru ima 184 evra subvencije i dodatne subvencije na pokrovni usev. Može da se dođe do 500 evra po hektaru.

„Obrađujemo 75-77 ha. Proizvodimo sve za stoku – kukuruz, ječam, ovas, pšenicu, uljanu repicu i ponekad soju. Bavimo se proizvodnjom peleta, a u Gorenjskoj smo poznati i po uslugama sa poljoprivrednom mehanizacijom ili po pružanju pomoći u poljoprivrednim poslovima. Između ostalog, pomažemo oko setve, žetve, baliranja, košenja, oranja i drugih poslova. Sve naše usluge pružamo u dogovoreno vreme, pouzdano i povoljno. Imamo i sušaru za kukuruz i sušimo uslužno i drugima“ rekao je Miha Janhar.

Ima tri stalno zaposlena radnika koji su uvek uposleni.

Do pre godinu i po gajili su i ćurke. Miha ističe da je, nakon što su otac i majka prestali da rade, odustao od uzgoja ćurki. To je bilo staro gazdinstvo i trebalo je mnogo ručnog rada, a on nema vremena i ne može sve da postigne.

Tražio je dozvolu za izgradnju nove farme od 2000 m² još 2016. godine, ali još uvek je nije dobio. Birokratija je veoma spora. Želja je bila da se farma izmesti iz sela zbog ekologije.

Domaćin nam je objasnio i da redovno koristi konkurse EU. Kupio je novi kombajn od 460.000 evra i dobio 35% povrat sredstava.

Miha je ambasador kompanije New Holland u Sloveniji, jer je skoro sva mehanizacija New Holland. Ima dobru saradnju i sa firmom Gorenc i veoma je zadovoljan njihovom sejačicom.

Preduzimljiva vlasnica farme Stefani Renz

„Schirmerhof“ je tradicionalno porodično preduzeće u Ehingenu, Nemačka, koje je osnovano 1889. godine. Tada su se na salašu Širmer uzgajali konji, pa otuda i dva konja u porodičnom grbu. Sada ovo preduzeće vodi peta generacija. Cela šira porodica stoji iza farme, ratarstva i, naravno, stoke. Mladi i stari žive i rade zajedno, a mnogo godina poljoprivrednog iskustva pruža mogućnost za nove ideje i pristupe. Ova kombinacija omogućava da se nastavi tradicija i da se poslovanje učini sigurnim za budućnost.

Stefani Renz se 2019. godine, nakon završenog poljoprivrednog fakulteta, pridružila poslovanju. Istakla je da je veoma srećna što radi u poljoprivredi.

Samo članovi porodice rade na farmi. Suprug, mlađi brat, baba, deda, mama i tata. Stefani vodi sav posao. U klanici imaju zaposlene radnike.

Stefani Renz uspešno vodi porodičnu farmu svinja

Otac je oduvek hteo da napravi novu i izdvojenu farmu van sela. Iskoristili su subvencije EU. Akcenat je bio na farmama gde je dobrobit životinja na prvom mestu. Dobili su 35% povrat sredstava. Otac je prepoznao da je program dobar, ona je zakupila farmu od oca i zato što je mlada, školovana i žena, dobila je sve povoljnosti.

Nova farma

U avgustu 2020. godine useljena je nova štala za uzgoj i tov prasadi, gde nakon sisanja dolaze odbijena prasad. Dobrobit životinja je ovde glavni fokus, tako da su sledeće posebne karakteristike bile veoma važne za novu štalu:

• Čuvanje na slami i na otvorenom prostoru;
• Više nego dvostruko više prostora nego u tradicionalnim sistemima uzgoja;
• Tri različite klimatske zone;
• Mnogo aktivnosti i mogućnosti za igru;
• Mikro-zemlja za smanjenje toplotnog stresa;
• Sertifikacija od strane Nemačkog udruženja za zaštitu životinja.

Ovaj objekat je koštao 1,6 miliona evra, dobili su 35% povrat sredstava, a ostatak od oko 1,3 miliona evra je finasiran bankarskim kreditom. Kredit je uzet na 20 godina. Prvih deset godina je fiksna kamatna stopa i iznosi 1,3% godišnje, a drugih deset će videti kako će biti.

Svinjac je tako organizovan da je spoljni deo „prljavi“, a unutra se koristi prostirka, suvo je i čisto. Napolju sve rade mašinama, a unutra se radi ručno. Letnji period je malo izazovan za održavanje objekta. Imaju 80 krmača, oko 500 prasića i 800 tovljenika.

Temperatura se kontroliše pokretnim bočnim zidovima. U sredini se nalazi „gnezdo“ koje se spušta kada se zimi spusti temperatura na -5⁰C.

Slama je veoma važna za svinje. Služi kao postelja i održava prostor za ležanje mekim i toplim. Takođe povećava unos sirovih vlakana kod svinja, što je dobro za varenje. Na kraju, ali ne i najmanje važno, slama je odličan materijal za aktivnosti za njihove životinje. Ovo što oni upražnjavaju je mnogo više nego što nemački standard propisuje. Rešetka je jeftiniji način proizvodnje.

Objekat je pokriven kamerama postavljenim oko farme, ali nemaju čuvare. Nemaju problem sa lopovima, ali im problem prave udruženja za zaštitu životinja. Upadaju u farmu i snimaju životinje, kako bi prikazali da se s njima loše postupa.

Svinje

„Nemački sedlar je rasa svinja kojoj preti izumiranje i mi smo aktivno uključeni u očuvanje ove sjajne rase svinja. Od preostalih 300 matičnih krmača, imamo oko 50. Naše životinje ne odlikuju samo crno-beli izgled, već i ponašanje. Svinje sedlarice su mirne, dobroćudne i radoznale životinje koje su takođe robusne. Sedlaste krmače su veoma majčinske životinje i dobro se brinu o svojim prasićima. Svinje sedlarice takođe rastu sporije od modernih rasa, što znači da se u mišićima ne skladišti toliko vode i da se može postići odličan kvalitet mesa.

Posebna rasa naravno takođe zahteva posebno dobru negu, tako da nam je briga o životinjama veoma važna. Proveravamo dva puta dnevno da bismo bili sigurni da su naše životinje dobro. Ovaj česti kontakt znači da su naše svinje veoma mirne i poverljive, ali i radoznale.

Svinje sedlarice su mirne, dobroćudne i radoznale životinje

Radimo u zatvorenom sistemu, što znači da su životinje rođene pod našim pažljivim nadzorom. Nakon toga sledi period sisanja od 5 nedelja, tokom kojeg su prasad sa majkom. Prasad ne kastriramo bez anestezije, a naše svinje čuvaju kovrdžave repove. Na raspolaganju imaju dosta prostora i dnevne svetlosti, kao i razne mogućnosti za igru i aktivnosti i slamu“ – rekla nam je Stefani.

Prirast je samo 21 prase godišnje po krmači, jer je ovo ekstenzivna proizvodnja. Subvencije se dobijaju od pokrajine, tako da oni ne dobijaju subvencije za prasad, jer ih nabavljaju u Berlinu.

Jedan boks je odvojen za povređene životinje.

Veterinar dolazi jednom nedeljno da pregleda svinje koje su spremne za klanje i posle klanja. Po potrebi dolazi na poziv. Jednom u tri nedelje prasići se uspavljuju radi kastracije. Rep se ne seče i nekad dolazi do problema griženja repova.

Ishrana

Obrađuju 50 ha i sami proizvode pola potrebne hrane, a drugu polovinu nabavljaju od dve kompanije i plaćaju đubrivom – stajnjakom. Na njihovim njivama rastu ječam, pšenica, ovas i grašak, tako da mogu da pokriju osnovne potrebe svojih životinja.

Da bi bolje iskoristili proteine i smanjili emisiju azota, koriste i soju, koja potiče iz podunavskih oblasti i ima VLOG sertifikat. To znači da mogu garantovati da je hrana potpuno bez genetskog inženjeringa. Ovo važi i za mineralnu hranu specijalno formulisanu za njihovu farmu.

Krmače se hrane nekoliko puta dnevno, a prasad i svinje u tovu imaju neograničen pristup hranilištu u svakom trenutku. Odnos mesta hranjenja i životinje je 1:3.

Klanica je izdvojena. Kupili su staru od starijih poljoprivrednika koji su napunili 75 i nisu hteli više da rade. Uslužno kolju i drugim proizvođačima, ali samo goveda.

Tekst & foto: Darinka Bolta