Sajam Agritechnica 2019.

Ekskurzija je realizovana zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, koje je sufinansiralo projekat „Edukacija, informisanje i stručno usavršavanje poljoprivrednika” u 2019. godini. U okviru projekta planirana je i realizovana poseta Međunarodnom poljoprivrednom sajmu Agritechnica u Hanoveru.

Globalna proizvodnja – lokalna odgovornost

„GLOBAL FARMING – LOCAL RESPONSIBILITY“

Pod ovim geslom je od 10. do 16. novembra 2019. godine održan tradicionalni sajam u Hanoveru. Klub 100P plus u saradnji sa turističkom agencijom Caravan iz Zrenjanina tradicionalno organizuje posetu ovom sajmu. Svako od 35 učesnika ekskurzije imao je mogućnost da tokom dvodnevne posete, shodno svom nahođenju, sazna ono što ga interesuje, da ostvari potrebne kontakte i vidi u kom pravcu se kreće razvoj savremene mehanizacije.

Grupa poljoprivrednika na ulasku u sajam Agritechnica 2019.

Vodeće teme koje su dominirale kod gotovo svih izlagača i dale izuzetan impuls na svim štandovima su dalja digitalizacija, automatika i robotika. Posebno se istakao za ovu priliku dizajniran softver (dostupan svima) za svaki telefon, putem kog posetioci mogu pronaći svoje partnere i zakazati sastanak.

Tokom trajanja Sajma tradicionalno se sprovode ankete među posetiocima, na osnovu kojih se analiziraju pokazatelji. Izlagači su takođe imali obavezu da svoje ankete o posetiocima dostave organizatoru. Na ovom mestu prikazujemo rezultate koji će vam bliže osvetliti ovaj događaj – Sajam je posetilo 450.000 ljudi, od čega 320.000 iz Nemačke, a 130.000 iz inostranstva, iz 152 zemlje sveta, čime je Hanover još jednom potvrdio vodeću poziciju kao sajam na kome se pokazuju inovativna dostignuća u poljoprivrednoj tehnologiji i kao mesto na kome se tradicionalno okupljaju profesionalni farmeri, kojih je ovde bilo preko 30%. Najveći broj inostranih posetilaca bio je iz Holandije, Danske, Austrije, Italije i Rusije, a tek potom slede posetioci iz Švajcarske, Francuske, Velike Britanije, Poljske, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država. Vodeća tema u okviru navedenog motoa „Global Farming – Local Responsibility“ stavlja fokus na današnje izazove poljoprivrede – kako povećati produktivnost, a zaštititi prirodne resurse u svetu, u prvom redu zbog klimatskih promena. Tako su vodeći izlagači predstavili svoje viđenje budućih rešenja i pitanja za industriju i društvo.

Strategije koje će se u budućnosti primenjivati u velikoj meri se oslanjaju na digitalizaciju, automatizaciju i robotiku.

2.820 kompanija iz 53 zemlje, uključujući vodeće svetske proizvođače, prikazali su kompletne serije traktora, kombajna, mašina, priključnih oruđa, rezervnih delova i drugih potreba. 62% kompanija je sa teritorije Nemačke, a još jednom se pokazalo da je Hanover (i sajam Agritehnica) najbolje mesto za inovacije i za pristup internacionalnim tržištima. Po podacima kompanija, 88% je izvestilo da su zadovoljne pozitivnim rezultatima i učešćem na Sajmu, od toga se 65% kompanija izjasnilo da su rezultati vrlo dobri i dobri, 23% da su rezultati zadovoljavajući, a svega 8% izlagača izjavilo je da su manje zadovoljni, dok 4% njih nije ocenilo svoj nastup. 84% izlagača ocenilo je posetioce iz Nemačke kao vrlo profesionalne, a preko 77% je potvrdilo da su imali brojne nove kontakte sa farmerima i drugim posetiocima. Identičan procenat proizvođača ostvario je kontakte sa posetiocima iz inostranstva. Kao i svaki put, na Sajmu su dodeljena i priznanja značajnim proizvođačima. Ovog puta dodeljena je jedna zlatna i trideset devet srebrnih medalja. Proglašeni su, takođe, i traktori godine i mašine godine, a po prvi put su proizvođači komponenti i sistema dodelili i svoje nagrade.

Novi koncept traktora

Ful lajn (Full Line) kompanije privlače najviše posetilaca

Moto sajma „Global Farming – Local Responsibility“, koji iz osnova menja pristup od osnovne baze, preko inputa i čuvanja proizvoda, garancija je profesionalnog pristupa i verovatnog uspeha za farmere širom sveta. U posebnim poglavljima obrađen je svaki od ključnih činilaca, a svrstani su i obrađeni sledećim redosledom: Navodnjavanje u praksi, gde je posebno istaknuta odgovornost za pravilnu upotrebu ovog limitiranog resursa pogotovo na lokalnom nivou. Sledeći resurs je zemljište i nije ostavljena ni jedna sumnja u to da je zemljište pod velikim pritiskom. Kao osnov za biljnu proizvodnju i uticaju koji ima na ljudsku populaciju i sve životinje jasno je da ga treba čuvati, očuvati i sprečavati eroziju vodom i vetrom, te očuvati njegovu plodnost. Jasno je da ovo otvara pitanja vezana za sisteme obrade. Zaštita bilja je sledeći resurs kome je potrebno prići na pametan i izbalansiran način, sličan onom koji ima humana medicina. Pristup korišćenja “više aktivne materije“ zbog sigurnosti, ako je ikad i postojao, je davno iza nas. Moderni farmeri danas kombinuju primenu aktivnih supstanci i optimizovane mehaničke ili druge metode u cilju veće efikasnosti na svojim poljima. Inteligentni, povezani digitalni sistemi koji su kao faktor sistematizovani kao “pomoć odozgo“ obuhvataju satelite, dronove ili druge merne instrumente sa svojim senzorskim sitemima, koji se očitavaju i koriste kao indikatorski sistemi. Sledeće poglavlje sistematizovano je kao Postupci posle žetve (After harvesting). U široj analizi obrađen je podatak preuzet od istraživačkih timova da se, zavisno od biljne vrste, od regiona i problema u transportu do i od skladišta, načina čuvanja i zaštite, izgubi čak i do 30% ubranih useva. Ovako veliki gubici determinisani su kao potencijalni uzrok povećanja gladi u svetu.

Mladi farmeri – na Sajmu su organizovane brojne konferencije, predavanja, žive prezentacije i radionice

Menadžment sa đubrivima mora biti ostavljen profesionalcima, a obrađen je u poglavlju pod naslovom Dobro dozirano (Well-dosed). U vezi sa kvalitetom mineralnih hraniva, stanje sa “ishranom” je više nego ikada prisutno svuda u svetu, ali daleko od okruglih stolova i stručnih ljudi. Svi govore o njima, bez stvarnih činjenica, uz politički prizvuk i određene restriktivne faktore. Pripreme za novi svet je naslov pod kojim je obrađena zamisao inovativnog procesnog proizvodnog lanca (Innovatelely managing proces chains). Dati termin je parcijalno tačan i upotrebljiv. Striktno govoreći, termin je preuzet sa mreže (Network) gde se stvari odvijaju dobro. Poglavlje Novo znanje za svet (New knowledge for the world) objašnjava pristup DLG- AgrifutureLab-a poljoprivrednim start-apovima. One koji su bazirani u Nemačkoj Federalno ministarstvo za ekonomske poslove i energiju (BMWI) ohrabruje na zajedničko učešće u takvim poslovima. Zainteresovanima za ovaj pristup omogućeno je da se sretnu u vreme trajanja Sajma, u posebnom terminu predviđenom za ovu grupu. Poglavlje Nova inteligencija na polju (New intelligence on the field) obrađuje robotiku i “rojeve” robota (Swarm technology). Do sada beležimo velike širine zahvata, sve više snage kod pogonskih mašina, veće učinke (što predstavlja važan aspekt poljoprivredne tehnologije, čak kada to neki i ne priznaju). Pored korisnosti, to je stvar izbora prave veličine, a postoji i drugi put o kojima govore drugi kojima je opredeljenje korišćenje rojeva robota. Sve ovo moglo se videti u hali 15, na štandu G30 u specijalnom prikazu – programu pod imenom „Zaštitimo prinos i prirodu“ (Protecting Yield and Nature).

Posetioci Sajma su mogli odabrati i prisustvovati nekom od opisanih događaja koji su se odvijali za vreme našeg boravka. Pomoć u pronalasku prave teme i mesta održavanja – tačke interesa (POI) pružao je već pominjani softver, koji takođe obrađuje i potragu za izlagačima i proizvodima, kompanijskim portetima, interaktivne planove hala, pogled u ceo tehnički program i događaje (POI) uz druge informacije za korisnike.

Nemačko poljoprivredno društvo (DLG) je promoter i organizator mnogih stručnih sastanaka, koji okupljaju različite kategorije posetilaca. Tako je po prvi put promovisan Internacionalni dan farmera (International Farmers Day). Ovaj događaj bio je posvećen farmerima Francuske i Velike Britanije, a podaci govore da ga je posetilo oko 11.000 farmera iz ovih zemalja. Po prvi put je promovisana i akcija Nova površina prostora znanja (New Acre of Knowledge area), koja zajedno sa svim proizvođačima promoviše inicijativu i trasfer znanja o održivoj poljoprivredi do farmera. Ovaj koncept dozvoljava i pomaže kompanijama da promovišu svoj put do održive poljoprivrede.

DLG je po prvi put ove godine nominovao 20 inovacija u okviru izlagača Sistem i komponente (Sistem & Components), a nagrada je nazvana Trofej – inženjerski izbor (Trophy – Engineers Choice). Na ovaj način DLG podstiče inovativni duh kod snabdevačke industrije koji ima jako veliku važnost za poljoprivrednu tehnologiju. Pobednike je odabrao žiri sastavljen od inženjera koji rade u industriji poljoprivrednih mašina. Od predloženih 20 inovacija nagrađene su tri. Priznanja su podeljena isti dan kada su proglašeni i drugi pobednici i osvajači medalja. Priznanja su dobili kompanija „Frank Walzˮ za tzv. Sigurne noževe na rotacionim kosačicama koji stalno mere silu dotezanja noževa tako da oni ne mogu da se otkinu i pretvore u “projektile”, koji na taj način mogu da izazovu povrede kod rukovaoca ili štetu na samoj mašini. U momentu kada uređaj detektuje smanjenje sile stezanja, mašina staje s radom i na taj način sprečava štetu. Kompanija „ANCOR – recalmˮ GmbH nagradu je dobila za prevenciju faktora stresa i opasnosti od buke u kabinama vozila. ANCOR je razvio inovativni akustički uređaj zasnovan na principu aktivne redukcije buke. Emitovanjem anti-zvučnog signala, interferencijski signali se isključuju. ANCOR impresionira svojom mašinski orijentisanom tehnologijom i svojim prilagođenim i nijansiranim dizajnom. BONDIOLI & PAVESI GmbH Deutschland – Kontinuirano promenljiva jedinica za prenos snage. Predloženi CVT uređaj je kompaktna i moćna mehatronička jedinica koja kombinuje efikasnost mehaničkog prenosa i rastegljivost hidrauličnog, upravljanog elektronikom. Jedinica se može primeniti na poteznici i izuzetno je zanimljiva za sve aplikacije gde je potrebno kontinuirano prilagođavati brzinu mašine u različitim uslovima rada.

Trendovi u svetu poljoprivrednih mašina

Kao i tokom održavanja svakog sajma uobičajeno je da predsednik Komisije za inovacije ozvaniči i prisutne trendove u mehanizaciji. Dr Markus Demmel iz Bavarskog državnog instituta za poljoprivredu (Bavarian State Research Institute for Agriculture) iz Frajzinga – Vajnstefan (Freising-Weihenstephan) objavio je to u svom referatu u skraćenoj verziji. Inače, razni autori u svojim oblastima ovoj temi posvećuju daleko veću pažnju. Ovde ćemo pokušati da ukratko iznesemo te stavove.

 Traktori – motori traktora iznad 130 kW moraju imati emisiju gasova Stage V, što se od naredne godine predviđa i za traktore sa motorom od 56 do 130 kW. Uobičajeno Common rail ubrizgavanje goriva, tehnologija sa četiri ventila po cilindru, turbo-punjači, hlađenje vazduha na punjenju, visko ventilatori i elektronsko upravljanje motorom i dalje ostaju tehnologija motora za usklađivanje zahteva snage, potrošnje i emisija gasova. U prošlosti su predstavljeni brojni prototipovi traktora sa gasnim ili motorima na obnovljive izvore energije, ali nijedan od njih se nikada nije plasirao na tržište. New Holland je sada prvi proizvođač koji je predstavio traktor sa pogonom na gasna goriva (metan) koji je pripremljen za serijsku proizvodnju među brendovima T6 serije. Elektromehanički menjač sa razdvajanjem snage koji takođe može da napaja 100 kV spoljne električne energije predstavljen je prvi put uz dodatak za dalje razvijanje full powershift and hydrostatic/mechanical power-split bez stepenih menjača. Potpuno električni koncepti s akumulatorima još uvek se uzimaju u obzir za manje modele.

Koncept traktora komapnije MF

Koncept traktora kompanije CASE

 

Paleta novih i poboljšanih ponuda u vezi sa digitalnim rešenjima za rad traktora je veoma obimna, a svrha im je da olakšaju rad i bezbednije rukovanje i optimizuju upravljanje farmama.

Obrada zemljišta

Izazovi sa kojima se suočava tehnologija obrade su veliki – posebno u svetlu sve većeg pada aktivnih materija koje se koriste u sredstvima za zaštitu bilja. U budućnosti će se morati iskoristiti sve mogućnosti za sprečavanje degradacije tla. Gubitak humusa, smanjenjenje bolesti i štetočina će morati drugačije da se iskoristi. Post harvest menadžment nakon žetve i obrada tla igraju centralnu ulogu u tome. Očekuje se povećanje operacija koje uključuju tanjirače ili kultivatore, što je u vezi sa povećanjem površina pod pokrovnim biljkama. Industrija je pozvana da razvije alate i uređaje koji dovode do efikasnog uklanjanja korova i gubitka zrna sa jedne strane, istovremeno nastojeći da očuvaju stepen pokrivenosti i time sadržaj humusa sa druge strane. Elektronika takođe postepeno ulazi u mašine za obradu tla, na taj način omogućavajući bolju komunikaciju između traktora i mašine, te precizniji i lakši rad.

Setva i obrada

Poboljšana senzorska tehnologija, električni pogoni i prateća elektronika značajno su povećali složenost mašina, što manje ili više zahteva i nove digitalne operativne koncepte kao posledicu kako bi mašina postala upotrebljiva i podržala operatere u njihovim ciljevima. Zahtevi za tehnologiju setve generalno su postali složeniji: promena širine redova, setva pojedinačnih semena, istovremeni rad sa mineralnim hranivima, senzori za brojanje zrna i integracija u traktorski i informacioni sistem samo su nekoliko ključnih reči u ovom kontekstu. Proizvođači su pokazali sopstvena odgovarajuća rešenja. Danas su najaktuelniji ciljevi svakako očuvanje vlage tla, poboljšanje dostupnosti hranljivih materija i pojednostavljena operativnost putem digitalno-elektronskih pomagala. Trenutna tehnologija nudi širok spektar mogućnosti za postizanje navedenih ciljeva.

Tehnologija ishrane bilja

U oblasti primene mineralnih hraniva prikazana su rešenja za problem koji su do sada potpuno zanemareni. U prošlosti, kada su smeše hraniva primenjene kod rasipača, farmeri nisu imali na raspolaganju pomagala za optimalno podešavanje rasipača. Sa novom aplikacijom, očekivani kvalitet depozicije mešavina đubriva može se već proceniti unapred i po prvi put se farmer daju preporuke za prilagođavanje centrifugalnog rasipača.

Danas napredak tehnologije upravljanja i regulacije, zajedno sa mrežama podataka visokih performansi, takođe omogućava da se u obzir uzme i nagib terena tokom distribucije sa rasipačima. Novo dizajnirane i električno pogonjene jedinice za doziranje omogućavaju “jedinačnu kontrolu mlaznica”, pa tako i količine primenjene na pneumatskim rasipačima. Tečna poljoprivredna đubriva moraju se sve više primenjivati blizu zemlje sa mogućnošću unosa niske doze. Da bi se zadovoljili ovi zahtevi, tehnički razvoj uređaja je usmeren na malu težinu, posebno sa većim radnim zahvatom, raznovrsnim mogućnostima primene i poboljšanim sistemima doziranja.

Samohodna cisterna za tečna đubriva

Vučena cisterna za tečna đubriva

Tehnika navodnjavanja postaje sve važnija za osiguravanje poljoprivrednih prinosa, a ekonomski opravdana upotreba navodnjavanja raste sa povećanjem broja sušnih perioda. Stoga se pretpostavlja da će se navodnjavanje u srednjem i dugoročnom roku proširiti na više biljnih vrsta i površina. Temeljni trend ka stalnom minimiziranju potrošnje vode uzima u obzir ovaj razvoj događaja. Sve veća i prisutnija digitalizacija i mogućnost umrežavanja senzora doveli su do razvoja novih opcija. Pojedinačni senzori (npr. senzori za kišu) mogu se integrisati u Internet stvari (IoT) i na taj način omogućiti optimizovano balansiranje vode. Trend ovog razvoja takođe se kreće ka navodnjavanju za sub-klimatsko područje (precizno navodnjavanje). Može se videti dalji trend smanjenja radnog pritiska vode, a samim tim i smanjenja potreba za energijom tokom navodnjavanja.

Tehnologija zaštite bilja

U ovoj oblasti industrija nudi mnogo novih i/ili poboljšanih ideja za postavljanje ionako visokog standarda u tačnosti neophodne aplikacije, pa još i preciznijoj. Zbog sve veće veličine farmi, povećanje učinaka i dalje ima veliki prioritet pri kupovini novih uređaja za zaštitu useva. U skladu sa ovim trendom i zbog činjenice da se zaštita useva mora odvijati prema rasporedu, sve je veća potražnja za većim rezervoarima tečnosti na vučenim prskalicama.

Savremena vučena prskalica

U svim sistemima za prskanje očigledan je jedan trend: iskorišćenost kapaciteta prskalice može se i mora dodatno povećati. U tom procesu elektronski pomaci su odlučujući faktor. Ovo već počinje korespondirajućim modelima dijagnoze i vremenske prognoze i nastavlja se u njihovom radu i kontroli. Štaviše, kombinacija mehaničke kontrole korova i tehnologije prskanja traka nudi ogroman potencijal za smanjenje količine korišćenih aktivnih materija za zaštitu useva, poboljšano upravljanje rezistentnošću, itd. Korišćenjem elektronskih pomagala, a posebno korišćenjem automatskog navođenja redom, mehaničko suzbijanje korova pruža mogućnost povećanja proizvodnje i kvaliteta rada, što je čini ponovo konkurentnom.

Druge oblasti o kojima ovde nećemo puno govoriti, kao ubiranje i siliranje useva, kao i automatizacija i IT tehnologije takođe su zastupljene u trendovima, ali zbog širokog spektra o njima ćemo nekom drugom prilikom.

Lično zapažanje autora, kada su u pitanju izloženi eksponati, je da je praktično najveći trend proizvodnja vučenih ili samohodnih cisterni za distribuciju tečnih đubriva ili produkata iz digestora elektrana na bio-goriva. Praktično ne postoji nijedan značajniji proizvođač mašina koji nema sopstveno rešenje za ovo pitanje. Kod većine proizvođača traktora primetno je da umesto tegova napred imaju postavljen uređaj za mapiranje zemljišta.

Velike kompanije na Sajmu obavezno na svojim prostorima imaju i deo koji je naslovljen Career, gde zainteresovani posetiloci ostavljaju svoje biografije i pokušavaju da nađu posao.

Na štandovima su takođe sve prisutniji delovi na kojima posetioci, uz korišćenje posebno konstruisanih pomagala – naočara, mogu da putuju kroz virtuelnu realnost.

Virtuelna “stvarnost”

Broj izlagača sa drugih kontinenata se stalno povećava, kako na izlaganju mašina tako i u delu Sajma gde su izloženi delovi, komponente i sistemi. U pogledu mašina zasad su to uglavnom mašine za upotrebu u komunalnoj delatnosti ili za pripremu zemljišta, ređe za neke druge sofisticiranije namene. Naravno najprisutniji su izlagači iz Kine za koje je organizator omogućio i korišćenje brošure – obaveštenja na maternjem jeziku. Kao i obično otvoreni deo Sajma ponovo je bio korišćen za šumarsku tehniku.

Ovaj sajam karakterističan je i po tome što je, za razliku od prošlog, prisutno manje mašina za korišćenje u voćarskoj proizvodnji, a više je izlagača koji proizvode opremu za doradu semena i oruđa za međurednu i druge kultivacije u organskoj proizvodnji.

Nadamo se da su učesnici ekskurzije zadovoljni posetom Sajmu, ali i da nose lepe utiske iz mesta koja smo posetili, jer se naš vodič Aleksandar Saša – Sale Pavlović, veoma potrudio i ponovo demonstrirao svoje veliko znanje.

dipl. inž. Branislav Ogrizović

Naš domaćin, kompanija za proizvodnju traktora i priključnih oruđa „Bašakˮ, smeštena je u Sakariji, koja je udaljena oko 160 km od Istambula. Stručno-turistička poseta predvidela je i posetu nekoliko poljoprivrednih proizvođača i dorađivača poljoprivrednih proizvoda u azijskom delu Turske. Nažalost, imali smo priliku da posetimo samo jednu farmu muznih krava u blizini Sakarije (Sakarya), još uvek poznate po starom imenu Adapazari, i vidimo prikaz u radu jednog tipa traktora Bašak.

 

Naš vodič i prevodilac Petar Jovanović (levo) sa domaćinima koji su upriličili posetu farmi mlečnih krava

 

U društvu naših domaćina, zamenika direktora prodaje kompanije „Bašakˮ gospodina Oguz Arslana i domaćina sela Agialma, dvadesetak kilometara udaljenog od Sakarije i našeg vodiča Petra, koji je ujedno bio i prevodilac sa turskog jezika, posetili smo farmu mlečnih krava. Smeštena izvan sela, bez adekvatnog pristupnog puta, sigurno da je zahtevala velika infrastrukturna ulaganja. Naš domaćin Ahmet Bayrak vlasnik je farme od 120 muznih krava, naravno i približno toliko grla pripadajućih kategorija. Živi sa porodicom u kući koja je napravljena u krugu farme. Uz farmu obrađuje i 150 ha zemlje na kojoj proizvodi ječam, pšenicu, tritikale, kukuruz i travne smeše neophodne za proizvodnju hrane za farmu.

 

Ahmet Bayrak, vlasnik farme

Farma je izgrađena po savremnom konceptu, sa velikim ispustom za slobodno kretanje grla. Unutar objekta razmešteni su boksovi za smeštaj različitih uzrasnih kategorija krava, koje nisu vezane, a sa obe strane hranidbenog puta smešten je uređaj – skrejper – koji mehaničkim putem vrši iznošenje ekskremenata do lagune za prikupljanje. Ishrana muznih grla – distribucija pripremljene hrane vrši se mikser prikolicama. Unutar objekta razmešteni su ventilatori, koji pri visokim temperaturama obezbeđuju dodatnu cirkulaciju vazduha. U blizini pojilica postavljeni su komadi stočne soli koje krave koriste slobodno, a unutar boksova razmeštene su električne četke, uređaji za timarenje krava. U sklopu farme nalazi se izmuzište tipa riblja kost, s laktofrizom za rashlađivanje i čuvanje mleka, a muža se obavlja dva puta dnevno. Mleko se prodaje mlekari u Sakariji.

 

Igloi za telad

 

Na farmi su isključivo krave holštajn frizijske rase uvezene iz Nemačke. Telad se dan nakon teljenja odvajaju od majke i smeštaju u posebne grupisane kućice – igloe, koji ispred ulaza imaju slobodan prostor za svaku kućicu posebno, koji je veličine oko 2 m2. Time se obezbeđuju bolji uslovi za svako tele ponaosob. Ishrana – dohranjivanje teladi vrši se ručno. U igloima telad ostaje do navršenih 75 dana starosti kada se vrši razvrstavanje. Ona grla koja ostaju za reprodukciju smeštaju se u štale, a druga koja se prodaju napuštaju farmu. Po rečima našeg domaćina, štalski prosek mlečnosti je oko 27 litara po grlu, a mleko ima prosečno 4,2% masti. Kvalitet mleka utvrđuje se u mlekari i na osnovu kvaliteta se vrši plaćanje.

 

Na farmi su zastupljene isključivo krave holštajn frizijske rase

Ono što se posebno ističe na farmi je da raspolaže savremenom mehanizacijom, odnosno traktorima, kombajnima, mikser prikolicama, drugim priključnim oruđima, prikolicama, telehendlerima, a nama je posebno bilo interesantno što smo mogli da u radu vidimo tzv. “telemaster” – vrlo skup i redak uređaj čak i na evropskim farmama. Uređaj za punjenje i umotavanje silaže u jednom nizu operacija prihvata silažu, konvejerom je transportuje do procesora – balera, koji umotava svežu silažu u plastičnu mrežu, a umotane bale odlaze do umotavača bala u plastičnu foliju. Umotana bala slobodnim padom napušta procesor nakon čega je prihvata telehendler i odnosi na za to pripremljeno mesto. Na ovaj način pripremljena hrana može da se čuva dug period, pod uslovom da ne dođe do mehaničkog oštećenja folije. Domaćin na ovaj način priprema hranu za celu narednu godinu, tako da ne zavisi od vremenskih prilika i prinosa useva koje kombajnira u tekućoj godini. Za ovakav način ishrane domaćin koristi smesu tritikalea i ječma, naravno uz dodatak enzima koji se ubacuje u iseckanu masu još pri ubiranju useva silažnim kombajnom. Enzim pospešuje fermentaciju mase i na taj način brže se vrši proces konzerviranja, a i omogućava duži period čuvanja hrane. Težina jedne sveže umotane bale kreće se između 750 i 800 kg, a telemaster, ako se dobro organizuje dovoženje biljne nase i njeno usmeravanje prema uvlačnom transporteru uređaja može da obradi i do 40 t mase za jedan sat ili 50 bala.

 

Konvejer za “telemaster”

 

Umotavanje napravljene bale

 

Odlaganje umotanih bala

 

Nakon posete farmi, uputili smo se na proizvodnu parcelu nedaleko od farme gde smo imali priliku da vidimo kako se putem cisterni površinski distribuira osoka po parceli, što u Evropskoj uniji može da se čini samo u zimskim mesecima. Na parceli je u posebnom delu bio traktor Bašak 5120, koji bi svoje mesto prodaje, pored Turske, trebalo da obezbedi i u Evropskoj uniji. Kako su nam predstavnici kompanije saopštili, ovo je traktor – jedan od dest proizvedenih i dat farmerima na jednogodišnje korišćenje, kako bi se tokom eksploatacije mogle utvrditi njegove prednosti i eventualni nedostaci tokom korišćenja. Proizvođač polaže velike nade u budućnost ovog proizvoda za koji osnovne sklopove (motor, menjač, transmisiju, prednji most, hidrauliku i elektro-opremu) nabavlja kod svetski renomiranih proizvođača.

 

Stručno i iskusno oko procenjuje kvalitet rada

 

Diskusija sa predstavnicima komapnije „Bašakˮ

 

Agregatiran sa rotacionom drljačom i zvezdastim valjkom od punog materijala, na parceli sa koje je neposredno pre toga ubran i siliran tritikale, traktor je pokazao zadovoljavajući kvalitet rada. O kvalitetu rada i pokazanim rezultatima u dotadašnjem korišćenju traktora, na pitanja naših farmera tokom prikaza odgovarali su domaćini iz kompanije „Bašakˮ. Nakon kraćeg zadržavanja, ovim smo i završili posetu turskim farmerima.

Dipl. inž. Branislav Ogrizović

Klub 100P plus je, kao i svake godine, organizovao za svoje članove prolećnu stručnu ekskurziju od 24. do 30. maja 2019. Ovogodišnja destinacija bila je Turska. Realizaciju su pomogli: kompanija RTI iz Novog Sada i ProCredit banka.

 

Predstavnici fabrike “Bašak” uz prevođenje Gorana Mickovića iz kompanije RTI održali su prezentaciju poljoprivrednicima iz Srbije

 

Značajni datumi iz istorije fabrike

Fabrika je osnovana 1914. godine u gradu Adapazari (Sakarya), Turska pod imenom DA-TA (Demir Araba–Tahta Araba), u kojoj su proizvođeni zaprežni priključci i ostali poljoprivredni alati. U to vreme najznačajniji proizvod bila su zaprežna šinska kola. Serijska proizvodnja prikolica sa pneumaticima uspostavljena je 1944. godine.

 

Prvi proizvodi DA-TA (Demir Araba–Tahta Araba)

 

Uvoz i montažu traktora marke Ford pokrenuli su 1962. godine, dok je proizvodnja traktora iste marke uspostavljena 1968. Nova faza razvoja vezuje se za 1976. Godinu, kada je pokrenuta proizvodnja traktora po licenci Steyr. Tehnološki napredak kompanije doveo je do toga da je 1996. godine, nakon isteka licence, nastavljena samostalna proizvodnja traktora pod markom Bašak.

 

Nakon prezentacije grupa se uputila u obilazak fabrike

 

„Bašakˮ danas

Fabrika traktora posluje u sastavu SANKO Holdinga, jedna je od deset najvećih korporacija u Turskoj sa 14.000 zaposlenih. Kompanija proizvodi traktore Bašak, bagere MST, telehendlere MST & Bašak, priključne mašine Bašak, a aktivna je i u drugim poslovima. Fabrika traktora raspolaže savremenom sopstvenom tehnologijom, projektovanjem, mašinskom obradom, montažom i testiranjem traktora.

 

Sklapanje sopstvenih motora

Proizvode motore, transmisije, pogonske mostove, hidraulične sisteme i kabine za 14 modela traktora. Godišnja produkcija iznosi do 11.000 traktora. Traktori u ponudi su opremljeni motorima od 35 do 81kW, u verzijama za voćarsko-vinogradarsku proizvodnju i traktori standardne namene, skromno opremljeni, bez kabine, ali i bogato opremljeni savremenim transmisijama, hidrauličnim sistemima i klimatizovanim ergonomskim kabinama.

 

Testiranje hidrauličnog sistema

Značajna pažnja posvećuje se testiranju pojedinih sklopova pre montaže i testiranju gotovih proizvoda pre izlaska na tržište.

Razvoj motora usmeren je na sniženje emisije gasova (CO2, NOx i dr.) u skladu sa standardom TIER 4. Osvaja se proizvodnja traktora većih snaga gde se po potrebi koriste sklopovi renomiranih svetskih proizvođača.

 

Testiranje traktora pre izlaska na tržište

Gostima, članovima Kluba, su za probu na poligonu u krugu fabrike na raspolaganju bili svi aktuelni tipovi traktora. Članovi Kluba su to vrlo temeljno iskoristili.

 

Traktori u krugu fabrike spremni za isporuku

Pored pogonskih mašina deo kompanije „Bašak-agriˮ proizvodi široku paletu priključnih mašina. Vučene i nošene diskosne i raone sejalice za strnine sa mehaničkim doziranjem, zahvata 2–4 m. Precizne sejalice za širokorede useve nošene pneumatske, raone ili sa duplim disk otvaračima brazde, sa dozatorima granulisanih mineralnih đubriva od 2 do 8 redova. Roto-freze i roto-drljače zahvata 1,8–4 m. Plugove „ravnjaše“ do 5 brazdi. Miks prikolice sa vertikalnim rotorom zapremine do 8 m³. Ratarske prskalice zapremine 400–1.000 l, zahvata 10–18m. Pik-up (picku-up) prese za male paralelopipedne bale zahvata 1,56–1,78 m.

Pripremio: Nikola Škrbić, PSS „Institut Tamišˮ d.o.o., Pančevo

 

NAJBOLJI TRAKTORI 2019. GODINE

Na sajmu EIMA u Bolonji, prvog dana ove najznačajnije manifestacije posvećene poljoprivrednoj tehnici, dodeljena su prestižna priznanja Traktor godine 2019. Naime, međunarodni žiri, TotY, koga čini 25 novinara iz 24 evropskih zemalja, izabrali su najbolje modele za 2019. godinu u četiri katergorije: najbolji specijalizovani, univerzalni, traktor za rad u ratarstvu i traktor najboljeg dizajna.

Žiriju su proizvođači traktora predstavili modele u Bolonji u maju mesecu, da bi krajem leta usledila testiranja širom Evrope. U konkurenciju za priznanje Traktor godine 2019. bilo je 10 finalista. U kategoriji najboljeg specijalizovanog traktora bili su Antonio Carraro TTR7600, Infinity LandiniRex 4 120GT i Same Frutteto CVT 115S. U kategoriji univerzalnih traktora nadmetali su se: Case IH 75A, Fendt 313Vario, Massey Ferguson 6713 i Steyr Kompakt 4115 HD. U kategoriji najbolji ratarski traktor za titulu Traktor godine 2019. nadmetali su se: Case IH Maxxum 145 Activedrive 8, McCormick X7.690 P6-Drive i Zetor Forterra HSX 140.

Svi modeli nadmetali su se i za titulu Traktor najboljeg dizajna 2019.

Specijalizovani traktor godine 2019: Same Frutteto CVT 115S

Same Frutteto CVT 115S

Traktori Frutteto CVT serije predstavljaju poslednju tehnologiju dostupnu na traktorima namenjenim za korišćenje u voćnjacima i vinogradima. Same Frutteto CVT 115S nudi korisnicima najbolje u pogledu efikasnosti, produktivnosti i komfora. Po oceni žirija model snage 115 KS ocenjen je najvišim ocenama s obzirom na to da ima bezstepenu transmisiju s dva ranga brzina, snažan hidraulični sistem, multifunkcionalan nivo opreme za vožnju, kao i elektronske kontrole radnih funkcija. Činjenica da je ovakav paket opreme upakovan u traktor malih dimenzija donela je dodatne poene ovom modelu. Naslon za ruku MaxCom predstavlja korak napred u upravljanju specijalizovanim traktorima. Značajno je naglasiti da je model Same 115S dostupan i sa opcijom AvtiveSteer. To je sistem koji znatno olakšava rad u uskim prostorima, obezbeđuje visok nivo upravljivosti i kvalitet upravljanja, a smanjen je radijus okretanja u odnosu na konvencionalna rešenja. Pri tome nije menjan međuosovinski razmak, a ugrađena je klasična zadnja osovina.

Univerzalni traktor godine 2019: Fendt 313 Vario

Fendt 313 Vario

Fendt 313 Vario proglašen je najboljim jer se pokazao najagilnijim u različitim uslovima, ali i zbog činjenice da je oprema koja je ugrađena najmodernija u ovom segmetnu traktora na tržištu. Bezstepena transmisija, mala potrošnja goriva, moderna kabina sa staklenom površinom iz jednog dela, nezavisno vešanje prednje osovine i mnogo elektronskih opcija čine ovaj traktor odličnim izborom za izvršavanje najvećeg broja radnih operacija u poljoprivredi. Serija Fendt 300 je od svog prvobitnog pojavljivanja početkom osamdesetih godina prošlog veka pa do danas neprestano razvijana i nadogađivana novim tehnološkim rešenjima što je doprinelo da sve vreme ova serija ima velike simpatije kod korisnika.

Traktor godine 2019: Case IH Maxxum 145 Activedrive 8

Case IH Maxxum 145 Activedrive 8

Grupacija CNH Industrial nagrađena je duplim priznanjem za Traktor Case IH Maxxum 145 Activedrive, koji je proglašen Traktorom najboljeg dizajna i Traktorom godine 2019. Traktor Case IH Maxxum 145 sada je dostupan i u verziji ActiveDrive 8 osmostepene Powershift transmisije, kao i sa Multicontroller upravljačkim naslonom za ruku I upravljačkom palicom. Osim u verziji transmisije ActiveDrive 8 model Maxxum 145 može se isporučiti i u kombinaciji sa ActiveDrive 4 četvorostepenom Powershift transmisijom kao i CVT – kontinualno varijabilnom transmisijom. Korisnicima nudi izbor automatskog ili manualnog rada. Upravo veliki izbor opreme koja se može ugraditi na traktor čini ga impozantnim jer može odgovoriti različitim potrebama korisnika. Traktor Maxxum 145 je poslednji dodat seriji u kojoj su dobro poznati modeli od 116 do 135 KS.

 

Agriculture 4.0 – novi način upravljanja poljoprivredom”

Ekskurzija je realizovana zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, koje je sufinansiralo projekat „Edukacija, informisanje i stručno usavršavanje poljoprivrednika” u 2018. godini. U okviru projekta planirana je i realizovana poseta Međunarodnom poljoprivrednom sajmu EIMA u Bolonji, kao i poljoprivrednom gazdinstvu i fabrici INO Brežice u Sloveniji.

Sajam EIMA International u Bolonji održan je 43. put po redu od 7. do 11. novembra 2018. godine. Tradicionalno se održava svake druge – parne godine. Od 1969. godine kada je prvi put održan, kao mesto gde su se izlagale mašine za poljoprivredu i baštovanstvo, manifestaciju organizuju FederUnacoma – Italijansko udruženje proizvođača poljoprivredne mehanizacije i Bolonjski sajam. Najznačajnija manifestacija za italijanske proizvođače mehanizacije u ratarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu, povrtarstvu, navodnjavanju, baštovanskoj proizvodnji, komponentama – delovima, obnovljivim izvorima energije, nusproizvodima iz poljoprivrede i uređenja životne sredine, posetiocima omogućava da posete i štandove proizvođača poljoprivredne mehanizacije iz drugih država. Preko 1.950 kompanija izložilo je više od 50.000 eksponata. Najprisutnije su, naravno, italijanske kompanije kojih je bilo 1.276, a ostalih 671 većinom su evropske kompanije. Sajam je tematski podeljen na pet sektora: EIMA Green, EIMA componenti, EIMA Energy, EIMA Idrotech i EIMA Mia i posetiocima pruža širok uvid u mogućnosti za izbor opreme i ostvarenje sopstvenog pristupa poljoprivredi.

Poljoprivrednici, članovi Kluba 100P plus, u poseti Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Bolonji

Cela manifestacija odvija se na prostoru Bolonjskog sajma na 375.000m2, od čega je 140.000 m2 natkrivenog prostora, u halama. Po poslednjim podacima na njemu učestvuju izlagači iz više od četrdeset zemalja sveta, a prikazuju se mašine i oprema za sve poljoprivredne operacije ili modele poslovanja. Sajam poljoprivednih mašina EIMA ove godine je ujedno bio i najvaći događaj ovakvog tipa u Evropi, a veliki broj posetilaca privukla je na prvom mestu bogata izložba mašina. Sajam je za vreme trajanja posetilo više od 310.000 posetilaca. Računa se da je preko 51.000 posetilaca iz inostranstva iz preko 150 zemalja sveta. Prikazani eksponati tematski su podeljeni u pet grupisanih celina:

  • EIMAGREEN Salone del giardinaggio – deo sajma posvećen uređenju okoline i javnih površina i odnosima sa prirodom;
  • EIMAcomponenti, prostorno najveći, posvećen najvećim proizvođačima mašina, komponenti i delova, okrenutih na komunikaciju “biznis to biznis” radi uspešnijeg poslovanja i komunikacija. Na ovom delu izlaže 800 kompanija, a posetioci mogu videti gotove mašine, motore, kontrolne jedinice, pneumatike, kabine, kočione uređaje i dr.
  • EIMAEnergy – posvećen je dobijanju energije iz poljoprivrede i šumarstva. Izložba nudi širok pregled mašina i tehnologija za efikasno upravljanje održivim lancima proizvodnje energetskih kultura i mašina u svakom geografskom kontekstu. Veliki deo ove namenske izložbe posvećen je edukaciji potencijalnih korisnika ovih oblika energije.
  • EIMAMia – Multifunzialita in Agricultura posvećen je multifunkcionalnosti u poljoprivredi u cilju diverzifikacije poljoprivrednih farmi i korišćenju različitih tehnika i materijala.
  • Po prvi put zaseban prostor dat je i proizvođačima opreme za navodnjavanje. U okviru EIMAIdrotech Tecnologie e impiantistica per l’irrigazione e la gestione dell’acqua dat je prostor svim proizvođačima opreme i tehnologija za navodnjavanje.

Jedna od centralnih tema na ovogodišnjoj EIMA, kao što je i očekivano, bila je Agriculture 4.0. Kada se govori o ovoj temi, neophodan je osvrt na mnoštvo podataka i načine prikupljanja i korišćenja u poljoprivredi kako bi se povećala efikasnost u radu, ali i postigla veća sledljivost proizvodnje. Danas digitalne tehnologije omogućavaju sakupljanje velike količine informacija koje su fundamentalne za optimizaciju radnih operacija na njivi, kao i smanjenje troškova proizvodnje. Ovi podaci, dostupni zahvaljujući primeni digitalnih tehnologija, nisu samo tabele i brojevi već i fotografije, video-zapisi, poruke, informacije koje se međusobno razmenjuju između mašina, kao na primer između traktora, kombajna i priključnih mašina primenom ISOBUS-a. Sve veću ulogu u cilju smanjenja troškova korišćenja mašina u poljoprivrednoj proizvodnji ima i daljinski menadžment koji obuhvata i podršku za servis na osnovu koje, ako je to potrebno, odmah može da se interveniše na mašini. I na ovogodišnjoj EIMA je bio primetan trend elektrifikacije mašina. Sve je više onih priključnih mašina, posebno sejalica, koje za pogon koriste električnu energiju umesto mehaničke ili hidraulične. Na Sajmu u Bolonji jasno se moglo uočiti i da je masovnije korišćenje dronova u poljoprivrednoj proizvodnji sve bliže. Kako se moglo čuti na konferenciji Nove tehnologije i veća efikasnost očkivanja su da će za samo pet godina poljoprivreda postati drugi najveći korisnik dronova u svetu. U kontekstu klimatskih promena očekuje se da dronovi mogu dokazati da su saveznici poljoprivredi i to kao alati koji omogućaju precizno, brzo i pravovremeno sakupljanje podataka. Danas, se dronovi koriste u biljnoj proizvodnji za mapiranje korova, kao i procenu stepena zrelosti ploda.

Tokom održavanja Sajma organizujuje se puno pratećih manifestacija. Za stručnu javnost svakako najznačajniji događaj je proglašenje traktora godine u tri kategorije (traktor godine – ratarski, univerzalni – najkorisniji i najbolje specijalizovan – za druge proizvodnje), koje se sprovodi u organizaciji TotY – Udruženja 25 evropskih poljoprivrednih novinara. Žiri je sastavljen od novinara iz 24 evropske zemlje, gde i Srbija ima svog predstavnika. Brojne su i tematske konferencije namenjene različitim grupama učesnika gde treba spomenuti EIMA Campus koji okuplja naučnike sa univerziteta i istraživačkih organizacija, EIMA Desk posvećen sigurnosti u poljoprivredi i obuci korisnika i EIMA Digital posvećen Agriculture 4.0, koji okuplja vodeće kompanije u satelitskom navođenju, proizvodnji GPS uređaja, ISOBUS sistemima, dronovima i sistemima za optimizaciju proizvodnje. Jedan od značajnijih događaja je svakako i redovni godišnji sastanak svetskih eksperata iz oblasti poljoprivredne mehanizacije.

Club of Bologna je slobodna neprofitna organizacija, osnovana 1989. godine na inicijativu i podršku Feder Unacoma (Federacija proizvođača poljoprivredne mehanzacije Italije), koja se bavi strategijskim razvojem, unapređenjem i razvojem poljoprivredne mehanizacije. Pod pokroviteljstvom CIGR-a, a u bliskoj saradnji sa organizacijama FAO i UNIDO, koja svoje sastanke održava jednom godišnje za vreme održavanja sajmova u Bolonji i Hanoveru. Organizacija okuplja eksperte iz razvoja, istraživanja i oblasti mehanizacije – članove iz 23 zemlje i pet organizacija, među njima i iz Srbije, koji svoje zaključke i preporuke redovno objavljuju i stavljaju na uvid svim zainteresovanim korisnicima. Ovogodišnji sastanak, sa do sada najvećim brojem učesnika – 71 od 95 članova, od čega 55 članova i 16 eksperata, je bio prilika da novoizabrani predsednik kluba Paolo Balsari, koji je više puta boravio u Srbiji i vodio radionice iz projekta o zaštiti bilja, iznese stavove i preporuke Kluba za naredni period.

Još od 1986. godine organizatori podstiču izlagače da svoje proizvode i inovacije izlažu na sajmu i na taj način pokažu u kojim pravcima će se kretati razvoj i primena mehanizacije na gazdinstvima. Posebno se vrednuju doprinosi na planu unapređenja kvaliteta, sigurnosti i održivosti životne sredine, bezbednosti operatera i korisnika opreme. Tokom godina održavanja manifestacije brojni su oni proizvođači koji su unapredili svoje proizvode i sigurnost za korisnike opreme i na taj način osvojili priznanja koja se dodeljuju. Tradicionalno na EIMA su prikazane i brojne tehnološke inovacije, od kojih je bezmalo 30 nagrađeno najvećim priznanjem organizatora Sajma, dok je 45 novih tehničkih rešenja inovatorima donelo specijalna priznanja. Među nagrađenim inovacijama značajno mesto zauzimaju ona koja su u skladu sa trendom digitalizacije poljoprivrede i povećanja automatizacije upravljanja i elektrificiranosti. S druge strane, prikazano je mnogo jednostavnih rešenja koja značajno unapređuju i olakšavaju obavljanje nekih operacija uz povećanje produktivnosti.

Za prikazane eksponate ili koncepte razvoja dodeljuju se tri vrste priznanja: Crvena traka eima NOVITA TECNICA – Tehnička inovacija, žuta traka eima Segnalazione – Značajno i plava traka eima PREMIO BLU – Zapaženi proizvod u oblasti očuvanja životne sredine. Po prvi put ove godine dozvoljeno je da jedan eksponat ponese dva priznanja – crvenu i plavu traku, ako je inovacija značajna i u oblasti očuvanja životne sredine. Na posebnom prostoru, u okviru glavnog pasaža sajma izloženi su svi eksponati koji su dobili nagradu za tehničku inovaciju, a ostali su prikazani na posebnim panoima, gde su posetioci mogli detaljno (putem video-uređaja) da se upoznaju sa tehničkim karakterisikama proizvoda. Na štandovima proizvođača koji su dobili bilo koje priznanje to je posebno obeleženo i naznačeno.

Štandovi najvećih proizvođača mehanizacije su i najposećeniji

Na sajmu učestvuju i najveći proizvođači mehanizacije, multinacionalne kompanije, tzv. “ful lajneri” kod kojih se mogu videti najnoviji proizvodi. Ovi štandovi su najveći i najposećeniji, ali ono što posebno impresionira svakog posetioca je činjenica da je najveći deo sajma posvećen domaćim proizvođačima poljoprivredne mehanizacije. Na svakom štandu, ako je izlagač član FederUnacoma, stoji vidljiv znak Udruženja.

Pored ratarstva, vrlo značajne poljoprivredne površine u Italiji zauzimaju voćnjaci i vinogradi, proizvodnja povrća i uređenje okućnica. Stoga je neverovatno veliki broj proizvođača izložio svoje proizvode za ove proizvodnje. Izloženi eksponati, počev od toga koja vrsta potpornih stubova i zaštitnih – protivgradnih mreža, pa preko oruđa za osnovnu obradu, depoziciju mineralnih hraniva, međurednu obradu i obradu u redu između stabala, različita oruđa za defolijaciju zasada vinograda i voćnjaka pružaju mogućnost svakom zainteresovanom kupcu da shodno svojim zahtevima izabere najbolje rešenje za sebe. Ono što posebno privlači pažnju je to da svaki od proizvođača opreme za mehaničku obradu u međuredu ili u redu nudi rešenja radnih organa koji mogu biti pasivni ili sa dopunskim pogonom, bilo mehaničkim ili hidrauličkim. Kvalitet senzora, postavljenih na takva oruđa, koji vrše pomeranje radnih organa i regulišu brzinu njihove reakcije pruža veliku mogućnost izbora onog pravog za datu situaciju.

Zaštita životne sredine kroz smanjenu emisiju izduvnih gasova ne samo da se jasno uočava kroz razvoj motora standarda Stage V, koje je više proizvođača traktora predstavilo na Sajmu, već i kroz modele koji za pogon koriste alternativna goriva kao što je metan, ali i kombinovana rešenja koja za pogon koriste dizel-gorivo i električnu energiju – takozvani hibridni traktor koji se takođe mogao videti u Bolonji. Upravo je hibridni traktor jedno od potencijalnih rešenja traktora budućnosti s obzirom na to da ga karakteriše smanjena potrošnja goriva što prouzrokuje i smanjenje troškova korišćenja, a neizostavno je pomenuti i “prijateljski” odnos prema životnoj sredini. Ovakav traktor ima i smanjenu potrebu u pogledu održavanja. Hibridni traktor proizvođača Carraro Agritalia nije prototip nego je već spreman za nastup na svetskom tržištu.

Traktor sa telekomandama

Specijalizovani voćarsko-vinogradarski trakotri sada su dostupni i sa komunikacionim sistemima koji omogućavaju da mašina “razgovara” s upravljačkim uređajem i na taj način pojednostavi različite proizvodne faze. I na polju tenike namenjene za aplikaciju sredstava za zaštitu bilja na EIMA su se izdvojila rešenja koja se prijateljski odnose prema životnoj sredini, to jest njihovom primenom se izbegava bespotrebno rasipanje zaštitnih sredstava. To su pneumatske prskalice sa difuzerima koji sprečavaju pojavu difta i značajno smanjuju količinu pesticida koja nije “pogodila” ciljanu površinu, ujedno smanjujući rizik od zagađenja sredine. Na izložnim modelima na Sajmu primetna su bila i brojna rešenja koja utiču na povećanje bezbednosti u korišćenju mašina. Tako je velika pažnja posvećena iznalaženju rešenja koja povećavaju preglednost i stabilnost u radu, što se ogleda ugradnjom kabina najnovije generacije koje omogućavaju pun vidokrug rukovaocu, ali i ugradnjom gusenica pogotovo na specijalizovanim voćarsko-vinogradarskim traktorima.

Za posetioce EIMA organizovani su brojni prikazi mašina, kao i radionice među kojima je veliku pažnju privukla ona posvećena održavanju traktora, odnosno postupcima servisiranja. Kada je u pitanju zaštita bilja i trajnih zasada, ova karakteristika je možda još izraženija. Široka je paleta proizvođača prskalica, orošivača, od onih najjednostavnijih rešenja pa sve do onih koji rade na principu elektrostatičkog nanošenja i recirkulacije radnog rastvora te time značajno utiču na smanjenje potrošnje pesticida i očuvanje životne sredine. Proizvođači alata i oruđa za orezivanje takođe su bili prisutni na Sajmu, zajedno sa onima koji proizvode različite platforme za pomoć prilikom ubiranja plodova i manipulaciju njima. Različiti kombajni za ubiranje, sistemi prikupljanja plodova i manipulacija paletama takođe imaju značajan broj proizvođača. Mašine za osnovnu preradu su takođe zastupljene. Na Sajmu je vidljiv i velik broj kompanija koje nude svoju opremu i softverska rešenja za gotovo svaki segment proizvodnje.

Posetioci koji se bave proizvodnjom povrća ili cveća mogli su da uživaju u brojnim proizvodima namenjenim svakoj od pojedinačnih proizvodnji u ovoj oblasti. Počev od mašina za punjenje saksija, preko stolova za setvu, različitih sejalica i sadilica za sitna semena i lukovica, preko različitih oruđa za negu useva, pa sve do kombajna za ubiranje različitih useva bili su takođe zastupljeni u velikom broju.

Brojni proizvođači komponenti i opreme u zaštiti bilja zauzimaju značajan prostor na Sajmu.

Prskalice, komponente, regulacioni ventili, merna tehnika, rasprskivači – dizne i softver za ovu oblast su bili vrlo prisutni. Proizvođači samohodnih prskalica, koje su i tehnički najkomplikovanije za izradu, nude svoje proizvode jednako kao i oni čiji stepen razvoja proizvoda nije na tom nivou. Jedan od najvećih štandova ovde imao je italijanski proizvođač komponenti za prskalice čija se oprema ugrađuje kod velikog broja drugih proizvođača opreme. Ovde su prikazana i rešenja za bezbedno rukovanje pesticidima, kao i lična zaštitna oprema za rukovaoce sa pesticidima. Kod nekih proizvođača opreme za zaštitu bilja, a i na nekim drugim mestima, izložene su bespilotne letilice različitih konstrukcija i namena. Osim onih koje su opremljene kamerama, čiji je osnovni zadatak snimanje terena, pažnju su privukle one opremljemljene opremom za hitne intervencije u zaštiti bilja. Uz rezervoar zapremine do 20 litara i 6 rasprskivača namenjene su za ULV tretmane. Veliki prostor, u okviru izložbe komponenti, zauzeli su proizvođači rezervnih delova za poljoprivrednu mehanizaciju i proizvođači alata. Značajno mesto dodeljeno je brojnim kineskim proizvođačima rezervnih delova, koji su smešteni u posebnu halu.

Posebno brojni su bili izlagači u delu opreme za okućnice gde dominiraju proizvođači kosačica, mini sistema za zalivanje, alati i oruđa za tu namenu. Poseban kuriozitet je nastup pijaniste na štandu jednog velikog italijanskog proizvođača mehanizacije. Najveći štand imala je kompanija NewHolland, a s njom i ostali proizvođači mehanizacije iz Italije.

Nastup pijaniste na štandu velikog italijanskog proizvođača mehanizacije

Dva puna dana boravka na Sajmu omogućila su svakom zainteresovanom da shodno svom interesovanju stekne uvid u ono što je tehnički i tehnološki vrh opremljenosti u mehanizaciji. Izgleda da sajam EIMA postaje sve prepoznatljiviji i među posetiocima sa prostora Srbije, koji sve više posećuju ovu manifestaciju. Stalni rast broja izlagača, porast broja zemalja koje izlažu i konstantan rast broja postilaca govore da Sajam u Bolonji zauzima sve značajniju poziciju na regionalnom nivou, te svakako treba naći mogućnosti da se poseti.

Dipl. inž. Branislav Ogrizović

Turističko poljoprivredno gazdinstvo „Hudičevec”

Ekskurzija je realizovana zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, koje je sufinansiralo projekat „Edukacija, informisanje i stručno usavršavanje poljoprivrednika” u 2018. godini. U okviru projekta planirana je i realizovana poseta Međunarodnom poljoprivrednom sajmu EIMA u Bolonji, kao i poljoprivrednom gazdinstvu i fabrici INO Brežice u Sloveniji.

Klub 100P plus je u novembru mesecu za svoje članove organizovao stručno-turističku ekskurziju u Italiju i posetu Međunarodnom poljoprivrednom sajmu EIMA. Na putu ka Bolonji zaustavili smo se u Sloveniji gde smo posetili poljoprivredno gazdinstvo „Hudičevec” koje se bavi ruralnim turizmom.

Kmetija “Hudičevec”

 

Od letnjikovca do poljoprivrednog gazdinstva ‒ istorijat

 Nekad

Porodica Rossetti je u 16. veku posedovala velika imanja u Notranjskoj regiji.

Baron Rossetti je na području današnje farme „Hudičevec” izgradio letnjikovac sa banjom, a kasnije je dogradio mlin i pilanu. Mlin je bio operativan do 1947. godine i snabdevao je brašnom devet okolnih sela.

Prema pisanim izvorima, imanje je kasnije donirano crkvi Razdrto, koja ga je u vlasništvu zadržala sve do 1720. godine. Tada ga je kupio Anton Bole. Njegova ćerka Ivana udala se 1910. godine za Jerneja Simčiča koji je preuzeo vođenje farme (imali su osmoro dece). Sledeći upravnik imanja bio je Janko Simčič, rođen 1925. godine, koji je nastavio tradiciju i sa suprugom Pavlom imao je petoro dece. Njihov najmlađi sin Emilijan Simčič je sa suprugom Katjom i njihovo desetoro dece nastavio da se bavi seoskim turizmom na farmi, koji je 1980. godine pokrenula njegova majka Pavla.

Matija Simčič

Sad

Naš domaćin Matija Simčič, najstariji sin Emilijana i Katje, ugostio nas je i proveo kroz farmu. Farma predstavlja porodično gazdinstvo u pravom smislu te reči, jer sva deca, njih desetoro, imaju svoja zaduženja. Pored toga, imaju šest zaposlenih i deset sezonskih radnika. Počeli su davne 1971. godine kada se gradio auto-put. Tada se pojavila potreba za smeštajem i ishranom radnika. Smeštajni kapaciteti na farmi dograđivani su fazno. Danas su gostima na raspolaganju dva apartmana površine oko 80 m2, sa potpuno opremljenom kuhinjom, koji mogu da ugoste do 9 osoba i sedam soba sa različitim brojem kreveta.

Restoran, koji se nalazi u okviru ovog domaćinstva, odlično je mesto za različite vrste proslava – od svadbenih svečanosti, rođendana do poslovnih sastanaka i kulturnih događaja. Manja trpezarija je idealna za manje grupe do 40 osoba. Sala je opremljena projektorom i platnom.

Deo bio-bašte u okviru gazdinstva

U restoranu se služe razna jela, ali je poseban akcenat stavljen na jela koja se spravljaju od mesa životinja gajenih organskim metodama na farmi.

Pored finske saune i mini fitnes centra, gostima su na raspolaganju: fudbalsko igralište, teren za odbojku na travi, mali teren za košarku, teren za boćanje, dve tranpoline, ljuljaške, klackalice i tobogan. U bližoj okolini farme nalazi se veliki broj šumskih staza za lagane šetnje.

Stara kuhinja pretvorena je u muzej. Baka Pavla vredno je skupljala eksponate dugi niz godina. Danas ima 92 godine, ali je i dalje veoma aktivna. Radi po ceo dan u bio-bašti ili oko pčela.

Deo eksponata u muzeju kmetije “Hudičevec” uključujući i baka Pavlinu logorašku uniformu

Farma

Na farmi se trenutno uzgaja 50 goveda simentalske i hereford rase. Pored krava, imaju i 20 konja, 20 magaraca, 160 jaganjaca. Stado koza je desetkovano jer je potok koji protiče imanjem nabujao prošlog leta preko 2 m i odneo 6 koza. Nedelju dana pre naše posete imali su problem sa vukom koji je pojeo 15 koza. Posle svih nedaća, na farmi je ostalo samo 7 koza na farmi.

Matija nam je predočio da su oni bili jedni od prvih koji su držali krave na otvorenom preko zime. Tada su nastupili problemi koji su trajali 2‒3 godine, jer su ljudi zvali inspekciju i prijavljivali slučaj zlostavljanja životinja. Međutim, inspekcija je utvrdila da su životinje pravilno zbrinute, da imaju nadstrešnicu, vodu i hranu. Sada 80% gazdinstava drži stoku na otvorenom.

Za ovo gazdinstvo držanje stoke na otvorenom je jedino rešenje jer nemaju dovoljno prostora da grade štalu za smeštaj krava. Samo za ovce i koze je izgrađena štala u okviru gazdinstva.

80% gazdinstava drži stoku na otvorenom

Farma ima 85 ha pašnjaka i 15 ha šume. Trećina je u vlasništvu a ostalo je najam od države. Ugovor o zakupu se sklapa na pet godina. Investicije u farmu realizuju se delom putem konkursa. Za objekte su dobili 200.000 evra, a cela investicija je iznosila oko 800.000 evra.

Zahvaljujući velikim površinama pod šumom, prešli su na grejanje sečkom, umesto na naftu. Investicija u novi sistem grejanja isplatila se za 4‒5 godina.

Matija Simčič istakao je da njihovu kmetiju posećuju gosti iz celog sveta

Sezona traje od marta do kraja septembra. Oktobar 2018. godine je bio lep i topao, pa su produžili sezonu. U sezoni je kapacitet popunjenosti 100%. Imaju goste iz celog sveta. Letos su imali i goste iz Šri Lanke. Najviše posetilaca dolazi iz Izraela, mada su česti gosti i iz Italije, Nemačke i drugih evropskih zemalja.

S obzirom da su prerasli kapacitete koje država propisuje za turističke kmetije (do 60 stolica u restoranu i do 20 kreveta za smeštaj gostiju), morali su da registruju firmu.

Legenda

Kako je nastalo ime „Hudičevec” (preruršen u đavola)

Domaćica barona Rosetija na ovom imanju bila je žena za koju se govorilo da se ne boji ni Boga ni đavola. Uvek je nosila oružje i svi su bili zastrašeni njenom pojavom. Jednog dana domaćica se teško razbolela. Meštani su doveli sveštenika, ali ona nije htela da ga primi. Sveštenik se prerušio u đavola (hudič na slovenačkom) misleći da će ga tako ipak primiti. Nažalost, žena je pomislila da je on zaista đavo koji je došao po njenu dušu, pa se uplašila i pucala u njega. Od tada je mesto poznato kao Hudičevec.

Mali turistički vodič

Klub 100P plus je ovog proleća za svoje članove organizovao stručno-turističku ekskurziju u Italiju. Ekskurzija je realizovana zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije koje je sufinansiralo projekat „Edukacija, informisanje i stručno usavršavanje poljoprivrednika”, u okviru kojeg je predviđena i poseta poljoprivrednim proizvođačima u inostranstvu.

Pored stručnog dela, koji je primaran na svakoj našoj ekskurziji, trudimo se da posetimo i turistička odredišta zemalja u koje putujemo.

Rim – večni grad

Večni grad, grad istorije, grad antičke civilizacije, kolevka Katoličke crkve, su samo neki od atributa zbog kojih je Rim jedinstvena turistička destinacija sveta. Rim je čuven po svojim antičkim zgradama koje oslikavaju veličinu i snagu nekadašnjeg castva, grandioznim palatama, kolosalnim religijskim objektima, prelepim trgovima i fontanama… Rim je kolevka antičke civilizacije koja je vekovima vladala Evropom i severnom Afrikom.

Koloseum je najveći amfiteatar ikad sagrađen. Mogao je da primi 50-80.000 gledalaca. Građen između 70. i 80. godine nove ere.

Koloseum je najveći amfiteatar ikad sagrađen. Mogao je da primi 50-80.000 gledalaca. Građen između 70. i 80. godine nove ere.

Legenda kaže da je ovaj drevni grad osnovao Romul 753. godine p.n.e., koji je ujedno bio prvi kralj Rima. Nakon njega gradom je vladalo ukupno sedam kraljeva sve do 509. godine p.n.e. kada su Rimljani prognali poslednjeg kralja i proglasili republiku. U tom periodu se republika značajno proširila zauzimajući celo italijansko poluostrvo, osvajući Siciliju, Sardiniju, Španiju, Makedoniju, Grčku, Severnu Afriku…

Antički Rim je zauzimao najveću teritoriju za vreme vladavine imperatora Trajana, u drugom veku n.e. Teritorija koja je tada pripadala carstvu se prostirala na oko 6.5 miliona km2, uključujući Severnu Afriku, Bliski Istok,većinu Evrope i deo Velike Britanije.
Rim je takođe i kolevka Katoličke crkve, koja je gradom vladala dugi niz vekova, ostavivši veliki broj bazilika, crkava, Nakon pada Zapadnog rimskog carstva moć papa je sve više dobijala na snazi. Tokom srednjeg veka tri sile su pokušavale da drže vlast u gradu: pape, plemići i sam narod. Ceo ovaj period su karakterisali politički nemiri i borbe za prevlast.
Od petnaestog veka pape odlučuju da naprave od Rima svetski grad kulture i arhitekture, ulažu u masivne projekte, što je dovelo do toga da Rim zaista postane značajan centar italijanske renesanse i “rodno mesto” baroka.

Ostaci očaravajućeg rimski foruma koji je bio centar dešavanja drevnog grada Rima

Ostaci očaravajućeg rimski foruma koji je bio centar dešavanja drevnog grada Rima

Vatikan – država u državi

Vatikan je najmanja nezavisna država na svetu. Nalazi se u srcu Rima, a kao grad-država oformljena je 1929. godine Lateranskim ugovorom. Vatikan je kompletno okružen zidinama, sedište je Katoličke crkve i njenog poglavara Pape, i predstavlja simbol moći katoličke crkve.

Jednim od najvećih svetskih dostignuća na polju kulturne baštine smatraju se bazilika Sv. Petra i Sikstinska kapela. Centar Vatikana je Trg Svetog Petra, koji važi za jedan od najpoznatijih gradskih trgova na svetu. Na ovom trgu se nekoliko puta godišnje pod otvorenim nebom održavaju papine mise.

Pogled na Trg Svetog Petra u Vatikanu

Pogled na Trg Svetog Petra u Vatikanu

Sikstinska kapela je najpoznatija kapela u Apostolskoj palati. Ono što je čini čuvenom jeste njena arhitektura i fresko dekoracije koje su radili Mikelanđelo, Rafael Santi, Bernini i Botičeli, najveći majstori renesanse. Tavanica kapele, koju je oslikao Mikelanđelo, smatra se njegovim najznačajnijim slikarskim dostignućem.

Bazilika Sv. Petra je glavna zgrada Vatikana i najvažnije religiozno zdanje katolicizma. U unutrašnjosti crkve sahranjen je Sveti apostol Petar, prvi papa i jedan od dvanaest apostola.

Bazilika Sv. Petra

Bazilika Sv. Petra

U Apostolskoj palati nalaze se papini apartmani, vladine i crkvene kancelarije, kapele, Vatikanska biblioteka, Sikstinska kapela i Rafaelova soba, ali i Vatikanski muzeji. Muzeji su posvećeni rimokatoličkim poglavarima iz prošlosti, a sadrže najveću kolekciju neprocenjivih antikviteta i evropskih slika.

Od 1984. godine Vatikan se nalazi pod zaštitom UNESCO-a.

Salerno

Salerno ima dugu istoriju. Postao je rimska kolonija 197. pne. Godine 839. godine postao je glavni grad samostalne Lombardske kneževine. Grad se nalazi između dva najpoznatija primorska područja Kampanije – Amalfijske obale i nacionalnog parka Cilento.

Panorama Salerna

Panorama Salerna

Salerno je danas važan trgovački centar koji se može pohvaliti jednom od najvećih luka na Tirenskoj obali. Ima pretežno moderan izgled, ali i dalje čuva zanimljiv, karakterističan istorijski centar sa lavirintom šarmantnih ulica, prelepim zgradama i spomenicima.

 Napulj

Napulj se nalazi na jugozapadu Italije, na obali Tirenskog mora, u regiji Campania (Kampanija), i predstavlja njen glavni grad sa oko 1.000.000 stanovnika. U prelepom napuljskom zalivu nalaze se ostrva Procida, Ischia i Capri, a u njihovoj neposrednoj blizini su ruševine Pompeja i Herkulanuma koji su stradali prilikom erupcije vulkana Vezuv.

Ovo je grad bogate istorije i umetnosti. Osnovali su ga Grci koji su živeli na ovim prostorima između 7. i 6. veka p.n.e. pod imenom Neapolis. Rimljani su u velikoj meri poštovali Neapolis kao mesto helenističke kulture. Ljudi su održavali svoj grčki jezik i običaje, a izgrađene su i elegantne vile, akvadukti, javne kupke, pozorište i Hram Dioskurja. Nekoliko rimskih careva, uključujući Claudija i Tiberija, imali su vile u blizini Napulja.

Jedno vreme bio je glavni grad Kraljevine dve Sicilije, a zatim i glavni grad napuljskog kraljevstva. Danas je ovaj grad prepun spomenika koji oslikavaju razne vladavine u njemu.

Castel Nuovo nekada je bio tvrđava i kraljevska rezidencija

Castel Nuovo nekada je bio tvrđava i kraljevska rezidencija

Napulj je grad prepun zamkova, a najlepši je Novi zamak (Kastel Nuovo) koji je na listi svetske baštine, a potiče iz 13. veka. Takođe, u Napulju je 1737. godine osnovana opera Teatro San Karlo koja je najstarija opera u Evropi. Najveći napuljski trg je Piazza del Plebiscito, u blizini obale mora.
Tokom Drugog svetskog rata, Napulj je stradao od bombardovanja više od bilo kog drugog italijanskog grada.

Pompeji: grad okamenjen u lavi punih 16 vekova

U blizini Napulja i morske obale, u provinciji Kampanija, na omanjoj visoravni, 30 metara iznad visine mora, krajem 7. i početkom 6. veka pre Hrista počela je gradnja naseobine, poznate kao grad Pompeji. U gradu su tada živeli Etrurci, domaće stanovništvo i Grci, koji su razvili gradski život.

Od 80. godine p.n.e. Pompeji postaju rimska kolonija i od tada doživljavaju preporod i postaju bogati grad u kome se grade za ono vreme luksuzne građevine, i javne i privatne, raste trgovina, izvozi se vino Kampanije. Još lepši i moćniji grad je bio u vreme vladavine Oktavijana Avgusta, a njegov procvat nastavljen je i u vreme Tiberija (od 14-37. godine naše ere).

  1. avgusta 79. godine naše ere, Vezuv, za koji se verovalo da je obična planina, proradio je uz strahovit prasak. Otvorio se “čep” stvrdnute lave kojim je bio začepljen krater vulkana, a erupcija tog užarenog ognja bila je toliko silovita da je u radijusu od 70 km spržila i skamenila sve što joj se našlo na putu.

U tom momentu u gradu Pompeji živelo je oko 20.000 ljudi. Grad je bio zatrpan na oko 20 do 30 metara ispod zemlje, a najveći deo stanovništva ugušio se usled ogromne količine gasa.

Antički grad Pompeji tako je izbrisan sa lica zemlje i sa geografskih mapa punih 1600 godina. Bio je potpuno zaboravljen, nije ga bilo ni u zapisima, a otkriven je sasvim slučajno, krajem 16. veka, prilikom iskopavanja kanala.

Ostaci drevnog grada Pompeji

Ostaci drevnog grada Pompeji

Posle prvog otkrića u 16. veku koje se pripisuje arhitekti Fontani, prošlo je još 150 godina i 1748. godine za vreme vladavine burbonskog kralja Karla Napuljskog započeto je veliko istraživanje. Tada su na svetlost dana izašle prelepe statue, islikani zidovi izuzetno lepi mozaici na podovima i saznanje da ispod zemlje postoji čitav jedan grad. Od tada iskopavanje i restauriranje postaju državni posao.

Čim se zakorači u Pompeje, postaje jasno da je to bio veoma moderan i veliki grad, sa osam gradskih kapija, pet termalnih objekata, ulice su ostale popločane kakve su i bile, grad je imao dobru kanalizacionu mrežu, pitku vodu, bogati su imali vodu u kućama, a plebs javne fontane, ukrašene skulpturama.

Zidove su krasile freske, postojala su i privatna i javna kupatila, za muškarce i žene, teretane, vrtovi u kojima se radila gimnastika, pozorišta sa sedištima od klesanog kamena, delimično pokrivena. Nađen je veliki broj predmeta od keramike, nađene su čak i četkice kojima su slikani zidovi, nakit, hirurški instrumenti identični današnjim, od najčistijeg bakra, sa drškama od bronze, a njihovi oblici svedoče o savremenoj hirurgiji i o medicini koja je bila mešavina narodne i naučne.

Ulice su ostale netaknute posle toliko vekova

Ulice su ostale netaknute posle toliko vekova

Danas je u potpunosti rekonstruisan život tadašnjeg grada i okoline: u gradu su radile pekare, restorani, postojale su brojne radnje sa raznom robom, vrtovi u kojima se uzgajalo povrće, voće, mali vinogradi, postojala je javna administracija, kao u današnjem modernom i uređenom gradu.

Pompeji je jedan od najznačajnijih dokaza rimske civilizacije i kao otvorena knjiga pruža izvanredne informacije o umetnosti, običaju, zanatstvu i svakodnevnom životu.
Verona – grad ljubavi

Verona je osnovana u 1. veku p.n.e. na obali reke Adiđe. Grad je posebno procvetao pod vladavinom porodice Skaliđeri (Scaligeri) u 13. i 14. veku. Verona je sačuvala izuzetan broj spomenika iz antike, srednjovekovnog i renesansnog perioda.

Jedna od najpoznatijih građevina je Arena, amfiteatar star gotovo 2000 godina, treći po veličini u Italiji. S obzirom na izuzetnu očuvanost i neverovatnu akustiku, i danas se u njoj održavaju koncerti i operske predstave.

U daljem obilasku Verone neizbežno se stiže na trg Erbe, koji važi za jedan od najlepših u Italiji.

Verona leži na obalama reke Adiđe (Adige)

Verona leži na obalama reke Adiđe (Adige)

Najčuvenija i najtragičnija ljubavna priča svih vremena smeštena je u Veronu. Reč je o Šekspirovoj drami Romeo i Julija.

Grad Verona danas sadrži elemente koji predstavljaju istoriju dugu 2000 godina.

Iako su zgrade u Veroni pretrpele znatnu štetu tokom Drugog svetskog rata, posleratnom rekonstrukcijom (1946) grad je zadržao prvobitnu strukturu, a proces rekonstrukcije je obavljen s najvećom pažnjom.

Integralna i bio proizvodnja voća i povrća

Naša stručna ekskurzija realizovana je zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, koje je sufinansiralo projekat „Edukacija, informisanje i stručno usavršavanje poljoprivrednika”. U okviru projekta predviđena je i poseta poljoprivrednim proizvođačima u inostranstvu.

Obilazak proizvodnje povrća u plastenicima

Obilazak proizvodnje povrća u plastenicima

Zahvaljujući Dušanu Đorđeviću iz kompanije Ita-solution, domaćin posete bio je proizvođač povrća i voća Alessandro Semazzardo.

Gazdinstvo gospodina Sandra u okolini Verone ima proizvodnju grupisanu u tri segmenta parcela. Oko kuće su plastenici na 14 ha, a na izvesnoj udaljenosti od sela nalazi se proizvodnja povrća na otvorenom i voćnjaci. Godišnje proizvodi oko 900 tona voća i povrća. 60% proizvodnje proda se direktno kod kuće. Ostalo ide u supermarket, ali je cena u supermarketima i do 50% niža.

Mini pijaca u dvorištu kuće našeg domaćina

Mini pijaca u dvorištu kuće našeg domaćina

Gazdinstvo našeg domaćina je član Asocijacije za integralnu i bio-proizvodnju. Integralna proizvodnja je novi princip gajenja koji je odredila Evropska unija i primenjuje se od prošle godine. Potrebno je da gazdinstvo koje proizvodi hranu bude određene površine i primenjuje određenu tehnologiju proizvodnje. Što se tiče bio-proizvodnje, prvi stepen je integralna proizvodnja. Ko radi integralnu i bio-proizvodnju mora da prati klimu, jer predatori koji pomažu u uništavanju štetočina imaju svoj životni vek. Parcele i radno okruženje su veoma zanimljivi. Tuneli, koje smo videli, neophodni u ovoj vrsti proizvodnje, deluju neuredno i zapušteno, ali “oaze korova” unutar tunela imaju argumente za i protiv. U tim uslovima žive predatori koji se razvijaju unutar tih mikrolokacija i tretiraju okruženje. Predatori ne mogu očiste ceo tunel poput herbicida. Zato u tunelu postoji nekoliko “oaza korova”.

Različite biljne kulture

Gazdinstvo proizvodi 55 različitih biljnih vrsta.

Sa sadnjom dinje počinje se u februaru, da bi prve dinje stasale za dva meseca. Zatim sade nove. Uspevaju da imaju tri berbe dinje u kontinuitetu.

Jagode se proizvode kao jednogodišnji, ne kao višegodišnji zasad, jer su u prvoj proizvodnji plodovi krupni, a već sledeće godine bi bili sitniji i ne bi mogli da se prodaju.

U aprilu proizvode sadnice, a potom ih smeštaju u hladnjaču. Sadnja se vrši u avgustu, a u novembru stiže prvi rod koji je kvalitetniji od prolećnog roda. Zatim sadnice opet idu u mirovanje preko zime, pa se opet spremaju za proleće.

Zasad tikvica je bio u vertikalnoj proizvodnji na dva metara visine. 15. februara su sadili, u pitanju je bio dupli tunel. 10 marta je startovala berba koja je završena 1. juna.

Zasad paradajza na podlozi optiflora

Zasad paradajza na podlozi optiflora

Interesantno je bilo videti zasad paradajza koji se proizvodi na optiflori – novoj podlozi na kojoj je kalemljen paradajz, a koja je otporna na nematode. Ima mogućnost duplo većeg razvoja biljke u odnosu na sadnju iz semena. Sadnica se širi tako da se grane postavljaju na V. Iz jednog kontejnera izlaze dva struka paradajza, jer je podloga jača i može da podnese takav razvoj. Bela folija služi da se smanji temperatura zemlje. Na 360C, tu gde je prostrta bela plastika, ta zona postaje sterilna. S druge strane, korenu je malo svežije i može lepo da se razvije. Na 60 ari ima 6.500 sadnica što odgovara duplo većem broju sadnica u odnosu na normalni zasad. Plan je da svaki struk postigne 8 spratova paradajza i svaki sprat treba da ima 600 gr. Znači da ostvaruju prinos oko 50 t i više.

Na parceli od 35 ari, malo izvan sela, videli smo zasad paradajza u biološkoj proizvodnji. Predatori su postavljeni na svaki kvadratni metar. Impolinatori su smešteni u dva reda koji se nalaze u sredini i oni upravljaju oprašivanjem cele površine. Konstrukcija plastenika je snažna. Srednji nosač može da podnese teret od 100 t. U pitanju je zasad nove sorte Pepita, poslednje generacije paradajza.

Zasad nove sorte paradajza Pepita

Zasad nove sorte paradajza Pepita

Lepo, zanimljivo i inovativno. Zahvaljući našem domaćinu upoznali smo se iz prve ruke sa aktuelnostima u poljoprivredi koje je propisala Evropska unija i prednostima integralne i bio-proizvodnje.

Klub 100P plus je ovog proleća za svoje članove organizovao stručno-turističku ekskurziju u Italiju. Ovu ekskurziju realizovali smo zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije koje je sufinansiralo projekat „Edukacija, informisanje i stručno usavršavanje poljoprivrednika”, u okviru kojeg je predviđena i poseta poljoprivrednim proizvođačima u inostranstvu.

KRUŠKA

Početkom juna bili smo u prilici da posetimo jednog od najvećih proizvođača krušaka u zoni Ferrare, oblasti koja je širom sveta poznata po proizvodnji krušaka.

Urban Mitermeier

Urban Mitermeier

Naš domaćin bio je gospodin Urban Mitermeier, inače poreklom iz Laives (Bolzano) Alto Adige – Severna Italija.

 

Rođen je u Laivesu, u zoni gde se tradicionalno proizvode jabuke, koja je od pre deset godina i nama postala bliska, jer smo kopiranjem voćnjaka iz ove oblasti u Srbiji podigli nivo svesti i ostvarili velike pomake u proizvodnji jabuke, gajenjem u gustim zasadima. Urban je ipak svoju šansu potražio u krušci.

Kao mlađi brat mogao je da ostane u Bolzanu, bude jedan od članova kooperative i da na bazi porodičnog posla nastavi sa bratom proizvodnju jabuke. Međutim, Urban je tražio izazov. I našao ga je! U dogovoru sa bratom Andreasom Mitermeierom, danas predsednikom kooperative za proizvodnju sadnica GRIBA Vivaio, čije smo rasadnike jabuke u zoni Verone već imali prilike da vidimo, prodao je deo zemlje koju su posedovali i za 0,70 ha u Bolzanu kupio 9 ha zemlje u Ferrari.

Odlučio je da se oproba u proizvodnji krušaka.

Zasad krušaka je ograđen i pod protivgradnom mrežom

Zasad krušaka je ograđen i pod protivgradnom mrežom

Nisu ga zanimali tradicionalni načini gajenja, već je tražio nešto novo. Nešto što će biti blisko njegovom načinu razmišljanja koje se baziralo na gustoj sadnji. Sa iskustvom koje je imao u vezi sa gustom sadnjom jabuke, gde je suština bila i danas jeste, povećati zapreminu korenovog aparata kako bi se dobio kvalitetniji plod i kako bi se, ne ugrožavajući kvalitet, povećao i prinos, otpočeo je životnu misiju – pokazati da kruška može biti profitabilna, samo ako se radi na pravi način.

Prvi zasad je podigao sa razmakom sadnje od 0,50 cm između sadnica u redu, što je za to vreme, 1994. godinu bilo nezamislivo. Tradicionalni način gajenja je podrazumevao sadnice na razmaku od 1,5m do tada minimalnih 0,80 m u redu. Urbanov način razmišljanja i rada je bio neshvatljiv i neuobičajen. Sredina koja je već bila nadaleko poznata po proizvodnji krušaka je teško prihvatala Urbanov način razmišljanja i rada.

Tadašnje teorije bibaum sadnica, različiti uzgojni oblici, nisu ostvarivali veće prinose od 25–35 tona po hektaru. Ta količina nije bila dovoljna za opravdanost proizvodnje kruške, barem ne po Urbanovom mišljenju, jer je znao da može bolje i više.

Već sa razmakom od 0,50 cm između stabala je daleko povećao prinos, ali stalnim boravkom u voćnjaku i razmišljanjem o unapređenju proizvodnje, shvatio je da rezidbom treba da ostavi još jednu granu vodilju, kako bi popunio prazan prostor između stabala. Slabo bujna podloga MC obuzdala je krušku da proizvodi više ploda a manje grana, ali se javio problem retkog špalira, odnosno pojavile su se “rupe” između sadnica.

Da bi popunio ovaj prostor već sledeći zasad je sadio na razmaku od 0,30 cm između sadnica i dobio pravu meru. Ostvario je cilj kom je težio. Dobio je zasad kruške koji je bio u rangu zasada guste sadnje jabuke iz Bolzana.

Rezultati su bili spektakularni!

Već u drugoj vegetaciji nakon sadnje dobio je 50 t/ha, a od treće vegetacije pa nadalje između 65–75 t/ha i to sve u prvoj klasi.

Njegova matematika je vrlo jednostavna:

„Ako imate 12.000 sadnica i na njima po 15 krušaka koje su težine od 300–350 gr/plod proizilazi da po stablu imate oko 5 kg. Pomnožite 5–5,5 kg po stablu sa brojem sadnica i vrlo brzo dolazite do količine koju ostvarujem. Moj predlog je da 12.000 sadnica posadite na 1ha površine, kako bi proizvodnja bila što racionalnija. Tako da dobijate upravo ono o čemu sam maštao – duplo veći prinos po hektaru u odnosu na tradicionalni način gajenja krušaka u Ferrari.”

A da li prinos može biti i veći?

„Znate, ako na ovih 15 krušaka po stablu, u toku prorede ostavim 2 do 3 kruške više po stablu, i ako vodim računa o odnosu količine (površine) lisne mase koja treba da proizvede taj plod i količine plodova koje ostavljam, vrlo lako mogu da dođem i do daleko većih prinosa. U berbi 2012. godine imao sam čak 85 t/ha kruške sorte Abbate Fetel. To je možda i 3 puta više u odnosu na ostale.”

Sorta kruške Abbate Fetel zastupljena je na 45 ha

Sorta kruške Abbate Fetel zastupljena je na 45 ha

Znači to je ključ uspeha?

„Ne, ključ uspeha je velika ljubav prema poslu kojim se bavim. Danas imam ukupno 45 hektara i to sve pod sortom Abbate Fetel. Moj voćnjak ću zadrzati za sebe, a sinovima, koji su takođe zavoleli ovaj posao i koji su sve vreme sa mnom, formirao sam njihove voćnjake, kako bi im pružio sigurnost u životu.”

Koliko znam osnivač ste i kooperative O’PERA, a od nedavno vidim kruške sa ovom robnom markom i kod nas u Srbiji na rafovima.

„Da, kada sam dokazao sebi da kruška može da bude profitabilna i da ima smisla raditi je u formi gustog zasada, iskustvo sam podelio sa komšijama koje su htele da me prate. Sa ljudima koji su bili spremni za promene. Formirali smo kooperativu i zajedno radili na izgradnji kvaliteta, a time i imena. Naziv smo dali kao asocijaciju na umetnost, jer je ona bila sastavni deo svih nas. Želeli smo da od proizvodnje kruške napravimo umetnost i mislim da smo u tome uspeli.

Danas naš brand O’PERA nose plodovi većine proizvođača iz oblasti Ferrare jer su kroz naš rad i kvalitet videli šansu da bolje plasiraju svoj proizvod”.

Napravili ste nešto slično VOG asocijaciji za jabuke u Bolzanu.

„Upravo tako. Naš brend O’PERA okuplja i druge proizvođače koji hoće da vode računa o vrhunskom kvalitetu kao pasošu za ozbiljna tržišta.”

Urban mi je u tako kratkom i sažetom razgovoru ulio ogromnu ljubav i emociju koju i sam nosim u sebi kada je u pitanju kruška i ljubav prema prirodi, biljkama, poslu kojim se bavim.

Veoma sam ponosan što ovog čoveka poznajem više od 15 godina i što mi je svaki susret sa njim novo iskustvo.

I ne samo to. Urban, kao veliki zaljubljenik u kruške, spreman je i otvoren da pomogne svima koji žele da se ozbiljno bave ovim poslom.

Urban Mitermeier svojom pričom lako drži pažnju učesnika ekskurzije

Urban Mitermeier svojom pričom lako drži pažnju učesnika ekskurzije

Na našim prostorima smo u poslednjih 7 godina izvršili male pomake u ovom smeru. Nedovoljna istrajnost, manjak svesti o neophodnosti stalnog kontakta sa konsultantom i sprovođenje sugestija u potupnosti nisu dali rezultate koje smo očekivali.

„Ako ste se već odlučili da se bavite sportom i imate trenera koga ste odabrali na bazi njegovih rezultata, na vama je da ga slušate i uradite 100% od plana treninga. Ukoliko se zadovoljavate sa 20–50% postignutog budite sigurni da nećete otići na Olimpijske igre, a najverovatnije da ni na nacionalnom nivoi nećete uzeti medalju – reči su Urbana Mitermeiera, kojima želim da završim ovaj intervju.

Razmislite dobro šta želite da radite, a kada se za to opredelite odaberite konsultanta na osnovu njegovih rezultata. Tada je stvar na vama, da radite, da sprovodite savete konsultanta u delo i da se sa njim takmičite. Ko zna, možda će i neko od vas u radu sa Urbanom baš u Srbiji napraviti sličnu priču.

Dušan Đorđević

ITA solution

Klub 100P plus je ovog proleća za svoje članove organizovao stručno-turističku ekskurziju u Italiju. Ovu ekskurziju realizovali smo zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije koje je sufinansiralo projekat „Edukacija, informisanje i stručno usavršavanje poljoprivrednika”, u okviru kojeg je predviđena i poseta poljoprivrednim proizvođačima u inostranstvu.

 

Nije prvi put da smo se opredelili za Italiju. Ranijih godina obišli smo južni Tirol, bili na poljoprivrednom sajmu u Bolonji, ali ove godine odlučili smo da posetimo jug Italije. Zahvaljujući dr Mariji Stipić i njenom suprugu dr Accursio Venezia, upriličili smo posetu naučnom Institutu CREA-OF gde radi dr Accursio Venezia, imali priliku da obiđemo kompaniju Ortomad koja se bavi proizvodnjom, preradom i distribucijom salata, kompaniju Secondulfo koja proizvodi voće i farmu bivolica i mlekaru Taverna Penta u kojoj se proizvodi čuvena mocarela. Pored toga, obišli smo veliki zasad krušaka na 45 ha čiji je vlasnik Urban Mitermeier, proizvođača voća i povrća .

Caseificio Taverna Penta

Pontecagnano

Dobrodošlicu nam je poželeo gospodin Filippo Morese, vlasnik farme

Dobrodošlicu nam je poželeo gospodin Filippo Morese, vlasnik farme

Taverna Penta nalazi se u Pontekanjanu (Pontecagnano) u pokrajini Salerno. U ovoj oblasti se vekovima gaje bivolice i proizvodi mocarela (mozzarella). Taverna Penta je kulturno istorijsko dobro koje je Ministarstvo za kulturnu baštinu priznalo kao „svedočanstvo u arhitekturi izuzetnog istorijskog i ekološkog značaja, jedne od retkih sačuvanih objekata kojih je nekada bilo mnoštvo oko Pontekanjana, koja je i danas očuvana netaknuta”. U XVIII veku, kako se može videti na starim mapama, Taverna Penta, smeštena između Salerna i Ebolija, prvobitno je bila postaja za poštanske kočije koje su putovale duž drevnog konzularnog puta do Kalabrije. U XIX veku dodat je drugi sprat postojećoj zgradi i promenjena joj je namena za upotrebu u poljoprivredi.

Arhitektura izuzetnog istorijskog i ekološkog značaja

Arhitektura izuzetnog istorijskog i ekološkog značaja

Istorija

Porodica Morese je prvobitno živela u Francuskoj, tačnije u Provansi, sve dok 1265. godine Matteo Morese nije otputovao u Kraljevinu Napulj. U XV veku potomci Matea preselili su se iz Napulja u Montecorvino Pugliano, selo sa pogledom na ravnicu Piana del Sele gde su živeli oko tri veka. Godine 1494, u vreme Batista Morese, porodica je zvanično priznata kao drevno plemstvo Kralja Alfonsa II Aragonskog.

Geronimo Morese je 1694. godine kupio imovinu Auteta, što se može videti na originalnom pergamentu koji je u vlasništvu porodice. Njegov sin Gaspare je 1754. godine počeo da uzgaja bivole – imao je stado od 166 bivola i od tada su bivoli uvek prisutni na farmi.

Ugovor o kupovini imovine iz 1694. godine

Ugovor o kupovini imovine iz 1694. godine

Godine 1995. Alberto Morese otvorio je mlekaru i počeo da proizvodi mocarelu od bivoljeg mleka, kako je to rađeno do tridesetih godina prošlog veka. Njegov sin Filipo je 2013. godine obavio obimnu restauraciju kuće, otvorio jogurt bar gde se bivolje mleko koristi za proizvodnju širokog spektra mlečnih proizvoda, kao što su sirevi, jogurt, sladoled itd.

Farma

Farma već vekovima pripada porodici Morese i prostire se na oko 80 hektara. Nakon devet generacija i još tri veka, Filippo Morese nastavlja porodičnu tradiciju na istoj zemlji. Uzgaja stado od 600 bivolica u modernim štalama, sa širokim pokrivenim prostorom i nekoliko hektara travnjaka za ispašu. Izdvajaju tečni stajnjak, ali ne proizvode bio-gas.

Na farmi se gaji kukuruz i krmno bilje koje se dopunjuje koncentratom, kako bi se obezbedilo neophodno snabdevanje proteinima. S hranljivim sadržajem koji su utvrdili stručni tehničari, stočna hrana se izdvaja u skladu sa starošću grla i ciklusom laktacije.

Grla su pažljivo birana, registrovana u rodnoj bazi podataka i stoga su podložna funkcionalnim testovima tehničara koje je uvelo Udruženje italijanskih uzgajivača. Tehnologija oplemenjivanja je moderna i zasniva se na desezonizovanim trudnoćama, veštačkoj oplodnji, morfološkom pregledu, ispitivanju potomstva i DNK skriningu.

Bivolice na farmi

Bivolice na farmi

Veštačka oplodnja se vrši tokom zime jer su bivolice plodnije kada ima manje sunca. Uspešnost veštačke oplodnje je svega 30–40%. S proleća puste bikove. Ako se dobije muško tele, šalju ih na klanje. Cena je niska jer niko ne konzumira bivolje meso. Meso eventualno ide u preradu za hamburgere i mesne prerađevine. Tržište ne traži to meso.

Bikovi za oplodnju su izdvojeni u poseban koral.

Bivolice su steone 10 meseci, laktacija traje 9 meseci, a može da traje i duže, ako nije došlo do ponovne oplodnje. Dva dana nakon teljenja, tele se odvaja od majke i hrani veštačkim mlekom.

Za razliku od krava koje daju 30–35 l mleka, bivolice daju 10–12 l, ali se zato i cena mleka razlikuje: litar mleka bufalice je 1,2 evra, a kravljeg 30–40 centi. Produkcija bivolice je 13–14 godina. Vrši se selekcija i skraćuje period ekspoloatacije na 9 godina. Ako bivolica proizvodi manje od 220 l godišnje nerentabilna je. Steona bivolica košta 2.500–2.600 evra.

Bivolice se muzu dva puta dnevno u 3 ujutro i 3 popodne. Svo mleko koje se skupi u 5 ujutro preradi se i proda istog dana.

Bivolice su u proseku teške 800–900 kg. Kada je jako toplo, koriste raspršivače da ih osveže. trenutno je 300 bivolica na muži. Steone su izdvojene. Svaki dan se čiste štale. U planu je izgradnja nove moderne, automatizovane štale.

 Mlekara

Mlekara Taverna Penta isključivo koristi mleko proizvedeno od bivolica koje se uzgajaju na farmi. To je razlog zbog kojeg je proizvodnja ograničena, zasnovana je na prirodnom ciklusu mleka. Mleko se prerađuje sirovo, tako da se zadržavaju netaknuta sva svojstva koja proizvodu daju jedinstveni ukus. Proces proizvodnje, prateći drevni recept, i dalje se zasniva na umetnosti i ritmu, koji, u kombinaciji s savremenim proizvodnim tehnologijama i testovima koji se primjenjuju u svim proizvodnim fazama, predstavljaju apsolutnu garanciju higijene i pouzdanosti proizvoda.

Mleko stiže u 5 ujutro sa farme i ispuštnjem pare pod pritiskom vrši se koagulacija mleka. Posle 3/4 sata, koaguliše mleko, izdvoji se surutka i zagreje na 850 C da bi se dobila rikota – sitni sir. Ostatak se cedi, dodaje se voda 940 C da bi se stvarala vlakna i posle 3–4 sata se prave forme mocarele. Forme odstoje u čistoj vodi, a zatim se prebacuju u bazen sa vodom u kojoj je pravljen siruz dodavanjem 2% soli. Veće forme i pletenice se rade manualno, a manje forme se rade mašinski, kako bi bio ispoštovan standard veličine i pakovanja.

Mleko bufalica ima mnogo više masti i proteina. 8% masnoća i 6–7% belančevina, što je duplo više od kravljeg mleka. Za 1 kg sira potrebno je 4 l mleka, a kod kravljeg je potrebno 8. Mleko bufalica nema karotena i boja ostaje bela kao porcelan, za razliku od kravljeg.

Priprema sira za oblikovanje pletenice

Priprema sira za oblikovanje pletenice

Mlekara proizvodi mocarelu u različitim oblicima i veličinama (ciliegine, bocconcini, 250g i 500g mozzarelle i pletenice) i ricotta sir. Proizvodi se i dimljena mocarela (provola) i sir scamorza, kada to dozvoljava količina mleka proizvedenog na farmi. Dnevno se proizvede 250–400 kg mocarele. 60% proizvodnje se proda lokalno, a nešto ide za Milano i Rim. Ne izvozi se jer bi onda trebalo pasterizovati mleko i to bi oborilo cenu. Mocarela može da se drži van frižidera 3–4 dana. Kilogram mocarele košta 12 evra.

Mocarela u obliku pletenice

Mocarela u obliku pletenice

Mlekara Taverna Penta je član Unije Tutela Campana Buffalo Mozzarella, koja je 1996. godine stekla sertifikat “zaštićena oznaka porekla”.

Kontinuirano tehnološko ažuriranje koje prate u svim fazama proizvodnog ciklusa, od uzgoja životinja, uzgajanja svoje hrane i prerade mleka, osigurava kontinuirano kvalitetne proizvode.

. Poseta naše grupe mlekari Taverna Penta u Pontekanjanu

. Poseta naše grupe mlekari Taverna Penta u Pontekanjanu

Gospodin Morese istakao je da je teško izdržati pritisak onih koji žele da kupe ili iznajme zemlju da bi zasnovali proizvodnju u zaštićenom prostoru. Iznajmljivanje jednog hektara je 6.000 € godišnje. Ali, po njegovom mišljenju, isplativije je držati se tradicije i imati visok kvalitet sopstvenog proizvoda.

Bivoli su stigli u južnu Italiju pre oko 1.000 godina iz Indije. U Pontekanjanu je u to vreme bilo velikih močvarnih površina, a oni vole vlagu i koriste je da bi se štitili od insekata. Dobri su plivači. Bufala Mediterranea Italiana je italijanska pasmina vodenog bivola i slična je bivolima koji se gaje u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji. Ova rasa zvanično je priznata 2000. godine. U Rumuniji ih koriste za proizvodnju jogurta, u Indiji da vuku oruđa za obradu zemljišta, a u Italiji se od njihovog mleka pravi čuveni sir mocarela.