BUDUĆNOST POLJOPRIVREDE KROZ TEHNOLOGIJU

Inovacije neophodne za održivu proizvodnju

 Digitalno tehnološke aplikacije kao i elektronski servisi sve su više prisutni u različitim segmentima života. Godinama unazad i u poljoprivredi su počeli da zauzimaju svoje mesto da bi danas stekli epitet ključnih alata u obezbeđivanju održive poljoprivredne proizvodnje. U iznalaženju odgovora na izazove s kojima se suočava poljoprivreda danas, nove inovativne tehnologije imaju veoma značajnu, ako ne i presudnu ulogu, kako u cilju obezbeđivanja održive poljoprivrede, tako i zadovoljenju potreba za proizvodnjom doljne količine hrane sve većoj populaciji ljudi na planeti.

Izazovi s kojima se suočava moderna poljoprivreda bili su i inicijator seminara “Budućnost poljoprivrede kroz tehnologiju” koji je održan 24. maja na 89. međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Organizator Seminara je bila Italijanska agencija za spoljnu trgovinu – ITA, a učesnici seminara su kroz predavanja pokušali da daju odgovore na izazove predstavljajući potencijalna rešenjia. Tema seminara bila je „Inovativne tehnologije u poljoprivredi u Srbiji i Italiji: Precizna poljoprivreda i mogućnost za saradnju“.

Jedan od novih izazova koji takođe ostavlja posledice na snabdevanje hranom u svetu jeste i Ukrajnsko Ruski sukob.

– Međunarodna situacija izazvana ratom u Ukrajini čini pitanja vezana za poljoprivredu aktuelnijim nego ikada. S tim u vezi važna je i bezbednost u snabdevanju hranom pa su ova pitanja sada postala strateška. Konflikt koji je u toku ima snažan uticaj na cenu sirovina i ostavlja dalekosežne posledice na ceo poljoprivredeno-prehrambeni lanac.

Ovo novo uređenje zahteva da još pažljivije razmišljamo o budućnosti poljoprivrednog sektora u smislu tehnoloških inovacaija i ekološke održivosti. Rastuća neizvesnost u lancima snabdevanja u kogeneraciji sa razornim efektima klimatskih promena svakako su glavno kritično pitanje, ali u isto vreme sve to mora da nas podstakne da postignemo više da bi smo maksimalno iskoristili mogućnosti koje čak i u ovako složenoj situaciji mogu da se pojave, rekao je obraćajući se u uvodnom delu Seminara njegova ekselencija ambasador Italije Karlo lo Kašo otvarajući seminar.

Uprkos brojnim izazovima, između ostalog i uticaja pandemije Covid, u prošloj godini su ostvareni veoma dobri rezultati u prehrambeno-proizvodnoj industriji Italije, a zabeležen je i pozitivan trend.

-U osnovi uspeha poljoprivrede i principa Made in Italy jeste što je ova privredna grana vremenom postala najzelenija i najodrživija u Evropi, ali to je i sektor koji je sve više digitalizovan. Poljoprivredna mehanizacija omogućava da se sprovedu u praksu sve mere u vezi zaštite životne sredine, efikasnosti proizvodnje, optimizacija resursa i automatizacija. To je takođe sektor koji se brzo širi uz rast prometa, i nije slučajno što je nacionalni plan oporavka i rezilijentnosti u Italiji okrenut između ostalog i obezbeđivanju posebnih sredstava u saradnji sa Evropskom unijom, predviđenih za takozvanu “Poljoprivredu 4.0”, objasnio je ambasador Karlo Lo Kašo i dodao da su industrija mašina i komponenti za poljoprivrednu i prehrambenu proizvodnju sektori italijanske izvrsnosti koju su na Novosadskom sajmu predstavile kroz svoje proizvode 24 italijanske kompanije.

U okviru kolektivne izložbe na štandu Italijanske agencije za spoljnu trgovinu kompanije uzlagači prikazali su različite uspešne primere Agriculture 4.0. Da je ova tema posebno draga Italiji, kako je objasnio njegova ekselencija Karlo Lo Kašo, potvrđuje i to što je s temom koja se bavi vezom ljudi i inovacija ova mediteranska zemlja konkurisala da 2030. godine bude domaćin Expo 2030.

Da se u Italiji ozbiljno shvatila važnost ulaganja u ekološku tranziciju, potvrdio je direktor Italijanske agencije za spoljnu trgovinu ITA Antonio Ventreska.

-To je nešto što je izuzetno važno za ceo start up svet, ali to jeste i vetar u leđa tradicionalnim preduzećima koja mogu u budućnosti da gledaju kroz jednu dodatnu vrednost i mogu da kroz svoje proizvode i radne procese uvedu i inovacije radi optimizacije svog rada i bolje produktivnosti. Digitalizacija se širi na sve strane i donosi novu konkurentnost tako da zaista moramo da znamo koliko imamo potencijala za dalji razvoj. Stoga smo i organizovali seminar kako bismo napravili poređenje između Italije i Srbije, rekao je Antonio Ventreska.

Ventreska je izjavio i da je Srbija zemlja koja je poslednjih godina napredovala u razvoju poljoprivrede. Investiralo se u projekte u vezi pametne poljoprivrede, digitalizacije, a evidento je i korišćenje sve više softverskih rešenja. Posebno je naglasio da je u cilju sprovođenja savremene poljoprivredne proizvodnje veoma važna kupovina mašina. Ali, sve je manje novčanih sredstava za ovu namenu, te je vrlo važno naći alternativne načine. Jedan od njih jeste udruživanje poljoprivrednka, smatra Ventreska.

Da je digitalizacija poljopirvrede neminovnsot, ali i realnost, mišljenja je pomoćnica ministra poljoprivrede Vedrana Ilić.

– Mnogi danas još uvek imaju tradicionalno verovanje da se radi o nečem starom kada je reč o poljoprivrednoj proizvodnji i prehrambenoj industriji u celini. Ustvari, ona je odraz dinamične inovativnosti. Promene u poljoprivredi su vrlo brze i česte i konkurentni mogu da budu samo oni koji imaju odgovarajuće znanje, sposobnost, ali i mogućnost da se prilagođavaju i razumeju mogućnost promene, odnosno, oni koji mogu da donose brze i odgovarajuće strategije i sprovode ih u delo, kaže Vedrana Ilić i napominje da su pre samo nekoliko godina mnoga savremena rešenja kao što su autonomni traktori, bespilotne letelice, kao i druga rešenja koja zamenjuju ljudski rad, bili više naučna fantastika, a danas su relanost.

Resorno Ministarstvo pruža podršku naučnim institutima koji se bave digitalizacijom i izradom različitih softvesrkih rešenja kao što je Institut “Biosens”.

-Vrlo bitan rasplet inovativne šeme u poljoprivredi je da doprinese smanjenju velikog uticaja na životnu sredinu, a pre svega da pomogne poljoprivrednicima da postignu iste ili čak veće prinose uz korišćenje manjih količina mineralnih đubriva, hemijskih sredstava za zaštitu bilja i goriva, objasnila je Ilić.

O istaživačkom radu domaće struke na polju razvoja pametne poljoprivrede kao i razvoju alata koji se koriste u ove namene precizne poljoprivrede govorio je prof dr. Marko Kostić s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i saradnik “Biosens” Instituta.

Jedna od aktivnosti koju su prošle godine sproveli jeste izrada studije korišćenja visokosofisticirane precizne sejalice Precision Planting za koju je karakteristična primena više različitih sistema koji obuhvatuju senzore zadužene za različita merenja radnih uslova i parametara mašine. Kako je rekao prof. dr Kostić radi se i na istraživanju i razvoju senzora koji se koristi za detekciju biljke. Senzor je veličine muve, a ima šest emitera svetlosti, što su zapravo razdvojeni kanali u kojima se na osnovu refleksije svetlosti određuju indeksi koji daju povratnu informaciju o stanju i govore o stanju i razvoju biljke.

Na seminaru su predstavljene i aktivnosti istraživačkog centra CREA – Savata za istraživanje u poljoprivredi i analizu poljoprivredne ekonomije: Istraživački centar za poljoprivredno-prehrambeno inžinjerstvo i tranformacije o čemu je govorio Paolo Menezati, direktor.

-Institut CREA je nacionalni centar za poljoprivredu i prehranu. Ima više od 5.000 hektara zemljišta i blizu 1.000 istraživača. U okviru Instituta postoji šest nacionalnih sedišta gde se rade određena testiranja što ne podrazumeva samo rad sa mašinama i digitalnim tehnologijama već, na primer, i preradu žitarica u pastu koja je glavni italijanski proizvod. Ministarstvo poljoprivrede Italije sprovodi u svom radu Strategiju koja ima za cilj dostizanje održivosti sistema u ekološkom i poljoprivrednom smislu, odnosno razvoj poljoprivrede na način da ona bude postojana i da odoleva klimatskim pormenama, rekao je Paolo Menezati.

Menezati je napomenuo da je u Italiji primetan i sve veći broj istraživačkih radova iz domena precizne poljoprivrede. Na prvom mestu to su radovi koji se bave istraživanjem, odnosno, rezultatima poljoprivrednih mašina, preciznih sistema za dsitribuciju mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja. Osim ovog, u domenu istraživanja zastupljene su i takozvane visokoprofitne biljne vrste.

I optimizacija povezivanja traktora, priključnih mašina i alata kao i njihova komunikacija su takođe sfere rada Instituta CREA.

Dosadašnja istraživanja su potvrdila da dosta uštede, kako ekonomske tako i energetske može da se postigne ako se proširi komunikacija između alata i traktora, čak i do 20 odsto. Značajno polje rada, kako je rekao Menezati jeste i poboljšanje efikasnosti uz prediktivnost sistema podataka za različite vrste operacija čime se takođe teži smanjivanju troškova proizvodnje. Značajan segment rada jesu i obnovljivi izvori energije, odnosno, bioetan i biogas, kao i njihovo korišćenje na pogonskim sistemima poljoprivrednih mašina.

Bez subvencija koje omogućavaju nabavku novih tehnoloških rešenja ne mogu se postići zadati ciljevi koji se odnose na održivost uz očuvanje životne sredine, istakao je na seminaru Fabio Riči, zamenik direktora FederUNACOMA.

-Tehnike i tehnologije ima sasvim dovoljno za različite biljne vrste, a ono što je neophodno jeste njeno prilagođavanje za određene regione. Problem postiji i u transferu novih tehnologija jer aktivnosti u poljoprivredi značajnim delom realizuju stariji ljudi, koji teže prihvataju nova rešenja, naglasio je Riči i dodao da se u Italiji kao i u Srbiji u značajnoj meri koristi i starija mehnaizacija.

Tako je od dva miliona traktora više od polovine starosti između od 10 i 25 godina, a kao bi se ovaj problem prevazišao Italija je u saradnji sa Evropskom unijom razvila posebne programe za nabavku novih mašina koji su u skladu sa Agriculture 4.0. Za nabavku novih mašina italijanski poljoprivrednici imaju 400 miliona evra. Kao jedno od potencijalnih rešenja Fabio Riči je naveo i zajedničku kupovinu mašina, njihovo iznajmljivanje od preduzeća, ali i korišćenje usluga onih koji imaju mašine.

Na seminaru su predstavljena i neka od nagrađenih tehnoloških inovacija na poslednjem sajmu EIMA International u Bolonji, o čemu je govorila Marija Antanasković.