Poseta kompanijama PÖTTINGER Landtechnik GmbH, Einböck GmbH & CoKG i Case IH Agriculture

Učesnici stručno-turističke ekskurzije, koju je organizovao Klub 100 P plus uz pomoć turističke organizacije Caravan iz Zrenjanina i sponzora ovog putovanja kompanija RTI, Titan machinery iz Novog Sada, BASF, Procredit bank i Verdura Verde d.o.o., imali su prilike da tokom putovanja posete tri kompanije proizvođača poljoprivredne mehanizacije.

Pöttinger

Kompanija PÖTTINGER sa sedištem u Grizkirhenu (Grieskirchen), gornja Austrija, prepoznatljiva je po “zelenoj liniji”, a u novije vreme i po proizvodnji oruđa za obradu zemljišta i setvu. Osnovana je 1871. godine, pre 145 godina, a i dan-danas je u vlasništvu porodice Pöttinger. Kompaniju vodi četvrta generacija porodice, a predvode je Mag. Heinz Pöttinger i dipl. inž. Klaus Pöttinger. Svojom obavezom smatraju da razviju takvu tehnologiju koja će podržavati sve aspekte farmera, odnosno ispunjavati zahteve prema životnoj sredini, ekonomiji i socijalnim pitanjima.

Tim kompanije RTI u sastavu Milan Hakenberger, Nikola Popov i Nikola Mijić potrudio se da nam u potpunosti verno prenese ono što je domaćin predvođen Tomasom Šnedlom (Thomas Schneddl) pripremio. Posetu smo započeli u konferencijskoj sali gde nam je prezentovana istorija razvoja i portfolio kompanije.

Ono što je u neku ruku postao zaštitni znak Kompanije (zelena linija) počelo je da se proizvodi 1960. godine s pojavom grablji i prevrtača sena, nastavljeno 1963. proizvodnjom samoutovarnih prikolica. Godine 1975. kupljena je fabrika plugova Landsberg čime je praktično otvorena proizvodnja opreme za obradu zemljišta. Kupovinom kompanije Sätechnik plant u Bernburgu (Nemačka) započela je proizvodnja mehničkih i pneumatskih i sejalica za malč setvu i kombinovanih setvenih agregata.

Danas se proizvodnja obavlja na tri lokacije: u Austriji – Grizkirhen (Grieskirchen), sa 950 zaposlenih, gde se proizvode oruđa za zelenu liniju; u Nemačkoj – Bernburg, sa 120 zaposlenih, gde se proizvodi setvena tehnika i u Češkoj – Vodnjani (Vodňňany), sa 390 zaposlenih, gde se proizvode oruđa za obradu zemljišta. Ukupno 1652 zaposlena danas ostvaruju godišnji obrt kapitala od 320,3 miliona evra. Proizvodi se najviše prodaju u Evropi (74%, a naveća tržišta su Nemačka 22%, Francuska 12%, Skandinavija 19%, Austrija 14%, Češka 6%, Amerika 8% i Kina 3%). Procentualno prihod koji se ostvaruje po zastupljenosti proizvoda ostvaruje se sa 45% u proizvodima zelene linije, 16% čine proizvodi za obradu zemljišta, 16% proizvodnja samoutovarnih prikolica, 9% su sejalice, 11% čine rezervni delovi, a 3% se ostvaruje u tehnologiji bojenja. Kompaniju čine distributivni centri u Nemačkoj, Francuskoj, Švajcarskoj, Italiji, Velikoj Britaniji, Irskoj, Belgiji, Kanadi, SAD, Australiji, Ukrajini i Rusiji. Zaštitni znak kompanije Pöttinger je vrhunski kvalitet proizvoda, permanentna kontrola tokom celog procesa proizvodnje, razvojno-istraživački centar u sastavu fabrike, ali i činjenica da kompanija ima sopstvenu proizvodnju čeličnih profila, sopstvene pogone za obradu, termički tretman metalnih delova i komponenti, kao i sopstveni pogon za farbanje i antikorozivnu zaštitu mašina. U okviru fabrike u Grizkirhenu nalazi se i Centar za ispitivanje mašina (TIZ), koji obezbeđuje najviši stepen pouzdanosti i bezbednosti mašina, ali nije dostupan posetiocima. Tu se testira kvalitet, kao i primenjivost proizvoda u realnim uslovima korišćenja. U okviru test-centra posebno se ispituje izdržljivost osovina na vibracije – na uređaju (MAST), koji simulira opterećenja slična onima na terenu, a opterećenje po osovini može dostići do 4500 kg pojedninačno na svakom od četiri mesta za merenje. Poseban uređaj testira PTO – prenosnike snage (kardane) do momenta 5000 Nm i prenosu snage 250–340 KS generisanu nezavisno od broja obrtaja kardana. Elektronske komponente i njihova pouzdanost testiraju se u temperaturnoj komori u rasponu temperatura – 70 do + 180 ^oC. U test delu za komponente, kućišta i hidraulične komponente moguće je izvršiti pojedinačni test svakog pojedinačnog dela. Test-centar je jedan od najmodernijih primera te vrste u svetu u poljoprivrednoj tehnologiji i ima odličnu reputaciju. Mnogi drugi međunarodni proizvođači šalju svoje proizvode u ovaj Centar da se testiraju.

Nakon predstavljanja kompanije, grupa se podelila u dva dela, kako bismo lakše obišli fabriku. Polovina grupe otišla je u tzv. Šou rum (Show room) – izložbeni prostor, gde su izloženi gotovi proizvodi, a druga polovina grupe je otišla u obilazak proizvodnih pogona i linija montaže. U izložbenom prostoru, gde su postavljeni uglavnom svi proizvodi kompanije, naši vodiči najviše pažnje obratili su na oruđa za obradu i setvu. Plugovi, njihova konstrukcija i izbor mogućih plužnih tela, sigurnost u radu i sprečavanje eventualnih oštećenja, potrebna vučna sila bile su teme u vezi sa kojima su učesnici ekskurzije imali najviše pitanja. Kratke tanjirače i mogućnosti njihovog korišćenja i rotacione drljače su takođe izazvale veliko interesovanje. Najviše pažnje i vremena posvećeno je setvi. Predstavljane sejalice Vitasem, Aerosem i Terasem i njihova dodatna oprema (rotaciona drljača, valjak) pružaju niz mogućnosti pri korišćenju. Najviše interesovanja kod posetilaca izazvala je sejalica Terasem Ferilizer, koja istovremeno sa setvom vrši i unošenje mineralnih hraniva. Setveni aparati sejalica namenjeni su za setvu sitnih (seme travnih smeša i strnina) i krupnih semena (seme leguminoza i kukuruza). Kultivator Synkro, koji koriste pojedini učesnici ekskurzije, sa lepezom radnih organa i dodatnim uređajima u cilju postizanja većih učinaka i boljih rezultata u radu izazvao je velik interes jer su se mogli porediti ostvareni rezultati u eksploataciji. Najviše diskusije bilo je oko trajnosti klasičnih i radnih organa čija trajnost je povećana zahvaljujući dodatnoj termičkoj obradi putem nanošenja novih materijala.

Od “zelene linije” najviše pažnje posvećeno je NOVACUT kosačicama sa diskovima, koje se proizvode kao klasične nošene bočne, prednje ili zadnje, a proizvode se i kao vučene kosačice. Objašnjavajući prednosti ovih kosačica nad sličnim proizvodima konkurentskih kuća najviše vremena posvećeno je njihovom sigurnom radu, sprečavanju eventualnih nezgoda u radu i lakom održavanju. Posebno je ukazano na mogućnost lake i jednostavne zamene noževa. Objašnjen nam je i fleksibilni sistem podešavanja visine reza i sprečavanje mogućnosti zahvatanja zemlje tokom rada kosačice. Rezni aparat pogonjen novim TRI DRIVE sistemom karakteriše to što su svi zupčanici istih dimenzija, termički obrađeni, u svakom trenutku uzubljeni sa tri zuba međusobno, čime se obezbeđuje bolji prenos snage. Zahvaljujući boljoj strukturi površine smanjuje se buka u radu. Sledeći proizvod koji nam je predstavljen je silažna prikolica serije JUMBO COMBILINE sa jedinstvenim sistemom oštrenja noževa, zapremine od 36 do 48 m³ . Pažnja posetilaca je bila usmerena na sigurnost u radu, izbegavanje posledica zastoja u radu i lak način zamene noževa.

Obilaskom fabrike mogao se steći potpun uvid u tenološku opremljenost fabrike i kvalitet proizvoda koji se ovde proizvode. Kvalitet izrade pojedinih komponenti garantuje i dobavljač većine materijala, koji se nabavlja iz sopstvene čeličane, a samo specijalne vrste čelika neophodnih u proizvodnji kupuju se na tržištu. Proizvodni put do gotovih proizvoda mogli smo da pratimo na liniji izrade kosačica. Specifičnost proizvodnje je da su još u pogonu i dve stare ekscentar prese, ali i nove hidraulične. Rezanje materijala obavlja se laserski čime se izbegava dodatna obrada i obaranje ivica na delovima. Većinu poslova na zavarivanju obavljaju roboti, čime se postiže ujednačen kvalitet zavarivanja. Nakon izrade svih neophodnih delova i njihove montaže, delovi odlaze na bojenje. Pöttingerov postupak nanošenja boje je zaštićen CDP postupak (obuhvata duboko čišćenje i nanošenje boje kataforezom, što gotovo isključuje primenu rastvarača za boju). Prednosti ovog načina nanošenje boje su: odlična zaštita od korozije zahvaljujući obradi površine metalnim opiljcima – kuglicama, jednaka debljina nanesenog sloja boje, jednak pristup svim ranije manje dostupnim mestima i šupljinama, proces nanošenja boje je “Environmentally-friendly process” – ekološki orijentisan proces zbog vrlo male primene rastvarača. Ovakav način nanošenja boje ima sledeće prednosti: vrlo visoka mehanička otpornost i izdržljivost boje, nema pucanja sloja boje ni kod mehaničkih naprezanja niti kod dugog izlaganja UV zracima dolazi do gubljenja boje i najprihvatljiviji ekološki premaz. Koliko je ovaj proces prepoznat kao kvalitetan govori i to da kompanija Pöttinger u slobodnim terminima pruža usluge bojenja i drugim vodećim kompanijama, ne samo iz poljoprivrede. Na taj način kompanija ostvaruje dodatni prihod. Nakon nanošenja boje obavlja se završna montaža. Tokom procesa proizvodnje vrši se kontrola proizvedenih delova na mestima koja je odredio ekspertski tim kompanije. Time je smanjena mogućnost da dođe do grešaka u proizvodnji. Linija montaže silažnih prikolica, gde je moguće istovremena montaža do 10 jedinica, jedna je od najdužih u Evropi. Pripremu i prenamenu za montažu drugog modela prikolice moguće je izvršiti nakon montaže svakih 10 prikolica jednog modela. Završna kontrola je provera funkcionalnosti svih proizvoda nakon čega proizvodi odlaze na mesto sa koga se transportuju dilerima ili krajnjim kupcima širom sveta. Kompanija zbog bolje funcionalnosti i transporta na razna tržišta na različite načine vrši pripremu i transport proizvoda.

Možda neprimetno za većinu posetilaca, tokom obilaska proizvodnih linija videli smo i brigu kompanije za svoju budućnost. Na jednom delu proizvodne hale imali smo priliku da vidimo i proces obrazovanja za učenike u proizvodnim zanimanjima. Svake godine kompanija primi 14 učenika na školovanje koje traje tri godine. Tokom školovanja učenici prolaze elemetarnu obuku počevši od toga kako se obavljaju elementarni procesi u proizvodnji (merenje, označavanje, upotreba osnovnih alata – turpija, bušilica, itd.), sve do treće godine kada rade na CNC mašinama koje su prisutne u proizvodnji. Za sve vreme školovanja primaju određenu nadoknadu, a nakon završetka 12 najboljih ostaje na stalnom radu u kompaniji.

Nakon obilaska fabrike i ručka sa domaćinima u fabričkom restoranu napravili smo i zajednički snimak za uspomenu na posetu kompaniji Pöttinger i uputili se u obližnji Dorf an der Pram kako bi posetili kompaniju Einböck.

 

Einböck GmbH & CoKG

Kompanija Einböck GmbH & CoKG nalazi se u zapadnom delu Gornje Austrije, u području zvanom Innviertel. Upoznavanje sa kompanijom započeli smo na poligonu gde su smešteni gotovi proizvodi. Osnovana 1934. godine kao kovačka radionica i danas je u vlasništvu porodice Einböck. Kompanija ima 125 zaposlenih. Moto kompanije je „Mi smo duboko ukorenjeni u poljoprivredu”.

Naš domaćin Martin Vagner (Wagner) direktor prodaje uz pomoć Nikole Popova iz kompanije RTI predstavio nam je kratak istorijat i proizvodni program fabrike. Godine 1956. zapravo počinje serijska proizvodnja kultivatora, sadilica za krompir i tanjirača. Od 1965. godine proizvodnja se proširuje na proizvodnju setvospremača i međurednih kultivatora, a od 1980. prodaja se širi na Nemačku i počinje proizvodnja kultivatora za mehaničku borbu protiv korova. Devedesetih godina prošlog veka uvođenjem novih tehnologija obrade i povećanjem izvoza za 80% počinje i razvoj kompanije do današnjih granica. Vlasništvo nad kompanijom preuzima treća generacija porodice i uvodi nove standarde u proizvodnju. Gradi se nova proizvodna hala, uvodi se lasersko sečenje materijala, roboti za zavarivanje, pravi se novo skladište, nova upravna zgrada, uvodi se novi sistem zagrevanja fabrike na bio-masu, gradi se nova hala za montažu proizvoda, nova linija za sečenje materijala, a poslednja akvizicija je zemljište za izgradnju nove hale za bojenje proizvoda.

Predstavljajući kompaniju Martin Vagner je ujedno predstavio i filozofiju kompanije, a to je inovativni duh i kreativnost. Ekonomski pritisak i tržište jako utiču na farmere, a želja kompanije je da poveća njihovu efikasnost i konkurentnost. Iz tih razloga se kompanija opredelila za tzv. FARM POWER pristup, odnosno strukturne i dinamične promene u obradi zemljišta koje se nude farmerima.

–          Podstičemo farmere da budu ekološki svesni i da poboljšaju prirodnu produktivnost tla. To podrazumeva primenu oruđa i proizvodnju sa ciljem očuvanja osnovnog prirodnog resursa – zemljišta. Mislimo da je to moguće kroz primenu konzervacijskih sistema obrade, efikasne minimumalne obrade, uspešnim upravljanjem žetvenim ostacima i formiranjem pašnjaka. Želimo da postavimo trend u budućnosti da zajedno sa našim klijentima koristimo tehnološke inovacije – za povoljnu proizvodnju na osnovu ekonomske održivosti – rekao je Vagner.

Najveća tržišta u Evropi na koja kompanija plasira svoje proizvode su Nemačka, Francuska, Austrija, skandinavske zemlje, Amerika, a značajno tržište Rusije trenutno nije aktivno.

Osnovni proizvodni program čini šest grupa proizvoda: poljski kultivatori – setvospremači i međuredni kultivatori, oruđa za minimalnu obradu tla; oruđa za predsetvenu pripremu koja se montiraju na prednji hidraulični sistem traktora i koriste istovremeno sa setvom; oruđa za održavanje travnjaka; mehaničke i pneumatske sejalice za travne smese i ostale namene i oruđa za održavanje sportskih travnjaka.

Najviše vremena posvetili smo međurednim kultivatorima, poljskim kultivatorima i oruđima za borbu protiv korova. Čitava paleta međurednih kultivatora od onih sa pasivnim i aktivnim radnim organima, mehanički ili optički vođenih, namenjenih i za zagrtanje povrtarskih biljnih vrsta (kromir), pa do onih namenjenih za međurednu obradu strnina na međurednom rastojanju 20–30 cm; 25–59 cm; 60–90 cm ili 91–150 cm izazvala je niz pitanja posetilaca. Da li aktivni radni organi značajnije oštećuju gajene biljke i kako to preduprediti? Objašnjavajući prisutnima prednosti mehaničkog uništavanja korova Martin Vagner je istakao i velike prednosti ovog metoda, pogotovo u primeni kultivatora sa tankim, dugačkim opružnim radnim organima. Posebno je naglašeno da je samo izborom pravilnog vremena primene i regulacije dubine rada (koja se vrlo precizno određuje regulacijom prednjih i zadnjih kopirnih točkova) moguće uništiti i do 70% korovske populacije u jednom prohodu. Ovo znači da korišćenju ovog oruđa treba pristupiti kada su korovi u fazi klijanja. Raspored radnih organa kod ovog kultivatora je takav da su oni raspoređeni na svakoj sekciji – zajedničkom ramu, u šest redova. Omogućavaju pokrivanje prohoda, a ostvaruje se rastojanje od 1,8 do 2,5 cm. Broj zubaca (radnih organa) i dužina vibracije određuju kvalitet rada. Ono što je još istaknuto je da se svaki od kultivatora oprema prema zahtevima kupca i zbog toga se u kompaniji insistira na toj direktnoj vezi sa farmerima. Pravo zadovoljstvo je savetovati svakog od farmera.

Nakon upoznavanja sa proizvodnim programom imali smo priliku da obiđemo fabriku. Ono što je bilo uočljivo je da se primenjuje savremena tehnologija, kao i kod drugih i da je, po rečima našeg domaćina, najviše ljudskog rada primenjeno u zavarivanju pojedinih specifičnih elemenata i bojenju gotovih proizvoda. Uz robotsko zavarivanje postoji i 8 radnih mesta za ručno zavarivanje, tamo gde postoje specifični delovi za koje bi postavljanje robota bilo izuzetno skupo. U narednom periodu praktično u istom dvorištu fabrike pripremljeno je zemljište za izgradnju novog postrojenja za nanošenje boje.

 

CASE IH Agriculture

 Dan pred posetu fabrici traktora naši sponzori i domaćini Dušan Erdeljan i Dušan Šarčev dočekali su nas i ugostili u gradu Štajer (Steyr), gde smo uz prijatno druženje i obavešteni o detaljima posete kompaniji Case IH Agriculture.

St. Valentin (Sankt Valentin), gradić u Gornjoj Austriji, sedište je jedne od najvećih komanija koja proizvodi poljoprivrednu mehanizaciju. Od 2006. godine tu je smešten centar za Evropu kompanije CASE IH Agriculture. Kompanija Steyr je još 1947. godine proizvela prvi traktor, s dva cilindra snage 26 KS i drugi model – jednocilindrični snage 15 KS čime je praktično započela istorija proizvodnje traktora u posleratnoj Austriji. Preseljenjem proizvodnje iz grada Štajer u St. Valentin 1974. godine započinje nova era u proizvodnji traktora. Ova kompanija, s novim idejama, novim tehnologijama u praksi, zalaganjem za kvalitet proizvoda, vezano za zahteve kupaca i uvođenjem novih standarda u proizvodnju postaje lider u Austriji. Crveno-bela boja traktora postaje zaštitni znak kompanije i prepoznatljiv motiv u poljoprivrednom pejzažu. Prvi značajniji izvoz ostvaren je 1977. godine, a od tada to postaje i orijentacija kompanije Steyr. Godine 1996. Steyr Landmaschinentechnik AG je preuzeo CASE Corporation, jedan od vodećih svetskih proizvođača traktora i fabrika je promenila ime u CASE-Steyr Landmaschinentechnik. Od tada počinje ubrzani razvoj proizvodnje, a već 1999. godine kompanija proizvodi prvi traktor sa CVT transmisijom (kontinuelno promenljivim prenosom snage) zavisno od opterećenja, vrlo lako kontrolisano multikontrolerom. U novembru iste godine došlo je do spajanja kompanije New Holland i CASE korporacije u novu kompaniju CNH Global N.V. i tako kompanija postaje jedan od najvećih proizvođača poljoprivredne mehanizacije. Više od 600 stotina zaposlenih na radu u razvoju, prodaji, marketingu i obuci došlo je u St. Valentin, kada je tu formirano sedište kompanije za Evropu.

Pri samom dolasku u sedište kompanije dočekali su nas naši domaćini: Marko Škrbić – regionalni menadžer za Srbiju i Hrvatsku i Andrew Parsons marketing menadžer za istočnu Evropu. Odmah smo se uputili u Expirience centar za obuku gde su nam se obratili Harald Boitllehner direktor za istočnu Evropu, Andrew Parsons, marketing menadžer – Balkans & Eastern Europe, Christof Fauerhake – marketing i Marko Škrbić. Posle kratkog upoznavanja sa organizacijom poslovanja, proizvodnim programom i okruženjem u kome posluje kompanija, podelili smo se u dve grupe. Jedna je odmah krenula u obilazak fabrike, a druga na poligon na kome su mogli voziti i isprobati mogućnosti traktora koji se proizvode u St. Valentinu.

Već po preuzimanju zaštitnih prsluka i opreme koja nam je omogućavala da u radnim uslovima, na montažnoj traci, pratimo prevodioca, uz napomenu da fotografisanje nije dozvoljeno, uputili smo se u fabriku. Linija montaže traktora počinje tako što se na samohodni nosač postavlja motor za traktor, bez montiranih agregata. Dolaskom na prvu stanicu – poziciju nosač se zaustavlja a četiri radnika pristupaju montaži. Specifičnost ove fabrike je to da radnik u montaži ne obavlja nikakve pripremne radnje već direktno pristupa montaži prethodno pripremljenih celina koje na posebnim podvozima dovoze iz pripreme i na taj način se ubrzava proces montaže. Svaka sledeća montažna stanica zapošljava četiri radnika, a usavršavanjem, radnici su osposobljeni za rad na više stanica, čime se izbegava monotonija radnih operacija, a ujedno se obezbeđuje da u slučaju bolesti drugi dobro obučeni radnik može kvalitetno da obavi predviđenu operaciju. Ceo proces se odvija po principu “Just in time”, što znači “taman na vreme”. Rezervne zalihe materijala za montažu u fabrici su dovoljne samo za tri dana rada. Montaža traktora se obavlja onim redosledom kojim su traktori prodati, što znači da u istom trenutku na liniji montaže može biti više tipova traktora. U fabrici se montiraju traktori od 56 do 228 KS. Velika pažnja se poklanja kvalitetu materijala, permanentnoj obuci zaposlenih, sigurnosti na radu, a sve to je rezultat primene Sistema WCM (World Class Manufacturing) uz stalne godišnje revizije. Ovaj sistem, takođe korišćen od strane vodećih automobilskih proizvođača, omogućava održivu i kontinuiranu optimizaciju svih poslovnih procesa putem praćenja, provera i otkrivanja potencijala za poboljšanja u oblasti kvaliteta, sigurnosti, razvoja osoblja, logistike i svakog pojedinog radnog koraka u fabrici. Sistem je uspostavljen pre sedam godina, a već novembra 2012. godine fabrika je dobila bronzanu medalju, a od maja 2015. je prva u Evropi od 34 proizvodna pogona u okviru kompanije CNH Industrial, koja je nosilac srebrnog priznanja za ukupni kvalitet. “Total Quality Control” – totalna kontrola kvaliteta je jedan od ključnih parametara WCM sistema. Sistem evaluira potpuni nivo dostignute logistike i dostignutog nivoa proizvodnje primenjen u praksi od strane zaposlenih. To praktično znači da nakon određenog broja stanica postoji kontrolna stanica, gde se obavlja kontrola. Ako postoji neki propust u montaži to se odmah otklanja, a obavlja se provera svih prethodnih procesa i na svim modulima, koji su tog dana rađeni do tog momenta kad je utvrđen nedostatak. Sistem, takođe, radi i na prevenciji mogućih nezgoda na poslu i smanjivanju njihovog ukupnog broja. Ono što je posebno naglašeno je da svaki zaposleni ima mogućnost da unapredi proces proizvodnje na taj način što će predložiti neku inovaciju. Telo zaduženo za razmatranje predloga utvrđuje koji predlog će se prihvatiti, a predlagač čija inovacija se prihvati, srazmerno uštedama, biva nagrađen.

Nakon što se na nosač – modul postave svi osnovni elementi (motor, prenosnici snage, prednji i zadnji most), tako pripremljen budući traktor odlazi na odmašćivanje i bojenje. Pošto se ohladi, proces montaže se nastavlja. Ovde je grupa, po programu razgledanja, na kratko, prekinula obilazak motažne linije. Na platou, na putu do posebno uređene sale imali smo priliku da vidimo i dva modela traktora proizvedena 1947. godine. Ovo je praktično jedino mesto na liniji montaže gde se može i fotografisati. Film koji smo potom videli pokazao nam je da su ljudi koji rade u fabrici na raznim mestima i u privatnim životima oni koji su posvećeni svojim obavezama i timskom radu. Ovim se još više ističe ta komponenta kod zaposlenih. Proizvodi visokog kvaliteta i visokih performansi kao što su traktori razvijeni i napravljeni u St. Valentinu moguće je izvesti samo onda kada ljudi nastoje da daju sve od sebe. To je do svakog pojedinca i njihove posvećenosti, entuzijazma, pouzdanosti i tačnosti. Zajedništvo je osobina koja obezbeđuje “određeni kvalitet”. Mi veoma cenimo pouzdanost! “Ali pouzdanost nije stav koji može biti dat kao naređenje, ona mora da bude stanje uma ” – reči su jednog od ljudi iz filma koji u privatnom životu radi na liniji montaže, a u slobodno vreme volontira kao vatrogasac. Drugi prikazani u filmu rade i kao fudbalski treneri mladih, bave se alpinizmom, imaju svoju farmu ili voze reli.

Nakon hlađenja počinje završna montaža po istom principu stalne kontrole. U određenom delu na montažu dolaze već prethodno pripremljene kabine traktora, koje se takođe montiraju po principu “Just in time” za svaki traktor posebno. Kabina se priprema i završava u posebnoj hali i potpuno je spremna za montažu samo sat vremena pre nego što dođe na liniju. Priprema kabine pre montaže na liniji traje 8 do 9 sati, zavisno od modela traktora na koji se montira, a impresivni su podaci o broju delova i dužini električnih kablova koji se u nju ugrađuju. Na mestu gde se obavlja montaža kabine, iznad same linije, posetioci mogu da sa “Skywalk” platforme, sa providnim prozorom, pogledaju detalje montaže, a pruža se i pogled na celu liniju. Sa ovog mesta može se videti i način označavanja svake od stanica za montažu. Nakon montaže kabine traktor se na sledećim stanicama puni radnim tečnostima, gorivom i po prvi put se motor stavlja u pogon i vrše se osnovna podešavanja. Nakon toga sledi montaža svih komponenti po specifikaciji, provera elektronskih komponenti, montaža pneumatika i završna podešavanja, nakon čega traktor silazi sa montažne linije. Potom traktor odlazi na parking gde se definitivno vrše poslednji pregledi i podešavanja koja traju 40–45 minuta. Posle ovoga traktor je spreman za isporuku krajnjem kupcu. U svakom momentu na parkingu se može videti zaliha od oko 400 traktora što predstavlja desetedodnevnu proizvodnju fabrike.

Fabrika radi samo u jednoj smeni, od 8 do 16 časova, s tim da u petak radi do 13 časova, a projektovani dnevni kapacitet je 53 traktora. Uobičajeno se proizvodi 43 traktora, a petkom 29 komada. Najveći kapacitet u proizvodnji zabeležen je 2013. godine kada je proizvedeno 10.500 traktora. Od ukupno proizvedenog broja preko 90% traktora ide u izvoz.

Zahvaljujući ovakvom pristupu fabrika je nosilac brojnih priznanja, a jedno od najvećih je da je 2014. proglašena za najbolju u Austriji, što je zaista veliko priznanje, pogotovo ako se zna da u Austriji rade brojne fabrike vodećih proizvođača automobila, a praktično na istom placu posluje i fabrika delova za automobilsku industriju Magna. Uz visoko kvalifikovane stručnjake, koji su stalno obučavani, servis garantuje da svaki deo, svakog traktora od pojedinačnih komponenti sve do završne montaže koji napusti fabriku ispunjava standarde kvaliteta po kom su CASE IH traktori poznati u celom svetu.

Završni deo posete bio je poseban doživljaj za sve posetioce. Na poligonu za vožnju poređani jedan do drugog svi modeli traktora koji se proizvode pripremljeni za vožnju. Staza, koja obuhvata krug od preko 1,2 km na površini od više od 10.000 kvadratnih metara, koristi se za testiranje modernih sistema za pomoć vozaču i bezbednosti u traktoru, kao što su automatsko upravljanje i ABS kočioni sistem. Svi posetioci imali su mogućnost da po ličnom izboru testiraju one modele traktora i drugih mašina (telehendler) koje su želeli da isprobaju. Posebno aktivne su bile supruge nekih od učesnika ekskurzije.

 

 

Na kraju posete zajednički ručak, mogućnost da se u prodavnici kupi neki suvenir za sećanje na posetu fabrici i zajednička fotografija za uspomenu svim učesnicima ekskurzije.

Dipl. inž. Branislav Ogrizović

Stručno-turistička ekskurzija koju je ovog proleća organizovao Klub 100P plus upotpunjena je poseti proizvođačima borovnica u Austriji. Posetu je upriličio Dušan Đorđević, vlasnik firme ITA SOLUTION iz Beograda.

Za uzgoj borovnice neophodno je zakišeljeno zemljište (pH 3,5 do maksimalno 4), kako bi mogla da usvaja minerale iz zemlje. Druga karakteristika je da je njen koren veoma osetljiv na veliku vlagu i odsustvo kiseonika. Supstrat u kome se sadi treba da bude bazičan kako bi biljka mogla lepo da se razvija. Na plantaži koju ćemo posetiti gaji se borovnica u saksijama. To je takozvana američka borovnica i Amerikanci su odavno počeli sa proizvodnjom. Sadnica se stavlja u treset kiselosti oko 3,5, zatim se dodaje čips od bora, odnosno mleveni bor, da bi se održala kiselost u supstratu. Potrebno je da se postigne takva granulacija da treset bude vazdušast.

Sadnice borovnice u saksijama omogućavaju da sav višak vode odnosno rastvora iscuri u zemlju. Borovnicu treba zalivati češće, a kraće. Voda se pušta pet-šest do deset puta dnevno, ali kraći vremenski period. Borovnica može da se gaji i na zemlji, ali je potrebno mnogo više treseta. Saksija je oko 30 cm visine, pa se može tretirati herbicidom, a biljka ostaje zdrava.

Prilikom podizanja zasada, treba voditi računa o sortama. Razmak varira od 60 do 80 cm u redu, a između redova od 2,5 do 3 m. Po hektaru treba saditi oko 4,5 do 6 hiljada sadnica. Prve godine, ako su dvogodišnje sadnice u nabavci, dobija se oko 200 g po stablu, naredne oko 700, a pete ili šeste godine 3,5–4 kg. Količina zavisi od načina gajenja i količine unesenog hraniva. Prskanje se vrši 3 do 4 puta godišnje, uglavnom fungicidima.

Kada se biraju sadnice, posebna pažnja se posvećuje korenu, odnosno njegovoj razvijenosti. Nema potrebe preterivati sa prinosom, nego treba ići na gušću sadnju. Od 5000 sadnica sa prosečnim prinosom od oko 3 kg dobija se 15 tona. Borovnica se bere oko tri nedelje, jer toliko traje i oprašivanje. Borovnica može duže da stoji u odnosu na druge voćne vrste tog tipa – jagode, maline ili kupine. U običnim hladnjačama traje i do 2 nedelje, a u hladnjačama sa kontrolisanim uslovima oko 3–4 meseca.

Potrošnja borovnica u svetu rapidno raste, na ceni su i imaju veliku perspektivu. Veoma su zdrave, pune antioksidanata. Gajenje borovnice na 1 ha može da se radi u dva dela – na otvorenom i plastenički. Na taj način se postiže kontinuitet u isporuci u toku mesec i po dana. Produžetak tog perioda postiže se izborom sorti.

Francuzi su, takođe, razvili tržište i borovnica je kod njih u suficitu. Na simpozijumu koji je održan u Holandiji, iznet je podatak da Nemci jedu borovnice 5 puta manje od Britanaca, a oni 10 puta manje od Amerikanaca.

U Srbiji ima oko 100 ha pod borovnicom, ali je uočljivo da nam nedostaje znanje u toj oblasti.

Naš domaćin je mladi agronom Hanes Pankartner koji je pre desetak godina krenuo u ovaj posao zajedno sa tri prijatelja. Ideja je potekla od Martina Fajfera čija se firma Fruit security bavi protivgradnom zaštitom i koji je zadužen za prodaju i kontakte sa velikim kupcima. Sa 30 ha borovnice trenutno su najveći proizvođači borovnice u Austriji. Pored toga, dosta izvoze za Nemačku i Englesku.

 

Hanes Pankartner

 Dobrodošli na našu plantažu borovnica. Pre osam godina počeli smo sa proizvodnjom borovnice, jer su zahtevi tržišta bili sve veći. Prepoznali smo da je to voće budućnosti, a borovnica je veoma profitabilno voće. Pre toga nismo imali iskustva sa bobičastim voćem. Ideja je bila da za što kraće vreme napravimo što bolji i što kvalitetniji proizvod koji može da se plasira i zauzme poziciju na tržištu. Počeli smo u maloj zoni i sa gustom sadnjom da bi dobili što više proizvoda. Četvrte godine smo već bili na austrijskom tržištu. Danas samo razvijamo naš posao i trenutno pokrivamo 40–50% austrijskog tržišta. Pre nekoliko godina sagradili smo novu hladnjaču i kupili pakericu, da bismo mogli da zadovoljimo sve naše kupce (i u pogledu sorti, i kvaliteta, načina pakovanja, isporuke, itd.).

Biznis je sada mnogo veći. Tržište borovnice se toliko razvilo da ima tendenciju da preuzme primat nad jagodom u Austriji. Veoma smo optimistični i sadićemo više.

Ova plantaža se prostire na 4 ha. Određeni broj sadnica imamo pod folijom da bismo plodove dobili ranije. Na taj način uspevamo da uđemo na tržište vrlo brzo posle španske borovnice. Poslednji put je prskana u vreme cvetanja. Plodovi nisu prskani.

 

Sadnice koje dolaze u saksiji zapremine 2–4 litra, sađene su u saksijama zapremine 10 litara, što bliže jedna drugoj, da bismo imali što veću proizvodnju na što manjoj površini. Investicija je ista, ali ako radite gušću sadnju imate veću prizvodnju. Ovde ima 11.000 sadnica po hektaru. 11 tona je dobar prosek za standardno postavljen voćnjak. Nakon tog perioda, kada dođu u razvijeni oblik, ukoliko mislite da sorta nije adekvatna, možete samo zameniti saksije sa drugom sortom. Ili izvadite svaku drugu sadnicu, i premestite na drugu površinu i već imate voćnjak koji je u četvrtoj godini.

Krajem aprila su nas u Austriji zadesili veliki mrazevi i sneg visine 15 cm. Četiri noći je temperatura bila u minusu. Sačuvali smo 95% proizvodnje borovnica. Jabuke su pretrpele štetu 90%. I sa te strane borovnica se pokazala kao sigurnija i otpornija vrsta voća. Tamo gde nije bilo sistema zaštite imali smo oko 70% voća.

Prošle godine smo shvatili da neke sorte nisu dobre za ovaj predeo, i prosto smo ih zamenili sa ranim sortama mog kolege.

Investicija po hektaru je oko 50–60.000 evra i podrazumeva protivgradnu zaštitu (utiče na čuvanje od grada i čuva plodove od najezde ptica i insekata, mreže se spuštaju do zemlje), sistem kap po kap, voda, parcela koja ima neograničen resurs vode, (potrebno je oko 3 litra dnevno po sadnici kada je velika vrućina). Bitno je da se parcela ne nalazi u dolji, zbog mraza. Borovnica cveta odmah posle jabuke, pa je uticaj mraza manji nego kod jabuke. Što se tiče mehanizacije investicija je mala u odnosu na jabuke. Mali atomizer, kosačica za travu i traktor od 25 KS koštaju oko 10–15 hiljada evra.

Cena borovnice nije stabilna jer se menja od nedelje do nedelje. Trenuto je visoka i 125gr pakovanih borovnica je 8 evra po kilogramu. Do kraja jula će pasti na 6 evra po kilogramu, a u avgustu će opet da poraste.

Berači su uglavnom iz Rumunije. Mogu da oberu oko 50–60 kg dnevno. Ima i berača koji beru preko 100 kg. Radnici dobijaju obavezni minimum, a bonus dobijaju od učinka. Ako beru ispod 4 kg na sat, učinak je loš i takvog radnika menjaju.

Troškovi berbe su oko 1,5 evro po kilogramu, a ukupni troškovi su oko 3 evra. Hemijski tretmani su zaista na niskom nivou. Tri do četiri prskanja godišnje. Đubrenje je značajnija investicija jer đubriva moraju da budu vodotopiva. Troškovi đubrenja su oko 1.500 evra po hektaru.

• Šta mislite o Srbiji, što se tiče klime, pozicije, šanse za proizvodnju borovnica?

Veliki proizvođač borovnice je Poljska, zatim ide Španija. U Španiji su zamenili zasade jagode borovnicama. Borovnice u Španiji se beru u maju ili početkom juna i postoji pet nedelja pauze do momenta kada stižu borovnice iz Poljske. Tu postoji vremenska praznina na tržištu koju treba popuniti. Srbija je pravo mesto za gajenje borovnice, prvo zbog ovog perioda, a druga je prednost rusko tržište. Klima je kontinentalna kao i u Austriji, tako da Srbija ima perspektivu. U Srbiji imate kvalitetniju zemlju. U Austriji je veoma kiselo zemljište, pa zato proizvodimo u saksijama.

Rasadnik

 

Naši domaćini se bave i rasadničkom proizvodnjom borovnica. Proizvode visoko kvalitetne sadnice. Trenutno imaju 150.000 sadnica. 40% zadržavaju za svoje potrebe, a ostalo je na prodaju u celoj Evropi. To su In vitro sadnice napravljene u laboratoriji, jer se tako postiže kvalitet i sigurnost (sadnice su bezvirusne). In vitro napravljen materijal je mnogo snažniji i otporniji. Sadnice u Srbiji su oko 3,5 evra sa PDV-om, a u rasadniku su oko 2,7 evra.

Martin Fajfer, koji ima i proizvodnju organskih jabuka, objasnio nam je da svi članovi ovog malog udruženja imaju različite oblasti poslovanja, ali sve se naslanja na proizvodnju voća.

–          Proizvodnja borovnice u saksijama bila je izazov za mlade farmere. Najbolje mesto za inovacije je vaša sopstvena firma, ili farma, ili plantaža. Srećni smo da smo našli različite puteve i da sve dobro funkcioniše na tržištu. Da biste bili uspešni u svom poslu morate biti inovativni.

Klub je i ove godine, sada već tradicionalno, organizovao prolećnu stručno-turističku ekskurziju. Ovoga puta izabrali smo Austriju. Kompanije sponzori ovog putovanja su naši dugogodišnji prijatelji i saradnici: TITAN MACHINERY, RTI, PROCREDIT BANKA i BASF, a ove godine nam se priključila i firma VERDURA VERDE, kao novi partner.

U Sloveniji smo, zahvaljujući kompaniji BASF, imali priliku da posetimo farmu tovnih junadi. Posetu je organizovao BASF i njihov predstavnik na području Slovenije, Branko Zupančić.

Ljubazan domaćin Perme Anton sa suprugom i sinom srdačno nas je dočekao i upoznao sa svojim poljoprivrednim gazdinstvom.

• Ovde smo se doselili 1983. godine. Počeli smo od nule. Radio sam kao automehaničar, a otac je imao tadašnji zemljišni maksimum od 10 ha. U tom periodu desilo se nešto neverovatno – otac me je prijavio inspekciji da ne gradim farmu, a živim u ruralnom području. Tada sam odlučio da se bavim poljoprivredom i ne kajem se. Obrađujemo 97 ha, od čega je 15 ha šume. Stoke imamo od 160 do 200 grla, a trenutno 180 grla. Uvozimo po tri kamiona godišnje. Svi bikovi su iz Češke. Telad kupujemo od 220 do 250 kg, a prodajemo kada dostignu oko 720 kg. Imamo samo mesnate rase – šarole, limuzin. Nemamo problema sa prodajom. Poslednja serija bikova prodata je po 2,15 žive vage, a ako se prodaje meso, cena je 3,6 evra.

Farmu su izgradili sopstvenim sredstvima. Samo za jedan traktor su dobili povrat sredstava. Problem su evropski konkursi. Uslovi su veoma strogi i mnogi projekti ne prolaze zbog nekih sitnica. Dva puta su probali i nisu uspeli. Projekti su veoma zahtevni i nisu prilagođeni poljoprivredi u Sloveniji.

Domaćin nam je objasnio da se u Evropskoj uniji stano menja poljoprivredna politika. Sada je aktuelna zaštita životne sredine i visina subvencija zavisi od toga koliko ko hoće da radi. Nelogično, ali što se manje radi više se dobija. Na jednoj parceli može da se ostvari i više od jedne subvencije i kreću se od 130 do 500 evra po hektaru. Svaka parcela mora biti optimalno opterećena, odnosno iskorišćena. Na takvu politiku poljoprivrednici nemaju uticaj. Ekološki pravac u Evropskoj uniji biće sve aktuelniji.

Problem farmera u Sloveniji je rascepkanost parcela. Porodica Perme ima oko 90 parcela. Sprovedena je komasacija, pa imaju jednu parcelu od 20 i jednu od 16 ha. Imaju i onih od 20 ari. To predstavlja veliki trošak jer sve mora da se obradi. Zemlju obrađuju bez oranja. Postoje, takođe, preparati koje ne smeju da koriste, odnosno ograničena je upotreba fitofarmacije.

Gazdinstvo porodice Perme ima i sušaru kapaciteta 15 t. Suše i ječam da bi ga lakše mleli, što je pri 9% vlage izvodljivo. Smatraju da bi trebalo proširiti kapacitet na 30 t.

Savetodavna služba

Porodica Perme tesno sarađuje sa savetodavnom službom u Grosuplju. Našoj grupi obratila se i gospođa Ana Kavčić, terenski savetodavac:

• Opština Grosuplje ima 484 poljoprivredna gazdinstva, koji obrađuju oko 340 ha. 43% gazdinstava ima 5 do 10 ha. Gazdinstvo Perme Antona je veliko gazdinstvo za slovenačke standarde.

 Mnogo je gazdinstava koja daju zemljište u zakup. Subvencije dobijaju vlasnici zemlje, a ne oni koji ga obrađuju. U našoj opštini 42% farmera su stariji od 64 godine. Država se trudi da animira mlade da se bave poljoprivredom. U Grosuplju nema farmera koji se bave samo ratarstvom. Svi imaju dodatni posao, da bi mogli da opstanu.

 Stukturu farmera čine uglavnom uzgajivači goveda. Ima i farmi koje se bave uslužnim tovom. Najviše gaje žitarice i soju. Krave muzare se gaje 57 farmi. Mleko je 22 centa i njegova cena pada.

Anton Perme nam je na kraju posete poručio: Veoma sam srećan što ste došli i ovde ste uvek dobrodošli!

POLJOPRIVREDNICI ŽELJNI ZNANJA NEOPHODNOG ZA BOLJE POSLOVANJE

U Srbiji postoji veliki broj asocijacija koje okupljaju poljoprivredne proizvođače. Među mnogobrojnim izdvaja se po svojoj organizaciji Klub 100P plus u kojem su okupljeni poljoprivredni proizvođači iz cele Vojvodine. Klub se izdvaja i po tome što tradicionalno svake godine organizuje Zimski seminar farmera na kom se okupljaju članovi Kluba koji pozivaju predavače, stručnjake u poljoprivednoj proizvodnji, agroekonomiji, predstavnike državnih insitucija kako bi kroz predavanja, ali i otvorenu diskusiju zajednički došli do rešenja kojim bi unapredili svoj rad, učinili ga efikasnijim i profitabilnijim, ali i uticali na položaj farmera u društvu. Ovogodišnji 12. Zimski seminar farmera održan je deseti put na Tari poslednje sedmice januara. Na Seminaru se okupilo više od 400 učesnika, poljoprivrednih proizvođača, naučnih radnika, kao i predstavnka firmi koje na domaćem tržištu plasiraju poljoprivrednu tehniku, semenski materijal, sredstva za zaštitu bilja, hraniva, osiguranja, kao i bankarske usluge.

Na početku Skupa na dešavanja i aktivnosti Kluba u periodu između dva seminara podsetio je predsednik Kluba 100P plus Vojislav Malešev.

 

Poziv poljoprivrednicima

Ovogodišnji 12. Zimski seminar farmera na Tari otvorio je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Danilo Golubović koji je pozvao poljoprivrednike Kluba 100P plus da zajedno s Ministarstvom učestvuju u kreiranju i vođenju agrarne politike. Napomenuo je da će se proizvođači koji sad imaju jake ekonomske osnove za rad u poljoprivredi, ako ne budu spremni unapred za administraciju i pravila igre Evropske unije, kao i mogućnosti pristupanja fondovima i budžetu EU na odgovarajući način, biti u problemu kada Srbija uđe u Evropsku uniju. Iz tog razloga Danilo Golubović je pozvao farmere da zajednički s Ministarstvom poljoprivrede završe započeto u daljim procesima pregovora s Evorpskom unijom i da usklade svoje interese s interesima države.

O tržišnim i cenovnim očekivanjima za naredni period govorio je Goran Živkov iz Agencije za razvoj jugoistočne Evrope. Na svetskom tržištu, ako se govori o potrošnji industrijskih poljoprivednih proizvoda, beleži se pozitivan trend s tendencijom daljeg rasta. Najveće promene na tržištu očekuju se u zemljama u razvoju, a predviđa se povećanje upotrebe ulja i šećera za 15 do 16 odsto, ribe za 14 i mesa za sedam odsto. Ipak, i pored očekivanog rasta potrošnje poljoprivrednih proizvoda ne očekuje se njihovo povećanje cena, što Živkov objašnjava time da se turbulencije na tržištu ublažavaju većim povezivanjem i otvaranjem novih tržišta.

Poslovanje holandskih preduzetnika u sektoru poljoprivrede i agrobiznisa farmerima na Tari je predstavio ateše za poljoprivredu Maarten Wegen iz Ambasade Kraljevine Holandije. Kraljevina Holandija spada među najveće poljoprivredne proizvođače u Evropi. Pri tome ostvaruje godišnji trgovinski suficit poljoprivrednim proizvodima oko 29 milijardi evra. Ostvarivanje ovako visokog suficita ne postiže se samo zahvaljujući intenzivnoj proizvodnji, već kao ključ uspeha gospodin Maarten Wegen navodi dodatu vrednost proizvoda. Neretko se dešava da Holandija uvozi neki poljoprivredni proizvod nakon čega mu obezbedi dodatu vrednost preradom, a potom ga kao takav izvozi. Ovakvom ekonomskom politikom Holandija je zauzela drugo mesto u svetu kao izvoznik. Iako podaci o ostvarenom suficitu u poljoprivredi izgledaju optimistično i holandska preduzeća koja se bave poljoprivredom vode neprestano bitku za opstanak, a često se i gase. Naime 2000. godine u Holandiji je poslovalo oko 97.000 firmi čija je osnovna delatnost poljoprivreda. 14 godina kasnije broj ovih preduzeća se sveo na 65.000 što znači da je broj ovih firmi smanjen za 33 odsto. Od presudnog značaja za opstanak poljoprivrednih firmi Maarten Wegen navodi konkurentnost i samoodrživost u proizvodnji, uz neprestano ulaganje u znanje, opremu, kao i transfer tehnologija.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Bogaroški predstavio je učesnicima Seminara program mera za podršku poljoprivrednicima koji se realizuje preko Razvojnog fonda, Fonda za razvoj poljoprivrede i Garancijskog fonda AP Vojvodine.

U susret apliciranjima za sredstva IPARD fonda za razvoj poljoprivede i ruralnog razvoja koje su najavljene za treći kvartal 2016. godine Dragan Mirković iz Uprave za agrarna plaćanja Ministartva poljoprivrede i zaštite životne sredine predstavio je sadržaj prijavnih formulara i dodatnih dokumenata koje aplikanti treba da predaju prilikom konkurisanja za IPARD sredstva.

I ove godine na Zimskom seminaru farmera nisu izostale teme posvećene unapređenju biljne proizvodnje. Između ostalog, dat je prikaz stabilnosti zemljišnih agregata u različitim sistemima obrade zemljišta, aktuelnosti o gajenju pšenice, praktična upotreba “grinsiker” senzora u funkciji povećanja prinosa. Govorilo se i o preciznoj poljoprivredi i elektronskoj knjizi polja. Nisu izostale ni teme o zaštiti bilja i njenom pravilnom sprovođenju, kao i stočarstvu. Značajan deo seminara bio je posvećen temama u oblasti poljoprivredne tehnike gde je dominirao prikaz najnovijih tehničkih rešenja sa sajma Agritechnica 2015. u Hanoveru, a dat je i omaž poljoprivrednoj tehnici, kao i pregled trenda razvoja mehanizacije.

Osim predavanja, značajna su iskustva iz prakse koja su farmeri međusobno razmenili u trenucima šetnje Tarom.

SPIT – NACIONALNA MANIFESTACIJA

(II deo)

 

Klub 100P plus organizovao je 17. jula 2014. Godine X jubilarni SPIT (Sabor poljoprivrede, industrije i trgovine) na porodičnom gazdinstvu Vojislava Maleševa, inače predsednika Kluba. Predstavljeno je, što stacionarno, što u radu, 100 mašina. Manifestaciju je propratilo oko 500 poljoprivrednika. Uzimajući u obzir broj predstavljenih mašina i veliku posetu poljoprivrednika, SPIT je svoj jubilej proslavio slavno. Ono što posebno ističe SPIT je prikaz mašina u radu, dok su one na sajamskim priredbama stacionarne, na betonu.

 

Firme i eksponati/štandovi na X jubilarnom SPIT-u u Kaću

 

a)     Firme sa mašinama

1. AGROGLOBE d.o.o. Narodnog fronta 23, Novi Sad                                        5/0/0
2. MILUROVIĆ KOMERC d.o.o. Beogradska 32, Ugrinovci                              5/3/0
3. MASFERG AGRO mehanizacija d.o.o. Futoški put 10, Novi Sad                 1/1/0
4. YU-DNI d.o.o. Branimira Ćosića 33, Novi Sad                                                 1/1/0
5. ALMEX d.o.o. Jabučki put bb, Pančevo                                                            0/6/1
6. AGROTECH PMD d.o.o. Topolski put 2, Trešnjevac                                  16/7/0
7. TITAN MACHINERY d.o.o. Rumenački put 119 V, Novi Sad                     3/10/1
8. TOPAGRAR 021 d.o.o. Bul. oslobođenja 82, Novi Sad                                2/1/0
9. PREMIER AS d.o.o. Petra Lubarde 7, Novi Sad                                            1/0/0
10. RES TRADE INTERNATIONAL d.o.o. Bul. V. Stepe 22, Novi Sad          8/6/0
11. AGRO CESLA d.o.o. Rumenački put 5, Rumenka                                        0/3/1
12. AGRIA d.o.o. Baranjska 23, Subotica                                                             1/0/0
13. INTER AGRAR SRB d.o.o. Međunarodni put 165, Čenej                           4/8/1
14. LIVONA d.o.o. dr Ivana Ribara 173, Novi Beograd                                     0/2/0

Ukupno 100 mašina/eksponata: ..………………………………………………..………..44/52/4

 

Napomena za 0/0/0

Prvi broj označava broj mašina stacionarno, drugi – broj mašina prikazanih u radu, a treći broj žitni kombajna u radu.

 

 

 

 

b)     Firme sa štandovima

Na SPIT-u su učestvovale i firme koje su imale samo svoje štandove:

1. PROCREDIT BANK, Milutina Milankovića 17, Novi Beograd
2. BIOIZVOR B d.o.o. Bitoljska 19, Čačak
3. BIOFOR SYSTEM d.o.o. Batajnički drum 23, Zemun
4. ELIXIR AGRAR d.o.o. Hajduk Veljkova 1, Šabac

 

Žitni kombajni u radu

 

Ove godine, po prvi put, u radu su prikazani i žitni kombajni na dve pšenične parcele:

1. Inter Agrar SRB, Novi Sad – žitni kombajn Fendt 6335 C
2. Agrocesla, Novi Sad – žitni kombajn Laverda M 410
3. Almex, Pančevo – žitni kombajn Claas Lexion 650
4. Titan machinery, Novi Sad – žitni kombajn Case IH Axial Flow 9230

 

 

 

Takmičenje u bacanju akumulatora s ramena i prenošenju džakova mineralnog đubriva

 

a)     Prenošenju džakova mineralnog đubriva

Za prvo osvojeno mesto takmičar dobija akumulator i majicu Kluba koju dobijaju i takmičari koji su zauzeli drugo i treće mesto

 

 

 

b)     Prenošenju džakova mineralnog đubriva

Za prvo mesto takmičar dobija mineralno đubrivo u masi od  200  kg, za drugo mesto 150 kg i za treće mesto 100  kg

 

Veselin Lazić

 

 

 

 

 

 

 

SPIT – NACIONALNA MANIFESTACIJA

 

Klub 100P plus organizovao je 17. jula 2014. godine X jubilarni SPIT (Sabor poljoprivrede, industrije i trgovine) na porodičnom gazdinstvu Vojislava Maleševa, inače predsednika Kluba. Predstavljeno je, što stacionarno, što u radu, 100 mašina. Manifestaciju je propratilo oko 500 poljoprivrednika. Uzimajući u obzir broj predstavljenih mašina i veliku posetu poljoprivrednika, SPIT je svoj jubilej proslavio slavno. Ono što posebno ističe SPIT je prikaz mašina u radu, dok su one na sajamskim priredbama stacionarne, na betonu.

 

 

Izložene mašine na SPIT-u čine sam vrh onoga što se prodaje u Srbiji

 

Ispred Kluba 100P plus prisutne i zvanice pozdravio je predsednik Vojislav Malešev:

–       Poštovane dame i gospodo, dragi prijatelji, dragi seljaci, dozvolite da vas u ime Kluba 100P plus i u svoje lično ime pozdravim i da vam se zahvalim što ste došli u ovako velikom broju. Posebno mi je zadovoljstvo da pozdravim pomoćnika Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, gospodina Kolak Stipu i državnog sekretara u republičkom Ministarstvu poljoprivrede, gospodina Željka Radoševića, naše osvedočene prijatelje, ljude koji se odazivaju na sve naše pozive i na sve naše manifestacije.

–       Takođe želim da se zahvalim svim izlagačima, odnosno, dilerima mehanizacije koji su dovezli svoju mehanizaciju, tako da ovde možete da vidite šta to oni prodaju i kako te mašine rade. Što se tiče mehanizacije, mogu slobodno da kažem da su ovde mašine koje čine sam vrh onoga što se prodaje u Srbiji.

–       Moram da kažem da ste vi koji ste došli na današnji, jubilarni SPIT, pravi predstavnici poljoprivrede, da ste vi vrh poljoprivrede u Srbiji.

 

 

Kreditne linije sa povoljnim kamatama od 2-4%

 

Pomoćnik sekretara za poljoprivredu Vlade APV Stipe Kolak

–       Poštovani domaćine, uvaženi gosti, dame i gospodo poljoprivredni proizvođači, čast mi je da vas pozdravim u ime Pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i u svoje lično ime. Veoma sam počastvovan što sam ovde, na ovom 10. jubilarnom SPIT-u. Okupili ste se u jako velikom broju i ovo je prilika da vidite šta je novo na tržištu poljoprivredne mehanizacije i najsavremenije tehnologije. Nadam se da ovo nije poslednji SPIT, s obzirom da znam da je udruženje Klub 100P plus veoma aktivno. Sa Pokrajinskim sekretarijatom Klub ima odličnu saradnju. Želja nam je da pomognemo Klubu i članovima kako bi vas okupili u što većem broju.

–       Sekretarijat ima svoj fond za razvoj poljoprivrede koji ima kreditne linije sa dosta povoljnim kamatama od 2-4%.

–       Zakonski, naš Sekretarijat ima pravo da daje određene subvencije i stalno raspisujemo konkurse. Najaktuelniji konkursi trenutno se odnose na sisteme za navodnjavanje (270 miliona dinara); za male prerađivačke kapacitete; za protivgradne mreže (od 0,5 do 10 ha – po hektaru dodeljujemo 800.000 dinara); za biljnu proizvodnju u zaštićenom prostoru. Svi ovi konkursi idu od 30 do 60% povraćaja sredstava.

–       Zahvaljujem vam se i nadam se da ćemo se videti i iduće godine, i narednih godina, i da ćemo i dalje uspešno sarađivati.

 

 

 

Savremeni razvoj poljoprivredne proizvodnje ne može se zamisliti bez savremene mehanizacije

 

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Željko Radošević

–       Poštovani poljoprivrednici, uvaženi gosti i učesnici manifestacije, dragi izlagači, poštovani domaćine, pripala mi je velika čast i zadovoljstvo da sam na ovoj 10. jubilarnoj manifestaciji koji vaš Klub sa uspehom organizuje, u prilici da vas u ime Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine pozdravim. Ono što sam, dolazeći na SPIT, video je jedna zaista lepa i impresivna slika. Za nas kojima je poljoprivreda u srcu, ovo je jedan izuzetan događaj i slobodan sam da procenim da je, kada je poljprivredna mehanizacija u pitanju, posle Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, ovo sigurno najznačajnija manifestacija i mislim da treba da ponese predznak nacionalne manifestacije. Ono što je razlika u odnosu na Novosadski sajam jeste činjenica da ćemo biti u prilici da ovde zajedno pogledamo i najsavremenije mašine u radu.

 

 

 

–       Savremeni razvoj poljoprivredne proizvodnje ne može se zamisliti bez savremene mehanizacije. Svi vi koji ste ovde prisutni, sigurno imate dobru i pouzdanu mehanizaciju, ali je činjenica da svi mi želimo da ta mehanizacija bude bolja, da obnovimo naše mašinske parkove i da kroz nabavku nove mehanizacije direktno utičemo i na profit na našim poljoprivrednim gazdinstvima.

–       U Ministarstvu poljoprivrede nemamo dilemu da poljoprivreda u Srbiji predstavlja sigorno najvažniju privrednu granu, najperspektivniju privrednu granu, ali granu koja mora da zasluži i dobije jaču podršku. Ono što ćemo u narednom periodu učiniti je da ćemo kroz naše mere podsticaja i kroz pogodne kreditne linije učiniti da naši poljoprivredni proizvođači podignu nivo konkurentnosti i postanu spremniji za utakmicu koja ih čeka sa njihovim kolegama iz Evropske unije. To je veliki zadatak za nas, i veliki izazov, ali svakako u sadejstvu sa Pokrajinskim sekretarijatom i u saradnji sa udruženjima koja postoje na teritoriji Republike Srbije, siguran sam da taj zadatak možemo zajedno da ispunimo.

 

 

 

–       Ova 2014. godina, ostaće zabeležena u istoriji Srbije i zbog ovih katastrofalnih poplava koje su napravile ogromnu štetu. Koristim ovu priliku da se zahvalim gospodinu Maleševu i Klubu 100P plus što su i na ovoj manifestaciji uputili apel učesnicima da pruže podršku ugroženima od poplava u Srbiji. Pretrpeli smo velike štete, ali sam siguran da možemo te štete sanirati. Neće to biti moguće ostvariti u jednoj godini, ali ćemo zaista pružiti maksimum da što je moguće brže nadoknadimo štetu i praktično saniramo posledice ove katastrofe. U ovoj teškoj i, u ekonomskom smislu, izazovnoj godini Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je do ovog trenutka na račune naših poljoprivrednika po raznim osnovama uplatilo 15,6 milijardi dinara. Mislim da ste svi vi koji ste ovde prisutni imali prilike da koristite i dobijete sredstva iz agrarnog budžeta. Ono što vam mogu obećati je da ćemo se i u narednom periodu potruditi da naše obaveze prema poljoprivrednicima što je moguće efikasnije servisiramo.

 

 

–       Ono što želim sa ovog mesta da poručim, a što je rezultat našeg zajedničkog sastanka u Ministarstvu poljoprivrede, je da ćemo u kreiranju mera agrarne politike u sledećoj godini na jedan aktivniji način uključiti i predstavnike Kluba 100P plus, i predstavnike drugih udruženja poljoprivrednika, kako bismo zajedno mogli da nosimo teret rukovođenja jednog od ekonomski najvažnijih ministarstava naše zemlje.

–       Svima vama želim rodnu, berićetnu godinu, dobro zdravlje vašim porodicama, današnjim izlagačima uspeh, a istovremeno sa velikim zadovoljstvom koristim priliku da otvorim 10. jubilarni SPIT.

Veselin Lazić

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SADRŽAJNO  I  POUČNO

 

Klub 100P plus je, u organizaciji TA Caravan iz Zrenjanina, organizovao posetu Južnom Tirolu, regionu koji u svetskim razmerama vrhunski u voćarstvu – stvaranju novih sorti, proizvodnji sadnica i jabuka. Pored posete voćnjacima, poljoprivrednici su imali mogućnost da se upoznaju sa agroturizmom, proizvodnim programom fabrika poljoprivrednih mašina i poznatim turističkim destinacijama. Pri povratku u zemlju, utisci putnika o ekskurziji još su sveži, ali nepatvoreni.

 

 

Kazivanja o stručnoj ekskurziji

 

Đorđe Đorđević, Beograd:

–        Bavim se poljoprivredom. Obrađujem 200 ha. Uglavnom je to zemljište koje je vodozaštitna zona Beograda. Sejem uljanu repicu, kukuruz, pšenicu i suncokret. Sejem i nešto malo ovsa, pošto je u blizini Beogradski hipodrom.

–        Prvi put sam na ovakvom putovanju i bilo mi je baš prijatno i drago što sam učestvovao. Zadovoljan sam i smatram da bi trebalo mnogo češće organizovati ovakve ekskurzije. Veoma mi je drago da vidim puno mladih ljudi koji su na ovoj ekskurziji. Jako je bitno da mladi ljudi idu u inostranstvo i vide kako se radi, i kako se živi, i da vide kako se proizvode mašine koje koristimo.

–        Ono što me je impresioniralo su te porodične fabrike i ta njihova iskustva bi trebalo preneti u Srbiju. Taj koncept da deca nastavljaju porodični posao i da svako radi svoj deo posla, je veoma plodotvoran.

–        Putovanje je divno organizovano i vrlo rado bih išao ponovo.

 

Miodrag Radić, Bavanište:

–        Cela porodica se bavi poljoprivredom – ratarstvo, živinarstvo, voćarstvo. Brat gaji kajsije na jednom jutru, ima dva jutra lešnika i dva jutra trešanja – novi zasad. Radimo oko 200 ha. Na putovanje smo pošli na preporuku ProCredit banke. Program mi je bio veoma interesantan jer intenzivno razmišljamo i o zasadima jabuka. Imali smo priliku iz prve ruke da saznamo kako se to radi, a i sama priča sa ljudima iz grupe i razmena iskustava su vrlo značajni.

–        Interesovalo me je, takođe, i navodnjavanje. Kada stignemo kući i sumiramo utiske, započećemo sa planovima za navodnjavanje naših parcela.

–        Ovo iskustvo je vrlo dragoceno, upoznao sam nove ljude, čuo razna iskustva i sve to može da nam koristi u nekim daljim planovima.

 

Miroslav Stojković, Ivanjica:

–        Radim u Jasku u firmi Vlabons group. Vodim poslove u hladnjači. Godišnje putujem jednom do dva puta i moram da kažem da je ovo putovanje odlično organizovano. Sve što je bilo predviđeno programom obišli smo. Grupa je vrlo raznolika, ali odlična.

 

Mihailo Prodanović, selo Vladnava – Topola, Oplenac:

–        Zadovoljan sam ovim putovanjem. Proizvođač sam voća, prvenstveno jabuke. Imam 25 hektara pod jabukama: greni smith, zlatni i crveni delišes, ajdared. Cela površina je pod sistemom za navodnjavanje. Protivgradne mreže postavljamo na novim zasadima. Nije isplativo na starim zasadima stavljati protivgradne mreže.

–        Ekskurzija je odlično organizovana i radujem se sledećem putovanju.

 

Nemanja Petrović, Senta:

–        Oduvek sam želeo da idem na ovakvo putovanje. Oduševljen sam. Bilo je vrlo sadržajno i poučno. Bavimo se ratarstvom i stočarstvom pretežno, ali razmišljamo da proširimo proizvodnju i da investiramo, ili u voćarstvo, ili navodnjavanje. Ova ekskurzija je pun pogodak i u pravo vreme se odigrala.

 

Cindel Antal, Bajmok:

–        Prvo želim da pohvalim organizatore, počev od profesora Lazića, Voje Maleševa, pa do Vlade Dašića. Puno stvari smo videli, a naročito mi je bilo interesantno da vidim proizvodnju sadnica i njihove voćnjake. Zalivni sistemi su veoma dobro prikazani, a naročito mi se dopalo i razmišljam da uradim to podzemno, subirigaciono navodnjavanje.

–        Dobro je organizovana i poseta fabrikama, jer nemamo baš priliku da vidimo kako se proizvode te mašine koje mi svakodnevno koristimo.

–        Zadovoljan sam i kombinacijom stručnog i turističkog na ovom putovanju. Sponzori su se veoma dobro pokazali.

 

Svetislav Plavšić, Pačir:

–        Izuzetno sam zadovoljan, mislim da je sve bilo na visini. Često putujem sa Klubom i dopada mi se kompletna organizacija i program.

–        Verovatno ćemo se i dalje družiti i putovati.

 

Dragica Đurišić, Sombor:

–        Ekskurzija je bila veoma sadržajna. Videli smo i mnogo toga vezanog za našu struku, a i turistički deo je obuhvaćen. Venecija je na mene ostavila najlepši utisak. Smeštaj i hrana, sve je bilo odlično.

 

Žarko Kobilarov, Zmajevo:

–        Ekskurzija je imala edukativni i turistički deo. Oba cilja su ostvarena. U turističkom delu, grupa je videla znamenitosti Verone, Treviza, Bolcana i Venecije. U edukativnom delu je akcenat bio na voćarstvu. Videli smo kako se to radi u najsavremenijim voćnjacima u Južnom Tirolu sa gustom sadnjom, i obišli smo fabrike mehanizacije: sejalice, mašine za međurednu obradu, rasipače mineralnih đubriva, prskalice i bili smo na poljima gde su primenjene najnovije tehnologije u sistemu navodnjavanja – sistem kap po kap i sistem položenih cevi u zemlju.

–        Mislim da je ekskurzija u potpunosti uspela.

 

Vlado Dašić:

–        Nosioci grupe su bili članovi Kluba, što je vrlo važno i što je osnova za realizaciju programa. Zahvaljujući sponzorima i dogovoru sa njima, bilo je nekoliko ljudi koji nisu članovi Kluba, ali su posle ovog puta zainteresovani da se učlane u Klub. Nama je bitno da, uz pomoć sponzora, što više snizimo cenu za članove Kluba, a naravno da i sponzori imaju pravo da povedu neke nove ljude.

–        Prevoz je bio dobar, hoteli sasvim korektni, grupa je zadovoljna smeštajem. Ove godine smo imali možda i preteranu ponudu sa hranom jer smo imali obezbeđene sve obroke. Moram da pohvalim sponzore za obezbeđene ručkove koji su bili stvarno domaćinski.

–        Turistički deo je odrađen sasvim korektno. Obišli smo sa vodičem sva mesta.

–        Gospodin Dušan Đorđević je vrlo profesionalno odradio svoj deo posla i organizovao posete rasadniku voća i voćnjacima.

–        Jednom rečju, jedan kompleksan šestodnevni aranžman sa stručnim i turističkim delom, koji je, po mom utisku, odrađen veoma dobro, a po utisku gostiju, odrađen je profesionalno i veoma je veliko zadovoljstvo i oduševljenje ljudi koji nisu članovi Kluba i koji prvi put putuju sa nama.

–        U planu je program za Sajam u Bolonji. Kostur programa je napravljen. Ostalo je da utvrdimo detalje.

Darinka Bolta

 

Turizam i agroturizam

 

TURISTIČKI BISERI SEVERNE ITALIJE

 

Klub 100P plus okuplja poljoprivrednike svih profila, a jedan od svojih ciljeva – edukaciju – ostvaruje i putem organizovanja stručnih ekskurzija u inostranstvo. Ovog puta destinacija je bila Italija – Južni Tirol. Turistički deo organizacije puta poveren je TA Caravan iz Zrenjanina i Vladi Dašiću, koji već dugi niz godina uspešno sarađuje sa Klubom.

I ovog puta Klub je obezbedio sponzore – Res trade international iz Novog Sada, ProCredit banka, DDOR Novi Sad, koji su omogućili posetu fabrikama poljoprivredne mehanizacije i RTI solutions iz Beograda koji se pobrinuo za posetu rasadnicima i voćnjacima kooperative Griba u Južnom Tirolu.

Pored stručnog dela programa, odvojili smo vreme i za turističko razgledanje bisera Severne Italije, uz bogatu i iscrpnu prezentaciju vodiča Nemanje Vučića, zaljubljenika u Italiju i njenu bogatu istoriju.

 

Treviso u regiji Veneto

 

Treviso je atraktivan gradić koji se nalazi u severo-istočnoj italijanskoj regiji Veneto, veoma blizu daleko poznatije Venecije. Grad je okružen zidinama, a šetajući centrom, još uvek se mogu zapaziti ostaci fresaka koje su nekada krasile fasade kuća.

Reka Sile protiče južno od centra, a kanali presecaju gradić i daju idiličnu sliku mirnog naselja bogatog zelenilom.

 

 

Za razliku od Venecije, Treviso ne vrvi od turista i ne zavisi od turizma, već predstavlja oazu mira i poslovnih mogućnosti. Kompanija Benetton je osnovana u Trevisu.

 

Bolcano – glavni grad provincije Alto Adige

 

Bolcano odiše Austro-ugarskom arhitekturom, ali i mladalačkom energijom i obiljem zelenila. Divne planine uokviruju gradsko područje. Uslovi života  su jedni od najviših u Italiji. Iako u ovoj provinciji 95% stanovništva govori nemački, Bolcano je izuzetak i većina stanovnika govori italijanski, kao posledica Musolinijevog brutalnog programa italijanizacije iz 1920. godine.

 

 

Bolcano je sedište Slobodnog univerziteta gde se predavanja i seminari održavaju na engleskom, nemačkom i italijanskom jeziku.

 

 

Verona – kosmopolitska raskrsnica, pod zaštitom UNESCO-a

 

Od 3. veka pre nove ere, Verona je rimski trgovački centar sa drevnim kapijama, forumom (Piazza delle Erbe) i velikom rimskom arenom. U srednjem veku grad je doživeo procvat pod vladavinom familije Skaliđeri (Scaligeri) koja je bila i veliki pokrovitelj umetnosti.

 

 

Šekspir je s razlogom radnju svoje drame Romeo i Julija smestio upravo u Veronu: drama, romansa i porodične zavade su obeležje ovog grada vekovima.

Danas je Veona kosmopolitska raskrsnica, pod zaštitom UNESCO-a. Velika rimska arena je, između ostalog, leti domaćin najvećim imenima operske umetnosti.

 

 

Venecija – arhitektonsko remek-delo

 

Venecijanska laguna prostire se na preko 118 malih ostrva, a u 10. veku Venecija je postala glavna pomorska sila. Ceo grad je izuzetno arhitektonsko remek-delo u kojem čak i najmanja zgrada sadrži radove nekih od najvećih svetskih umetnika, kao što su Ticijan, Tintoreto i drugi. Svaki kutak, spomenik, crkva ili muzej sadrži deo istorije, ima svoju priču, tradiciju.

 

 

Grand kanal, Giudecca kanal i kanal Svetog Marka, zajedno sa mrežom malih kanala, čine arterije ovog prelepog grada na vodi, uz neizbežne gondole i nadaleko čuvene gondolijere.

 

 

 

 

 

Slovenija

EU NAM JE DONEO DOSTA DOBROG

 

U okviru predavanja na X jubilarnom zimskom seminaru farmera (26.01-01.02.2014) na Tari, učestvovalo je i poljoprivredno gazdinstvo Cigut iz Slovenije koje su predstavili Marija Cigut i sin Štefan. Gazdinstvo se bavi stočarskom i ratarskom proizvodnjom.

 

 

–       Bili ste gosti ovde na našem seminaru 2010. godine. Šta se od onda promenilo u Vašem gazdinstvu?

Povećali smo našu farmu sa 600 na 800 grla, bikova. Konkurisali smo za sredstva za podizanje klanice. Godine 2011. dobili smo negativan odgovor. Nije baš tako lako dobiti sredstva iz evropskih fondova. 2012. smo ponovo konkurisali i ponovo bili odbijeni. Razlozi za odbijanje su bili proceduralne prirode. Naime, bio nam je potreban dvogodišnji bilans poslovanja, a naše gazdinstvo je u ovom obliku bilo tek registrovano, tako da nismo ispunili taj uslov. Izvozimo naše proizvode u Austriju i Italiju, imamo jako kvalitetno meso. Više od pola bikova su označeni E klasom. Za takav kvalitet imamo vrlo pristupačne cene. Konačno smo, pre par dana dobili pozitivan odgovor na trećem konkursu za sredstva. Svake godine su sredstva manja, a i kriterijumi su drukčiji. Potrebno je da banka da garanciju za ovu investiciju. Uslovljeni smo da investiciju završimo u toku ove godine i da dobijemo upotrebnu dozvolu. To će biti malo teže izvesti, ali nadam se da ćemo uspeti. Ako ove godine ne završimo izgradnju, dve godine nemamo prava da konkurišemo za sredstva.

 

–       Bespovratna sredstva su sada 30-35%? Znači, moraćete uzeti i kredit. Kolika je kamata i na koji rok ćete uzeti kredit?

Za ovu investiciju uzimaćemo kredit kao firma. Poljoprivrednici imaju kamatu 2-3% plus EURIBOR. Firme imaju nešto višu kamatnu stopu, 5-6%. Planiramo da uzmemo kredit na deset godina.

 

–       Koji će biti kapacitet klanice?

Planiramo liniju za 1.000 komada velikih bikova. Imamo 800 svojih bikova na farmi, a ostatak ćemo uzimati sa strane jer u okolini naše farme nema klanice.

 

–       Da li se u Sloveniji farmeri sa manjim brojem grla udružuju po nekom osnovu?

Ima udruženja proizvođača mleka, ali nema udruženja odgajivača junadi. Onih proizvođača koji su imali samo dva-tri grla, više nema. Ovi ostali mogu da opstanu na tržištu i samostalno.

 

–       Gde nabavljate telad?

Telad nabavljamo iz Češke i Francuske. Na našoj farmi je prirast oko 1,5 kg. Gajimo isključivo mesnate rase. Imamo šarole, limuzin rase.

 

–       Sin Štefan završilo je poljoprivredni fakultet. Da li mislite da poljoprivrednom proizvodnjom može da se bavi neko ko nema bar srednju poljoprivrednu školu završenu?

Teško da može. Ima jako mnogo papirologije danas u našoj delatnosti. Mora se imati završena bar srednja škola. Ulazak u EU nam je doneo dosta dobrog. Zanovili smo mehanizaciju. Ali Evropa nam je donela i niz novih propisa koje moramo da poštujemo.

 

–       Štefane, radite zajedno sa roditeljima na farmi. Šta biste unapredili u poslovanju?

Obrađujemo oko 350 ha na oko 340 različitih parcela i na taj način obezbeđujemo hranu za naša grla. Ono što je važno je da je proizvodna cena te hrane konkurentna. Kvalitet hrane je dobar, a cena optimalno niska. Bilo bi lakše da su parcele povezane.

 

–       Koja je cena žive vage bikova u Sloveniji trenutno?

Trenutno izvozimo meso u Austriju i postižemo cenu od 4 eura/kg. Kilogram žive vage je 2,5 eura. Uvozimo telad od 300 do 350 kg i cena je oko 1.000 eura. Tovimo ih do 750-800 kg.

 

–       Koje kulture gajite?

Gajimo pšenicu, kukuruz, uljanu repicu, suncokret. Šećernu repu više ne gajimo. Njive đubrimo stajskim đubrivom i veštačkim đubrivom. Kontrole su česte i stroge.

 

–       Kakve subvencije imate?

Osnovna subvencija je oko 300 eura po hektaru. Ako imate više od 100 ha, onda se subvencija umanjuje za 50%. Pripremaju se nove uredbe za period 2014.-2020. i govori se da će biti promena u načinu subvencionisanja.

Veselin Lazić

 

 

X ZIMSKI SEMINAR FARMERA

 

Klub 100P plus osnovan je 23.10.2003. godine u Novom Sadu, na Poljoprivrednom fakultetu. Klub, 2005. godine, počinje sa organizovanjem zimskih seminara farmera. Prvi Zimski trodnevni seminar poljoprivrednika je održan u hotelu «Plana» kod Velike Plane, od 10. do 12. februara 2005. godine. X jubilarni seminar održan je od 26. januara do 01. februara 2014. godine na Tari, u hotelu “Omorika“. Na prvom savetovanju je bilo oko 70 poljoprivrednika, a na desetom oko 350, što upečatljivo govori o svrsishodnosti održavanja i ugledu seminara među farmerima, državnim institucijama i firmama.

 

 

Izlagači i teme na seminaru

 

Posebno je vredno istaći teme izlaganja stručnjaka i profesora na X zimskom seminaru farmera:

1. Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede:
2. Aktuelna agrarna politika
3. Žarko Galetin, direktor Novosadske berze:
4. Trendovi na berzi žitarica
5. Dr Branko Marinković, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu:
6. Klimatske promene i njihov uticaj na prinos kukuruza u Vojvodini i Srbiji
7. Marija i Štefan Cigut, porodično gazdinstvo Cigut iz Slovenije koje se bavi stočarskom i ratarskom proizvodnjom:
8. Sadašnjost i budućnost porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.
9. Draško Danilović vlasnik svinjarske fartme iz Kuzmina:
10. Aktuelnosti iz svinjarske proizvodnje
11. Dr Branko Marinković, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu:
12. Rezerve fosfora i kalijuma u zemljištu
13. Boban Milinković, glavni policijski inspektor u Upravi saobraćajne policije:
14. Učešće poljoprivredne mehanizacije u javnom saobraćaju
15. Nikola Škrbić, savetnik u PSS institut „Tamiš“, Pančevo:
16. Razbijanje plužnog đona
17. Fabrike šećera Senta, Sunoko i Crvenka:
18. Uslovi proizvodnje šećerne repe u 2014. godini
19. Dr Goran Malidža, Institut za ratarstvo i povrtarstvo:
20. Rezistentnost korova prema herbicidima
21. Dr Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu:
22. Savremena proizvodnja povrća
23. Dr Dragan Vajgand:
24. Toploljubivi moljci u povrću
25. Florian Farkaš:
26. Očekivane mere u zaštiti ozimog ječma, pšenice u uljane repice
27. Jasna Baletić, koordinator kontrole i Zorka Mitić, koordinator naplate u poreskoj upravi u Novom Sadu:
28. Poljoprivrednici u poreskom sistemu
29. Nikola Škrbić, savetnik u PSS institut „Tamiš“, Pančevo:
30. Noviteti na sajmu Agritechnika 2013. u Hanoveru
31. Dr Milan Martinov, FTN, Novi Sad:
32. Obrada zemljišta i setva – večita tema
33. Marko Giolub, FTN, Novi Sad:
34. Kukuruzovina kao sirovina i energent – kako je ubirati
35. Dr Dušan Velisavljev:
36. Israna poljoprivrednog stanovništva – nekada i sada
37. Slobodan Teofanov, pomoćnik sekretara za poljoprivredu:
38. Kreditirnje poljoprivrede

 

Časopis AR

 

Povodom X seminara izdat je stručni časopis Agronomska revija (AR), broj 1-2/2014. čiji je obim: 74 strane. Objavljeni radovi u časopisu saopšteni su na seminaru. Glavni i odgovorni urednik časopisa je dr Veselin Lazić, a urednik dr Milan Matinov.

U svakom broju časopisa objavljuje se kolumna „Upitanost strašila“, koja predstavlja kritički osvrt na negativne pojave u agraru.

 

Anketni list

 

Svake godine, na svečanoj večeri, sprovodi se anketa i „pajserijada“ – duhoviti odgovori na aktuelna pitanja iz agrara:

 

a. Ocene učesnika seminara o ugodnostima u hotelima na Tari i časopisu AR

 

b. Pajserijada

Najduhovitiji odgovori na postavljena pitanja:

1. Šta biste rekli o subvencijama u poljoprivredi?

 

Subvencije nas morališu,

uzdižu, podižu,

kada mi legnu na račun,

svi zamnom uzdišu.

 

Kada njih nema, život mi je tužan,

jer bez njih ljudi „ja sam uvek dužan“.

Subvencije moje glavna ste mi tema,

jer kad vas nema, moja njiva drema!

 

2.Šta mislite o genetski modifikovanoj soji i sojinoj sačmi?

 

Sojo naša ti si naše zlato

i modifikovanu, veleću te zato.

Kad postigneš cenu okruglu i tačnu (105+)

pretvaram te u sojinu sačmu.

Ti si glavna tema bila i na Tari,

zato dobru cenu ti i dalje pravi!

 

Najduhovitije odgovore – i na jedno i drugo pitanje napisao je Ninoslav Jokanović iz Srbobrana. Kao nagradu dobio je dva poduža pajsera.

Žiri za ocenjivanje duhovih odgovora radio je u sastavu: Pavle Nenadović, predsednik, Dragica Đurišić i Žarko Kobilarov

V. Lazić