Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo objavio je 30.03.2023. godine “Konkurs za dodelu sredstava za održavanje tradicionalnih manifestacija u 2023. godini u AP Vojvodini”.

Klub 100P plus je podneo prijavu i odobrena su sredstava kojima je finansiran deo troškova održavanja manifestacije “18. SPIT”.

Ugovor je zaključen 10.08.2023. godine.

 

  1. SPIT U KAĆU OKUPIO BLIZU 500 POLJOPRIVREDNIKA IZ VOJVODINE

 

Održavanje manifestacije 18. SPIT podržao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Iako je odluka o održavanju jedinstvene manifestacije SPIT bila na klackalici nakon otkazivanja u prvobitnom terminu, a usled velikog nevremena koje je zahvatilo Vojvodinu u petak 21. jula, izbor da se SPIT održi u nedelju 23. jula pokazao se kao dobar. U prvi mah su teme posetilaca bile usmerene na štetu koju su led i orkanski vetar naneli u prethodnim danima usevima, kao i kućama i selima. Poljoprivredni proizvođači koji su se odlučili da dođu, želeli su da saznaju šta se gde desilo, ali i da čuju nešto novo o tehnologiji obrade zemljišta i nadasve da vide mašine, kako njihovu izložbu tako i njihove mogućnosti u radu, iako uslovi za to nisu bili idealni. Priliku za to su imali, kako u radionici o Obradi zemljišta u trake koju su organizovali naši prijatelji Nikola Škrbić i Bogdan Garalejić, tako i u prikazu sedamdesetak eksponata mašina: traktora, kombajna, telehendlera, sejalica, plugova, podrivača, razrivača…

Otvaranje ovogodišnjeg SPIT-a, 18. po redu, proteklo je u znaku ne samo dešavanja vezanih za nedeće koje je donelo nevreme, već, nažalost, i nezavidnoj situaciji poljoprivrednika, pre svih ratara. Nevreme i posledice koje je ono ostavilo do sada nije viđeno u Srbiji.

Sa otvaranja 18. SPIT-a

– Nedaća je raznih. Od loših prinosa, vremenskih nepogoda, izostajanja subvencija za mehanizaciju, IPARD-a koji je uvek na dugačkom štapu, kao i niskih cena poljoprivrednih proizvoda, naveo je Vojislav Voja Malešev predsednik Kluba 100P plus i tradicionalno domaćin SPIT-a.

Malešev je rekao i da, iako se u javnosti neretko može čuti da je za inflaciju kriva poljoprivreda, realnost je malo drugačija i za ovakvu situaciju treba pitati prehrambenu industriju jer oni formiraju cene hrane. Ako se priča o poljoprivredi, o inflaciji se ne može govoriti, može samo o deflaciji, što potvrđuje podatak da je žito lane bilo 40 din/kg, a sada se ceni na oko 20 din/kg.

U istom tonu, o ne tako zavidnoj situaciji paora, nastavila je novinarka lista „Poljoprivrednik“ i generalna sekretarka Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije Marija Antanasković.

Marija Antanasković

– Odluka da se uprkos svim nedaćama koje pogađaju poljoprivredni sektor održi SPIT je, može se slobodno reći, veoma hrabar potez, pogotovo ako se uzme u obzir to da su nažalost mnogi poljoprivrednici već završli žetvu jarih biljnih vrsta i to sa prinosom nula. Ako pogledamo prošlu godinu koja je bila takođe loša, a na to se nadovezuje i ova, pitanje je verovatno i opstanka mnogih – da li da nastave ili da odustanu. Nažalost, to je pitanje o kojem mnogi poljoprivrednici razmišljaju ovih dana. Uvoznici poljoprivredne mehanizacije, kao i proizvođači, dele sudbinu poljoprivrednika i zna se da prodaja mašina ide dobro kada su dobre cene, kada su uslovi dobri i kada postoje različite mere države za nabavku mehanizacije. Svi smo negde već očekivali subvencije za nabavku mehanizacije, takozvane Nacionalne mere, koje još uvek nisu objavljene, rekla je Antanasković dodajući da se stalno čuje kako je savremena tehnologija neophodna, o digitalizaciji i svim sistemima koji treba da unaprede agar, ali to se ne može nabaviti bez mera pomoći za ovakav vid investicija.

 

Velika zainteresovanost posetilaca za prikaz mašina u radu

Iako su neki od izlagača odustali od nastupanja na ovogodišnjem SPIT-u zbog nevremena u petak, oni koji su ostali i prikazali mašine u radu, pokazalo se, doneli su dobru odluku. To se videlo po prezentaciji mašina na kojoj su posetioci SPIT-a, njih oko 500, ostali do samog kraja i pomno pratili šta svaka od mašina radi. A onda su usledeli komentari da li je to što je urađeno dobro ili loše i kako bi u takvim uslovima trebalo naštelovati mašinu.

Velika zainteresovanost posetilaca za prikaz mašina u radu

 

Nošenje džakova iz zabave

I ove godine za posetioce SPIT-a je organizovana tombola, ali i takmičenje u nošenju džakova Elixir Zorka s mineralnim đubrivom, kao i nadmetanje ko će dalje baciti akumulator s ramena, posebna sportska disciplina na SPIT-u.

Pobednici u takmičenju nošenja džakova mineralnog đubriva ELIXIR ZORKA

Pobedili su oni najspretniji i najjači, posebno u nadmetanju bacanja akumulatora s ramena gde je, mora se priznati, veliku ulogu odigrala i tehnika izbačaja.

Pobednici takmičenja bacanja akumulatora s ramena

SPIT proslavio punoletstvo: Svoje umeće pokazalo 25 mašina

 

Održavanje manifestacije 18. SPIT podržao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

 

Zbog nevremena koje je pogodilo Vojvodinu, 18. po redu Smotra poljoprivrede, industrije i trgovine (SPIT) u Kaću je održana dan kasnije, nego što je bio prvobitni plan. Uprkos tome, SPIT je okupio brojne izlagače i nekoliko stotina posetilaca.

Za mnoge poljoprivredne proizvođače iz Vojvodine SPIT u Kaću je jedina prilika da se na licu mesta upoznaju sa radom poljoprivredne mehanizacije i opreme, te da razmene i uporede svoja iskustva, kao i da se neposredno od zastupnika i proizvođača informišu o specifikacijama i mogućnostima traktora, kombajna i priključne mehanizacije.

“Svake godine posećujemo ovu manifestaciju, veoma smo zadovoljni i puno nam znači da vidimo mašine u radu. One sve imaju neku cenu, sve su u suštini kvalitetne, ali najbolje je da se vide kako rade i šta sve mogu i umeju. Tako možemo da vidimo da je to ono o čemu se priča, što fabrika kaže, ili je na terenu druga stvar”, kaže Miodrag Gvozdenac, poljoprivredni proizvođač iz Čuruga.

Slaba kupovna moć poljoprivredne mehanizacije

Organizator ove manifestacije je dobro poznati Klub 100P Plus, koji broji više od 3.000 članova – poljoprivrednih proizvođača. Nevreme je, kažu, poremetilo organizaciju i održavanje događaja, koji ove godine obeležava punoletstvo.

“Očekivali smo kišu, ali ovakvu oluju nismo. Za mojih 65 godina ne pamtim ovakvo nevreme. U petak smo sve namestili, a onda je vetar nosio stolove, šatore, mobilni toalet se skroz raspao i delove smo pronašli na 800 metara udaljenosti. Srećom nije bilo grada i ništa od mehanizacije nije oštećeno. Pojedini izlagači su odustali jer je sve manje ljudi koji su u mogućnosti da kupe novu mehanizaciju i podrška države kroz subvencije je sve manja i manja”, objašnjava Vojislav  Malešev, predsednik Kluba 100P Plus.

Vojislav Malešev

On je istakao da njihovo udruženje pokušava da edukuje farmere o pristupu novoj mehanizaciji, koja vrlo često zahteva niz obuka, čime se inače bave zastupnici koji tu mehanizaciju i prodaju.

“Moja porodica je 1982. godine kupila Zmajev dvoredni berač i ja sam morao da idem tri dana na obuku kako bi mi overili garanciju, iako sam završio srednju poljoprivrednu školu. Sada to ne postoji i poljoprivrednici ‘teraju’ mehanizaciju dok radi. Takođe, mislim da su i zaštitari zakazali jer se nisu dovoljno uključili u to kako da smanjimo upotrebu pesticida koristeći novu mehanizaciju.”

 

Važno i zastupnicima i proizvođačima

Posetioci su imali prilike da se upoznaju sa radom 25 mašina, koje su svoja umeća pokazala na delu oranice gde se manifestacija održala. Ovu jedinstvenu priliku ne propuštaju ni zastupnici ni proizvođači poljoprivredne mehanizacije i opreme, koji nastoje da kupcima predstave svoju ponudu i da im kroz praktičan prikaz rada na polju dočaraju mogućnosti mehanizacije.

Prikaz u radu

“Naša firma je osnovana 1954. godine i osnovao ju je moj deda, preuzeo tata i evo ja sam treća generacija koja se bavi ovim poslom. Nadam se da će i moji sinovi nastaviti ovu porodičnu tradiciju. Prioritet nam je domaće tržište, ali pored toga izvozimo i za Hrvatsku, Mađarsku, Rumuniju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Bugarsku, a nedavno smo otvorili i tržište Slovenije. Prvi proizvod su nam bili špartači, zatim sve vrste drljača, podrivači, gruberi i poslednji proizvod nam je tanjirača“, objašnjava Branislav Tupanjac, vlasnik firme Mašinska radionica “Tupanjac” iz Futoga.

Ništa bez John Deere mašina

A kakav bi to SPIT bio, još i punoletan, da na njemu nema John Deere traktora i mehanizacije? Kompanija “Kite” DOO prisutna je na ovoj tradicionalnoj manifestaciji, a ovoga puta izložila je četiri traktora, jedan kombajn, balirku, prskalicu, telehendler, tifon…

KITE doo na 18. SPIT-u

 

“Posebno bih želeo da istaknem John Deere kombajn T550 sa hederom John Deere 722X. To je najmoćniji John Deere slamotresni kombajn. Inače, varijabilni hederski sto je pre svega namenjen za žetvu uljane repice, ali može i za žito i ostale kulture. Osim toga izložili smo John Deere traktor 6130M koji je naš najveći traktor uz 6130R koji može da ide na IPARD i kao takav je veoma interesantan, jer se na jesen očekuje novi krug“, rekao je eksport menadžer i menadžer prodaje u kompaniji “Kite” DOO Goran Demko Rihter.

Pored toga, posetioci SPIT-a su mogli da se upoznaju sa rezervnim delovima, uljima i mazivima, pesticidima, mineralnim đubrivima, semenima, kao i sa ponudama banaka i osiguravajućih kuća. Održano je i predavanje na temu odabira opreme za obradu zemljišta u trake, koje je održao diplomirani inženjer u penziji Nikola Škrbić.

Zorana Ljubojev

Agroklub

SPIT je jedinstvena manifestacija u Vojvodini, koja se tradicionalno održava u Kaću u Opštini Novi Sad.

 

Na SPIT-u se izlažu: Mašine i oprema – stacionarno i u radu; Rezervni delovi, ulja i maziva, pesticidi, mineralno đubrivo, seme…; Ponude banaka i osiguravajućih kuća…

SPIT je svojevrsni mini-sajam na kojem bude izloženo preko 160 eksponata od kojih oko 40 bude prikazano u radu.

Ovom manifestacijom omogućavamo poljoprivrednim proizvođačima da na jednom mestu vide u radu mašine različitih proizvođača, sami probaju rad sa njima i tako olakšaju sebi izbor. To je i svojevrsna edukacija jer uz svaku mašinu dobijaju objašnjenje i stručne savete.

Na kraju, to je lepa prilika da se nakon žetve okupe, malo druže i razmene iskustva.

SPIT poseti preko 1000 poljoprivrednika koji su zainteresovani da praktično vide šta je od mašina novo i korisno za njihovu proizvodnju.

  1. SPIT odžaće se u Kaću 22. jula 2023. godine na parceli na putu Novi Sad-Zrenjanin prema “Salašu 84”, s leve strane.

 

Pozivamo vas da svojim učešćem uveličate ovu manifestaciju!

17. SPIT U SENCI SUŠE

 Visoke temperature su, kako se čulo među učesnicima, na parcelama u pojedinim regionima doprinele značajnom umanjenju roda jarih useva.

 Uprkos najtoplijem, tropskom julskom danu – kada su temperature u mnogim mestima širom zemlje prelazile četrdeseti podeok na Celzijusovoj skali – ovogodišnji SPIT, jedinstvena manifestacija u Vojvodini koju organizuje Klub 100P plus, okupila je nešto više od pet stotina učesnika. Visoke temperature, nažalost, nisu bile jedini razlog za izostanak mnogih gostiju. Na ovakvu odluku uticale su posledice koje tropski dani ostavljaju na useve. Činjenica je – kako se čulo među učesnicima – da su visoke temperature, na parcelama u pojedinim regionima dovele do izostanka ovogodišnjeg prinosa kukuruza i soje.

I za sve one koji su posetili ovogodišnji SPIT, koji je održan 23. jula  2022. godine u Kaću, visoke temperature i stanje na parcelama sa jarim usevima predstavljaju trenutno najveći problem. Problem koji navodi na razmišljanje kako dalje i u ovako nepovoljnoj godini za agrar.

To je potvrdio i Vojislav Malešev, domaćin skupa. Pozdravljajući učesnike 17. SPIT-a, on je uvodno obraćanje počeo konstatacijom da trenutno za poljoprivrednike najveći problem predstavlja suša koja prelazi u vremensku nepogodu.

  • Kako se može čuti na severu Srbije siliraju kukuruze koji nemaju klip, a mnogi su izgoreli sve do metlice. Isto tako tarupiraju i soju, koja se već osušila. Nažalost, mislim da će ova godine biti gora što se suše tiče, čak i od one 2012. Ako ne bude gora što se tiče suše, biće sigurno gora zbog cena inputa koje koristimo. Cene inputa su porasle tri puta. Postoji i jako veliki problem sa gorivom, s obzirom na to da se po povlašćenim cenama gorivo može nabaviti samo na pumpama NIS-a. Mnogi poljoprivrednici u svojim selima nemaju NIS-ove pumpe, a vrlo često su ove pumpe udaljene i 20–30 km od sela. Za poljoprivrednike je suviše skupo (i neisplativo) da putuju do tih pumpi kako bi kupili tih 60 litara goriva po povlašćenoj ceni – rekao je Malešev.

Nezavidnu situaciju u kojoj se nalazi većina poljoprivrednika ne ublažavaju ni povećane cene poljoprivrednih proizvoda. Cene poljoprivrednih proizvoda – kako je rekao Malešev –jesu više, ali one ne mogu da isprate i nadomeste druga poskupljenja, kao ni drastično umanjen rod koji nas očekuje ove jeseni.

Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu

Da je ova godina – kada je u pitanju proizvodnja jarih biljnih vrsta – ekstremna potvrdio je i Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine. On je na samom početku manifestacije čestitao Klubu 100P plus na organizaciji 17. SPIT-a – manifestaciji koja je okupila značajne dobavljače i distributere poljoprivredne mehanizacije. Sekretarijat je u ovoj godini – kako je rekao Petar Samolovac – za poljoprivredna gazdinstva u Pokrajini obezbedio milijardu i dvesta hiljada dinara za gazdinstva. Konstatovao je da je ipak neophodno napraviti i neke nove korake kao pomoć agrarnoj proizvodnji.

  • Kada sagledavam ovu ekstremnu godinu (drugu za redom), zaključujem da je prosto neverovatno da se one tako ponavljaju. U poslednjih deset godina bilo je pet-šest ekstremno toplih leta, sa malo padavina. Rešenje moramo tražiti u sistemima za navodnjavanje. Moramo ulagati u izgradnju samih objekata, ali i u opremu za navodnjavanje – napomenuo je P. Samolovac. Podsetio je prisutne da je Pokrajinski sekretarijat za ovu godinu obezbedio 370 miliona dinara za sisteme za navodnjavanje, a da je do sada u nabavku opreme za navodnjavanje uložio 2,5 milijardi dinara.

Kada je reč o nabavci sistema za navodnjavanje, od ove godine postoji mogućnost i zajedničkog ulaganja. To znači – kako je objasnio Samolovac – da više korisnika može da aplicira zajedno za sredstva za jedan sistem, kao što je, na primer, centar pivot ili rendžer, a kako je najavio ovakva praksa će biti nastavljena i tokom sledeće godine.

Željko Radošević

U ime Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i u ime ministra Branislava Nedomovića učesnike manifestacije pozdravio je državni sekretar Željko Radošević, koji se u svom obraćanju osvrnuo na trenutne uslove proizvodnje. Istakao je da za poljoprivrednike u Srbiji ne postoje ekstremne okolnosti.

  • Nažalost, mogu da konstatujem da se naša najveća briga trenutno tiče vremenskih prilika ili neprilika. Činjenica je da je iza nas završena žetva pšenice, koja nam pruža veliku sigurnost, jer smo sa naših polja uspešno požnjeli otprilike 3,2 miliona tona. Možemo da kažemo smo u potpunosti sigurni da ćemo imati dovoljno pšenice za naše potrebe i izvoz. Pitanje je kako će ove vremenske prilike uticati na kukuruz i šta će se dešavati sa sojom koja veoma teško podnosi ovakve vremenske prilike. Što se tiče sistema za navodnjavanje i podrške države, napomenuću da je Republika Srbija u poslednjih nekoliko godina dosta sredstava uložila u revitalizaciju jedanaest velikih sistema za navodnjavanje, kao i opremu za navodnjavanje kroz podršku investicijama u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava – napomenuo je Željko Radošević.

Državni sekretar je podsetio i na IPARD 3 program, za koji će prvi poziv biti raspisan sledeće godine. Pozvao je poljoprivrednike da se na vreme pripreme kako bi konkurisali za dobijanje sredstava. Istakao je da će za realizaciju programa IPARD 3 Evropska unija obezbediti 288 miliona evra, a država Srbija 89,8 miliona evra. Odgavarajući na delegirano pitanje Vojislava Maleševa o cenama inputa i mogućnostima točenja goriva, Ž. Radošević je napomenuo da Vlada Republike Srbije preduzima neophodne korake kako bi neophodne inpute učinila dostupnijim poljoprivrednicima i da su napravljene neophodne izmene u vezi sa točenjem goriva na pumpama.

  • Tako je sada moguće tri puta dnevno preko agrokartice sipati po 60 litara goriva u posude i puniti rezervoare pogonskih agregata, u onolikoj količini kolika je zapremina rezervoara. U ovom trenutku se intenzivno pregovara da za poljoprivrednike u Srbiji stigne mineralno đubrivo u značajnoj količini, a očekuje se povoljnija i prihvatljivija cena – objasnio je Željko Radošević.

Bogata izložba mehanizacije

SPIT – svojevrsni mini sajam

Zaštitni znak manifestacije SPIT jeste izložba poljoprivredne mehanizacije za koju se može reći da je svojevrsni sajam u malom. Tome je svakako doprinela saradnja organizatora manifestacije i izlagača, koji su svoje mašine prikazali stacionarno i u radu, a eksponati su “pokrili” različita polja poljoprivredne proizvodnje. Posetioci su bili u prilici da vide i da saznaju nešto više o traktorima različitih proizvođača i njihovim karakteristikama – od onih namenjenih za korišćenje u specijalizovanim proizvodnjama, preko univerzalnih do traktora veće snage. Prikazani agregati su se razlikovali i po opremi, te je bilo tehnički jednostavnijih modela sa i bez kabine, ali su bili prikazani i predstavnici najsavremenijih tehničkih rešenja. Za ove modele su karakteristične kabine visokog komfora, Power Shift ili kontinulano varijabilna transmisija, a i motori koji zadovoljavaju visoke standarde emisije izduvnih gasova.

Posetioci su bili u prilici da vide i različita rešenja sejalica za okopavnine i strna žita. Od jednostavnijih mehaničkih do sejalica visoke preciznosti, koje su ISOBUS kompatibilne i koje zahvaljujući različitim vrstama senzora mogu u hodu da menjaju radne parametre. Predstavljene su, takođe, i mašine za direktnu setvu. Stacionarno su predstavljeni i različiti modeli resipača mineralnih đubriva – od mehanički kontrolisanih sa dva diska do onih na kojima se može upravljati sekcijama na osnovu učitanih mapa za varijabilnu aplikaciju.

Veliku pažnju posetilaca privukle su i samohodne prskalice visokog klirensa, ali i vučeni modeli različite konfiguracije. Neizostavni deo izložbe bili su i teleskopski manipulatori, prikolice, kao i tifoni za navodnjavanje.

I ove godine je najviše bilo mašina namenjenih obradi zemljišta, koje su mahom i bile deo organizovanog prikaza u radu. Svoje mogućnosti u radu (najviše u ljuštenju strništa) pokazale su kratke tanjirače u izvedbama sa diskovima različitog oboda i prečnika, drugačijeg rasporeda diskova i radnih uglova, u kombinaciji sa valjcima. Tako su posetioci na licu mesta imali priliku (po prolasku mašine) da se uvere kako izgleda površina zemljišta, koliko su i kako umešani žetveni ostaci sa zemljištem, kao i da li je zemljište adekvatno izravnato. Karakteristike u radu pokazala su i različita rešenja razrivačkih oruđa sa drugačijim izborom radnih organa koji su radili na različitim radnim dubinama. Kako se pokazalo – pogotovo poslednjih godina zbog vremenskih uslova – podrivači imaju sve veći značaj u obradi zemljišta, a zbog interesovanja korisnika i mašine ovog tipa su predstavljene u radu. Njima su se, s obzirom na tradicionalnu primenu, pridlužili i plugovi obrtači, kao i druge kombinovane mašine za obradu zemljišta.

Bitno je voditi računa o “zdravlju” zemljišta

 Svaki tip zemljišta ima svoju strukturu. Cilj je da se prilikom obrade ta struktura ne naruši i da na zemljištu ne ostanu negativne posledice koje menjaju uslove za razvoj i rast biljaka. Kako je u okviru održane radionice na SPIT-u napomenuo Bogdan Garalejić iz PSS  „Tamiš” u Pančevu, zemljišta tokom obrade moraju da ostanu u granicama idealne gustine.

  • To znači da peskuša mora da bude idealne gustine manje od 1,60 g/cm3. Gustine manje od 1,40 g/cm3 moraju da budu ilovača i neke glinovite ilovače, a manje od 1,10 g/cm3 je idealno za glinuše. Na ovim gustinama ova zemljišta imaju svoje normalne karakterisitke za proizvodnju. Čim počne narušavanje i povećavanje ovih vrednosti to znači da je počelo sabijanje zemljišta. U takvim uslovima je nemoguće stvoriti uslove za normalni rast i razvoj biljaka. Što zemljište više sabija, ono gubu poroznost za vazduh, ali i za vodu – napominje Bogdan Garalejić i kaže da je i struktura zemljišta veoma važna karakteristika.

Struktura zemljišta je – kako je objasnio Garalejić – njegova sposobnost da se prilikom obrade usitni. Najidealnija struktura jeste mrvičasta, ali ne sitno mrvičasta (bez praha na površini). Potrebno je da se dobije sitnomrvičasta struktura koja je povezana između sebe, jer je ona idealne propusnosti. Inače, propusnost zavisi od agregata zemljišta – da li se radi, između ostalog, o takozvanim blokovima ili stubastim agregatima što se može utvrditi na osnovu tipa zemljišta, a najbolje raskopavanjem zemljišta. Za proizvodnju su bitni karakteristika i dubina zemljišta, a dubina se meri od površine do početka matičnog supstrata.

  • Dubina zemljišta je veoma značajna, zato što koreni biljaka imaju svoje maksimalne aktivne dubine. Kod kukuruza je to 130 cm, kod pšenice 125 cm, kod suncokreta 150 cm, soje 100 cm, šećerne repe 120 cm. To se ne odnosi na koren, nego na korenove žile, i to u nesmetanim uslovima kada nema plužnog đona – kaže Bogdan Garalejić, koji je na profilu zemljišta parcele u Kaću pokazao prednosti obrade zemljišta bez korišćenja pluga (uz korišćenje kombinovanih oruđa za obradu, uz unos žetvenih ostataka u zemljište).

Na radionici je bilo reči i o tehnologiji proizvodnje uljane repice, useva koji se, s obzirom na zahteve u razvoju, sve više pokazuje kao dobar izbor među ozimim biljnim vrstama. Ovu radionicu je održao dipl. inž. Jan Babka, savetodavac PSS Institut „Tamiš” iz Pančeva.

I ove godine je tradicionalno organizovana tombola za posetioce, a svi su po izboru mogli da učestvuju u nadmetanju bacanja akumulatora i nošenja džakova. Da sve protekne u najboljem redu pobrinuo se organizator, a u pripravnosti su bile i hitne službe vatrogasaca i medicinske pomoći, dok je svima za osveženje na raspolaganju bila cisterna sa pijaćom vodom.

 

Marija Antanasković

Poljoprivrednik 2750

17. SPIT

Hajde da definišemo – ko je, uopšte, poljoprivrednik u Srbiji?

Iako je na njivi nedaleko od Kaća na suncu bilo 45°C, to nije sprečilo više stotina poljoprivrednika da posete SPIT. Već 17 godina napredniji poljoprivrednici, pre svega članovi kluba 100P plus, dolaze da vide najsevremenije mašine u radu. I zbog toga se može reći da je, kada je poljoprivredna mehanizacija u pitanju SPIT najznačajnija manifestacija posle Međunarodnog poljoprivrednog sajma.

Nakon otvaranja manifestacije na par minuta sam „uhapsio“ Vojislava Maleševa, predsednika Kluba 100P plus.

Vojislav Malešev, predsednik Kluba 100P plus

 

Perfekcionista po prirodi, nije mogao a da se ne požali na to što nisu sve firme koje su predhodnih godina imale svoje štandove i ove godine izlagale na SPIT-u.

Nisu baš svi tu. Imamo firme koje jednostavno zbog ove situacije u Ukrajini i sveukupne krize nisu mogle da obezbede mašine koje su planirale. A imamo i onih koji su se „uplašili“ ove toplote. Ipak, većina firmi je ovde sa nama.

  • Koliko je bitno da se mašine prikažu u radu?

Izuzetno. Svaki poljoprivrednik koji ima u planu da kupi neku novu mašinu ovde može da vidi kako ta mašina radi, a te mašine nisu jeftine. Mi smo u situaciji da kada kupimo tako skupu mašinu mi se „venčamo sa njom“. Teško je prodati polovnu mašinu. Ako promašimo u izboru, mi smo onda u problemu. Naročito što se dosta tih mašina kupuje preko kredita. Otplata ide otežano, kamate su takve kakve jesu. Ovde svako ima priliku da proba izložene mašine.

  • Mi koji pratimo poljoprivredu više decenije, svedoci smo da su najorganizovaniji protesti poljoprivrednika pre više od decenije bili kada ih je organizovao Klub 100P plus. I danas su problemi poljoprivrednika brojni, ali čini se da su paori potpuno razjednjeni i da se ne zna ko ih zastupa.

Političari su uspeli da nas podele. Na male i velike. Na stočare, ratare i povrtare. I samim subvencijama su uspeli da nas podele. Ovo je sada namenjeno ovima, pa ovo onima, … To će trajati sve dok država ne izađe sa stavom šta je to registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

Odnosno, dok ne podeli poljoprivredna gazdinstva na profesionalna i amaterska. Onaj koji se bavi isključivo poljoprivredom mora imati drugačije subvencije od onih kojima je to hobi.

  • Možda bi bilo dobro da to ilustrujete nekim primerom.

Od 600 zahteva za nabavku traktora preko IPARD-a, više od 300 čine žene. Ja vam tvrdim da u celoj Srbiji nema više od 50 žena koje voze traktor. Na 17. Seminaru farmera na Tari gost nam je bio ataše za poljoprivredu ambasade Austrije gospodin Bravenc. Pitao sam ga kakvi su uopšte kriterijumi za bilo kakvu subvenciju za one koji se bave poljoprivredom. Prvi uslov je da je korisnik završio bilo šta od poljoprivredne škole. Kod nas ženska deca koja su završila ko zna šta imaju prednost u odnosu na ljude koji su završili poljoprivredni fakultet. Pa gde to ima da 15 ili 20 bodova dobije zato što je žensko a 0 bodova kada je završio poljoprivredni fakultet. To je potpuni promašaj. Ovako će nam biti dogod država bude forsirala da se svi bave poljoprivredom. A ne mogu svi. Poljoprivreda je egzaktna nauka. Ne možemo tek tako da delimo državni novac. To je naš novac. Mi plaćamo porez. Mi plaćamo akcizu koja je veća nego samo gorivo.

  • Pa, šta bi, po vama, trebalo da se uradi?

Da podelimo poljoprivredna gazdinstva na profi i hobi. Pod dva, da prednost prilikom bilo koje subvencije imaju oni koji su završili ili poljoprivrednu školu ili poljoprivredni fakultet. Vi u EU ne možete da čuvate ovce ako nemate završen bar šestomesečni kurs. Pošto sam u odboru za implementaciju IPARDA pitao sam gospodu iz Brisela, da li oni misle da li se može poboljšati položaj žena na selu tako što će pomoći njihovim muževima da lakše dođu do investicije. Zna se kako se poboljšava položaj žena na selu: kroz zdravstvo, školstvo, kulturu, … Moja snajka ne može da upiše sina u vrtić pošto nema dovoljno mesta, jer moj sin se bavi isključivo poljoprivredom, i on se vodi kao nezaposlen. Koji su to kriterijumi?

U svakom slučaju, promišljanja Vojislava Maleševa bi valjalo razmotriti kako bi se državni dinar za unapređenje poljoprivrede najbolje iskoristio. Na kraju, subvencije u poljoprivredi ne bi trebalo da budu mehanizam socijalne politike.

 

Đorđe Simović

“Armagedon” nije sprečio SPIT u Kaću

Ekstremno visoke temperature nisu sprečile više stotina poljoprivrednika da prisustvuju jednoj od najznačajnijih agrarnih manifestacija kod nas, Sajmu poljoprivrede, industrije i trgovine – SPIT u Kaću.

“Vazduh trepti, kao da nebo gori – Sprema se oluja” – tako je glasila je šifra iz kultnog filma “Valter brani Sarajevo”. U hladu 39 stepeni Celzijusa, a na suncu verovatno 45 stepeni. Ali to nije sprečilo tristotinak poljoprivrednika da posete SPIT.

Već 17 godina Klub 100P plus koji okuplja najveća porodična gazdinstva u Vojvodini organizuje SPIT koji je nakon Poljoprivrednog sajma najznačajniji agrarni skup. Kvalitet više je u tome što poljoprivrednici najsavremeniju mehanizaciju na njivama pored Kaća mogu da vide u radu.

Sa otvaranja 17. SPIT-a

 

Smotra poljoprivrede, industrije i trgovine – 23. jula u Kaću

Šteta je ne doći ovde. Dođu ljudi iz Banata, iz Kikinde. To je mini sajam gde vidimo mašine u radu. Toga nikada nije dosta. Mehanizacija napreduje. Zadovoljan sam“, kaže lokalni poljoprivrednik Miloje Stejin, koji ne propušta ovaj događaj.

 

Miloje Stejin:Ovaj dgađaj se ne propušta, jer ovde mogu da se vide mašine u radu

 

Situacija je loša. Mladi nam odlaze iz poljoprivrede. Ako je u Mađarskoj pšenica 50 dinara, a kod nas 36, a mi smo navodno na otvorenom svetskom tržištu… Pa ne znam onda kakvo je to tržište. Ja ne znam da li to mađarska vlada doplaćuje i problem je što dve nedelje nakon žetve nema obračuna i čeka se cena“, kaže Stejin i dodaje da bi ona trebala da se zna pred žetvu.

 John Deere opet prisutan u Kaću

Među 30 izlagača na SPITU, mehanizaciju je izložila i kompanija Kite. Menadžer prodaje Goran Demko Rihter kaže da ih potencijalni kupci nakon Poljoprivrednog sajma prate i na SPIT-u.

Kompanija Kite je nastavila tradiciju da brend John Deere bude prisutan od prvog SPIT-a. Vrlo rado se odazivamo. Dosta ljudi se interesuje oko novog kruga IPARDA za kupovinu trktora. Sušna je sezona pa ljudi obazrivo prilaze kupovini. Sva ova dešavanja utiču na to da su isporuke mašina otežane“, kaže Demko Rihter i dodaje da zbog dobrog prlaniranja u njihovoj kompaniji, mašine se konstantno isporučuju.

 

IPARD: Objavljena bodovna lista za nabavku traktora

Ne postoji šansa da nekih modela traktora ili kombajna nema na stanju ili da ih u kratkom roku ne bude na stanju.”

A upravo je o IPARD 3 programu prisutne obavestio državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević.

Evropska komisija je usvojila IPARD 3 program. To praktično znači da će naši poljoprivrednici početkom 2023. moći da se jave na prve pozive. Novina je da će u odnosu na IPARD 2 biti više novca. Poljoprivrednici mogu da se pripremaju za Meru 1 – investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, Meru 3 – investicije u preradu i marketing, Meru 9 – tehničku podršku, Meru 7 – diverzifikacija ruralne ekonomije i Meru 5 i 6 – lider pristup, podrška lokalnoj infrastrukturi“, kaže Radošević.

Željko Radošević: Evropska komisija usvojila IPARD 3

Radošević poziva poljoprivrednike da se već sada pripremaju za prve pozive koji će biti raspisani za početak naredne godine. Opredeljen je znatno veći novac nego u ranijim pozivima pa će za tu namenu Evropska unija obezbediti 288 miliona, a Srbija 89 miliona evra.

Đorđe Simović

17. SPIT

SPIT je jedinstvena manifestacija na teritoriji Vojvodine koju Klub 100P plus tradicionalno organizuje svake godine nakon žetve pšenice.

 Ovogodišnji, 17. SPIT će se održati 23. jula 2022. godine u Kaću, na parceli koja se nalazi na putu Novi Sad-Zrenjanin prema «Salašu 84», s leve strane.

Na SPIT-u se izlažu:

  • Mašine i oprema – stacionarno i u radu;
  • Rezervni delovi, ulja i maziva, pesticidi, mineralno đubrivo, seme… (štand);
  • Ponude: banke – uslovi kreditiranja, osiguranje useva i vozila… (štand).

DOBRODOŠLI!

Održan 16. SPIT – predstavljeno 160 mašina

Šesnaesta smotra poljoprivrede, industrije i trgovine SPIT održana je, posle godinu dana pauze, nadomak Kaća kod Novog Sada, a proizvođači su mogli da isprobaju oko 50 mašina i lično provere kako rade.

Poljoprivrednici su u velikom broju posetili ovogodišnji SPIT

Upravo je mogućnost da vide mehanizaciju u radu najveća prednost ovog događaja, ističu sami poljoprivrednici kojih je najviše bilo iz Vojvodine.

Treći put sam ovde, ponuda je veoma dobra. Bavim se ratarstvom, imam pšenicu, kukuruz, soju i repu na 60 hektara i prvenstveno sam došao da bih pronašao odgovarajući traktor. Video sam jedan od 155 konjskih snaga. I cene su dobre, a dopada mi se što je široka ponuda i priključnih mašina“, navodi poljoprivrednik iz Temerina.

Ratar iz Kisača Miroslav Greksa je ove godine prvi put na SPIT-u u potrazi za traktorom od 60 konjskih snaga.

“Imam na devet hektara kukuruz i soju. Mala je proizvodnja, ali dobro je što na ovakvim skupovima ima svega i za nas koji se bavimo hobi poljoprivredom. Povezujemo se i sa drugim proizvođačima, žao mi je što nisam ranije dolazio”, navodi Greksa.

Prikaz mašina u radu direktno na njivi

Poljoprivrednicima je oko 40 izlagača predstavilo ukupno 160 mašina – traktore, podrivače, razrivače, sejalice za direktnu bradu, prskalicu najnovije generacije koja na brzini od 25-30 km/h menja položaj grana, a točkovi prskalice prate točkove traktora.

„Ovaj događaj razlikuje se od sajmova upravo po tome što proizivođači mogu da se uvere u kvalitet mašina kroz njihov rad. U fokusu su priključne mašine, a nakon toga i traktori i vučna sila koju ostvaruju i koja je potrebna za priključnu mehanizaciju, ukazuje predsednik Kluba 100P plus i organizator manifestacije Vojislav Malešev.

Vojislav Malešev, predsednik Kluba 100P plus

Vojislav Malešev, predsednik Kluba 100P plus

Ratari, primećuje, više gledaju samu mehanizaciju, a manje ko je proizvođač. Banaćani su zainteresovaniji za plugove, dok Bačvane više zanima redukovana obrada i mehanizacija za tu namenu.

“Podelili smo prikaz mašina po tipovima. Kada su plugovi, onda idu svi plugovi. Ako su podrivači, idu jedan pored drugog bez obzira na firmu, samim tim i poljoprivrednici mogu da uporede mašine različitih proizvođača“, navodi Malešev.

I trgovci su se uželeli manifestacija i skupova

Među domaćim i inostranim kompanijama našla se i firma Väderstad koja je predstavila nekoliko mašina.

“Imamo jednu širokorednu sejalicu Tempo, koja je i najinteresantnija posetiocima. Predstavili smo i jednu kratku tanjiraču i kultivator, takozvani gruber. Proizvođači mogu da vide i kako se sve podešava i namešta pre puštanja u rad. Mi podržavamo tehnologiju bez oranja, pa u vezi sa tim dobijamo i najviše pitanja“, navodi regionalni predstavnik ove kompanije Tamaš Rak.

 

Tamaš Rak pozitivno je iznenađen brojem posetilaca i njihovom zainteresovanošću

 

Dodaje da su se uželeli ovakvih manifestacija i skupova gde svaki put privuku nove kupce, ali i razmene iskustva sa ostalim izlagačima.

“Posebno nam je značajan ovaj događaj, jer odmah, na licu mesta, možemo da pokažemo kako naša mehanizacija i radi. Pozitivno smo iznenađeni brojem posetilaca i njihovom zainteresovanošću”, napominje Rak.

Poljoprivrednicima su predstavljeni i rezervni delovi, bilo je i predstavnika banaka koje nude različite kredite i osiguranja, a deo je bio posvećen i đubrivima.

Firma Biofor System već nekoliko godina promoviše svoje proizvode na SPIT-u, a na ovom im je fokus bio na Bioplugu, preparatu koji se primenjuje na žetvenim ostacima.

“Sezona žetve je prošla, žito je skinuto, ostala je slama koja se tretira ovim preparatom, organska masa je potrebna zemljištu. Dobar je odziv ove godine. Posebno nam je drago što smo tu posle godinu dana pauze, sve je dobro organizovano, a ovakvi događaji su odlični za povezivanje sa samim proizvođačima”, navodi Mario Štrangarić ispred Biofor Systema.

Skinuto 3,4 miliona tona pšenice, prinos 5,7 t/ha

Na skupu su se prisutnima obratili i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, kao i Ministarstva poljoprivrede.

“Ovaj skup je veoma značajan, a posebno što se održava na kraju žetve, koja će ove godine svakako ući u istoriju, jer smo skinuli 3,4 miliona tona pšenice. Istorijski podatak je i da smo ostvarili prinos na nivou zemlje od 5,7 tona po hektaru“, istakao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević.

Na 16. SPITU su održane i različite radionice, a gosti iz Mađarske predstavili su zaštitu kukuruza od štetočina dronom.

Manifestacija SPIT održana je u Kaću 24. jula 2021. godine. Poljoprivrednici su dugo iščekivali ovu manifestaciju, koju neposredno nakon žetve tradicionalno organizuje Klub 100P plus. SPIT-u je prisustvovalo preko 1.000 posetilaca i oko 40 preduzeća koja su predstavila svoje prozvode i usluge. Kao i obično, dominiralo je učešće preduzeća čija je osnovna delatnost proizvodnja (i plasman) poljoprivrednih mašina, ali su se na štandovima predstavile i semenarske kuće, kao i druge kompanije koje se bave trgovinom inputa za poljoprivrednu proizvodnju.

Mali Pavle Putnik iz Kaća, sa ocem Đorđem i stricem Dimitrijem, u obilasku mašina na ovogodišnjem SPIT-u

Učesnike 16. SPIT-a najpre je u ime organizatora manifestacije pozdravio Vojislav Malešev, predsednik Kluba 100P plus, koji se tom prilikom zahvalio izlagačima i posetiocima i podsetio na značaj ove manifestacije.

Učesnike SPIT-a pozdravio je i čestitao organizatoru na održavanju manifestacije i Kristijan Brevenc, ataše za poljoprivedu, šumarstvo i zaštitu životne sredine Ambasade Austrije u Republici Srbiji. Manifestaciju SPIT ataše je ocenio kao vrlo značajnu.

Sa otvaranja 16. SPIT-a

  1. SPIT u Kaću otvorio je Željko Radošević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji je tom prilikom preneo pozdrave ministra Branislava Nedimovića i osvrnuo se na rezultate žetve pšenice, kao i na samu manifestaciju.

–          Veliko mi je zadovoljstvo da učestvujem u ceremoniji otvaranja ovog izuzetno značajnog skupa, jer mi danas imamo jedinstvenu priliku da na ovom prostoru vidimo više od 160 eksponata mašina. U stvari, to nisu samo eksponati s obzirom na činjenicu da će deo ovih mašina biti prikazan u radu. Trenutak održavanja ove manifestacije je dobar, jer se nalazimo na kraju žetve 2021. godine. Ovogodišnja žetva će svakako ući u istoriju, jer smo sa naših polja uspešno požnjeli 3,4 miliona tona pšenice – rekao je Radošević i naglasio da je u ovogodišnjoj žetvi pšenice zabeležen i istorijski značajan podatak o ostvarenom najvišem prinosu na nivou zemlje od 5,7 tona po hektaru.

Učesnike je pozdravio i Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, koji je poljoprivednicima poželeo uspešnu godinu koju je ocenio kao tešku, uz konstataciju da je prošla tek njena prva polovina. Samolovac je podsetio i da resorni Sekretarijat kroz različite konkurse pomaže agrar, a da je samo ove godine bilo raspisano čak dvadeset osam različitih konkursa ove institucije.

Savetodavac dipl. inž. Bodan Garalejić je poljoprivrednicima održao predavanje o značaju i načinima očuvanja ugljenika u zemljištu

Klub 100P plus od samog osnivanja ima veoma dorbu saradnju i sa poljoprivrednim stručnim službama, a veoma intenzivnu i plodnu saradnju sa PSS „Institut Tamišˮ u Pančevu. To je potvrđeno i ove godine u vidu održavanja radionice posvećene adekvatnom načinu obrade zemljišta. Tačnije, savetodavac dipl. inž. Bodan Garalejić je poljoprivrednicima održao predavanje o značaju i načinima očuvanja ugljenika u zemljištu. Istakao je činjenicu da danas svi govore o emisiji ugljen-dioksida, a da podaci o tome u stručnim radionicama datiraju još iz 1983. godine – što znači da to nije nova stvar.

Dipl. inž. Nikola Škrbić, doajen poljoprivredne mehanizacije, održao je predavanje o izboru radnih organa mašina za obradu zemljišta

Na radionici, kojoj je svojevrstan doprinos kroz predavanje o izboru radnih organa mašina za obradu zemljišta, dao dipl. inž. Nikola Škrbić, doajen poljoprivredne mehanizacije, skrenuta je pažnja da se izborom radnih organa i sistema obrade zemljišta čuva ugljenik u zemljištu koji je vrlo značajan i koji je osnova organske materije zemljišta.