Stručno-turistička ekskurzija koju je ovog proleća organizovao Klub 100P plus upotpunjena je poseti proizvođačima borovnica u Austriji. Posetu je upriličio Dušan Đorđević, vlasnik firme ITA SOLUTION iz Beograda.

Freshly picked blueberries in wooden bowl. Juicy and fresh blueberries with green leaves on rustic table. Bilberry on wooden Background. Blueberry antioxidant. Concept for healthy eating and nutrition

Borovnice su u svetu sve više tražene

Za uzgoj borovnice neophodno je zakišeljeno zemljište (pH 3,5 do maksimalno 4), kako bi mogla da usvaja minerale iz zemlje. Druga karakteristika je da je njen koren veoma osetljiv na veliku vlagu i odsustvo kiseonika. Supstrat u kome se sadi treba da bude bazičan kako bi biljka mogla lepo da se razvija. Na plantaži koju ćemo posetiti gaji se borovnica u saksijama. To je takozvana američka borovnica i Amerikanci su odavno počeli sa proizvodnjom. Sadnica se stavlja u treset kiselosti oko 3,5, zatim se dodaje čips od bora, odnosno mleveni bor, da bi se održala kiselost u supstratu. Potrebno je da se postigne takva granulacija da treset bude vazdušast.

Gajenje borovnice u saksijama

Gajenje borovnice u saksijama

Sadnice borovnice u saksijama omogućavaju da sav višak vode odnosno rastvora iscuri u zemlju. Borovnicu treba zalivati češće, a kraće. Voda se pušta pet-šest do deset puta dnevno, ali kraći vremenski period. Borovnica može da se gaji i na zemlji, ali je potrebno mnogo više treseta. Saksija je oko 30 cm visine, pa se može tretirati herbicidom, a biljka ostaje zdrava.

Prilikom podizanja zasada, treba voditi računa o sortama. Razmak varira od 60 do 80 cm u redu, a između redova od 2,5 do 3 m. Po hektaru treba saditi oko 4,5 do 6 hiljada sadnica. Prve godine, ako su dvogodišnje sadnice u nabavci, dobija se oko 200 g po stablu, naredne oko 700, a pete ili šeste godine 3,5–4 kg. Količina zavisi od načina gajenja i količine unesenog hraniva. Prskanje se vrši 3 do 4 puta godišnje, uglavnom fungicidima.

Kada se biraju sadnice, posebna pažnja se posvećuje korenu, odnosno njegovoj razvijenosti. Nema potrebe preterivati sa prinosom, nego treba ići na gušću sadnju. Od 5000 sadnica sa prosečnim prinosom od oko 3 kg dobija se 15 tona. Borovnica se bere oko tri nedelje, jer toliko traje i oprašivanje. Borovnica može duže da stoji u odnosu na druge voćne vrste tog tipa – jagode, maline ili kupine. U običnim hladnjačama traje i do 2 nedelje, a u hladnjačama sa kontrolisanim uslovima oko 3–4 meseca.

Potrošnja borovnica u svetu rapidno raste, na ceni su i imaju veliku perspektivu. Veoma su zdrave, pune antioksidanata. Gajenje borovnice na 1 ha može da se radi u dva dela – na otvorenom i plastenički. Na taj način se postiže kontinuitet u isporuci u toku mesec i po dana. Produžetak tog perioda postiže se izborom sorti.

Francuzi su, takođe, razvili tržište i borovnica je kod njih u suficitu. Na simpozijumu koji je održan u Holandiji, iznet je podatak da Nemci jedu borovnice 5 puta manje od Britanaca, a oni 10 puta manje od Amerikanaca.

U Srbiji ima oko 100 ha pod borovnicom, ali je uočljivo da nam nedostaje znanje u toj oblasti.

Hanes Pankartner i Dušan Đorđević u svojstvu prevodioca

Hanes Pankartner i Dušan Đorđević u svojstvu prevodioca

Naš domaćin je mladi agronom Hanes Pankartner koji je pre desetak godina krenuo u ovaj posao zajedno sa tri prijatelja. Ideja je potekla od Martina Fajfera čija se firma Fruit security bavi protivgradnom zaštitom i koji je zadužen za prodaju i kontakte sa velikim kupcima. Sa 30 ha borovnice trenutno su najveći proizvođači borovnice u Austriji. Pored toga, dosta izvoze za Nemačku i Englesku.

 

Hanes Pankartner

 Dobrodošli na našu plantažu borovnica. Pre osam godina počeli smo sa proizvodnjom borovnice, jer su zahtevi tržišta bili sve veći. Prepoznali smo da je to voće budućnosti, a borovnica je veoma profitabilno voće. Pre toga nismo imali iskustva sa bobičastim voćem. Ideja je bila da za što kraće vreme napravimo što bolji i što kvalitetniji proizvod koji može da se plasira i zauzme poziciju na tržištu. Počeli smo u maloj zoni i sa gustom sadnjom da bi dobili što više proizvoda. Četvrte godine smo već bili na austrijskom tržištu. Danas samo razvijamo naš posao i trenutno pokrivamo 40–50% austrijskog tržišta. Pre nekoliko godina sagradili smo novu hladnjaču i kupili pakericu, da bismo mogli da zadovoljimo sve naše kupce (i u pogledu sorti, i kvaliteta, načina pakovanja, isporuke, itd.).

Biznis je sada mnogo veći. Tržište borovnice se toliko razvilo da ima tendenciju da preuzme primat nad jagodom u Austriji. Veoma smo optimistični i sadićemo više.

Plantaža borovnica je pokrivena protivgradnom mrežom, osim dela koji je pod folijom

Plantaža borovnica je pokrivena protivgradnom mrežom, osim dela koji je pod folijom

Ova plantaža se prostire na 4 ha. Određeni broj sadnica imamo pod folijom da bismo plodove dobili ranije. Na taj način uspevamo da uđemo na tržište vrlo brzo posle španske borovnice. Poslednji put je prskana u vreme cvetanja. Plodovi nisu prskani.

 

Sadnice koje dolaze u saksiji zapremine 2–4 litra, sađene su u saksijama zapremine 10 litara, što bliže jedna drugoj, da bismo imali što veću proizvodnju na što manjoj površini. Investicija je ista, ali ako radite gušću sadnju imate veću prizvodnju. Ovde ima 11.000 sadnica po hektaru. 11 tona je dobar prosek za standardno postavljen voćnjak. Nakon tog perioda, kada dođu u razvijeni oblik, ukoliko mislite da sorta nije adekvatna, možete samo zameniti saksije sa drugom sortom. Ili izvadite svaku drugu sadnicu, i premestite na drugu površinu i već imate voćnjak koji je u četvrtoj godini.

Veličina ploda će se uvećati u naredne dve nedelje

Veličina ploda će se uvećati u naredne dve nedelje

Krajem aprila su nas u Austriji zadesili veliki mrazevi i sneg visine 15 cm. Četiri noći je temperatura bila u minusu. Sačuvali smo 95% proizvodnje borovnica. Jabuke su pretrpele štetu 90%. I sa te strane borovnica se pokazala kao sigurnija i otpornija vrsta voća. Tamo gde nije bilo sistema zaštite imali smo oko 70% voća.

Prošle godine smo shvatili da neke sorte nisu dobre za ovaj predeo, i prosto smo ih zamenili sa ranim sortama mog kolege.

Investicija po hektaru je oko 50–60.000 evra i podrazumeva protivgradnu zaštitu (utiče na čuvanje od grada i čuva plodove od najezde ptica i insekata, mreže se spuštaju do zemlje), sistem kap po kap, voda, parcela koja ima neograničen resurs vode, (potrebno je oko 3 litra dnevno po sadnici kada je velika vrućina). Bitno je da se parcela ne nalazi u dolji, zbog mraza. Borovnica cveta odmah posle jabuke, pa je uticaj mraza manji nego kod jabuke. Što se tiče mehanizacije investicija je mala u odnosu na jabuke. Mali atomizer, kosačica za travu i traktor od 25 KS koštaju oko 10–15 hiljada evra.

Cena borovnice nije stabilna jer se menja od nedelje do nedelje. Trenuto je visoka i 125gr pakovanih borovnica je 8 evra po kilogramu. Do kraja jula će pasti na 6 evra po kilogramu, a u avgustu će opet da poraste.

Berači su uglavnom iz Rumunije. Mogu da oberu oko 50–60 kg dnevno. Ima i berača koji beru preko 100 kg. Radnici dobijaju obavezni minimum, a bonus dobijaju od učinka. Ako beru ispod 4 kg na sat, učinak je loš i takvog radnika menjaju.

Troškovi berbe su oko 1,5 evro po kilogramu, a ukupni troškovi su oko 3 evra. Hemijski tretmani su zaista na niskom nivou. Tri do četiri prskanja godišnje. Đubrenje je značajnija investicija jer đubriva moraju da budu vodotopiva. Troškovi đubrenja su oko 1.500 evra po hektaru.

  • Šta mislite o Srbiji, što se tiče klime, pozicije, šanse za proizvodnju borovnica?

Veliki proizvođač borovnice je Poljska, zatim ide Španija. U Španiji su zamenili zasade jagode borovnicama. Borovnice u Španiji se beru u maju ili početkom juna i postoji pet nedelja pauze do momenta kada stižu borovnice iz Poljske. Tu postoji vremenska praznina na tržištu koju treba popuniti. Srbija je pravo mesto za gajenje borovnice, prvo zbog ovog perioda, a druga je prednost rusko tržište. Klima je kontinentalna kao i u Austriji, tako da Srbija ima perspektivu. U Srbiji imate kvalitetniju zemlju. U Austriji je veoma kiselo zemljište, pa zato proizvodimo u saksijama.

Rasadnik

 

Rasadnik visokokvalitetnih sadnica borovnice u Austriji

Rasadnik visokokvalitetnih sadnica borovnice u Austriji

Naši domaćini se bave i rasadničkom proizvodnjom borovnica. Proizvode visoko kvalitetne sadnice. Trenutno imaju 150.000 sadnica. 40% zadržavaju za svoje potrebe, a ostalo je na prodaju u celoj Evropi. To su In vitro sadnice napravljene u laboratoriji, jer se tako postiže kvalitet i sigurnost (sadnice su bezvirusne). In vitro napravljen materijal je mnogo snažniji i otporniji. Sadnice u Srbiji su oko 3,5 evra sa PDV-om, a u rasadniku su oko 2,7 evra.

Martin Fajfer, vlasnik firme Fruit security, bio je vizionar pre deset godina kada je predložio da se zasnuje plantaža borovnica gajenih u saksijama

Martin Fajfer, vlasnik firme Fruit security, bio je vizionar pre deset godina kada je predložio da se zasnuje plantaža borovnica gajenih u saksijama

Martin Fajfer, koji ima i proizvodnju organskih jabuka, objasnio nam je da svi članovi ovog malog udruženja imaju različite oblasti poslovanja, ali sve se naslanja na proizvodnju voća.

–          Proizvodnja borovnice u saksijama bila je izazov za mlade farmere. Najbolje mesto za inovacije je vaša sopstvena firma, ili farma, ili plantaža. Srećni smo da smo našli različite puteve i da sve dobro funkcioniše na tržištu. Da biste bili uspešni u svom poslu morate biti inovativni.