KOMASACIJA POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA

 Pravni okvir i svrha sprovođenja postupka komasacije zemljišta

Komasacija poljoprivrednog zemljišta predstavlja jedan kompleksan pravno, administrativno, geodetsko-tehnički postupak uređenja poljoprivrednog zemljišta kojim se, primenom različitih mera, primarno vrši ukrupnjavanje poljoprivrednih parcela. Cilj je ekonomičnije iskorišćavanje parcela radi povećanja produktivnosti poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja, a sve u interesu države, a time i njenih građana. Ovaj postupak bi zbog toga morao u osnovi da počiva na načelu pravičnosti, jer uspeh, odnosno neuspeh sprovođenja komasacije na kraju najobjektivnije ceni poljoprivrednik koji direktno oseća posledice opisanog postupka.

Postupak komasacije regulisan je Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, dok su sadržina i postupak donošenja programa komasacije detaljnije regulisani podzakonskim aktom – Pravilnikom o sadržini, postupku izrade i donošenja programa komasacije. Realnost i višegodišnji problemi sa kojima se susreću građani u postupku komasacije nas upozoravaju na činjenicu da navedeni Zakon nedovoljno sistematično uređuje ovu materiju. To u praksi često dovodi do praktičnih problema pri sprovođenju komasacije zemljišta. Postoji realna potreba da država (napokon) donese jedan nov, poseban, moderan i efikasan Zakon koji bi sistematično i detaljno uredio ovaj postupak “ab ovo usque ad mala” – od početka do kraja, koristeći se prednostima digitalizovane tehnologije modernog doba.

U  skladu sa navedenim Zakonom, komasacija zemljišta se sprovodi u različitim situacijama, kada se zbog usitnjenosti i nepravilnog oblika parcela poljoprivredno zemljište ne može racionalno koristiti, u situaciji izgradnje sistema za odvodnjavanje ili navodnjavanje, u situaciji izgradnje mreže poljskih puteva i u drugim zakonom predviđenim situacijama.

Komasacija se sprovodi inicijacijom od strane države, tačnije nadležnog ministarstva, jedinice lokalne samouprave ili lica sa pravnim interesom, tj. lica koje je titular određenog prava na predmetnom zemljištu. Odluku o sprovođenju komasacije donosi skupština jedinice lokalne samouprave na osnovu programa komasacije. Komisija za komasaciju sprovodi sam postupak komasacije i vrši niz povezanih aktivnosti.

Predmet i učesnici postupka komasacije zemljišta

Lokalna samouprava preko svojih organa aktivno učestvuje u sprovođenju postupka komasacije zemljišta. U tom smislu skupština jedinice lokalne samouprave određuje teritoriju katastarske opštine ili delove katastarskih opština koji se uređuju komasacijom, donosi program komasacije, odluku o sprovođenju komasacije, te obrazuje Komisiju za komasaciju. Komisija dalje obrazuje podkomisije za sprovođenje pojedinih aktivnosti u vezi sa komasacijom, sarađuje sa nadležnim organima za geodetske poslove, javnim preduzećima, odborom učesnika komasacije, nosiocima izrade programa komasacije. Komisija za komasaciju sprovodi i postupak komasacione procene vrednosti zemljišta, te vrši raspodelu komasacione mase, itd.

Predmet komasacije su sva zemljišta u komasacionom području, kao i uređaji na tim zemljištima. Ako se pri formiranju komasacione mase katastarski podaci o pravu svojine ili drugim stvarnim pravima, položaju i drugim podacima na nepokretnostima ne podudaraju sa utvrđenim faktičkim stanjem (koje je utvrdila Komisija za komasaciju u upravnom postupku), relevantni podaci o nepokretnostima koje su predmet komasacije će se utvrditi na osnovu faktičkog stanja. Dakle, komasaciona masa se sastavlja na osnovu faktičkog stanja koje utvrđuje Komisija za komasaciju i o tome sastavlja zapisnik koji potpisuju svi učesnici u postupku komasacije i predsednik Komisije.

Neslaganje faktičkog stanja i katastarskih podataka (pravnog stanja) u praksi je često razlog za pokretanje postupka pred nadležnim sudom koji iniciraju građani.

Epilog postupka komasacije zemljišta jeste da svaki učesnik ovog postupka iz formirane komasacione mase nove ukrupnjene parcele dobije odgovarajuće vrednosti (princip vrednost za vrednost), a po mogućnosti iste katastarske kulture i udaljenosti od naselja kao i položaja, što će mu u budućnosti pružati poboljšane mogućnosti u pogledu pristupa zemljištu i njenog oblika, u odnosu na one koje je imao pre otpočinjanja komasacije. Protiv Rešenja o raspodeli komasacione mase učesnik postupka komasacije može izjaviti žalbu nadležnom ministarstvu u roku od 15 dana od dana njegovog dostavljanja.

Vlasnici i držaoci parcela koje su obuhvaćene postupkom komasacije formalno se smatraju učesnicima komasacije. Zakon njihove obaveze taksativno ne navodi, a još manje njihova prava, ali u svakom slučaju kao učesnici, vlasnici parcela aktivno učestvuju u ovom procesu, te u tom smislu mogu formirati Odbor za komasaciju koji će zastupati njihove interese u toku postupka. Oni, putem svojih predstavnika, učestvuju u radu Komisije za komasaciju, te participiraju u javnoj raspravi koju sprovodi nadležni organ jedinice lokalne samouprave u saradnji sa nosiocem izrade programa komasacije.

Učesnici komasacije u toku celog postupka imaju pravo uvida u pismene isprave (zapisnike o utvrđivanju faktičkog stanja, iskaze zemljišta, pregledne planove komasacione procene, mreže poljskih puteva, itd.) i ostalu dokumentaciju.

U toku postupka komasacije učesnici komasacije mogu podnositi prigovore i druga pravna sredstva u skladu sa Zakonom. U tom smislu mogu ulagati odgovarajuće prigovore na objavljeni nacrt programa komasacije, kao i žalbu na rešenje o raspodeli komasacione mase. Sa druge strane, obaveza vlasnika poljoprivrednog zemljišta na području na kojem se vrši uređenje poljoprivrednog zemljišta jeste da dozvoli pristup na svoje zemljište stručnjacima geodetskih, vodnih, poljoprivrednih i drugih organizacija, radi obavljanja radova u vezi sa uređenjem poljoprivrednog zemljišta.

Dužina trajanja postupka komasacije zemljišta

Na tok i dužinu trajanja postupka komasacije utiče niz faktora, ali u proseku ovaj postupak traje oko 3,5 godine – od usvajanja programa komasacije od strane skupštine jedinice lokalne samouprave do uvođenja vlasnika u posed.

Manjak novčanih sredstava svakako utiče na brzinu sprovođenja komasacije, ali to nije jedini i presudan faktor. Kompleksni imovinsko-pravni problemi u vezi sa područjem na kojem se proces sprovodi takođe utiču na tok i dužinu trajanja postupka, kao i na promene u faktičkom stanju pre i tokom postupka komasacije. Na kraju, moglo bi se zaključiti da – direktno ili indirektno – na dužinu trajanja ovog postupka, kao i na uspeh u sprovođenju, ipak najviše utiče ljudski faktor. Nedovoljna stručna obučenost lica koja sprovode postupak komasacije direktno utiču na celokupan proces. Učestale su kritike na račun pasivnog, usporenog postupanja Komisije za komasaciju u pojedinim fazama ovog postupka, dok učesnici komasacije često u primedbama ili žalbama iskazuju nepravilnosti u vezi sa izvršenim komasacionim procenama vrednosti zemljišta. Zbog toga se u praksi osnovano pokreću odgovarajući sudski postupci kako bi im se naknadila pričinjena šteta.

EKSPROPRIJACIJA POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA

Uvodne napomene

Razvoj infrastrukture, sve učestalija izgradnja javnih puteva i saobraćajnica u Srbiji, nezaobilazno dovode i do povećanog broja postupaka eksproprijacije u našoj zemlji, ali i do sudskih postupaka za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti.

Eksproprijacija je zakonom uređeni postupak prelaza privatne svojine u javnu svojinu uz adekvatnu naknadu, a sve u cilju zaštite i ostvarivanja javnog interesa. Javni interes se utvrđuje Zakonom ili odlukom Vlade Republike Srbije, a najčešće u cilju izgradnje različitih infrastrukturnih objekata (putevi, pruge, gasovodi, mostovi, itd.), ili izgradnje objekata iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta i drugo. a

Postupak eksproprijacije uređen je pre svega Zakonom o eksproprijaciji, ali i drugim zakonskim i podzakonskim aktima Repubilike Srbije, dok se konkretno sudski postupak za određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost sprovodi po pravilima važećeg Zakona o vanparničnom postupku.

Ustav Republike Srbije svakom građaninu garantuje pravo na imovinu, ali istovremeno pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu koji je utvrđen na osnovu Zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. U tom smislu ostvarivanje javnog interesa ne sme ograničavati interes građanina, sopstvenika eksproprisanog zemljišta. U praksi sopstvenik je najčešće vlasnik eksproprisane nepokretnosti.

Nepokretnosti koje se mogu eksproprisati (predmet eksproprijacije) ili na kojima se svojina može ograničiti su zemljišta (građevinsko, poljoprivredno, šume, voćnjak, vinograd, itd.), zgrade (poslovne prostorije, stanovi, kuće) i drugi građevinski objekti (ribnjak, garaže, itd.).  Razlikujemo potpunu eksproprijaciju (promena nosioca prava svojine na nepokretnosti usled oduzimanja iste) i nepotpunu eksproprijaciju (ustanovljavanje službenosti na eksproprisanoj nepokretnosti ili uzimanje u zakup zemljišta na određeno vreme).

Tok postupka eksproprijacije zemljišta

Nakon utvrđivanja javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti, predlog za eksproprijaciju podnosi korisnik eksproprijacije – grad, Autonomna pokrajina, Republika Srbija, drugo pravno lice, odnosno javno preduzeće čiji je osnivač država, sve u svojstvu predlagača, korisnika nepokretnosti, dok je sopstvenik nepokretnosti protivnik predlagača u ovom postupku. Predlog za eksproprijaciju podnosi se opštinskoj upravi opštine na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost predložena za eksproprijaciju, u roku od jedne godine od dana utvrđivanja javnog interesa za eksproprijaciju. Celokupan postupak eksproprijacije (od podnošenja predloga za eksproprijaciju do donošenja rešenja) vodi se pred opštinskim organima uprave nadležnim za postupak eksproprijacije (Služba opštinske uprave nadležna za imovinsko-pravne poslove).

U slučaju da je korisnik eksproprijacije podneo predlog za eksproprijaciju samo jednog određenog dela nepokretnosti (poljoprivredno zemljište) na način da bi time sopstvenik nepokretnosti izgubio ekonomski interes za korišćenjem preostalog dela nepokretnosti, tj. poljoprivrednog zemljišta (neplodno, nepristupačno zemljište i dr.), sopstvenik nepokretnosti – poljoprivrednog zemljišta može u postupku eksproprijacije podneti zahtev za eksproprijacijom i preostalog dela nepokretnosti – poljoprivrednog zemljišta u roku od dve godine od završetka izgradnje objekta, odnosno završetka izvođenja radova. Opštinski organ uprave koji sprovodi postupak eksproprijacije je dužan da sopstvenika nepokretnosti upozna sa ovom mogućnošću, kao i rokom u kome se ovakav zahtev može podneti, te da isti zahtev unese u zapisnik.

Opštinski organ uprave po sprovedenom postupku eksproprijacije donosi Rešenje o eksproprijaciji kojim može usvojiti ili odbiti predlog korisnika za eksproprijacijom nepokretnosti. Obe strane u postupku imaju pravo da izjave žalbu na predmetno Rešenje o eksproprijaciji, a o žalbi odlučuje Ministarstvo nadležno za poslove finansija. Momentom pravosnažnosti Rešenja o eksproprijaciji korisnik eksproprijacije postaje novi vlasnik na eksproprisanoj nepokretnosti, dok bivši vlasnik ima pravo na naknadu za eksproprisanu nepokretnost. Korisnik eksproprijacije stiče pravo da stupi u posed eksproprisane nepokretnosti danom pravosnažnosti odluke o naknadi, odnosno danom zaključenja sporazuma o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, osim u slučajevima koje je Zakon posebno predvideo. Troškovi koji nastanu u toku postupka snosi korisnik eksproprijacije.

Naknada za eksproprisanu nepokretnost

Naknada za eksproprisanu nepokretnost određuje se u novcu, ukoliko Zakonom nije drukčije određeno.

Naknada za eksproprisano obradivo poljoprivredno zemljište licu kome je prihod od tog zemljišta uslov za egzistenciju, određuje se na njegov zahtev davanjem u svojinu drugog odgovarajućeg zemljišta iste kulture i klase ili odgovarajuće vrednosti u istom mestu ili bližoj okolini.

Po pravosnažnosti Rešenja o eksproprijaciji u postupku za određivanje visine naknade, bivši vlasnik nepokretnosti – zemljišta ostvaruje svoje pravo na naknadu za eksproprisanu nepokretnost. Ovo svoje pravo na ostvarivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost bivši vlasnik ostvaruje ili potpisivanjem Sporazuma o visini naknade tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti sa korisnikom eksproprijacije pred organima opštinske uprave ili određivanjem visine naknade pred nadležnim sudom u vanparničnom postupku.

Visina naknade u novcu za eksproprisanu nepokretnost (poljoprivredno ili građevinsko zemljište) određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta i prema okolnostima u momentu zaključenja Sporazuma o visini naknade. Ako Sporazum nije postignut, prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene sudske odluke o naknadi. Korisnik eksproprijacije pribavlja procenu vrednosti nepokretnosti (poljoprivrednog i građevinskog zemljišta) od strane organa koji je nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima. Dakle, Poreska uprava vrši procenu tržišne cene zemljišta koje se ekspropriše, što ujedno predstavlja najniži iznos naknade za ekproprisano zemljište koje se nudi sopstveniku (vlasniku) zemljišta. Poreska uprava ne određuje tržišnu cenu eksproprisanog zemljišta, već vrši njenu procenu, pri čemu je, u slučaju da se ne postigne sporazum o naknadi, samo sud nadležan da odredi visinu naknade za eksproprisano zemljište, kako na osnovu procene tržišne cene Poreske uprave, tako i na osnovu veštačenja i izvođenjem drugih dokaza u toku vanparničnog postupka.

Pravo na naknadu za eksproprisano zemljište bivši vlasnik može dakle ostvariti pred opštinskom upravom i to zaključivanjem Sporazuma o visini i obimu naknade za eksproprisanu nepokretnost. Tada je korisnik eksproprijacije dužan da u roku od najviše 15 dana od dana pravnosnažnosti Rešenja o eksproprijaciji podnese opštinskom organu uprave pisanu Ponudu o obliku (novčani iznos ili davanje druge nepokretnosti u svojinu) i visini naknade za eksproprisanu nepokretnost, koja se potom urgentno dostavlja ranijem sopstveniku eksproprisane nepokretnosti na odgovor.

U daljem postupku, bivši vlasnik se može, ali i ne mora, saglasiti sa primljenom ponudom ukoliko istu smatra (ne)odgovarajućom ili može zahtevati veći iznos naknade, u situaciji kada smatra da ponuđeni iznos ne odgovara tržišnoj vrednosti nepokretnosti. U svakom slučaju ako se sporazum o naknadi u celini ne postigne u roku od dva meseca od dana pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, opštinska uprava dostaviće pravosnažno rešenje o eksproprijaciji sa svim spisima nadležnom sudu radi određivanja visine naknade.

Primeri iz prakse pokazuju da građani najčešće svoja prava u postupku eksproprijacije na kraju ipak ostvaruju pred nadležnim sudom, nezadovoljni isključivo naknadom koju nude korisnici eksproprijacije, zato što je u većini slučajeva ponuđena naknada niža od tržišne vrednosti eksproprisanog zemljišta, a sve kao rezultat činjenice što se korisnik eksproprijacije prilikom ponude najčešće oslanja na procenu organa poreske uprave i list nepokretnosti koji predstavlja evidenciju o stvarnim pravima na nepokretnostima, a ne o nameni, vrsti i drugim bitnim karakteristikama zemljišta koji utiču na njenu tržišnu vrednost. Na taj način korisnici eksproprijacije (Republika Srbija i drugi državni organi), nudeći neadekvatnu naknadu za ekproprisano zemljište, primarno povećavaju troškove postupka, jer se isti nastavlja pred sudom, a sa druge strane, sopstvenici nepokretnosti imaju pravo da pred sudom, pored pripadajuće naknade, potražuju i zakonsku zateznu kamatu.

Advokat Žarko Barišić iz Novog Sada

Proizvodnja uljane repice u sezoni 2021/22. se zahvaljujući ostvarenim prinosima i tržišnim cenama pokazala kao jedna od najprofitabilnijih u ratarskoj proizvodnji. Dobar deo proizvođača je prepoznao prednosti njenog gajenja i zbog toga je došlo do značajnog povećanja površina pod ovom kulturom u setvi za proizvodnu sezonu 2022/22. Povećanju zasejanih površina su takođe doprineli i povoljni uslovi vlažnosti zemljišta krajem leta i početkom jeseni. Kao ilustracija napred iznetog se može navesti podatak, da je na teritoriji četiri južnobanatske opštine 2020/21. bilo 800 ha pod uljanom repicom, 2021/22. 4000 ha,  a ove jeseni je zasejano oko 8000 ha.

U drugoj polovini augusta 2022. je počeo vlažniji period, koji je trajao skoro do kraja septembra, pa su zbog toga uslovi vlažnosti u zemljištu bili povoljni za obradu, pripremu zemljišta i setvu, a u toku septembra je bilo dana kada su česte padavine čak i ometale izvođenje ovih operacija u optimalnom roku.

Uljana repica u zrenju

Uslovi za nicanje u periodu posle setve su bili uglavnom povoljni, osim manjeg dela površina, na kojima je došlo do formiranja tanje pokorice, zbog koje je nicanje bilo malo sporije i produženo, tako da su na tim površinama usevi malo ređi, ali sa još uvek dovoljnim brojem biljaka po kvadratnom metru. Kada se govori o gustini useva, treba istaći da još uvek dobar deo proizvođača ne vodi dovoljno računa o broju biljaka po jedinici površine i da preteruju sa setvenom normom, tako da nisu retki slučajevi, da je repica pregusta sa preko 50 biljaka po metru kvadratnom, što povlači za sobom rizike od preterane bujnosti useva, opasnosti od poleganja i jače pojave bolesti i smanjenja otpornosti na niske temperature.

Zbog povoljnih temperaturnih uslova i dovoljne vlažnosti zemljišta u toku oktobra, na usevima koji su sejani u ranijim rokovima setve biljke uljane repice su počele da bujno rastu i razvijaju se, tako da je bila potrebna upotreba regulatora rasta, što je većina proizvođača i uradila i takvi usevi ulaze u zimu veoma dobro pripremljeni za prezimljavanje i ako ne bude nekih ekstremnih uslova u toku zime, trebali bi uspešno i bez većih problema da prezime.

Veće pojave štetočina u toku jeseni nije bilo i zbog toga je repica mogla nesmetano da se razvija. Takođe, osim pojave suve truleži (Phoma lingam) u slabijem intenzitetu, ni biljne bolesti nisu predstavljale veliki problem u jesenjem delu proizvodnje.

Na osnovu svega napred iznetog, može se reći, da velika većina useva uljane repice ima dobar potencijal za prolećni deo sezone i kasnije za formiranje dobrog prinosa, naravno u velikoj zavisnosti od vremenskih uslova u toku proleća, ali i od agrotehničkih mera, koje proizvođači uljane repice treba blagovremeno i kvalitetno da primene.

Prihranjivanje uljane repice

Za formiranje 1 tone prinosa semena sa pripadajućom biljnom masom, uljana repica treba da usvoji iz zemljišta 50-60 kg/ha azota i 17 kg/ha sumpora. Pošto je verovatno da će usevi uljane repice na izlasku iz zime biti u dosta dobrom stanju, treba računati da će potencijal prinosa biti 3,5-4,0 t/ha, i na osnovu toga računati količine azotnih hraniva, koja će trebati da se upotrebe u prihranjivanju useva.

Preporuka za početak prihranjivanja je period početka kretanja vegetacije. Kalendarski je to najčešće od druge do treće dekade februara. Za prvo prihranjivanje najbolje je koristiti đubriva sa aktivnom materijom amonijum sulfat, ili kombinacije azotnih hraniva sa sumporom i na taj način uneti u zemljište 40-50 kg/ha azota i 50-60 kg/ha sumpora.

Drugo prihranjivanje je najbolje uraditi pred sam početak ili na početku porasta u cvetno stablo. Kalendarski je to najčešće u trećoj dekadi marta. Količinu azotnog hraniva za unošenje je najbolje i najpreciznije odrediti na osnovu analize sadržaja mineralnog azota u zemljištu (N-min), ili na osnovu izmerene NDVI vrednosti na usevu, a sve zavisno od potencijala prinosa useva. Za drugo prihranjivanje najbolje je koristiti azotna đubriva sa aktivnom materijom amonijum nitrat.

Ako u osnovnom ili startnom đubrenju nisu korišćena đubriva koja sadrže bor, korisno je dodati prilikom zaštite uljane repice u toku proleća neki od preparata za folijarno prihranjivanje na bazi bora. Za poboljšanje oplodnje cvetova uljane repice dovoljno je dodati 40-50 g/ha bora na zemljištima sa normalnim sadržajem bora.

Zaštita uljane repice

Zbog izuzetno brzog porasta uljane repice u toku prolećnog dela vegetacije, korovi najčešće ne predstavljaju veliki problem u proizvodnji, jer ih sama uljana repica svojom kompetitivnom sposobnošću sprečava u razvoju. Ipak, ima ponekad slučajeva da neki korovi mogu predstavljati problem u proizvodnji i da “probiju” usev uljane repice u toku nalivanja i zrenja uljane repice, kada njena kompetitivna snaga počne da opada. U ove korove spadaju gorušica (Sinapis arvensis) iz prolećnog ponika, broćika (Galium aparine), bulka (Papaver rhoeas) i oranj (Sisymbrium spp). Ako procena brojnosti korova govori, da će oni predstavljati problem u žetvi u smislu povećanja vlažnosti zrna, povećanja sadržaja vlažnih primesa i povećanja gubitaka semena u toku žetve, postoji mogućnost suzbijanja nekim od registrovanih herbicida.

Gorušicu je moguće suzbijati samo u usevima uljane repice, gde su sejani tzv IMI hibridi uljane repice, preparatima na bazi imazamoksa. Palamida može da se suzbija herbicidima na bazi klopiralida, bez obzira na tip hibrida. Bulku, oranj i broćiku je moguće suzbijati herbicidima na bazi kombinacije klopiralida, piklorama i aminopyralida, takođe bez obzira na tip hibrida.

Veoma veliki problem u proizvodnji uljane repice predstavljaju repičine pipe. Dosta često se dešava, da proizvođači ne obrate dovoljno pažnje na ove štetočine i da usevi budu u manjoj ili većoj meri oštećeni, a dešavalo se i da zbog izostanka formiranja prinosa usevi moraju da budu presejani.

Mala i velika repičina pipa počinju da budu aktivne veoma rano, u godinama sa blagim zimama čak se pojavljuju i krajem zime. Minimalna temperatura za početak njihove aktivnosti je 9⁰C. Zato je od izuzetne važnosti praćenje brojnosti ovih štetočina i blagovremeni tretman. Jako je važno, da proizvođači znaju, da nakon polaganja jaja bilo kakav tretman insekticidima nema apsolutno nikakvog efekta i da se visina štete sa produžetkom perioda zakašnjenja drastično povećava. Kao kritična granica brojnosti repičinih pipa uzima se brojnost od jedne jedinke na pet pregledanih biljaka. Zbog toga treba useve redovno pregledati u najtoplijem delu dana i pratiti izveštaje prognozno izveštajne službe o pojavi, brojnosti i početku polaganja jaja ovih štetočina. Poseban problem u praksi predstavlja činjenica da period polaganja jaja traje duže vremena, a sistemični insekticidi sa produženim delovanjem su povučeni iz upotrebe i u slučaju promenljivog vremena i kolebanja temperatura tretman možda mora i da se ponovi. Na tržištu postoji veći broj kontaktnih insekticida registrovanih za suzbijanje repičinih pipa i treba ih blagovremeno obezbediti, da bi i tretman mogao blagovremeno da bude obavljen.

Pred cvetanje i na početku cvetanja dolazi do pojave repičinog sjajnika, koji može takođe dovesti do delimičnog smanjenja prinosa. Tretmane protiv repičinog sjajnika treba obavljati na početku cvetanja preparatima sa što kraćim periodom delovanja i tretmane je najbolje izvoditi pred kraj dana, kako bi trovanje korisnih insekata oprašivača bilo što je moguće manje. Takođe, obaveštavanje pčelara direktno i putem sredstava informisanja je, zbog mogućnosti trovanja i zaštite pčela, prema zakonskoj regulativi obavezno.

U periodu cvetanja ponekad dolazi do jačeg napada rutave bube. Ona napada najčešće rubne delove parcele i uvratine nekoliko metara u dubinu gde izgrizanjem cvetova može napraviti štete. Ova štetočina se javlja u cvetanju, kada tretmani protiv insekata nisu dozvoljeni a ni izvodljivi i veoma dobro rešenje je postavljanje lovnih klopki na napadnutim delovima parcele, kao i setva uljane repice na većim parcelama.

U godinama sa dovoljno padavina i povoljnim uslovima dolazi do veće ili manje pojave biljnih bolesti na uljanoj repici. To se naročito dešava na pregustim i veoma bujnim usevima, na parcelama, na kojima se ne poštuje plodored u dovoljnoj meri, ili kod osetljivijih sorata i hibrida. Ova pojava je zadnjih nekoliko godina ređa, zbog sušnih proleća, ali zbog nepoštovanja plodoreda i setve uljane repice posle suncokreta ili soje preti opasnost da u prvoj godini sa povoljnim uslovima za pojavu i razvoj gljivičnih bolesti dođe do pojave epifitocije i ozbiljnog smanjenja prinosa. Pojava setve uljane repice posle suncokreta je naročito izražena u Južnom Banatu i to na značajnim površinama, uprkos upozorenjima stručnih službi.

Bolesti, koje napadaju uljanu repicu su najčešće prouzrokovane patogenim gljivicama a javljaju se u najvećoj meri u periodu cvetanja i naročito nalivanja zrna, kada je teško ili nemoguće ulaziti u useve sa mehanizacijom za zaštitu bilja. Zbog toga se zaštita od bolesti najčešće obavlja sa zaštitom od repičinog sjajnika, preventivno. Pri tome treba naglasiti, da treba po mogućnosti birati preparate sa što dužim periodom delovanja, da bi uljana repica što duže bila zaštićena u toku najkritičnije faze razvoja. Izbor hibrida ili sorata sa što većom tolerantnošću ili otpornošću na biljne bolesti takođe može značajno smanjiti opasnost od nastanka šteta i što je najvažnije, setva sa manjim količinama semena, širokoredna setva i poštovanje plodoreda.

Gljivične bolesti, koje se javljaju na uljanoj repici, veoma je važno znati, su skoro iste kao i na suncokretu: najčešće crna pegavost (Alternaria), bela trulež (Sclerotinia), suva trulež (Phoma), a ređe se mogu javiti  pepelnica, rak (crna noga) ili ugljenasta trulež.

Žetva uljane repice, Padina 2022.

Žetva uljane repice

Priprema kombajna za žetvu uljane repice je od izuzetnog značaja. Postoje uređaji specijalizovani za žetvu uljane repice, sa produženim radnim stolom i bočnim kosama, koji omogućavaju žetvu uljane repice sa što manjim gubicima u toku žetve. Takođe, podešavanje jačine vetra i izbor radne brzine kombajna mogu bitno uticati na kvalitet žetve, ali od možda najveće važnosti je određivanje pravog momenta žetve. Uljana repica se najkvalitetnije i sa najmanje gubitaka žanje kada vlažnost zrna iznosi oko 10% i u praksi se najčešće žetva počinje sa vlažnošću zrna između 10 i 11%, da bi se završila sa sadržajem vlage 7 do 8%. Uljana repica na samom kraju zrenja dosta brzo sazreva, i na to treba obratiti pažnju, jer vlažnost zrna veoma brzo može pasti ispod 7%, i ako se žetva počinje sa takvom vlagom, gubici u žetvi i osipanje se značajno povećavaju. Važno je naglasiti, da prilikom izbora hibrida uljane repice pre setve, treba birati hibride koji imaju izraženu otpornost na osipanje.

Osiguranje useva od elementarnih nepogoda i požara je ustaljena i skoro obavezna mera zaštite od rizika gubitka roda i od toga nikako ne treba odustajati.

Prinosi 2022. godine su bili veoma dobri sa prosekom između 3,5 i 4,0 t/ha, a nisu bili retki primeri prinosa između 4,0 i 5,0 t/ha. Ostaje nam samo da radimo na tome, da uz povoljne vremenske uslove u 2023. godini ponovimo takve rezultate.

Tekst i foto: Dipl ing. Jan Babka

Istraživačko-razvojni Institut Tamiš Pančevo

Zahtevi  i preporuke sa 18. Zimskog seminara farmera

Kao i na svakom prethodnom seminaru, na kraju je održana tribina na kojoj su formirani stavovi i zahtevi za koje se, po mišljenu poljoprivrednika, članova Kluba 100P plus, moraju u što kraćem roku iznaći rešenja.

Jadran Anđelković

Na tribini je konstatovano da se neki stavovi ponavljaju iz godine u godinu. Moramo da naglasimo da Klub 100P plus ove godine slavi 20 godina postojanja i da je u svojim zahtevima i nastojanjima da se sistemski reše problemi u agraru, dosledan od prvog dana.

1. Insistiramo na osnivanju poljoprivredne komore!
2. Što hitnije doneti Zakon o profesionalnom poljoprivrednom gazdinstvu sa pripadajućim pravima i obavezama.
3. Omogućiti profesionalnim PG mnogo veće subvencije, posebno za investicije.
4. Što pre uraditi reformu penzionog sistema za poljoprivrednike!
5. U interesu opstanka ljudi na selu koristiti pozitivna iskustva iz EU – pokrajina Baden Vitenberg, gde poljoprivredno zemljište može da kupi isključivo farmer.
6. Pronaći rešenje za pomoć stočarima koji su u nezavidnoj situaciji već duže vreme. Predlog: Ukinuti pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta jer dovodi u neravnopravan položaj stočare iz Vojvodine i uže Srbije.
7. Poreskom politikom destimulisati kupovinu poljoprivrednog zemljišta od strane kupaca kojima poljoprivreda nije jedino zanimanje. Ukinuti porez na zakup poljoprivrednog zemljišta na ugovore do 10 ha i prihvatati sve međusobno potpisane ugovore, bez overe kod notara.
8. Ukinuti carinu na uvoz mineralnog đubriva!
9. Ukinuti akcize na dizel gorivo za registrovana PG za površinu koja je prijavljena u Registru.
10. Sve investicije do 50.000 evra da budu obuhvaćene nacionalnim merama, za sve sektore biljne proizvodnje.
11. Iznos podsticaja u Nacionalnim merama vratiti na 3 miliona dinara.

Na Tari, u hotelu “Omorika” Klub 100P plus tradicionalno organizuje Zimski seminar farmera. 18. Zimski seminar farmera održan je od 22. do 28. januara 2023. godine. Predavači na Seminaru su eminentni stručnjaci iz oblasti poljoprivrede. Zimski seminar farmera je prilika da se poljoprivrednici druže, razmene iskustva i dobiju adekvatne odgovore na postavljena pitanja.

Ove godine je seminaru prisustvovalo oko 200 poljoprivrednih proizvođača.

Mladen Petreš, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu; foto: B. Ogrizović

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petreš rekao je na otvaranju da poljoprivrednici uskoro mogu da očekuju raspisivanje novih konkursa.

– U razgovoru sa poljoprivrednicima odlučili smo da otvorimo nove linije koje će pomoći do sada nepokrivene oblasti. Jedna od linija vredna 150 miliona dinara namenjena je za nabavku kvalitetnih priplodnih grla – priplodne junice i kvalitetne nazimice. Za navodnjavanje smo izdvojili 370 miliona dinara. Ukupan budžet za mehanizaciju je 242 miliona dinara.

Seminar je zvanično otvorila državna sekretarka u ministarstvu poljoprivrede Milica Đurđević koja je tom prilikom istakla je da će uvođenje E-agrara pojednostaviti registraciju gazdinstava i ubrzati isplatu podsticaja.

Milica Đurđević, državna sekretarka u ministarstvu poljoprivrede; foto: B. Ogrizović

Predsednik Skupštine Kluba 100P plus Žarko Kobilarov poručio je da država pod hitno treba da se ukine carinu od 10% na mineralna đubriva koja nisu iz EU i Rusije. Govorio je o nužnosti reforme penzionog sistema i da je neophodno razdvojiti profesionalnog poljoprivrednika od onih kojima proizvodnja hrane nije osnovna delatnost.

U stručnom delu seminara farmera na Tari pažnja je posvećena i konceptu precizne poljoprivrede, upotrebi robota u agraru, održivoj poljorivredi, komasaciji poljoprivrednog zemljišta, opremi za mehaničku kontrolu korova u ratarskim usevima, kao i o IPARDU.

Seminar se pokazao posebno značajnim za umrežavanje mladih poljoprivrednika, koji kroz novostečena znanja i kontakte značajno razvijaju svoje gazdinstvo i time smanjuju troškove proizvodnje.

Odjeci sa Sajma u Bolonji

Četrdeset pet po redu Sajam u Bolonji održan je od 9. do 13. novembra 2022. godine, pod motom Globalno iskustvo. EIMA International je Međunarodna izložba mašina za poljoprivredu i baštovanstvo, događaj koji se održava svake druge godine, a organizuju ga FederUnacoma, italijanska federacija proizvođača poljoprivrednih mašina, organizacija FederUnacoma Surl, u saradnji sa sajmom BolognaFiere. Deo Sajma predstavljaju specijalizovane izložbe-delovi: EIMA Components, EIMA Green, EIMA Energy, EIMA Idrotech i EIMA Digital, za direktno učešće proizvodnih industrija iz celog sveta koje predstavljaju avangardne tehnologije na globalnom nivou. Sajam upotpunjuju druge – ne manje važne – manifestacije koje se redovno odvijaju tokom njegovog trajanja. Sa stručnog stanovišta najvažnija manifestacija je svakao sastanak eksperata u oblasti poljoprivredne mehanizacije pod nazivom Club of Bologna. Tridest prvi sastanak članova u Bolonji – sa 73 učesnika (63 člana CoB-a i 10 spoljnih eksperata – i prisutni onlajn, koji predstavljaju 25 zemalja, 11 međunarodnih/vladinih organizacija i udruženja/federacija proizvođača poljoprivrednih mašina) – uspešno je održan tokom EIMA International 2022. Predstavnik Srbije – član CoB-a bio je prof. dr Lazar Savin sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Ove godine organizovana su tri fokus područja: EIMA Campus, EIMA Desk, EIMA MiA i ICE STARTUP AREA, svako sa svojim programima. Filozofija EIMA International je uvek bila sledeća – ponuditi kupcima tehnologije nove generacije, biti faktor unapređenja poljoprivredne ekonomije i podrška u suočavanju sa izazovima koji stoje pred primarnim sektorom (pre svega vezano za održivost). I ove godine su, kao i prethodnih, dodeljena sledeća priznanja: Tehnička inovacija mašinama i uređajima koji, prema odluci Žirija, imaju karakteristike apsolutne inovacije i Pominjanje svim proizvodima koji predstavljaju originalna poboljšanja u poređenju sa proizvodima koji su već proizvedeni ili patentirani.

Na Sajmu je ukupno izlagao 1.531 izlagač (480 inostranih izlagača), a Sajam je posetilo 269.817 posetilaca, od čega 57.320 iz inostranstva. Deo novih trendova i pravaca u razvoju poljoprivrede predstavićemo u tekstu koji je prevod određenih izveštaja za štampu, a prezentovan je u okviru pres-službe Sajma.

Agroinfluenser – zanimljiva pojava u svetu poljoprivredne tehnike

Izveštaj govori o različitim tipovima uticajnih ljudi, a nudi se i anketa o korišćenju različitih društvenih mreža. Izveštaj Agrimachineri Creators Report 2022. predstavlja snimak sveta u razvoju, a predstavljen je upravo na Eima International sajmu.

–      Da sam vlasnik kompanija za poljoprivrednu mehanizaciju, počeo bih da razmišljam o ulaganju ne samo u tradicionalne medije, već i u influensere i kanale koji ih hostuju, pre svega Tik Tok. Ovim rečima je Mateo Poljani (Matteo Pogliani), open-boks (eng. open-box) digitalni menadžer i osnivač Nacionalne influenser marketing opservatorije, zatvorio sastanak na Eima sajmu posvećen sledećoj temi: „Agroinfluenseri i agromehanička komunikacija: evropski okvir, očekivanja i perspektive”. Na Sajmu su predstavljeni rezultati i Izveštaj o kreatorima poljoprivrednih mašina za 2022. godinu, a između ostalih, tu su bili i glavni nacionalni i evropski agroinfluenseri.

Anketa koja nudi snimak tematskog komunikacionog sektora u znatnoj je ekspanziji i u stanju je da preduhitri interesovanje glavnih brendova poljoprivredne mehanizacije. Izveštaj ističe da postoje četiri tipa stvaralaca tzv. “kreatora”: farmeri/oplemenjivači, koje karakterišu spontanost i visok kredibilitet, jer su „sposobni da govore o onome što rade”; eksperti/stručnjaci, ljudi koji imaju visoke tehničke veštine (ne farmeri); fotografi/tvorci video-materijala, koji stvaraju vizuelni sadržaj i estetiku poruke; entuzijasti, vođeni emocijama i strašću, često repostuju sadržaj drugih.

„Instagram je referentni kanal za stvaraoce i influensere.”

–      Fenomen agroinfluensera – nastavio je M. Poljani – sada je prisutan širom Evrope, ali se može identifikovati u nekoliko ključnih zemalja. Ističu se, pre svega, Nemačka, gde je skoncentrisano više od 40% stvaralaca, Velika Britanija (14,4%), a zatim Holandija i Italija (7,2%). 66% stvaralaca je aktivno na najmanje dva kanala, a 46,9% čak na tri kanala. Zaista izvanredna karakteristika. U pitanju su kanali – društvene mreže Instagram, Tik Tok, Jutjub (Youtube), Fejsbuk (Facebook) – svaki sa posebnim karakteristikama.

–      Instagram – ističe Poljani – predstavlja referentni kanal za stvaraoce i influensere. Na njemu je skoncentrisano skoro 80% ukupnog prisustva. Evropski tiraž je 4,8 miliona pratilaca za sektor, a prosek pratilaca po stvaraocu je 52 hiljade. Tik Tok je pravo veliko iznenađenje, sa najjačim i najvećim pokazateljima rasta. Ima ukupno 4,1 milion pratilaca, a do sada nije neuobičajeno da sadržaj poljotehnike dostigne 250 hiljada pregleda. Jutjub je složeniji za novog stvaraoca i on radi više kao pretraživač nego kao prava društvena mreža. Prednost mu je to što omogućava duži prosečan život objavljenog sadržaja, sa 5 miliona pretplatnika i 58.500 prosečnih pregleda. Fejsbuk nije zastareo kanal – kako neki tvrde – ali ga stvaraoci poljotehnike sigurno ne posećuju često. Oni koji imaju poziciju je čvrsto drže, jedva da se stvaraju novi.

Agroinfluenseri su novi veliki igrači u komunikaciji industrije. Stvaraoci – kreatori sadržaja različitog porekla – farmeri, trgovci na malo, kontraktori, proizvođači fotografija i video-materijala, hobisti – koji svojom strašću i stručnošću daju život virtuelnim sadržajima, koje su, polazeći od sopstvenih iskustava u vidu info-sadržaja, u stanju da šire i dele informacije o industriji. Više informacija se može pronaći na portalu: https://www.reportlinker.com›

Press Release No. 54/2022, od 12. novembra 2022. godine.

Ministar Lolobriđida (Lollobrigida): Povećajte produktivnost mašinama, a ne sa GMO

Ministar poljoprivrede, prehrambenog suvereniteta i šumarstva je, tokom sastanka održanog u okviru EIMA 2022, rekao da se zalaže za organski plan poboljšanja promovisanja ulaganja u mašine i sisteme najnovije generacije. Inovacije – naglasio je ministar Lolobriđida – moraju uzeti u obzir specifične potrebe poljoprivrednog sveta.

Treba proširiti sistem podsticaja, uključujući olakšice za poljoprivredu 4.0 i druge mere koje su još uvek na snazi, kao deo organskog plana za promovisanje inovacija u italijanskoj poljoprivredi. Ovo je zahtev koji je Alesandro Malavolti, predsednik FederUnacoma (italijanskog udruženja proizvođača poljoprivrednih mašina), uputio ministru poljoprivrede, prehrambenog suvereniteta i šumarstva Frančesku Lolobriđidi tokom posete prepunih sala svetske izložbe poljoprivredne mehanizacije EIMA 2022.

• Povećanje prinosa u proizvodnji može se postići na mnogo načina. Putem GMO, na primer. Međutim – rekao je Lolobriđida na sastanku sa novinarima održanom u izložbenom centru na kraju njegove posete – model genetski modifikovanih organizama je model koji mi ne volimo. Umesto toga – dodao je ministar – zalažemo se za korišćenje tehnologija poljoprivredne mehanizacije i inovativnih sistema koji omogućavaju unapređenje korišćenja zemljišta, ali i optimizaciju proizvodnje. Zato sam impresioniran mnogim inovacijama koje su napravili vaši proizvođači i kvalitetom modela nagrađenih na konkursu za tehničke inovacije.

Ministar je u vezi sa ovom temom takođe istakao potrebu da se promoviše širenje sistema najnovije generacije, uzimajući u obzir specifične potrebe sveta poljoprivrede.

• Alati Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (NRRP-a) ne mogu da isključe mašine sa emisijom motora Stage V iz kanala finansiranja – objasnio je F. Lolobriđida. Umesto toga treba da se fokusiraju na tehnološka rešenja koja se tek razvijaju i usavršavaju, poput vozila na električni pogon. Ovom prilikom ministar poljoprivrede je saopštio da je Ministarstvo aktiviralo kanale dijaloga sa Evropskom komisijom za reviziju PNRR radi poboljšanja i revidiranja određenih smernica koje bi mogle da ugroze njegovu efikasnost.
• Suočeni smo sa veoma ambicioznim ciljem – treba pomiriti proizvodnju i održivost. Zbog toga je neophodno nastaviti logičnim putem – naglašeno je tokom sastanka. Treba se osloniti na bogato iskustvo i stručnost onih koji su oduvek radili u poljoprivrednom sektoru.

Press Release No. 45/2022, od 11. novembra 2022. godine.

Motori za poljoprivredne mašine: “ka neutralnim“ sistemima”

Proizvođači motora i poljoprivrednih mašina, koji su trenutno usaglašeni sa emisijom Stage V, su na sajmu EIMA 2022 razgovarali o rešenjima koja treba usvojiti za postizanje ambicioznih ciljeva koje evropske institucije postavljaju prema konačnom cilju – klimatskoj neutralnosti.

U cilju suzbijanja uticaja klimatskih promena, Evropska komisija je usvojila paket mera čiji je cilj smanjenje emisije gasova koji menjaju klimu za 55% do 2030. godine i postizanje “nulte emisije” do 2050. Ovaj kontekst posebno ohrabruje proizvođače motora da razvijaju pogon sistema koji sve manje i manje utiču na životnu sredinu. Ova veoma aktuelna tema bila je fokus konferencije pod nazivom „Evolucija pogona u poljoprivrednim mašinama”, održane u okviru EIMA 2022, u organizaciji FederUnacoma, uz učešće vodećih proizvođača motora i poljoprivrednih mašina.

Trenutna Uredba o emisijama koja je uvela emisiju “Stage V” već garantuje značajno smanjenje emisija zagađujućih materija, kao što tehnička služba FederUnacoma ističe u svom uvodu. Novi Zeleni Dogovor (Green Deal) postavlja stroge ciljeve koji bi se mogli postići korišćenjem alternativnih goriva sa “nultim“ uticajem, obnovljivim gorivima i “alternativnim” fosilnim gorivima zbog trenutne energetske krize. Dijego Roti, šef portfolia i marketinga of-roud (eng. off-road) proizvoda FPT (FPT Industrial je italijanski multinacionalni dizajner i proizvođač menjača, osovina, dizel i benzinskih motora koji je osnovan u martu 2005. godine kao divizija Fiat grupe) predstavio je glavne tehnologije koje je FPT razvio za optimizaciju uticaja njihovih motora na životnu sredinu.

Trenutno se proučava nekoliko rešenja na putu FPT Industrial ka dekarbonizaciji, takođe kroz konkretne primene na terenu. Pored pogonskih sistema na biometan i vodonik (sa prvim prototipom 13-litarskog motora, koji će biti testiran kroz primenu na mašinama za čišćenje snega u predstojećoj zimskoj sezoni), postoje i hibridne i potpuno električne tehnologije. S tim u vezi, FPT je već započeo proizvodnju baterijskih paketa i osovina na električni pogon za različite primene u Italiji, nastavljajući da stiče iskustvo i veštine koje će progresivno prenositi u poljoprivredni sektor.

Prema Mauru Mancusou, višem menadžeru i marketing menadžeru proizvoda u Kohleru (proizvođaču generatora u Francuskoj), pored upotrebe različitih alternativnih goriva kao što je HVO biogorivo (HVO obnovljivi dizel koji se pravi od deset različitih sirovina, između ostalog, koristi se životinjska mast, otpad iz prehrambene industrije, reciklirano jestivo ulje, otpad iz industrije ribe i ostaci od proizvodnje prehrambenih ulja). Očekuje se da će se puni električni motori koristiti uglavnom u javnom prevozu i “unutrašnjoj” logistici, dok će se hibridna tehnologija koristiti u regionalnom transportu i rukovanju materijalima. Potpuno električna tehnologija je prioritet u Kohlerovoj strategiji – istakao je Mankuso, iako je trenutno ograničena kapacitetom baterije i lošom infrastrukturom za punjenje. U svakom slučaju, motori sa unutrašnjim sagorevanjem će i dalje biti zastupljeni u poljoprivredi, šumarstvu, građevinarstvu i transportu na velike udaljenosti.

Čvrsto posvećen elektrifikaciji je CNHi, koji je – kao što je ilustrovao Stefano Fiorati, menadžer za nultu emisiju i napredni pogon CNHi – već proizveo potpuno električna vozila. To uključuje mini bager, čije se baterije mogu napuniti do 80% za samo sat vremena zahvaljujući tehnologiji brzog punjenja. Proces elektrifikacije se ne odnosi samo na traktore, već i na opremu. Poslednjih godina sve veći broj proizvođača razvija mašine sa sistemom za napajanje električnom energijom nezavisno od traktora. Sistem koji je razvio New Holland – objasnio je dalje Stefano Fiorati – uključuje eksterni e-izvor – generator koji, pokretan od PTO (priključnog vratila) traktora, napaja električnu opremu.

Landini – Traktor REX4 Full Hibrid

Proizvođač Landini sa sedištem u Emiliji, deo grupe Argo Tractors, takođe je krenuo u proces reorganizacije sa posebnim fokusom na hibridne motore. Izložen na sajmu EIMA 2022, traktor REX4 Full Hibrid nedavno je dobio nagradu kao tehnička inovacija. Mašina je, objasnio je Đovani Espozito, direktor za inovacije u kompaniji Argo Tractors, opremljena električnim motorom od 50 kW i motorom sa unutrašnjim sagorevanjem od 55 kW. Model REX4 Full Hibrid – istakao je Đ. Espozito – može da radi i u potpuno električnom režimu, isporučujući maksimalno 65 kW, i u hibridnom režimu sa maksimalnom izlaznom snagom od 80 kW. Treba napomenuti da autonomija rada u potpuno električnom kućištu može da dostigne dva sata zahvaljujući korišćenju baterije kapaciteta 30 kWh kojom upravlja algoritam za sistem dopunjavanja razvijen u kompaniji.

U svojim zaključcima, FederUnacoma ponavlja da pregled izvora energije u pravcu dekarbonizacije naglašava primenljivost različitih rešenja, koja mogu biti usvojena od proizvođača poljoprivrednih mašina u skladu sa njihovom primenom i potrebama tržišta.

Press Release No. 66/2022 13. novembar 2022. godine.

                                                                        Preveo: Branislav Ogrizović

Interesovanje za setvu uljane repice i posejane površine je tokom poslednjih nekoliko godina, a naročito prethodne proizvodne sezone, konstantno u porastu. Ova činjenica pokazuje da su proizvođači prepoznali prednosti uvođenja uljane repice kao gajenog useva u plodored na poljoprivrednom gazdinstvu, kao i benefite koje mogu ostvariti njenim gajenjem.

Posejane površine pod uljanom repicom su poslednjih godina konstantno u porastu

Kao i kod drugih kultura, i kod gajenja uljane repice postoje bitni momenti na koje proizvođači moraju da obrate pažnju u određenim situacijama. To saznanje je kod proizvođača koji će uljanu repicu prvi put gajiti je posebno značajno, jer ono omogućava da se izbegnu moguće greške i eventualni neuspesi svedu na najmanju moguću meru.

Uljana repica (Brassica napus L.) spada u porodicu kupusnjača (krstašica). Ona je prvenstveno uljana kultura i u svetu – po svom značaju kao sirovina za industrijsku proizvodnju biljnih ulja – zauzima treće mesto, posle soje i uljane palme.

U daljem tekstu će biti navedeni najbitniji momenti u tehnologiji proizvodnje uljane repice sa svim specifičnostima, najviše na osnovu višegodišnjeg praktičnog iskustva.

Plodored

Uljana repica treba da se gaji u plodoredu, jer setvom u monokulturi sigurno dolazi do drastičnog pada prinosa. Poželjno je da u rotaciji useva učestvuje više useva, da bi period između dve setve uljane repice na istoj parceli bio što duži.

Najbolji predusevi za setvu uljane repice su strna žita, silažni kukuruz, rano povrće, rani krompir i uopšte usevi čije se ubiranje vrši rano. Na taj način ostaje dovoljno vremena za obradu, đubrenje i pripremu površine za setvu uljane repice. Važno je voditi računa da predusevi imaju što manje zajedničkih bolesti i štetočina sa uljanom repicom. Proizvođači ovo vrlo često zaboravljaju i zanemaruju, pa uljanu repicu seju posle suncokreta ili soje, što predstavlja potencijalno veliku opasnost od pojave biljnih bolesti i drastičnog pada prinosa, naročito u godinama sa više padavina i boljim rasporedom (a te godine bi u stvari trebale da budu najrodnije).

Dobar primer smene useva jeste setva posle ranog kukuruza (rani hibrid u najranijim rokovima setve), posle uljane repice pšenica, pa kukuruz, sledeće godine suncokret ili soja i na kraju pšenica.

Uljana repica je dobar predusev za strna žita, u sušnim godinama je nepovoljan predusev za kukuruz, zbog jakog isušivanja zemljišta od strane uljane repice, a takođe je loš predusev i za suncokret i soju.

Uljana repica ima korenov sistem veoma velike usisne moći pa može koristiti i teže pristupačne oblike vode i hraniva. Zbog toga se može gajiti i na zemljištima lošijeg kvaliteta. Na taj način uljana repica može ostvarivati zadovoljavajuće prinose i na takvim zemljištima, što je favorizuje u odnosu na neke druge kulture. Ipak, najbolje prinose daje na dubokim, strukturnim i plodnim zemljištima. Uljana repica teže podnosi zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda, sklonim zabarivanju, te takva zemljišta treba izbegavati u gajenju uljane repice.

Obrada zemljišta

Izbor mehanizacije i načina obrade zemljišta zavisi od preduseva, tipa zemljišta i stanja vlažnosti zemljišta. Osnovni princip koji bi trebalo poštovati jeste izbor takvog načina obrade koji podrazumeva što manje prevrtanja zemljišta i njegovog isušivanja. Uvek se mora imati u vidu da se ti poslovi vrše u možda najtoplijem delu godine. Uljana repica zbog vremena i dubine setve mora da ima dovoljnu vlagu u zemljištu za klijanje i nicanje. Sa druge strane, kvalitet pripreme zemljišta mora biti takav da omogući kvalitetnu setvu sitnog semena. Ove zahteve je u praksi vrlo često teško ispuniti i uskladiti.

Uljana repica ima vretenast koren, koji bi trebao do početka zime dobro da se razvije, pa je optimalna dubina osnovne obrade 25–30 cm, a od oruđa se najčešće koriste razrivači.

Ako su uljanoj repici predusevi strna žita, obradi, đubrenju i pripremi zemljišta treba pristupiti odmah nakon žetve strnina, da bi sačuvali što više vlage u zemljištu. Ako do setve uljane repice dođe do pojave korova, oni se pred setvu mogu suzbiti totalnim herbicidima, da ne bi mehaničkom obradom dodatno isušili zemljište. Ova godina je, sa značajnim padavinama u drugoj polovini avgusta, veoma redak izuzetak, sa dovoljno zemljišne vlage u vreme setve, ali najčešći slučaj je veći ili manji deficit vlage.

Ukoliko su predusevi neki drugi usevi, obradi, đubrenju i pripremi zemljišta treba pristupiti odmah nakon ubiranja roda, a izbor oruđa izvršiti na osnovu količine žetvenih ostataka i stanju vlažnosti zemljišta, jer treba obezbediti uslove da sejalica može kvalitetno i precizno uložiti seme u zemljište.

U praksi je čest slučaj da se uljana repica seje na parcelama gde je vršena redukovana obrada, obrada u malč i u ovim slučajevima je bitan kvalitet sejalice, jer ona mora da “savlada” veću količinu žetvenih ostataka i kvalitetno uloži seme.

U godinama sa problematičnom količinom vlage u zemljištu, obavezno je valjanje zemljišta pred setvu zbog ravnanja, sabijanja-stimulacije kapilarnog penjanja vlage i obezbeđenja uslova za što kvalitetniju setvu.

Đubrenje-ishrana

Jedna od karakteristika uljane repice jeste velika nesrazmera između biološkog prinosa suve materije i požnjevenog (odnetog) prinosa zrna, koja iznosi i do 1:10. To znači da je za normalan razvoj useva potrebna velika količina hraniva. Zahvaljujući svom moćnom korenovom sistemu, uljana repica može značajan deo hraniva iskoristiti iz rezervi zemljišta ali, uprkos tome, uljanu repicu treba dodatno đubriti mineralnim đubrivima. Optimalnu količinu đubriva najbolje je odrediti na osnovu analize plodnosti zemljišta i planiranog prinosa. Za prinos 1 t/ha uz pripadajuću biljnu masu, uljana repica utroši oko 50–60 kg/ha N, 25 kg/ha P₂O₅, 70 kg K₂O i 15–20 kg/ha S.

Od opredeljenih količina đubriva P i K treba uneti sa obradom zemljišta kao osnovno i/ili startno đubrivo, a N maksimalno 30–40 kg/ha.

Treba naglasiti da uljana repica veoma dobro reaguje na dodavanje sumpora (S) kao makroelementa i bora (B) kao mikroelementa, pa treba obratiti pažnju prilikom izbora formulacije đubriva da li ona u sebi sadrže bor i sumpor.

Sa količinama azota u toku jeseni ne treba preterivati, jer u slučaju duže i tople jeseni može doći do izduživanja biljaka uljane repice, prebujnog useva i smanjenja otpornosti na niske temperature.

 Setva

Optimalni rok za setvu uljane repice je 20. 8 – 20. 9. (najčešće 1–10. 9). Česti su slučajevi u praksi da proizvođači uljanu repicu seju i u oktobru, ali tada posejana uljana repica u slučaju ranijih jesenjih mrazeva ili zimske golomrazice bude značajno oštećena ili izmrzla.

Prilikom izbora hibrida za setvu treba obratiti pažnju na njihove osobine. Treba birati hibride koji imaju bolji potencijal bočnog grananja, da bi u slučaju smanjenja broja gustine useva iz bilo kog razloga mogli u što većoj meri da kompenzuju smanjenje broja biljaka. Takođe, u zavisnosti od brojnosti i sastava korovske flore na parceli, mogu se odabrati hibridi uljane repice tolerantni na određene herbicide i na taj način poboljšati efikasnost zaštite od korova u slučaju potencijalno velike zakorovljenosti.

Optimalna dubina setve iznosi 2-3 cm

Setva uljane repice se najčešće obavlja žitnim sejalicama na međuredni razmak od 25 cm, sa 400–450.000 klijavih zrna po hektaru, da bi na taj način obezbedili oko 400.000 biljaka. Sve više proizvođača se opredeljuje za setvu širokorednim pneumatskim sejalicama koje obezbeđuju precizniju setvu i mnogo kvalitetnije ulaganje semena (što u sušnijim uslovima može biti od presudnog značaja za nicanje i opstanak useva). U širokorednoj setvi je međuredni razmak najčešće 50 ili 70 cm i u ovim slučajevima je izbor hibrida uljane repice (po pitanju potencijala bočnog grananja) veoma značajan.

Optimalna dubina setve iznosi 2–3 cm i veoma je značajno da bude što ujednačenija.

U praksi se optimalan broj biljaka po jedinici površine često zanemaruje. Zbog neodgovarajućih sejalica poseje se više semena i broj biljaka po hektaru bude i preko 500.000. U tim slučajevima često dolazi do preteranog izduživanja biljaka u prolećnom delu vegetacije, previsokog useva, poleganja, intenzivnije pojave biljnih bolesti, većih gubitaka u toku žetve i skoro po pravilu značajno nižeg prinosa.

U sušnijim godinama opravdano je, pored predsetvene pripreme, izvršiti i valjanje posejane površine posle setve.

Zaštita useva u toku jeseni

Tokom jeseni i predzimskog perioda može doći do pojave nekih štetočina i bolesti i na nekim lokalitetima u pojedinim godinama je potrebno vršiti hemijsku zaštitu.

Od insekata najčešće se javljaju buvači, cikade, repičina lisna osa i u skorije vreme na određenim lokalitetima kupusna muva. Problem cikade, buvača i delimično kupusne muve se može ublažiti setvom semena zaštićenog insekticidima, dok se kod jače pojave repičine lisne ose moraju vršiti tretmani useva registrovanim insekticidima. Takođe, u slučaju jače pojave buvača i cikada potrebno je vršiti zaštitu registrovanim insekticidima.

Problem korova u jesenjem periodu dobrim delom umanjuju prvi jesenji mrazevi, ali ima slučajeva kada moraju da se vrše tretmani herbicidima. Ako su predusevi strna žita, često se kao korov pojavljuju samonikle biljke preduseva i to, u slučaju velike i jake pojave, ako se ne suzbiju u toku jeseni, može dovesti do gušenja uljane repice u toku proleća. Bitno je napomenuti da graminicidi, koji se koriste za suzbijanje samoniklih žita, efikasno deluju do početka bokorenja, a kasnije njihova efikasnost opada, te je stoga veoma bitno suzbijanje izvršiti u toku jeseni. Poljska gorušica na nekim lokalitetima takođe predstavlja veliki problem u gajenju uljane repice i zbog toga je veoma važno poznavati korovsku floru na parcelama. Za parcele na kojima je dominantan korov gorušica treba odabrati hibride uljane repice tolerantne na imazamoks, jer će jedino tako biti moguće efikasno suzbiti gorušicu registrovanim preparatom.

U toku nekih godina se dešava da je u toku jeseni vlažno i toplo vreme, pa dolazi do jače pojave gljivičnih bolesti – najčešće suve truleži. Tada je potrebno izvršiti tretman nekim od registrovanih fungicida radi suzbijanja bolesti i smanjenja izvora zaraze u prolećnom delu vegetacije. Najčešći je slučaj da su takvi usevi i bujni, pa se sa fungicidnim tretmanom kombinuje i neki od regulatora rasta, radi sprečavanja preteranog izduživanja biljaka i prerastanja visine tačke rasta uljane repice na više od 2,5 cm od površine zemljišta.

Dipl. Inž. Jan Babka

Savetodavac, PSS Institut „Tamiš” Pančevo

17. SPIT U SENCI SUŠE

 Visoke temperature su, kako se čulo među učesnicima, na parcelama u pojedinim regionima doprinele značajnom umanjenju roda jarih useva.

 Uprkos najtoplijem, tropskom julskom danu – kada su temperature u mnogim mestima širom zemlje prelazile četrdeseti podeok na Celzijusovoj skali – ovogodišnji SPIT, jedinstvena manifestacija u Vojvodini koju organizuje Klub 100P plus, okupila je nešto više od pet stotina učesnika. Visoke temperature, nažalost, nisu bile jedini razlog za izostanak mnogih gostiju. Na ovakvu odluku uticale su posledice koje tropski dani ostavljaju na useve. Činjenica je – kako se čulo među učesnicima – da su visoke temperature, na parcelama u pojedinim regionima dovele do izostanka ovogodišnjeg prinosa kukuruza i soje.

I za sve one koji su posetili ovogodišnji SPIT, koji je održan 23. jula  2022. godine u Kaću, visoke temperature i stanje na parcelama sa jarim usevima predstavljaju trenutno najveći problem. Problem koji navodi na razmišljanje kako dalje i u ovako nepovoljnoj godini za agrar.

To je potvrdio i Vojislav Malešev, domaćin skupa. Pozdravljajući učesnike 17. SPIT-a, on je uvodno obraćanje počeo konstatacijom da trenutno za poljoprivrednike najveći problem predstavlja suša koja prelazi u vremensku nepogodu.

• Kako se može čuti na severu Srbije siliraju kukuruze koji nemaju klip, a mnogi su izgoreli sve do metlice. Isto tako tarupiraju i soju, koja se već osušila. Nažalost, mislim da će ova godine biti gora što se suše tiče, čak i od one 2012. Ako ne bude gora što se tiče suše, biće sigurno gora zbog cena inputa koje koristimo. Cene inputa su porasle tri puta. Postoji i jako veliki problem sa gorivom, s obzirom na to da se po povlašćenim cenama gorivo može nabaviti samo na pumpama NIS-a. Mnogi poljoprivrednici u svojim selima nemaju NIS-ove pumpe, a vrlo često su ove pumpe udaljene i 20–30 km od sela. Za poljoprivrednike je suviše skupo (i neisplativo) da putuju do tih pumpi kako bi kupili tih 60 litara goriva po povlašćenoj ceni – rekao je Malešev.

Nezavidnu situaciju u kojoj se nalazi većina poljoprivrednika ne ublažavaju ni povećane cene poljoprivrednih proizvoda. Cene poljoprivrednih proizvoda – kako je rekao Malešev –jesu više, ali one ne mogu da isprate i nadomeste druga poskupljenja, kao ni drastično umanjen rod koji nas očekuje ove jeseni.

Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu

Da je ova godina – kada je u pitanju proizvodnja jarih biljnih vrsta – ekstremna potvrdio je i Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine. On je na samom početku manifestacije čestitao Klubu 100P plus na organizaciji 17. SPIT-a – manifestaciji koja je okupila značajne dobavljače i distributere poljoprivredne mehanizacije. Sekretarijat je u ovoj godini – kako je rekao Petar Samolovac – za poljoprivredna gazdinstva u Pokrajini obezbedio milijardu i dvesta hiljada dinara za gazdinstva. Konstatovao je da je ipak neophodno napraviti i neke nove korake kao pomoć agrarnoj proizvodnji.

• Kada sagledavam ovu ekstremnu godinu (drugu za redom), zaključujem da je prosto neverovatno da se one tako ponavljaju. U poslednjih deset godina bilo je pet-šest ekstremno toplih leta, sa malo padavina. Rešenje moramo tražiti u sistemima za navodnjavanje. Moramo ulagati u izgradnju samih objekata, ali i u opremu za navodnjavanje – napomenuo je P. Samolovac. Podsetio je prisutne da je Pokrajinski sekretarijat za ovu godinu obezbedio 370 miliona dinara za sisteme za navodnjavanje, a da je do sada u nabavku opreme za navodnjavanje uložio 2,5 milijardi dinara.

Kada je reč o nabavci sistema za navodnjavanje, od ove godine postoji mogućnost i zajedničkog ulaganja. To znači – kako je objasnio Samolovac – da više korisnika može da aplicira zajedno za sredstva za jedan sistem, kao što je, na primer, centar pivot ili rendžer, a kako je najavio ovakva praksa će biti nastavljena i tokom sledeće godine.

Željko Radošević

U ime Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i u ime ministra Branislava Nedomovića učesnike manifestacije pozdravio je državni sekretar Željko Radošević, koji se u svom obraćanju osvrnuo na trenutne uslove proizvodnje. Istakao je da za poljoprivrednike u Srbiji ne postoje ekstremne okolnosti.

• Nažalost, mogu da konstatujem da se naša najveća briga trenutno tiče vremenskih prilika ili neprilika. Činjenica je da je iza nas završena žetva pšenice, koja nam pruža veliku sigurnost, jer smo sa naših polja uspešno požnjeli otprilike 3,2 miliona tona. Možemo da kažemo smo u potpunosti sigurni da ćemo imati dovoljno pšenice za naše potrebe i izvoz. Pitanje je kako će ove vremenske prilike uticati na kukuruz i šta će se dešavati sa sojom koja veoma teško podnosi ovakve vremenske prilike. Što se tiče sistema za navodnjavanje i podrške države, napomenuću da je Republika Srbija u poslednjih nekoliko godina dosta sredstava uložila u revitalizaciju jedanaest velikih sistema za navodnjavanje, kao i opremu za navodnjavanje kroz podršku investicijama u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava – napomenuo je Željko Radošević.

Državni sekretar je podsetio i na IPARD 3 program, za koji će prvi poziv biti raspisan sledeće godine. Pozvao je poljoprivrednike da se na vreme pripreme kako bi konkurisali za dobijanje sredstava. Istakao je da će za realizaciju programa IPARD 3 Evropska unija obezbediti 288 miliona evra, a država Srbija 89,8 miliona evra. Odgavarajući na delegirano pitanje Vojislava Maleševa o cenama inputa i mogućnostima točenja goriva, Ž. Radošević je napomenuo da Vlada Republike Srbije preduzima neophodne korake kako bi neophodne inpute učinila dostupnijim poljoprivrednicima i da su napravljene neophodne izmene u vezi sa točenjem goriva na pumpama.

• Tako je sada moguće tri puta dnevno preko agrokartice sipati po 60 litara goriva u posude i puniti rezervoare pogonskih agregata, u onolikoj količini kolika je zapremina rezervoara. U ovom trenutku se intenzivno pregovara da za poljoprivrednike u Srbiji stigne mineralno đubrivo u značajnoj količini, a očekuje se povoljnija i prihvatljivija cena – objasnio je Željko Radošević.

Bogata izložba mehanizacije

SPIT – svojevrsni mini sajam

Zaštitni znak manifestacije SPIT jeste izložba poljoprivredne mehanizacije za koju se može reći da je svojevrsni sajam u malom. Tome je svakako doprinela saradnja organizatora manifestacije i izlagača, koji su svoje mašine prikazali stacionarno i u radu, a eksponati su “pokrili” različita polja poljoprivredne proizvodnje. Posetioci su bili u prilici da vide i da saznaju nešto više o traktorima različitih proizvođača i njihovim karakteristikama – od onih namenjenih za korišćenje u specijalizovanim proizvodnjama, preko univerzalnih do traktora veće snage. Prikazani agregati su se razlikovali i po opremi, te je bilo tehnički jednostavnijih modela sa i bez kabine, ali su bili prikazani i predstavnici najsavremenijih tehničkih rešenja. Za ove modele su karakteristične kabine visokog komfora, Power Shift ili kontinulano varijabilna transmisija, a i motori koji zadovoljavaju visoke standarde emisije izduvnih gasova.

Posetioci su bili u prilici da vide i različita rešenja sejalica za okopavnine i strna žita. Od jednostavnijih mehaničkih do sejalica visoke preciznosti, koje su ISOBUS kompatibilne i koje zahvaljujući različitim vrstama senzora mogu u hodu da menjaju radne parametre. Predstavljene su, takođe, i mašine za direktnu setvu. Stacionarno su predstavljeni i različiti modeli resipača mineralnih đubriva – od mehanički kontrolisanih sa dva diska do onih na kojima se može upravljati sekcijama na osnovu učitanih mapa za varijabilnu aplikaciju.

Veliku pažnju posetilaca privukle su i samohodne prskalice visokog klirensa, ali i vučeni modeli različite konfiguracije. Neizostavni deo izložbe bili su i teleskopski manipulatori, prikolice, kao i tifoni za navodnjavanje.

I ove godine je najviše bilo mašina namenjenih obradi zemljišta, koje su mahom i bile deo organizovanog prikaza u radu. Svoje mogućnosti u radu (najviše u ljuštenju strništa) pokazale su kratke tanjirače u izvedbama sa diskovima različitog oboda i prečnika, drugačijeg rasporeda diskova i radnih uglova, u kombinaciji sa valjcima. Tako su posetioci na licu mesta imali priliku (po prolasku mašine) da se uvere kako izgleda površina zemljišta, koliko su i kako umešani žetveni ostaci sa zemljištem, kao i da li je zemljište adekvatno izravnato. Karakteristike u radu pokazala su i različita rešenja razrivačkih oruđa sa drugačijim izborom radnih organa koji su radili na različitim radnim dubinama. Kako se pokazalo – pogotovo poslednjih godina zbog vremenskih uslova – podrivači imaju sve veći značaj u obradi zemljišta, a zbog interesovanja korisnika i mašine ovog tipa su predstavljene u radu. Njima su se, s obzirom na tradicionalnu primenu, pridlužili i plugovi obrtači, kao i druge kombinovane mašine za obradu zemljišta.

Bitno je voditi računa o “zdravlju” zemljišta

 Svaki tip zemljišta ima svoju strukturu. Cilj je da se prilikom obrade ta struktura ne naruši i da na zemljištu ne ostanu negativne posledice koje menjaju uslove za razvoj i rast biljaka. Kako je u okviru održane radionice na SPIT-u napomenuo Bogdan Garalejić iz PSS  „Tamiš” u Pančevu, zemljišta tokom obrade moraju da ostanu u granicama idealne gustine.

• To znači da peskuša mora da bude idealne gustine manje od 1,60 g/cm³. Gustine manje od 1,40 g/cm³ moraju da budu ilovača i neke glinovite ilovače, a manje od 1,10 g/cm³ je idealno za glinuše. Na ovim gustinama ova zemljišta imaju svoje normalne karakterisitke za proizvodnju. Čim počne narušavanje i povećavanje ovih vrednosti to znači da je počelo sabijanje zemljišta. U takvim uslovima je nemoguće stvoriti uslove za normalni rast i razvoj biljaka. Što zemljište više sabija, ono gubu poroznost za vazduh, ali i za vodu – napominje Bogdan Garalejić i kaže da je i struktura zemljišta veoma važna karakteristika.

Struktura zemljišta je – kako je objasnio Garalejić – njegova sposobnost da se prilikom obrade usitni. Najidealnija struktura jeste mrvičasta, ali ne sitno mrvičasta (bez praha na površini). Potrebno je da se dobije sitnomrvičasta struktura koja je povezana između sebe, jer je ona idealne propusnosti. Inače, propusnost zavisi od agregata zemljišta – da li se radi, između ostalog, o takozvanim blokovima ili stubastim agregatima što se može utvrditi na osnovu tipa zemljišta, a najbolje raskopavanjem zemljišta. Za proizvodnju su bitni karakteristika i dubina zemljišta, a dubina se meri od površine do početka matičnog supstrata.

• Dubina zemljišta je veoma značajna, zato što koreni biljaka imaju svoje maksimalne aktivne dubine. Kod kukuruza je to 130 cm, kod pšenice 125 cm, kod suncokreta 150 cm, soje 100 cm, šećerne repe 120 cm. To se ne odnosi na koren, nego na korenove žile, i to u nesmetanim uslovima kada nema plužnog đona – kaže Bogdan Garalejić, koji je na profilu zemljišta parcele u Kaću pokazao prednosti obrade zemljišta bez korišćenja pluga (uz korišćenje kombinovanih oruđa za obradu, uz unos žetvenih ostataka u zemljište).

Na radionici je bilo reči i o tehnologiji proizvodnje uljane repice, useva koji se, s obzirom na zahteve u razvoju, sve više pokazuje kao dobar izbor među ozimim biljnim vrstama. Ovu radionicu je održao dipl. inž. Jan Babka, savetodavac PSS Institut „Tamiš” iz Pančeva.

I ove godine je tradicionalno organizovana tombola za posetioce, a svi su po izboru mogli da učestvuju u nadmetanju bacanja akumulatora i nošenja džakova. Da sve protekne u najboljem redu pobrinuo se organizator, a u pripravnosti su bile i hitne službe vatrogasaca i medicinske pomoći, dok je svima za osveženje na raspolaganju bila cisterna sa pijaćom vodom.

Marija Antanasković

Poljoprivrednik 2750

 Niko nije pobedio, svi izgubili!

 Koliki su pregovaračka snaga i moć (ne)udruženih poljoprivrednika da se izbore za svoje interese?

Poljoprivrednici su na spontano organizovanim protestima krajem avgusta nadležnim državnim organima ukazali na brojne probleme sa kojima se suočavaju u prodaji svojih proizvoda, prvenstveno suncokreta, disparitetu cena, monopolističkom ponašanju otkupljivača… S pravom su tražili i od države zahtevaju „paket pomoći”, koji bi ublažio posledice anahronog delovanja otkupljivača na tržištu, a istovremeno i vremenskih neprilika. Posebno dugotrajne suše koja je znatno umanjila ovogodišnji rod kako ratara tako i voćara.

Blokada ulica u Novom Sadu; foto: 021

Njihovi apeli za pomoć su u javnosti naišli na pozitivan odjek, ali, čini se, ne i u očekivanoj meri među nadležnim državnim organima i institucijama. Podsetimo, pre organizovanja protesta, ratari su (najviše proizvođači suncokreta, ali i drugih ratarskih kultura, kao i paori iz mlečnog sektora) očekivali i nadali se adekvatnim reakcijama iz resornog ministarstva poljoprivrede. Reakcije su nažalost izostale. Protesti su završeni više polovičnim nego trajnim rešenjima, a kako reče jedan ratar: „Niko nije pobedio, a svi su izgubili”.

Post festum analiza događaja nametnula je – po ko zna koji put – niz pitanja: koliko su (ne)udruženi poljoprivrednici jaki, ima li njihova pregovaračka snaga moć da se za svoje interese izbore umesto na ulici, kroz postojeći sistem donošenja odluka u nadležnim državnim organima? Poljoprivrednici su na tom terenu, nažalost, veoma tanki. Iako među njima ima relativno dobrostojećih, mahom preovlađuju sitni, mali proizvođači, koji su neorganizovani, drže se nekako uvek po strani, (ne)svesno puštajući druge da odlučuju u njihovo ime. To im se naravno obija o glavu, jer svojim nekoordiniranim delovanjem i nečinjenjem, kao i nedovoljnom brigom nadležnih državnih organa, praktično nesvesno utiru put monopolističkom ponašanju otkupljivača i prerađivača.

Šta treba uraditi da se društveni položaj poljoprivrednika poboljša i da se jače čuje njihov glas? Odgovor je manje-više u organizovanju, kako sektorskom tako i u celini. Tu i tamo ima dobrih primera i zajedničkog delovanja prema nadležnim državnim organima, naročito voćara-malinara, pčelara… Činjenica je da većina poljoprivrednika (čast izuzecima) jednostavno zazire od udruživanja. Uglavnom su nezainteresovani za bilo kakvo zajedničko delovanje. Osim, naravno, u slučajevima reakcija na određenu situaciju u sektoru, pogotovo kada se – kao što je bilo na avgustovskim protestima – radi o cenama proizvoda. To su opet više iznuđeni potezi nego plod dobre organizovanosti udruženja i osmišljene strategije borbe za ostvarivanje zajedničkih ciljeva.

Poljoprivredni proizvođači su dugo vremena rešenje za svoje probleme videli u formiranju Poljoprivredne komore, koja bi zastupala intrese svih poljoprivrednika. Iako je bilo pokušaja da se Komora osnuje na nacionalnom nivou, do sada nije postignuta politička saglasnost za njeno formiranje. Smatralo se – a i danas je tako – da je gransko udruživanje i delovanje poljoprivrednika kroz institucije Komore, sasvim dovoljno za iskazivanje interesa poljoprivrednih proizvođača.

Pokazalo se, međutim, kako u tranzicionom periodu tako i danas da interese poljoprivrednika nema ko da (za)štiti osim njih samih. U ovom momentu je u Srbiji registrovano oko tri stotine raznih udruženja poljoprivrednika i asocijacija. Njihov rad je – da se ne lažemo – više formalan nego delotvoran, a činjenica je da su međusobno slabo povezani i umreženi i da, sem u izuzetnim slučajevima, vrlo retko komuniciraju. Posebno je simptomatično da oko zajedničkih tema i problema često imaju dijametralno suprotstavljene stavove.

Više je nego očito da poljoprivrednici moraju da redefinišu svoj društveni položaj. Model kako da se to uradi i sprovede (još uvek) ne postoji i zato bi, prvenstveno oni sami (uz pomoć

države), morali da dođu do rešenja kako bi se brojni problemi rešavali, umesto traktorskim bolkadama, kroz institucije sistema.

 B. Kićin

Od 26. do 28. septembra 2022. godine u Novom Sadu je gostovao prof. emeritus dr inž. Peter Šulce Lamers (Peter Schulze Lammers), Rheinische Friedrich-Wilhelms Universität Bonn, Institut für Landtechnik. Dve glavne aktivnosti koje su profesora dovele u Novi Sad jesu:

• predavanje na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i
• dodela priznanja prof. dr Milanu Martinovu sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Departman za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu, Katedra za inženjerstvo biosistema.

Ko je prof. emeritus dr inž. Peter Šulce Lamers?

Prof. dr Peter Šulce Lamers je 1974. godine završio Mašinski fakultet na TU Minhen, na kojem je i doktorirao 1984. Tema rada bila je gasifikacija žetvenih ostataka, pre svega pšenične slame i primena gasa za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Nakon završetka studija, radio je u razvojnom sektoru firme Deutz u Kelnu, a nakon toga je bio rukovodilac Odeljenja za projektovanje i razvoj u firmi Iveco u Ulmu. Godine 1992. vraća se na Univerzitet Bon, gde radi u oblasti inženjerstva biosistema. Na Univerzitetu Ahen takođe predaje poljoprivredne mašine.

Prof. dr Peter Šulce Lamers

Aktivan je u međunarodnim institucijama za inženjerstvo biosistema. Sedam godina bio je generalni sekretar globalne svetske organizacije CIGR, a nakon toga potpredsednik, a zatim i predsednik evropskog udruženje EurAgEng. U okviru dva projekta Jugoistočne Evrope, kao rukovodilac, pomogao je osnivanje regionalnog udruženja za ovu oblast, te razvoj edukativnog materijala za inženjerstvo biosistema. Tokom karijere bio je, a i danas je član uređivačkih odbora i urednik nekih od vodećih časopisa iz oblasti poljoprivredne tehnike i inženjeringa biosistema. Član je vodećih udruženja iz oblasti poljoprivredne tehnike i nosilac brojnih priznanja od strane istih.

Na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu bio je gostujući profesor na doktorskim studijama od 2013. do 2020. godine. Bio je mentor dvojici naših studenata za izradu doktorskih disertacija. Pomagao je u nabavci opreme i literature i učestvovao na brojnim međunarodnim skupovima.

Predavanje na Poljoprivrednom fakultetu UNS

Predavanje na temu Trendovi i izazovi u poljoprivrednoj tehnici i tehnologiji za poljoprivredu održano je 27. septembra 2022. godine u svečanoj sali dekanata Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Pred profesorima i asistentima Poljoprivrednog i Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada i stručnjacima iz domaćih kompanija profesor Peter Šulce Lamers govorio je o izazovima i dostignutim pravcima razvoja. Posebno interesantno poglavlje bilo je ono o hronološkom razvoju poljoprivredne mehanizacije.

Osnovne izazove pred kojima se tehnika nalazi profesor je definisao kroz obezbeđivanje dovoljnih zaliha hrane za rastuće potrebe čovečanstva. Analiza je podrazumevala promene u načinu ishrane i nedostatku resursa (voda, zemljište, energija). Za efikasno korišćenje resursa neophodno je koristiti tehnologije koje povećavaju efikasnost u proizvodnji. Posebno zanimljiv deo predavanja odnosi se na deo naslovljen “od mehanizacije do digitalizacije”. Za osnovni pravac delovanja na dostizanju ciljeva preuzeti su ciljevi FAO i strategije Evropske unije From farm to fork (Od njive do trpeze – viljuške), F2F strategy until 2030 – Green Deal.

Strategija predviđa sledeće ciljeve:

• smanjenje primene i rizika od sintetičkih pesticida za 50%,
• smanjenje gubitaka hranljivih materija za minimalno 50% u pogledu održavanja plodnosti zemljišta,
• smanjenje primenjenih đubriva u poljoprivredi za 20% do 2030. godine,
• 10% obradivog zemljišta manje, jer predstavlja elemente biodiverziteta,
• minimalni porast udela EKO-poljoprivredne proizvodnje do 2030. godine.

Centralni cilj jeste nastojanje da se smanje emisije gasova staklene bašte, posebno u sledeće četiri oblasti:

• povećanje efikasnosti mašina,
• unapređenje tehničkog procesa,
• sistemi upravljanja za optimizaciju interakcije čoveka i mašine,
• korišćenje izvora obnovljive energije.

Na slajdu 1. prikazan je razvoj tehničkih sistema do danas

Centralno pitanje za stručnjake u digitalnoj poljoprivredi i za same farmere jeste upravljanje podacima i novi digatalni servisi u poljoprivredi, odnosno pitanje gde smo i kuda želimo da idemo. Po istraživanju sprovedenom u Nemačkoj 2022. godine, koje je uradio Bitkom Research – portal iz Berlina, stanje u pogledu tehnologija koje farmeri upotrebljavaju ili nameravaju da upotrebe, prikazano je na slajdu 2. Podaci pokazuju da farmeri u Nemačkoj najviše koriste mogućnosti koje im pružaju GPS navođene mašine (58%), poljoprivredne alate dostupne putem mobilnih (pametnih) telefona (39%), mogućnosti menadžmenta – upravljanja farmom (32%), automatsko hranjenje (24%), aplikaciju senzora (22%), primenu dronova i helikoptera (19%) i robota za mužu (19%). Daleko manji procenat – svega 14% koristi mogućnosti skladištenja i čuvanja podataka u Klaud (Cloud) ili Big data tehnologiji. Razlog je verovatno u nepoverenju farmera i nepodudarnosti korišćenja sistema za prikupljanje podataka. Najmanje je onih – svega 3% koji koriste poljske robote. Razlozi za to su njihova nesavršenost, visoka cena i to što su najviše zastupljeni u setvi i kontroli zakorovljenosti parcela.

Tehnologije koje koriste farmeri u Nemačkoj

Zajedničke karakteristike poljskih robota su:

• pogonjeni elektromotorom koji se puni solarnim panelima i baterijama,
• mala težina, uglavnom do 700 kg,
• brzina kretanja oko 0,7 km/h,
• 3m radni zahvat i
• GPS vođeni.

Predviđanje razvoja i primene robota u budućnosti prikazano je na slajdu 3. Po predviđanju jedne od svetskih kompanija koja se bavi korišćenjem rezultata dobijenih putem primene svemirske opreme i na taj način prikupljenih podataka, budućnost primene robota u poljoprivrednoj proizvodnji je izvesna. Kao krajnji rezultat primene predviđa se primena nano robota.

Primena robotskih aplikacija na farmama

Ako bismo na osnovu podataka dobijenih anketom među nemačkim farmerima i predviđanja o primeni robotskih aplikacija pokušali da opišemo stanje u ovim oblastima kod nas videli bismo da naši farmeri daleko zaostaju za evropskim. Osim nekoliko robota za mužu na farmama mlečnih krava ne postoji nijedan koji je primenjen u ratarstvu. Naši farmeri su na nivou korišćenja GNNS – GPS uređaja za navođenje i korišćenje apps gadžeta (mobilni telefoni i računari).

Kroz izlaganje o razvoju mehanizacije od 1950-tih profesor je – objašnjavajući modele razvoja i analizu uspešnosti korišćenja – stigao i do područja korišćenja energije iz obnovljivih izvora u poljoprivredi. Završni slajd prezentacije, na kojem je prikazan razvoj traktora, posvećen je razvoju traktora na električni pogon i njegovom prisustvu, što je prikazano na slajdu 4.

Prolazeći kroz faze elektrifikacije prof. dr Peter Šulce Lamers detaljno je opisao kako će se od klasičnog traktora sa izmenama (električnim pokretanjem nekih delova pogona) doći do traktora sa potpuno električnim pogonom.

Na kraju prezentacije profesor se zahvalio svom domaćinu prof. dr Lazaru Savinu, prodekanu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Učesnici diskusije dotakli su se raznih pitanja iz oblasti zaštite bilja, genetike i akvizicije podataka, koja su inkorporirana u razvoj savremene poljoprivredne tehnike. Mišljenje većine prisutnih na predavanju bilo je da nam manjka ovakvih susreta sa renomiranim stručnjacima.

Dodela priznanja – pohvale Carl-Heinrich-Dencker Ehrennadel (Denkerova počasna igla) prof. dr Milanu Martinovu za unapređenje oblasti poljoprivredne tehnike i saradnju sa univerzitetom Bon obavljena je na sednici Nastavno-naučnog veća Fakulteta tehničkih nauka. Priznanje prof. dr M. Martinovu dodeljeno je pre dve godine, ali je zbog epidemije virusa Covid-19 uručeno tek ove godine. Koliko je priznanje značajno govori podatak da je ovo tek drugo ovakvo priznanje dodeljeno van Nemačke za zasluge u razvoju poljoprivredne tehnike.

Branislav Ogrizović

„Hobistima“ ukunuti mogućnost dobijanja subvencija

Razgraničenje profesionalnog od amaterskog rada u poljoprivredi „vruć krompir“ za svaku Vladu.

Među predlozima za poboljšanje položaja poljoprivrednika na masovnim majskim protestima poljoprivrednika u Novom Sadu  nalazi se i zahtev za donošenje Zakona o profesionalnom poljoprivredniku, odnosno određivanju granica između gazdinstava koja od poljoprivrede žive i onih koji se njome bave iz hobija. Na razgovorima poljoprivrednika u Vladi Srbije ovaj predlog se, zbog brojnih gorućih i većih problema (cena suncokreta, premija za mleko, akciza za gorivo i dr.) u toku leta nije razmatrao. Ratarima je obećano da će se o tome, nakon formiranje nove Vlade i Ministarstva poljoprivrede, ozbiljno pristupiti. Hoće li dato obećanje biti ispunjeno – ostaje da se vidi.

Podsetimo, poslednjih desetak godina brojna udruženja poljoprivrednika, od kojih su najglasniji bili članovi Кluba 100P plus, su od nadležnih državnih organa tražili da se povuče jasna linija razgraničenja između poljoprivrednika profesionalca i takozvanih hobista. Za svaku vlast, pa tako i za ovu aktuelnu, pitanje odvajanja profesionalnog od amaterskog rada u poljoprivredi bio je „vruć krompir“ koji je malo ko želeo da uhvati. Osim sporadičnih najava pojedinih funkcionera da će (ne)profesionalni rad u poljoprivredi zakonski biti rešen, do sada po tom pitanju ništa još nije učinjeno.

Mnogo faktora, pre svega zakonskih i imovinsko-pravnih, utiče na kompleksnost ove problematike. Кad se sve sabere i oduzme, manje-više sve se svodi na traženje odgovora na pitanje: treba li država, pored poljoprivrednika profesionalaca parama iz budžeta da subvencioniše nečiji hobi, odnosno dodatno stimuliše i razvija biznis ljudi koji nisu iz poljoprivrede, ali se njome bave usput!? Posebno što se radi o takozvanim „hobistima“ koji su, zahvaljujući tranziciji i nakaradno sprovedenoj privatizaciji bezmalo kompletnog poljoprivrednog sektora, došli do velikih poseda. Primetno je da u novije vreme u poljoprivredu ulazi sve više novopečenih biznismena. Oni sa zemljom nemaju mnogo dodira, ali ulaganje u nju, zbog proizvodnje sve traženije hrane na tržištu, smatraju odličnom prilikom za zaradu. Malo ko od njih poseduje svoju mehanizaciju već uglavnom iznajmljuju profesionalce koji obrađuju zemlju i vode zaštitu useva.

Istraživanja Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da u Srbiji samo 0,6 odsto stanovništva živi isključivo od poljoprivrede. Evidentno je da je broj poljoprivrednih gazdinstava iz raznih razloga u padu, ali je paradoksalno da istovremeno država sve više novca izdvaja za subvencije poljoprivredncima – kako profesionalcima tako i „hobistima“. Ove godine je za subvencije za poljoprivredu izdvojeno 500 miliona evra, što je bezmalo 400 odsto više nego pre desetak godina.

Činjenica pred kojom ne treba zatvarati već širom otoriti oči jeste da je današnje srpsko selo raslojeno na male i velike zemljoposednike, odnosno zakupce zemlje. Oni sa tri-četiri hektara nestaju, prestaju da uplaćuju doprinose PIO fondu, opredeljuju se za uzimanje prihoda od arende… Istovremeno broj onih kojima poljoprivreda nije osnovna delatnost, sa ukrupnjavanjem površina, posebno u Vojvodini, raste aritmetičkom progresijom.

Кada se sve to zna logično je i postaviti pitanja: kako i kojim kriterijumima razlučiti profesionalce od hobista u poljoprivredi? Po važećim zakonima i brojnim podzakonskim aktima i pravilnicima osnovni kriterijum za prepoznavanje je potvrda o registrovanom gazdinstvu i uplata PIO fondu. Za dobijanje subvencija su pod istu kapu stavljeni oni koji poseduju 0,5 ha i oni sa više stotina hektara. Pravo da dobiju subvencije – da li po hektaru ili nekom drugom osnovu – imaju i jedni i drugi, uprkos tome što se hobisti poljoprivredom bave uzgred, a na nekom drugom poslu imaju regulisano penzijsko i invalidsko osiguranje.

U problematici profesionalci – hobisti je mnogo nepoznanica koje treba razrešiti. Uz sve nabrojano, tu su i pitanja o obrazovanju i stručnosti za rad u poljoprivredi, beneficije poreskog i bankarskog sistema za jedne i druge… Sve u svemu pred predlagačima Zakona o (ne)profesinalnom radu u poljoprivredi stoje brojne dileme koje traže adekvatne odgovore. I to bez odlaganja.

 B. Kićin