Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da su u toku pripreme za 20. Zimski seminar farmera.

Očekujemo vas na obeležavanju dvadesetogodišnjice uspešne saradnje, poverenja i druženja od 23. do 29. januara 2025. godine.

Na zahtev mnogobrojnih učesnika, odlučili smo se na promenu lokacije. Seminar će se održati u hotelu „Đerdap“ u Kladovu. Pridružite nam se na novoj lokaciji, kako bismo proslavili jubilej kontinuirane saradnje, međusobne podrške i usavršavanja.

Želimo da obezbedimo sveobuhvatan, interesantan i značajan sadržaj kao znak zahvalnosti za prethodne dve decenije, dok spremno dočekujemo nove izazove.

Globalna promena klime značajno utiče na sve segmente života, pa tako i na vegetaciju. Ovogodišnja žetva pšenice završena je skoro tri nedelje ranije nego što je to bilo uobičajeno ranijih godina. Stoga je i Klub 100P plus svoju tradicionalnu manifestaciju SPIT održao 13. umesto planiranog 20. jula.

Sl. 1. Svi na jednom mestu – poroizvođači, inženjeri i profesori na SPIT-u u Kaću; foto: Daria-Maša Bolta

Iako je temperatura dostizala preko 40⁰ C, manifestaciju je posetilo oko 600 poljoprivrednih proizvođača.

19. SPIT su pratili i mediji; foto: Daria-Maša Bolta

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo podržao je održavanje ove manifestacije, kao i ranijih godina.

Sa otvaranja manifestacije; foto: L. Lazić

Otvaranju manifestacije prisustvovali su zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Tot Zoltan i pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Sektoru za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević.

„Ovo okupljanje je dokaz naše zajedničke posvećenosti unapređenju i modernizaciji poljoprivredne proizvodnje, jer predstavlja idealnu priliku da se upoznamo sa najnovijim tehnoloških dostignućima u oblasti poljoprivrede. Savremena poljoprivredna oprema igra ključnu ulogu u povećanju produktivnosti i smanjenju troškova proizvodnje, uz istovremenu zaštitu životne sredine“ – rekao je Tot Zoltan, i dodao da upravo Klub 100P plus, svojim radom i entuzijazmom, pokazuje koliko je važno ići u korak sa najsavremenijim tehnologijijama.

Treba videti šta je novo u ponudi; foto: Daria-Maša Bolta

Spisak izlagača:

Na SPIT-u su se predstavile dvadesetčetiri firme čija paleta proizvoda i usluga obuhvata sve što je poljoprivrednim proizvođačima neophodno za uspešnu proizvodnju. Među njima je i firma iz Slovenije “Gorenc Stare” koja je prvi put izlagala na SPIT-u. Od izloženih 112 mašina i 6 dronova, u radu je prikazano 30 tandema. Prikaz mašina uvek izaziva najveće interesovanje posetilaca.

Ni velika vrućina ih nije sprečila da prate prikaz mašina; foto: L. Lazić

Prikaz u radu; foto: G. Mulić

Na kraju manifestacije održano je tradicionalno takmičenje u bacanju akumulatora i nošenju džakova mineralnog đubriva „Elixir Zorka“. Kao i svake godine, bila je organizovana i tombola. Darodavci nagrada su bile firme izlagači i organizator Klub 100P plus.

Takmičenje u bacanju akumulatora; foto: Daria-Maša Bolta

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo objavio je 04.03.2024. godine “Konkurs za dodelu sredstava za održavanje tradicionalnih manifestacija u 2024. godini u AP Vojvodini”.

Klub 100P plus je podneo prijavu za sufinansiranje manifestacije “19. SPIT” i odobren je deo sredstava.

Ugovor je zaključen 14.06.2024. godine.

Klub 100P plus tradicionalno organizuje odlazak na sajam EIMA u Bolonji.

Partener na ovom putovanju je Turistička agencija „FANTAST TRAVEL & SERVICE“ Novi Sad

PROGRAM PUTOVANJA

1 dan: 07.11.2024.

Polazak iz Novog Sada u 5:00 sati sa parkinga kod nove autobuske stanice. Putovanje preko Hrvatske i Slovenije, severne Italije… sa usputnim pauzama. U ranim večernjim časovima očekivan dolazak u okolinu Bolonje. Smeštaj u hotelu ****. Noćenje.

2. dan: 08.11.2024.

Doručak. Nakon doručka odlazak na sajam u Bolonju. Celodnevni boravak na Sajmu EIMA 2024. Povratak u hotel u dogovoreno vreme. Večera. Noćenje.

3 dan: 09.11.2024.

Doručak. Nakon doručka odlazak na sajam u Bolonju. Celodnevni boravak na Sajmu EIMA 2024. Povratak u hotel u dogovoreno vreme. Večera. Noćenje.

4 dan: 10.11.2024.

Doručak. Nakon doručka odjava iz hotela i polazak za Srbiju. Putovanje preko severne Italije, Slovenije i Hrvatske… usputna zaustavljanja radi obavljanja carinskih formalnosti i odmora grupe. Dolazak u Novi Sad u kasnim večernjim satima.

CENA ARANŽMANA PO OSOBI U 1/2 SOBI:…………………………………….475 €

DOPLATA ZA  1/1 SOBU:…………………………………………………………………..  96 €

CENA ARANŽMANA OBUHVATA:

• Prevoz autobusom visoke turističke klase, sa klimom, video i audio opremom i brojem sedišta koji odgovara broju prijavljenih učesnika putovanja, potpuno tehnički ispravnim, sa svim troškovima;
• Smeštaj u okolini Bolonje/Riminija u hotelu sa 4* na bazi jednog noćenja sa doručkom i dva polupansiona, u 1/2 sobama sa kupatilom; boravišne takse;
• Sve obilaske prema programu uz tumačenja licenciranog turističkog vodiča;
• ulaznice za sajam poljoprivrede u Bolonji EIMA 2024 po programu putovanja;
• međunarodno zdravstveno putno osiguranje;
• Organizacioni troškovi i manipulativni troškovi;
• Troškovi platnog prometa agencije.

CENA NE OBUHVATA: Individualne troškove i sve druge nepomenute usluge.

Kalkulacija rađena na 47 plativih putnika.

Rok za prijavu: 05. septembar 2024. godine.

Uplata akontacije u iznosu od 50% do 09.09.2024, a ostatatak od 50% do 25.10.2024.

PRIMENJUJU SE OPŠTI USLOVI PUTOVANJA TURISTIČKE AGENCIJE.

PRIJAVE:

VLADO DAŠIĆ

Mobil: 063 594 331

MAIL: caravan@mts.rs

Definicija stresa

Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja. Može se definisati kao skup fizičkih i psihičkih promena koje nastaju kada spoljni i unutrašnji činioci remete homeostazu, odnosno, fiziološku ravnotežu organizma koja je neophodna za održavanje života. Stres je subjektivni doživljaj, lična reakcija organizma koju doživljava kao posledicu tumačenja situacije u kojoj se našao. To je skup emocionalnih, fizičkih i fizioloških reakcija i ponašanja. Adaptacioni mehanizmi organizma aktiviraju se pod uticajem štetnih faktora čovekovog okruženja, da bi se organizam zaštitio i uspostavila ravnoteža sa okruženjem. Na stanja kao što su pretnja, izazov, fizička ili psihološka barijera ljudsko telo reaguje stresom. Vegetativni nervni sistem i hipotalamo-hipofizno-kortikalna osovina su dva glavna sistema koji odgovaraju na stres.

Svaki stres, fizički ili neurogeni, deluje tako da naglo pojačava sekreciju adrenokortikotropnih hormona, nakon čega se naglo pojačava sekrecija kortizola iz kore nadbubrežne žlezde. Različiti tipovi stresa koji pojačavaju lučenje kortizola su sledeći: trauma svake vrste, infekcije, jaka toplota ili hladnoća, injekcija noradrenalina i drugih simpatikomimetika, hirurški zahvati, potkožna injekcija supstanci koje izazivaju nekrozu, svaka bolest koja iscrpljuje, te sputavanje organizma da ne može da se kreće. Spoljašnji i unutrašnji činioci koji deluju na ljudski organizam zajedničkim imenom se nazivaju stresori, njihovo dejstvo na organizam se naziva stresorno dejstvo, a odgovor organizma predstavlja stres-reakciju.

Faze stresne reakcije

Stresna reakcija ima tri faze. Prvo nastupa faza alarma, koja može da traje od nekoliko sekundi do nekoliko sati. U toku prve faze dolazi do uzbune u manjoj ili većoj meri, nastaje jedno vanredno stanje i u psihičkoj i u telesnoj sferi. Automatski se uključuje odbrambeni sistem, a organizam se napreže i psihički i fizički da bi se prilagodio novonastaloj situaciji.

Druga faza je faza pružanja otpora, odnosno faza prilagođavanja na stres. Organizam mobiliše fizičke i mentalne snage kako bi se prilagodio i privikao na situaciju u kojoj se zadesio.

Treća faza nastaje kada organizam iscrpljuje svoje snage u odbrani od štetnog faktora i prepušta mu se.

Savremen način života, nedostatak slobodnog vremena, nepravilna ishrana, nedovoljno sna, smanjena fizička aktivnost, kao i pritisak u radnom ili školskom okruženju su deo svakodnevnice i predstavljaju glavne okidače za stres. Postoje i teže vrste stresa. To su gubitak bliske osobe, razvod braka, bolest ili loša finansijska situacija. Sve ove situacije ostavljaju posledice na mentalno i fizičko zdravlje. Postoje istraživanja koja su pokazala da je 75% poseta lekaru zbog simptoma koje je direktno ili indirektno izazvao stres. Efekat stresora na organizam zavisi od individualnih karakteristika kao što su starost, fizičko stanje, stresogeni životni događaji, nivo neuroticizma osobe, genetski činioci, iskustva iz detinjstva sa glavnim stresorima i traumama, te potpora okoline. Ne postoji organ koji nije izložen negativnom uticaju stresa. Prvi na udaru je digestivni sistem, pri čemu se opstipacija ili dijareja javljaju kao tegobe, zatim gastritis, gastroezofagealni refluks, nepodnošenje pojedinih vrsta namirnica… Osobe pod stresom podložne su uzimanju hrane bogate šećerima. Pored toga, i stalne i neobjašnjive glavobolje karakteristične su za osobe pod stresom. Glavobolje u vidu migrene ometaju normalno funkcionisanje, a nekada se javljaju i tenzione glavobolje koje se šire čitavom glavom. Poremećaji srčanog ritma se takođe povezuju sa dejstvom stresa. Problematika vezana za štitnu žlezdu može biti posledica stresa, kao i bolovi u mišićima u predelu vrata i donjih ekstremiteta. Posle napornog i dana punog stresa javljaju se problemi sa nesanicom. Ukoliko se takve situacije ponavljaju javlja se hronični umor.

Istraživanja su pokazala da stres utiče na ćelije koje regulišu pigment kose i na taj način čini kosu sedom. Takođe, često izaziva i promene na koži lica u vidu akni. I promene u seksualnom nagonu u vidu smanjenja libida može izazvati stres. Gubitak koncentracije, tj. nemogućnost usmeravanja misli u jednom pravcu nastaje ukoliko stres ne može da se kontroliše. Istraživanja su pokazala da stres ima direktan uticaj na nastanak psihosomatskih simptoma. Stanje u kojem je zbog psiholoških faktora došlo do trajnog oštećenja organa i tkiva nazivamo psihosomatskom bolešću. Psihosomatske bolesti mogu da zahvate različite organske sisteme. One se leče farmakoterapijom i psihoterapijom.

Boravak u prirodi može blagotvorno da utiče na psiho-fizičko zdravlje individue; foto: Daria-Maša Bolta

Ne doživljavaju sve osobe stresnu situaciju na isti način; kod nekih ljudi će stres stvoriti traumu, kod nekih neće. Drugi bitan činilac je da događaj koji je izazvao stres mora da prevaziđe naše odbrambene kapacitete. Svi ljudi imaju mehanizme odbrane kojima se štite od stresa, bilo da je to humor ili racionalizacija, potiskivanje, zatim iznalaženje ventila kroz sport, umetnost ili ugađanje sebi kroz kupovinu ili hranu. Postoje situacije kada naši odbrambeni mehanizmi nisu dovoljni. Stanje kada su oni nadvladani nazivamo šokom, a posledicu po psihičko i fizičko zdravlje traumom.

Mogućnosti i načini za prevazilaženje stresnih situacija

Nije moguće potpuno prevazilaženje stresnih situacija, kao što nije moguće osloboditi se svih frustracija. Stres je sastavni deo života i svako od nas mu je povremeno izložen. Ljudi često ne znaju da se na adekvatan način nose sa stresom. Negativan stres koji izaziva doživljaje kao što su uznemirenost ili napetost u psihologiji je poznat pod nazivom distres. Postoji i stres koji ljudi doživljavaju pozitivno, a on se naziva eustres. Dugotrajni stres pogoršava zdravstveno stanje, izaziva frustriranost, te dovodi do mentalne i fizičke iscrpljenosti. Stres je jedan od uzroka nastanka malignih bolesti. Primera radi, dostupno je sve više podataka o uticaju stresa na nastanak raka.

Stres se ne može potpuno prevazići, ali je moguće umanjenje njegovih štetnih posledica. Potpuno prevazilaženje stresa nije poželjno – ono bi moglo da dovede čoveka u opasnost. Stres u organizmu aktivira mehanizam koji je poznat pod nazivom “bori se ili beži” ili “fight or flight”. Opasnost izaziva stresni odgovor u vidu lučenja adrenalina, pojačanu budnost i snagu, što će nam omogućiti da se suočimo sa opasnošću ili od nje pobegnemo. Princip “bori se ili beži” imao je više smisla kada su postojale brojne realne opasnosti (pre pojave civilizovanog društva). Zbog iracionalnih strahova ovaj princip se često javlja nepotrebno. To podrazumeva da sami sebi nanosimo štetu i u odsustvu realnih opasnosti čime izlažemo sebe nepotrebnom stresu. Zbog toga su razvijene brojne tehnike za prevazilaženje stresa, odnosno za njegovo umanjenje. Pozitivan stres, eustres, je stanje koje ljudi ni ne žele da prevaziđu. Eustres se doživljava kada je osoba zaljubljena, kada ima seksualni užitak, euforiju, ili ekstatične emocije.

Dakle, stres predstavlja sastavni deo života i on ima svoju funkciju. U cilju fizičkog i psihološkog blagostanja nije potrebno stremiti potpunom prevazilaženju stresa, već učenju načina kako umanjiti njegove negativne efekte, te teške i neprijatne situacije ne doživljavati katastrofalno.

Prim.mr sc med dr Dušan Velisavljev

pedijatar-pulmolog

Literatura:

1. Medicinska fiziologija, A. Guyton, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1986.
2. Centar za psihološku edukaciju, RADOST ŽIVOTA, Niš, 2023.
3. Stres i bolesti povezane sa stresom, Doc. dr. sc. Ivana Ljubičić Bistrović, dr med. specijalista psihijatar, subspecijalist biologijske psihijatrije, Pliva zdravlje, Zagreb, 2020.
4. Wikipedija, slobodna enciklopedija, 2023.
5. Biološke osnove ponašanja, Dragan Marinković, Izdavač: Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, 2017.

Gradovi kraj reka

Program ovogodišnje prolećne stručne ekskurzije upotpunili smo obilaskom gradova podignutim na obalama reka.

U Sloveniji smo bili smeštene u Otočcu kroz koji protiče reka Krka.

Ulm -Nemačka

Ulm leži na mestu gde se reke Blau i Iler spajaju sa Dunavom. Većina delova grada, uključujući i stari grad, nalazi se na severnoj obali Dunava. Preko puta starog grada, na drugoj strani reke, nalazi se grad Noj-Ulm (Neu-Ulm) koji je do 1810. godine bio sastavni deo Ulma. Interesantno je da Ulm pripada pokrajina Bad Virtemberg, a Noj-Ulm pokrajini Bavarskoj.

Osim Dunava na jugu, grad je okružen šumama i brdima. Južno od Dunava, ravnice i brda konačno se završavaju na severnom obodu Alpa, koji su udaljeni otprilike 100 kilometara od Ulma i vidljivi su iz grada u vedrim danima.

Najstarije naselje u oblasti Ulma nastalo je u periodu ranog neolita, oko 5000. godine pre nove ere. Najraniji pisani pomen Ulma je 22. jul 854. godine nove ere, a Fridrih Barbarosa je grad proglasio Carskim gradom 1181. godine.

Ulm Minster (Luteranska crkva) se vekovima nadvija nad gradom. Gradnja ove gotičke crkve je započeta 1377, a završena je 1890. godine. Poznato je da Ulm Minster ima jedan od najviših crkvenih tornjeva na svetu (161,53 m). Zgrada ove crkve je, međutim, i pre toga rušila rekorde. Njen kapacitet da primi 20.000 ljudi umnogome je premašivao broj stanovnika u vreme osnivanja crkve. Izgradnju su finansirali građani Ulma.

Nakon bombardovanja Ulma 1944. godine, preko 80% srednjovekovnog centra grada ležalo je u ruševinama. Neki delovi grada su obnovljeni u modernom stilu, ali je većina delova istorijskog dela grada sačuvala autentičnost prilikom obnavljanja.

Nekadašnji slobodni carski grad može se pohvaliti raznim istorijskim atrakcijama, kao što su Gradska kuća sa složenim slikama na svojim spoljnim zidovima, Trgovačka kuća, drevna kamena kuća, kuća zakletve iz 17. veka i romanička kapela Svetog Nikole, koja sagrađena je oko 1220. godine.

Cirih (Zürich) – Švajcarska

Cirih je glavni finansijski, trgovački i kulturni centar Švajcarske. Leži na obalama Ciriškog jezera, a stari grad s uskim ulicama i starim očuvanim gradskim kućama nalazi se na obalama reke Limat koja ga preseca.

Cirih je podeljen na dva dela rekom Limat; foto: D.B.

Prvi stanovnici ovog kraja bili su praistorijski narodi čije su se kolibe izdizale iz temelja od šipova zabijenih u obale jezera. Keltski Helveti su osnovali zajednicu na desnoj obali reke Limat; kada su Rimljani osvojili ovo područje oko 58. pre nove ere, napravili su naselje, koje su nazvali Turikum, carinarnica.

Godine 1218. Cirih je postao carski slobodni grad, a 1351. pridružio se Švajcarskoj Konfederaciji, koaliciji kantona koji su bili suprotstavljeni austrijskim Habzburgovcima. Zajednica je počela da se razvija u momentu kada su se trgovci naselili u gradu i iskoristili njegovu poziciju na evropskim trgovačkim putevima. Godine 1336. građani su prihvatili ustav koji je, demokratski zasnovan na esnafskom sistemu, balansirao moć raznih zanata i plemstva. Kako su cehovi postali moćniji, grad je mogao da otkupi svoju slobodu od cara 1400. godine, a poreske obaveze su ukinute.

Tokom Drugog svetskog rata, banke u Cirihu su iskoristile zakone o bankarskoj tajni da pomognu nacistima da sklone zlato i ukradene dragocenosti. Tek devedesetih godina prošlog veka uloga banaka tokom rata je objavljena u javnosti. Godine 1998. dve najveće švajcarske banke, Credit Suisse Group i UBS AG, pristale su da plate dve milijarde švajcarskih franaka međunarodnim jevrejskim organizacijama.

Glavni orijentir u Cirihu je romanička crkva Grosminster (Grossmünster) sa kulama bliznakinjama; foto: D.B.

Grad pored vode kombinuje urbani život sa prirodom. Cirih vrvi od aktivnosti danju i noću svojim bezbrojnim događajima, mnogim muzejima i raznolikom gastronomskom scenom, kao i najživljim noćnim životom u Švajcarskoj. A ako želite odmor i opuštanje, možete biti u švajcarskim planinama za manje od sat vremena.

Linc (Linz) – Austrija

Linc leži duž reke Dunav 160 km zapadno od Beča. Nastao je kao rimska tvrđava Lentia i postao važan srednjovekovni trgovački centar. Do 13. veka imao je sve spoljašnje karakteristike grada, ali nijedno od gradskih prava. Postao je glavni grad provincije u 15. veku za vreme rezidencije cara Svetog rimskog carstva Fridriha III i bio je poznat po sajmovima.

Stub Trojice – stub kuge iz 18. veka, nalazi se na sredini glavnog trga u Lincu; foto: D.B.

Ovaj grad ima obilje istorijskih lepota: njegov prostrani glavni trg – koji se nalazi tik uz Dunav i jedan od najvećih u centralnoj Evropi – i njegov čudan Stari grad pružaju opušten i autentičan osećaj. Linc je bogat istorijskim građevinama, koje uključuju stari zamak, crkvu Svetog Martina, ranobaroknu gradsku većnicu, glavni trg iz 13. veka sa spomenikom Svete Trojice, Gradsku župnu crkvu, staru katedrala.

Ali, Linc je prepoznatljiv i po stalnoj želji za promenom i inovacijama. Nekada prvenstveno industrijski centar, Linc je postao pionir kada su u pitanju kultura, umetnost i tehnologija.

Ležeći na direktnoj železničkoj ruti između Baltičkog i Jadranskog mora, kao i na Dunavu, Linc ima velika pristaništa i užurbanu rečnu tranzitnu trgovinu.

Mauthauzen (Mauthausen) – Austrija

Romantične uličice, drevne kuće i srebrnasto svetlucavi Dunav oblikuju sliku Mauthauzena. Ako prošetate sunčanim kejom Heindlkai, osećaćete se kao da ste zakoračili stotinama godina unazad.

Davne 1189. godine car Fridrih I Barbarosa spalio je Mauthauzen do temelja jer je pokušao da naplati danak od njega i njegovih krstaša.

Dunav je doneo stanovnicima Mauthauzena bogatstvo i moć, ali su velike poplave uzele danak gradu. U Mauthauzenu su ljudi navikli da žive blizu vode, a blizina Dunava je i dalje veliki blagoslov za stari grad na Dunavu.

Koncentracioni logor Mauthauzen, Austrija

Nažalost, Mauthauzen je poznat i po jednom od najozloglašenijih nacističkih koncentracionih logora. Osnovan je u aprilu 1938. godine, ubrzo nakon što je Austrija pripojena nacističkoj Nemačkoj. Počevši kao satelit Dahaua, u Nemačkoj, postao je nezavisan kamp u proleće 1939. Pod upravom SS (nacistički paravojni korpus) stekao je sopstvene satelitske kampove širom Austrije, koji se svi zajedno nazivaju Mauthauzen.

Logor je obezbeđivao robovsku radnu snagu za rad u ranije napuštenim kamenolomima u blizini. Tokom prve godine, logor je primio zatvorenike prebačene iz Dahaua — uglavnom osuđene kriminalce, ali i takozvane „asocijalne elemente“, uključujući političke zatvorenike, homoseksualce i druge. Logor je kasnije postao pritvorski centar za antinaciste iz cele Evrope, uključujući 10.000 španskih republikanaca. Kasnije je Mauthauzen apsorbovao preživele u zloglasnim marševima smrti iz evakuisanih logora za istrebljenje. Sve kategorije zatvorenika su nosile zvanična uputstva Ruckkehr unervunscht („povratak nije poželjan“), i zato su zatvorenici izgladnjivani, premlaćivani, korišćeni za medicinske eksperimente i podvrgavani najzahtevnijim poslovima, posebno u lokalnim kamenolomima.

Kroz Mauthauzen je prošlo oko 200.000 zatvorenika. Oko 120.000 njih je umrlo, uglavnom od gladi, bolesti i teškoća rada. Oko 38.000 mrtvih bili su Jevreji. Mauthauzen je takođe imao gasnu komoru i gasne kombije, a od aprila 1944. do januara 1945. gasne komore u obližnjem zamku Hartheim su takođe korišćene za ubijanje zatvorenika koji su preslabi da bi mogli da rade ili suviše „nepoželjni” da bi bili u životu. SS je pobegao iz Mauthauzena malo pre nego što su američke trupe ušle u logor 5. maja 1945. godine.

Darinka Bolta

Poseta farmama tokom prolećne stručne ekskurzije

Na ovogodišnjoj prolećnoj stručnoj ekskurziji, koju je organizovao Klub 100P plus, posetili smo i dve farme – jednu u Sloveniji, a drugu u Nemačkoj.

Ljubazni domaćin Miha Janhar

Farma junica u mestu Lahovče kod Kranja, u Sloveniji, vlasništvo je Mihe Janhara od 2008. godine kada je iskoristio prednosti konkursa za mlade poljoprivrednike i dobio sredstva. Do tada je vlasnik gazdinstva bio njegov otac.

Domaćin Miha Janhar (u sredini) predstavlja svoje gazdinstvo

Ovaj četrdesetsedmogodišnjak ima šestoro dece i nada se da će i oni nastaviti tradiciju i razvijati farmu.

Bave se stočarstvom. Imaju 150 junica, koje kupuju sa oko 200 kg u Češkoj, Slovačkoj i ponekad Mađarskoj. Uzgoje ih do 620-650 kg i prodaju u Italiji. Na farmi su zastupjene mesnate sorte – Limuzin, Šarole. Za junice je prirast 1 – 1,15 kg dnevno. Pre 10-15 godina držali su samo bikove, ali tržište je odredilo da se preusmere na uzgoj junica.

Na junice nema subvencije. Po hektaru ima 184 evra subvencije i dodatne subvencije na pokrovni usev. Može da se dođe do 500 evra po hektaru.

„Obrađujemo 75-77 ha. Proizvodimo sve za stoku – kukuruz, ječam, ovas, pšenicu, uljanu repicu i ponekad soju. Bavimo se proizvodnjom peleta, a u Gorenjskoj smo poznati i po uslugama sa poljoprivrednom mehanizacijom ili po pružanju pomoći u poljoprivrednim poslovima. Između ostalog, pomažemo oko setve, žetve, baliranja, košenja, oranja i drugih poslova. Sve naše usluge pružamo u dogovoreno vreme, pouzdano i povoljno. Imamo i sušaru za kukuruz i sušimo uslužno i drugima“ rekao je Miha Janhar.

Ima tri stalno zaposlena radnika koji su uvek uposleni.

Do pre godinu i po gajili su i ćurke. Miha ističe da je, nakon što su otac i majka prestali da rade, odustao od uzgoja ćurki. To je bilo staro gazdinstvo i trebalo je mnogo ručnog rada, a on nema vremena i ne može sve da postigne.

Tražio je dozvolu za izgradnju nove farme od 2000 m² još 2016. godine, ali još uvek je nije dobio. Birokratija je veoma spora. Želja je bila da se farma izmesti iz sela zbog ekologije.

Domaćin nam je objasnio i da redovno koristi konkurse EU. Kupio je novi kombajn od 460.000 evra i dobio 35% povrat sredstava.

Miha je ambasador kompanije New Holland u Sloveniji, jer je skoro sva mehanizacija New Holland. Ima dobru saradnju i sa firmom Gorenc i veoma je zadovoljan njihovom sejačicom.

Preduzimljiva vlasnica farme Stefani Renz

„Schirmerhof“ je tradicionalno porodično preduzeće u Ehingenu, Nemačka, koje je osnovano 1889. godine. Tada su se na salašu Širmer uzgajali konji, pa otuda i dva konja u porodičnom grbu. Sada ovo preduzeće vodi peta generacija. Cela šira porodica stoji iza farme, ratarstva i, naravno, stoke. Mladi i stari žive i rade zajedno, a mnogo godina poljoprivrednog iskustva pruža mogućnost za nove ideje i pristupe. Ova kombinacija omogućava da se nastavi tradicija i da se poslovanje učini sigurnim za budućnost.

Stefani Renz se 2019. godine, nakon završenog poljoprivrednog fakulteta, pridružila poslovanju. Istakla je da je veoma srećna što radi u poljoprivredi.

Samo članovi porodice rade na farmi. Suprug, mlađi brat, baba, deda, mama i tata. Stefani vodi sav posao. U klanici imaju zaposlene radnike.

Stefani Renz uspešno vodi porodičnu farmu svinja

Otac je oduvek hteo da napravi novu i izdvojenu farmu van sela. Iskoristili su subvencije EU. Akcenat je bio na farmama gde je dobrobit životinja na prvom mestu. Dobili su 35% povrat sredstava. Otac je prepoznao da je program dobar, ona je zakupila farmu od oca i zato što je mlada, školovana i žena, dobila je sve povoljnosti.

Nova farma

U avgustu 2020. godine useljena je nova štala za uzgoj i tov prasadi, gde nakon sisanja dolaze odbijena prasad. Dobrobit životinja je ovde glavni fokus, tako da su sledeće posebne karakteristike bile veoma važne za novu štalu:

• Čuvanje na slami i na otvorenom prostoru;
• Više nego dvostruko više prostora nego u tradicionalnim sistemima uzgoja;
• Tri različite klimatske zone;
• Mnogo aktivnosti i mogućnosti za igru;
• Mikro-zemlja za smanjenje toplotnog stresa;
• Sertifikacija od strane Nemačkog udruženja za zaštitu životinja.

Ovaj objekat je koštao 1,6 miliona evra, dobili su 35% povrat sredstava, a ostatak od oko 1,3 miliona evra je finasiran bankarskim kreditom. Kredit je uzet na 20 godina. Prvih deset godina je fiksna kamatna stopa i iznosi 1,3% godišnje, a drugih deset će videti kako će biti.

Svinjac je tako organizovan da je spoljni deo „prljavi“, a unutra se koristi prostirka, suvo je i čisto. Napolju sve rade mašinama, a unutra se radi ručno. Letnji period je malo izazovan za održavanje objekta. Imaju 80 krmača, oko 500 prasića i 800 tovljenika.

Temperatura se kontroliše pokretnim bočnim zidovima. U sredini se nalazi „gnezdo“ koje se spušta kada se zimi spusti temperatura na -5⁰C.

Slama je veoma važna za svinje. Služi kao postelja i održava prostor za ležanje mekim i toplim. Takođe povećava unos sirovih vlakana kod svinja, što je dobro za varenje. Na kraju, ali ne i najmanje važno, slama je odličan materijal za aktivnosti za njihove životinje. Ovo što oni upražnjavaju je mnogo više nego što nemački standard propisuje. Rešetka je jeftiniji način proizvodnje.

Objekat je pokriven kamerama postavljenim oko farme, ali nemaju čuvare. Nemaju problem sa lopovima, ali im problem prave udruženja za zaštitu životinja. Upadaju u farmu i snimaju životinje, kako bi prikazali da se s njima loše postupa.

Svinje

„Nemački sedlar je rasa svinja kojoj preti izumiranje i mi smo aktivno uključeni u očuvanje ove sjajne rase svinja. Od preostalih 300 matičnih krmača, imamo oko 50. Naše životinje ne odlikuju samo crno-beli izgled, već i ponašanje. Svinje sedlarice su mirne, dobroćudne i radoznale životinje koje su takođe robusne. Sedlaste krmače su veoma majčinske životinje i dobro se brinu o svojim prasićima. Svinje sedlarice takođe rastu sporije od modernih rasa, što znači da se u mišićima ne skladišti toliko vode i da se može postići odličan kvalitet mesa.

Posebna rasa naravno takođe zahteva posebno dobru negu, tako da nam je briga o životinjama veoma važna. Proveravamo dva puta dnevno da bismo bili sigurni da su naše životinje dobro. Ovaj česti kontakt znači da su naše svinje veoma mirne i poverljive, ali i radoznale.

Svinje sedlarice su mirne, dobroćudne i radoznale životinje

Radimo u zatvorenom sistemu, što znači da su životinje rođene pod našim pažljivim nadzorom. Nakon toga sledi period sisanja od 5 nedelja, tokom kojeg su prasad sa majkom. Prasad ne kastriramo bez anestezije, a naše svinje čuvaju kovrdžave repove. Na raspolaganju imaju dosta prostora i dnevne svetlosti, kao i razne mogućnosti za igru i aktivnosti i slamu“ – rekla nam je Stefani.

Prirast je samo 21 prase godišnje po krmači, jer je ovo ekstenzivna proizvodnja. Subvencije se dobijaju od pokrajine, tako da oni ne dobijaju subvencije za prasad, jer ih nabavljaju u Berlinu.

Jedan boks je odvojen za povređene životinje.

Veterinar dolazi jednom nedeljno da pregleda svinje koje su spremne za klanje i posle klanja. Po potrebi dolazi na poziv. Jednom u tri nedelje prasići se uspavljuju radi kastracije. Rep se ne seče i nekad dolazi do problema griženja repova.

Ishrana

Obrađuju 50 ha i sami proizvode pola potrebne hrane, a drugu polovinu nabavljaju od dve kompanije i plaćaju đubrivom – stajnjakom. Na njihovim njivama rastu ječam, pšenica, ovas i grašak, tako da mogu da pokriju osnovne potrebe svojih životinja.

Da bi bolje iskoristili proteine i smanjili emisiju azota, koriste i soju, koja potiče iz podunavskih oblasti i ima VLOG sertifikat. To znači da mogu garantovati da je hrana potpuno bez genetskog inženjeringa. Ovo važi i za mineralnu hranu specijalno formulisanu za njihovu farmu.

Krmače se hrane nekoliko puta dnevno, a prasad i svinje u tovu imaju neograničen pristup hranilištu u svakom trenutku. Odnos mesta hranjenja i životinje je 1:3.

Klanica je izdvojena. Kupili su staru od starijih poljoprivrednika koji su napunili 75 i nisu hteli više da rade. Uslužno kolju i drugim proizvođačima, ali samo goveda.

Tekst & foto: Darinka Bolta

U organizaciji Kluba 100P plus i Turističke agencije Caravan od 02. do 07.06.2024. realizovana je stručna ekskurzija u zemlje zapadne Evrope, Sloveniju, Nemačku, Švajcarsku i Austriju. Grupa od 40 članova Kluba, uz pomoć predstavnika kompanija, fabrika i prodavaca opreme, posetila je više industrijskih pogona za proizvodnju poljoprivredne mehanizacije gde je upoznata sa tehnologijom proizvodnje, proizvodnim programima i planovima za budućnost.

Partneri Kluba 100P plus na ovoj ekskurziji bili su: ProCredit banka, Agrotech PMD, Agromarket machinery i KITE doo.

U prikazu kompanija koji sledi potencira se kontinuitet trajanja i razvoja, što je pokazatelj upornosti i karaktera osnivača i naslednika. To svakako može da posluži kao pozitivan primer.

Gorenc Stare d.o.o. Spodnji Brnik, Cerklje na Gorenjskem, Slovenija (www.gorenc.si)

Održavajući poljoprivredne mašine u okruženju Ludvik Stare primetio je da poljoprivredna oprema ima nedostatke. Imao je i ideje za poboljšanja. Proizveo je prvi kultivator sa ježevima, inovativni proizvod koji je brzo postao toliko popularan da je bilo potrebno proširiti proizvodnju i zaposliti nove radnike. Godine 1970. osnovao je preduzeće Gorenc. Sada kompaniju vodi njegov sin Igor Stare, a zapošljava i svoju suprugu.

Gorenc je prepoznatljiv po opremi za zaštitnu obradu zemljišta; foto: D.B.

Poslovanje baziraju na timskom radu, međusobnom poštovanju i saradnji, stručnosti, znanju i kontinuiranom učenju.

Proizvode petnaest vrsta oruđa sa više tipova u okviru vrste. Težište je na opremi za zaštitnu obradu zemljišta. Plevilice se proizvode sa zahvatom od 2 m do 12 m, sa podešavanjem sile pritiska i prečnika elastičnih prstiju. Kombinovane mašine za konzervacijsku obradu zemljišta opremljene su različitim tipovima radnih organa i sejalicom za postrni usev. Vrlo interesantna oruđa za obradu zemljišta su sa manjim radnim zahvatom (2-3 m) koja mogu biti agregatirana sa traktorima manjih snaga, pa ih mogu korisrtiti i manja gazdinstva.

Učesnici ekskurzije zadovoljni posetom kompaniji Gorenc; foto: D.B.

Pored proizvodnje poljoprivrednih mašina kompanija radi usluge obrade metala savijanjem, sečenjem, varenjem, peskarenjem…, sve to spakovano na vrlo skučenom prostoru od cca 500 m².

Planiraju da 2028. godine postanu vodeći razvojni partner i proizvođač poljoprivrednih mašina u Sloveniji. Žele da brend “Gorenc” bude prepoznatljiv na evropskom tržištu i šire i da za partnere i kupce budu izvor znanja o savremenim poljoprivrednim trendovima i minimalnoj obradi zemljišta.

Fliegl Agrartechnik GmbH, Mühldorf a. Inn (fliegl-agrartechnik.de)

Josef Fliegl stariji 1970. godine preuzima poljoprivredno gazdinstvo površine 25 ha od svojih roditelja, fokusira se na prodaju i izradu poljoprivredne mehanizacije što prati svojom obukom i doškolovavanjem u oblasti mašinstva. Sa jednim majstorom i nekolicinom zaposlenih 1975. formira porodičnu firmu, trguju poljomehanizacijom i remontuju kiper vozila i tankove za tečni stajnjak. Preduzeće Fliegl 1977. počinje da proizvodi kultivatore za obradu strništa za teške uslove rada i predsetvenu pripremu zemljišta i uskoro proizvodi 400 jedinica godišnje.

Kako poljoprivrednici sve više ulažu u stambene i gospodarske objekte, Josef Fliegl stariji prepoznaje šansu, ulazi u građevinski sektor i na tržište iznosi robusnu mešalicu za beton „Mik Master“ i prodaje više od 1000 jedinica za samo dve godine. Osamdesetih godina prošlog veka porastom farmi raste udaljenost poljoprivrednog zemljišta i skladišta što Jozef Fliegl stariji prepoznaje i prihvata proizvodnju i plasman novih tipova transpornih stedstava i opreme za manipulaciju tereta na famama.

Obilazak fabrike vozićem

Rušenje Berlinskog zida otvara granice na istoku. Josef Fliegl stariji prepoznaje mogućnosti i traži nova tržišta. Osniva MBFL Fliegl GmbH Fahrzeugbau, u Triptisu/Turingiji. Kompanija gradi nove proizvodne i skladišne kapacitete na lokaciji od 120.000 m². Sin Helmut Fligl, postaje generalni direktor. Tokom narednih godina, kompanija ulaže desetine miliona u nova radna mesta kako bi olakšala proizvodnju komercijalnih vozila i kipera za građevinsku industriju i transportni sektor.

U nastojanju da smanje troškove proizvodnje 1993. godine u mestu Abdu u blizu austrijske granice u Mađarskoj, osnivaju kompaniju Fliegl Abda Kft. Njegov sin, Jozef Fligl mlađi, postaje generalni direktor. Kompanija ulaže desetine miliona u proizvodnju komponenti za poljoprivredne mašine, komercijalna vozila i mešalice za beton. Sa proizvodnim prostorom od preko 42.000 m², plac pokriva oko 350.000 m² zemljišta.

Posvećeni novim proizvodima i inovacijama angažuju Landtechnik Veihenstephan i DLG centar za testiranje, kako bi potvrdili tehničkih rešenja i radne karakteristike novih proizvoda, što rezultira i priznanjima na sajmovima Agritehnica.

Josef Fliegl stariji 1996. kupuje objekat od 90.000 m² u Togingu, pretvara prazne fabričke zgrade u proizvodne hale za poljoprivrednu mehanizaciju i postavlja 450 m dugu montažnu traku – među najdužima u industriji. Proizvodni kapaciteti su time udvostručeni.

Fliegl Grupa 2005. godine slavi svoju 30. godišnjicu, reorganizuje se i dovršava smenu generacija. JFM Fliegl Maschinenbau GmbH postaje Fliegl Agrartechnik GmbH, na čijem čelu je Josef Fliegl junior. Josef Fliegl stariji se povlači iz operativnih poslovnih aktivnosti i fokusira se na oblasti strategije, istraživanja i razvoja. Širom Nemačke, Fliegl se smatra odličnim primerom uspešnog porodičnog nasledstva. Jozef Fligl mlađi, još dva sina i jedna ćerka nadgledaju fabrike i prodajne kancelarije u zemlji i inostranstvu: Helmut Fligl upravlja Fliegl Fahrzeugbau GmbH i Fliegl Trailer GmbH u Triptisu/Turingiji, Johann Fliegl je zadužen za montažu i konverziju – pogon kompanije Fliegl Iberica S.A. u Lugu/Španija, dok Angelika Fliegl vodi Fliegl Agro-Center GmbH u sedištu Kastl.

Fliegl Agrartechnik GmbH 2009. godine po prvi put grupiše sve mašine i opremu za rasuti transport i logistiku pod opšti koncept „kombinovanog saobraćaja“. Ovo uključuje prikolice za izvlačenje sa parcela, puževe za pretovar, poluprikolice sa pokretnim podom, sanduke i kontejnere za prikolice sa kukom, tandem i tridem kipere, kao i specijalne sisteme za merenje težine i elektronske kontrole. Brojni novi proizvodi su izneti na tržište: specijalni puž za pretovar visokih performansi, duvaljka za drvenu sečku i druge rasute materijale; elektronske vage “DigiTouch Mobile”, kipere, platforme i prikolice na potiskivanje su potpuno opremljene vage; kompjuter za merenje „DigiTouch Bio” kao univerzalna jedinica za merenje, kontrolu i rad za sve kontejnere za biogas postrojenja.

Za kompanije u sektoru građevinarstva, koje su dostigle granice upotrebe svojih teških teretnih vozila, Fliegl Bau- und Kommunaltechnik GmbH razvija tešku potisnu karoseriju dizajniranu za najteže uslove u kamenolomima i radovima na rušenju.

Novo sedište Fliegl Agrartechnik-a, uključujući sofisticirani fabrički kompleks, izgrađeno je na parceli od 30 hektara u Mildorf am Inu. Posle tri godine gradnje zvanično je otvoren u junu 2013. Na ovoj lokaciji, Fliegl proizvodi prikolice sa potiskivanjem prednje stranice, tehnologiju biogasa, rezervoare za tečni stajnjak i kipere na četiri odvojene proizvodne linije. Više od 350 zaposlenih proizvede oko 4000 vozila godišnje. Sa najsavremenijom laserskom tehnologijom Fliegl ispunjava najviše standarde kvaliteta za obradu čelika. Inteligentna logistika skladišta obezbeđuje jedno od najvećih visokoregalnih skladišta u regionu. Lokacija u Muhldorfu postaje novo srce Fliegl Agrartechnika.

Fliegl danas rasplaže sa impesivnim brojem tipova, varjanti transportnih prikolica i cisterni namenjenih poljoprivredi i drugim privrednim granama (šumarstvo, drumski saobraćaj, građevinarstvo, rudarstvo). Proizvodi opremu za Biogas postrojenja, sušare za sušenje zrna…

Uspomena na posetu kompaniji Fliegl 2024. Godine; foto: D.B.

U proizvodnom program za poljoprivredu su prikolice sa pokretnom prednjom stranicom (sa potiskivanjem) sa jednoosovinskim podvozom do 10,5 t kapaciteta, 11-24 t sa tandem podvozom i 29-34 t sa tridem podvozom, namenjene za zrno, silažu, šećernu repu… Montažom dodatnih elemenata na zadnji deo prikolice, možete brzo da transformišete njihove prikolice sa potiskivanjem u raspoređivač čvstog stajnjaka, prikolicu sa pužnim transporterom za pretovar, zadnjim lančastim transporterom za istovar, zadnjim trakastim transporterom za bočni pretovar i istovar, trakastim transporterom za istovar i pretovar pozadi, valjkastim dozatorom… Kiper prikolice proizvode u varijanti sa zadnjim, bočnim ili trosprtanim kipovanjem, kapaciteta od 2-34 t, sa jednom, dve i tri osovine i u varijanti sa singl, tandem i tridem podvozom. Prikolice mogu biti opremljene sklopivim krovom, rolo mrežom ili kliznom ceradom.

Citerne za transport i primenu tečnog stajnjaka su kapaciteta od 3.000 l do 30.000 l. Zavisno od kapaciteta rezervoara opremljene su jednoosovinskim, tandem ili tridem podvozom. Mogu se opremati za autonomno punjenje ili punjenje stacionarnim pumpama velikog kapaciteta. Za distribuciju tečnog stajnjaka na poljoprivredne površine, možete birati ekscentričnu, vijčanu pumpu ili rotacionu klipnu pumpu. Pumpe obezbeđuju tačnost distribucije čak i kod velikih radnih zahvata (12-18 m). Manipulacija punjenjem, pražnjenjem ili pretovarom tečnog stajnjaka je automatizovana i obezbeđuje potpunu brigu o okolini.

Oprema za deponovanje tečnog stajnjaka se izrađuje u varijanti sa odbojnom pločom, gde je primena rasprskavanjem kapi po celoj povšini, primena prosipanjem po površini u redove neposredno iznad zemljišta, unošenjem i zemlište uz pomoć diskova ili zarivačkih organa. Kontrola i promena količine primene moguća je uz pomoć ISOBAS.

Danas Fliegl Grupa ima 1150 zaposlenih ljudi, uključujući i oko 90 pripravnika. Josef Fliegl stariji je imao 30 godina kada je kompanija osnovana. Sada imaju ukupno 29 kompanija širom sveta.

Naveden je samo manji deo razvojnih i proizvodnih poduhvata kompanije što je dovoljno za razumevanje preduzetničkog karaktera, kontinuiteta u napredovanju u inovativnim aktivnostima. U Flegel-u kažu: „Tradicija, inovacije i porodične vrednosti vode našu kompaniju decenijama i na ove principe smo ponosni”. Podrobnije upoznavanje sa svim detaljima posebno novitetima u poslenje dve decenije razvoja zahtevalo bi više prostora. Za one koji imaju želu da se bliže upoznaju preporučuje se sajt (fliegl-agrartechnik.de).

Treffler Maschinenbau GmbH & Co. KG (www.treffler.net) Reichersteinerstr. 24
Pöttmes-Echsheim, Germany

Prvi dokumentovani pomen kovačnice Treffler u Echshajmu bio je u 17. veku. Otac Pola Seniora 1949. zajedno sa šegrtom i pomoćnikom preuzima kovačnicu, a 1969. godine potpuno prekida bavljenje poljoprivredom, osnova radionicu za popravku poljoprivredne mehanizacije i dodaje trgovinu poljoprivrednim mašinama. Pol Senior 1981. godine preuzima kovačnicu, proširuje usluge i modernizuje objekte, uvodi sanitarne instalacije i grejanje. MAN u Augsburgu 1989. zatvara svoju bravarsku radnju što Treffleru omogućuje da uđe u proširenje posla. Ponovo preseljenje, prva proizvodna hala od 900 m² na sadašnjoj lokaciji kompanije u Echsheimu predstavljaju novi početak. Razvijena je i napravljena prva drljača Treffler. Dalji napredak pokreće nova generacija porodice Treffler. Proširuje proizvodnu delatnost i proizvodne kapacitete, preuzima proizvodnju mlinova, kupuju nove linije za peskarenje i farbanje, nove mašine za obradu metala. Usvojena tehnologija proizvodnje je osnov kvalieta proizvoda. Trenutno zapošljavaju 200 radnika. Hrabrost i pionirski duh karakterišu prošlost, daju šansu za budućnost, a tehnologija proizvodnje osnov je za kvaliet proizvoda.

Poseta fabrici Treffler; foto: D.B.

Proizvode priključke za suzbijanje korova po celoj površini, na nezasejanim i zasejanim površinam, kultivatore za suzbijanje korova između redova u izniklim usevima. Plevilice su zahvata od 1-12 m sa mogućim izborom sile pritiska i izborom prečnika elastičnih prstiju. Zavisno od uslova primene i iskustva korisnika mogu potpuno ili u značajnoj meri zameniti primenu herbicida i sprovesti kontrolu rezistentnih korova. Međuredni kultivatori su savremene konstrukcije sa mogućim podešavanjem širine redova i širine zaštitne zone sa sedišta traktora. Proizvode i oruđa za konzervacijsku obradu sa mogućom instalacijom sejalice za sitna semena na ramu oruđa. Primenjena tehnologija proizvodnje mašina je visoke preciznosti i kvaliteta.

CNH Industrial, (www.cnh.com) Sankt Valentin,  Österreich, Satellite System

Na ulasku u fabriku CNH Industrial u ST. Valentinu; foto: D.B.

Smatra se da CNH industrial nastaje 1869. godine izradom prvog traktora sa pogonom od parne mašine ali, detaljnije se možemo upoznati sa bogatom prošlosti kroz prezentaciju na pomenutom veb sajtu. Novija istorija kreće 1999. godine kada Fiat grupa preuzima CASE Corporation u čijem je satavu STEYR i spaja je sa New Holland N.V. kako bi stvorio CNH Global, svetskog lidera u oblasti poljoprivrednih mašina i građevinske opreme. Fiat Industrial je 2011. formiran nakon spajanja poslova kompanija Iveco, CNH Global N.V. i FPT Industrial iz Fiata S.p.A.. Zatim sledi saradnja sa Sumitomo (S.H.I.) Construction Machinery. CNH Industrial završava akviziciju Miller-St. Nazianz, Inc.. U sastavu CNH Industrial su i Kongskilde Agriculture,​ Flexi-Coil, Eurocomach, AgDNA lidera u informacionim sistemima za upravljanje farmama. Zatim, Hemisphere lider u satelitskom pozicioniranju visokih performansi GNSS- (Global Navigation Satellite System). Osnovne tehnološke mogućnosti Hemisfere uključuju čipove za integrisana kola za specifične aplikacije, ploče, obradu radio frekvencija, algoritme za navigaciju i dizajne korekcije zasnovane na satelitu. Godine 2021. kupuje Raven Industries, čime poboljšava mogućnosti u oblasti precizne poljoprivrede.

CNH Industrial (NISE: CNH) je kompanija svetske klase za opremu, tehnologiju i usluge. Kompanija posluje komercijalno kroz brendove koji uključuje CASE IH, New Holland Agriculture, CASE i New Holland Construction Ekuipment.

Treba probati; foto: D.B.

Pogon u Sankt Valentin-u proizvodi traktore marke STEYR, CASE IH i NEW HOLLAND.

STEYR Traktori tipa: Terrus CVT; Absolut CVT; Impuls CVT; Profi Serije; Ekspert CVT; Plus; Multi; Kompakt Serije; Koji mogu biti opremljeni STEYR prednjim utovaračima Serije U i Serije T. Za preciznu poljoprivredu traktori se opremaju sa: S-Flota; izbor nivo tačnosti, Displej navođenje i upravljanja; ISOBUS rešenja (ISO 11783) komunikacije između traktora i priključka bez obzira na brend.

CASE IH Traktori tipa: Quadtrac/ Steiger AFS Connect; Quadtrac 715; Magnum AFS Connect serije; Magnum serije; Optum AFS Conect Serije; Puma AFS Conect Serije; Puma Serije; Maxxsum 115-150; Vestrum Serija; Luxxum; Farmal Serije i Quantum Serije. Serija komunalnih traktora.

Žitni kombajni: Axijal-Flow 250 Serije i Hederi; AFS rešenja upravljanjea žetvom; ISOBUS; izbor nivo tačnosti, Displej navođenje i upravljanja.

Za učesnike ekskurzije obezbeđena je test vožnja traktora na poligonu u krugu fabrike u ST. Valentinu; foto: D.B.

New Holland traktori tipa: T9 sa PLM intelligence; GENESIS™ T8 intelligence™; T7 Serija; T6.180 na Metan sa PLM intelligence ™; T6 Serije; TS6 Serije II; T5 Serije.

Za detaljnije upoznavanje proizvodnog programa CNH Industrial preporučuje se poseta (www.cnh.com).

Dipl. inž Nikola Škrbić

Pšenica je prva poljoprivredna kultura koja je još u XII veku pre nove ere uzgajana u organizovanoj proizvodnji i to kao sirovina za proizvodnju hleba. Dolina reke Nil je bilo mesto gde se takva proizvodnja desila i to je, istorijski posmatrano, bio prvi pokušaj da se poljoprivredna proizvodnja organizuje kao privredna delatnost koja „odbacuje“ proizvod koji će zadovoljiti potrebe zajednice, a istovremeno i „odbaciti“ višak koji će se pojaviti na tržištu kao predmet razmene za druge proizvode. Da ironija bude veća, to se dešavalo na teritoriji Egipta koji je danas najveći uvoznik hlebnog zrna.

Pšenica je bez sumnje strateški proizvod. Ta konstatacija jednostavno uopšte ne bi smela da bude predmet polemike. Hleb kao sinonim prehrambene sigurnosti i danas je u najvećoj meri simbol prehrambenog suvereniteta neke zemlje. Nema sumnje da je pšenica u tom smislu starteški proizvod i da sve države, pogotovo uvozno zavisne, ovu robu posmatraju kao meru sopstvene prehrambene nezavisnosti. Tražnja za ovom robom nema takvu dinamiku kao što je to slučaj sa kukuruzom ili sojom koji sve više imaju svoju upotrebu u energetskom i farmaceutskom sektoru, ali je i dalje trend demografskih promena vrlo korelativan sa trendom potrošnje hleba i ostalih proizvoda od pšenice.

Informacije o prvim otkosima pšenice, ove, 2024. godine počeli smo da dobijamo još u prvoj dekadi juna. Nisu u pitanju rane sorte, već jednostavno “prevremeni porođaj”. Kako se to desilo?

Vrlo kratak osvrt na vremenske okolnosti od setve pa do danas daje nam odgovor. Blaga jesen, pa potom zima, pa suvi i topao april, prerano su isprovocirali vegetaciju ove kulture. Bili smo svedoci preranog prelaska zelene biljke iz vegetativnog u reproduktvini period. Majske kiše su došle u pravi čas čime je omogućeno dobro nalivanje zrna, pa pošto je zrno dobro naliveno, zrno prelazi u voštanu zrelost, što su omogućile visoke junske temperature. Ovaj kratki scenario biološkog života pšenice ovogodišnjeg roda, nam mnogo više govori od puke konstatacije da smo imali “nikad raniju žetvu”. Dovoljno je samo da se zapitamo nad jednom činjenicom. Naime, ako je za životni vek pšenice kao biljne vrste optimalan period od oko 255 – 260 dana, kako to da je taj životni vek odjednom skraćen na 230 – 240 dana?

Treba li da se radujemo što ćemo izbeći rizik vremenskih nepogoda za nekih 20 dana koliko je žetva u proseku poranila, ili da se dobro zamislimo nad pitanjem: Da li nas to globalna promena klime opominje da moramo nešto suštinski menjati u pogledu genetike semena, optimalnih agrorokova, primene agrotehnike,…? Mnogo se još pitanja tu pokreće. Kada je još pre više od jedne decenije Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) objavilo da se neke biljne vrste (pre svega žitarice) polako “sele” iz žitorodnih predela tzv. “Srednjeg zapada” u severnije predele, upravo “bežeći” od previsokih temperatura i olujnih nepogoda u relativno bezbednije klimatske pojaseve, to smo nekako prihvatili kao vest da se to dešava negde tamo daleko od nas. Međutim, vrlo brzo smo se suočili sa surovim klimatskim promenama, pa sada treba brzo razmišljati i reagovati.

Možemo mi sada pustiti mašti na volju, pa na osnovu ovogodišnejg iskustva razmišljati o postrnoj setvi i dve žetve ili možda o promeni plodoreda ili čak o promeni setvene strukture… Mnogo toga je u opticaju, ali da ne budemo neozbiljni, jedna ovakva u najmanju ruku čudna agrometeorološka godina nam ipak ne daje za pravo da na osnovu jednog tako kratkog vremenskog uzorka kao što je jedna godina, donosimo dugoročne zaključke. Ipak, nije na odmet razmišljati na tu temu.

Tržište

Da se vratimo na aktuelna dešavanja ovogodišnje žetve pšenice kod nas i u svetu. Skraćena vegetacija i rana žetva kod nas, na svu sreću nisu mnogo uticali na prinos i kvalitet zrna… ili ne bar mnogo. Na posejanih (nikada manje) 550.000 hektara, prema preliminarnim prognozama možemo očekivati prosečan hektarski prinos od oko 5 t/ha, što bi “odbacilo” ukupan prinos od oko 2,75 miliona tona hlebnog zrna. Ukupna domaća potrošnja od oko 1,55 miliona tona, jasno upućuje na zaključak, da bi uz prelazne zalihe u narednoj ekonomskoj godini raspolagali sa izvoznim viškom od preko 1,5 miliona tona. Računica svakako pokazuje da ćemo izvoz ove robe imati približno onoliki koliko nam ostaje za domaću potrošnju. Pšenica je roba koja na svetskom tržištu ima veoma dobru konjukturu. Dakle, to je roba koja u svakom trenutku ima i kupca i prodavca. To je svakako dobra vest za one države koje imaju viškove, kao što je Srbija.

Međutim, ima tu i jedna ne baš tako dobra vest. Naime, pšenica nije prepoznata kao roba na kojoj se može dobro zaraditi. Naravno, ima perioda kada je ekonomska isplativost pšenice dobra, ali to je uglavnom u granicama ne baš tako velikih zarada. Relativno mali utrošak rada i ne tako zahtevna agrotehnika u odnosu na uzgoj intenzivnih kultura, satisfakcija su za, kao što smo već naveli ne tako veliku zaradu.

 Ako proizvodnja pšenice nije tako profitabilna, zašto se velike agrarne sile tako posvećeno bore da osvoje što veći deo svetskog tržišta? Razloga ima mnogo, a odgovor će nam možda najbolje dati geneza politike Rusije prema pšenici u poslednjih dvadesetak godina. Pre dvadeset godina, Rusija je bila neto uvoznik pšenice, pre deset godina Rusija je bila peti, a danas ubedljivo najveći izvoznik sa potencijalom od oko 50 miliona tona pšenice za izvoz. Zašto tako nagli zaokret u agrarnoj politici Rusije? Mislim da ne treba mnogo lutati u odgovoru. Ako pretendujete da na izvestan način upravljate tržištem hrane u svetu, to ćete najbolje postići ako većinski kontrolišete upravo tržište pšenice. Da ne ulazimo u političke i geopolitičke razloge ove velike agrarne sile, činjenica je da danas svetsko tržište pšenice umnogome zavisi od Ruske pšenice.

Svakako da Srbija sa svojim potencijalima ne može da se meri sa jednom Rusijom, ali briga o prehrambenom suverenitetu svakako bi trebala da bude na prvom mestu. Međutim, lično bih se ipak zapitao treba li nam takav nivo proizvodnje ove ekstenzivne poljoprivredne kulture koji nam obezbeđuje izvoz jednak domaćoj potrošnji. Možda bi pšenica ipak mogla da ustupi deo zemljišnog resursa nekom intenzivnijem uzgoju, koji omogućava i bolju zaradu. Svestan sam okolnosti da je pšenica idealan predusev i da je neophodna na našim poljima. Saglasan sam sa time, ali možda ipak na nivou nekih manjih površina.

Cena

Svakako da je u ovom momentu najinteresantnije pitanje za naše proizvođače, kakva će biti cena pšenice roda 2024. u narednoj ekonomskoj godini. Precizan odovor, to je sasvim jasno, se ne može u ovom trenutku dati. Mnogo faktora je na tržišnoj sceni i bilo bi neodgovorno eksplicitno tvrditi kakva će cena biti. Međutim, svakako da se mogu dati opšte procene, upravo na bazi tih tržišnih faktora. Ono što je u ovom trenutku izvesno, jesu proizvodno potrošni bilansi na svetskom nivou za ekonomsku 2024/25 godinu. Naime, očekuje se svetski prinos od 798 miliona tona što bi bio apsolutni svetski rekord u proizvodnji pšenice uopšte. Međutim, za sagledavanje ukupne bilansne slike jednako je važno kakva se ukupna potrošnja očekuje. Nivo od rekordnih 802 milona tona očekivane potrošnje uslovio je da će se svetski bilansi suočiti sa desetogodišnjim minimumom zaliha. To bi mogao da bude ključni faktor koji bi podržao dobru cenovnu poziciju pšenice u narednoj ekonomskoj godini. Da, to bi recimo bila konačna prognoza da proteklih godina nismo imali najpre pandemiju kovida, pa potom Rusko – Ukrajinski sukob i konačno krizu na Bliskom Istoku. Upravo ova događanja otvorila su pitanje funkcionalnosti najvažnijih trgovinskih komuniukacija kao što je crnomorski basen, odnosno Suecki kanal na najviši nivo, što direktno utiče na tržište, odnosno cene. Cene pšenice na svetskim berzama upravo zbog nesigurnosti u pogledu prvo vremenskih prilika, pa zatim i nestabilne geopolitičke situacije, imale su vrlo velika kolebanja. Početkom maja cena pšenice na berzi na MATIF-u u Francuskoj su se kolebale od 186 EUR/t preko 268 EUR/t krajem maja, pa nazad na 224 EUR/t početkom juna.

Cena na srpskom tržištu definitivno će podeliti sudbinu globalnog svetskog tržišta. U vreme žetve, doduše neki lokalni faktori su uticajniji nego u periodu nakon žetve i kasnije u toku same ekonomske godine. Ipak, ti lokalni uticaji su kratkoročni i njihov uticaj se brzo izgubi. U svakom slučaju pšenica novog roda će startovati po gotovo istovetnoj ceni kao i prošle godine kada je iznosila u samoj žetvi oko 23,00 din/kg. Međutim, za razliku od upravo protekle ekonomske godine, kada je cena u žetvi bila ujedno i najviša cena, što je potpuni paradoks i nezabeleženi slučaj od kada se statistički prati tržište pšenice, ove godine, verujem da će startna cena u žetvi biti samo početna cena koja će tokom godine imati rast. Koliki i kada će se taj rast desiti ne zavisi samo od strukture bilansa proizvodnje i potrošnje, već i od mnogih drugih već navedenih faktora koje niko u ovom trenutku ne može da proceni.

Bilo kako bilo, verujem da će naše ovogodišnje nedonošče, rođeno pre vremena, imati lep i uspešan život tokom cele naredne ekonomske godine.

Žarko Galetin

Tokom dvadeset godina postojanja Kluba 100P plus, Ministarstvo poljoprivrede je vodilo 12 ministara. U momentu osnivanja Kluba 23.10.2003. godine ministar je bio Stojan Jevtić, i na toj poziciji je ostao do marta 2004. godine.

2004.

Ministarka: Ivana Dulić Marković

• Donošenje Strategije poljoprivrede;
• Značajno i konstantno smanjenje tržišne podrške – ukidaju se premije za proizvodnju suncokreta i soje, ali ostaje premija za mleko. Uvodi se premija za uljanu repicu, hmelj i začinsku papriku;
• Subvencionisanje inputa goriva i đubriva;
• Uspostavljen registar poljoprivrednika;
• Uspostavljen mehanizam kreditiranja poljoprivrednika preko banaka;
• Strukturna podrška ruralnom razvoju;
• Formirane Uprava za veterinu i Uprava za zaštitu bilja;

2005.

Ministarka: Ivana Dulić Marković

• U 2005. godini nije se odustalo od politike smanjivanja podrške cenama, uz povećanje investicione podrške poljoprivredi;
• Najvažniji vid investicione podrške – mere za unapređenje sela. Reč je o bespovratnim sredstvima u visini od 30 do 50 odsto vrednosti investicije;
• Uvođenje kreditne podrške za prehrambenu industriju.

2006.

Ministri: Ivana Dulić Marković (na poziciji ministra do juna 2006) / Goran Živkov (na poziciji ministra do novembra 2006)

• Donet Zakon o poljoprivrednom zemljištu – zakon daje poljoprivrednicima šansu da obrađuju državno poljoprivredno zemljište;
• Uvode se kategorije komercijalnih i nekomercijalnih gazdinstava;
• Zakon o veterinarstvu (po evropskim merilima);
• Ministar privrede Predrag Bubalo protežira očuvanje celina PIK „Bečej“ i PKB.

2007.

Ministri: Predrag Bubalo (tehnička vlada – do maja 2007) / Slobodan Milosavljević

• Uvođenje državne kupovine poljoprivrednih proizvoda;
• Ukidanje mera ruralnog razvoja;
• Smanjenje investicione podrške;
• Blokada puta M22 kod Srbobrana;
• 100 € po hektaru;
• Ukidanje dugoročnih kredita poljoprivrednicima;
• Ukidanje koncepta nekomercijalnih i komercijalnih gazdinstava;
• Zabrana izvoza – Vlada Srbije u avgustu usvojila uredbu kojom je privremeno zabranjen izvoz pšenice, kukuruza, soje i suncokreta;
• Vlada Srbije donela uredbu kojom se u narednih 120 dana nastavlja zabrana izvoza pšenice i kukuruza, a na nivou izvoznih kvota su prerađevine, pšenično i kukuruzno brašno i prekrupa.

2008.

Ministri: Slobodan Milosavljević (na poziciji ministra do jula 2008) / Saša Dragin

• 120 € po hektaru zasejanih ratarskih i povrtarskih kultura;
• Uredba o zabrani izvoza pšenice i kukuruza istekla u junu;
• Četvoromesečni bescarinski uvoz mleka u prahu;
• Uredba o regresiranju 50.000 tona mineralnog đubriva.

2009.

Ministar: Saša Dragin

• Uredba o regresiranju ratarske proizvodnje registrovanim poljoprivrednim proizvođačima – subvencije 14.000 dinara. Od tog iznosa 4.000 dinara za deklarisano seme, 4.000 dinara za gorivo i 6.000 za mineralno đubrivo;
• Subvencija kupovine traktora proizvedenih u Srbiji;
• Uprava za agrarna plaćanja;
• Zakon o GMO – Zabrana prometa GMO.

2010.

Ministar: Saša Dragin

• Uredba – pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva;
• Bespovratna sredstva za nabavku traktora;
• Nacrt Nacionalnog programa ruralnog razvoja 2011-2013.

2011.

Ministri: Saša Dragin (na poziciji ministra do marta 2011) / Dušan Petrović

• Oko 50 udruženja poljoprivrednika, od Subotice do Niša, u okviru Asocijacije poljoprivrednika Srbije zahteva da Vlada Srbije izdvoji Ministarstvo poljoprivrede kao poseban resor, a da na mesto Dušana Petrovića bude postavljen čovek poljoprivredne struke. Oni su ogorčeni zbog izbora Dušana Petrovića, jer smatraju da prva njegova mera o zabrani izvoza pšenice pokazuje da neće štititi poljoprivrednike;
• Blokada puteva u Vojvodini povodom Uredbe o subvencijama po hektaru;
• 1820 nezaposlenih inženjera poljoprivrede potpisalo ugovore o zapošljavanju na godinu dana sa Ministarstvom. Radno mesto: asistent-savetodavac.

2012.

Ministri: Dušan Petrović (na poziciji ministra do jula 2012) / Goran Knežević

• Uredba o razmeni mineralnog đubriva za merkantilnu pšenicu i kukuruz roda 2011. godine i pšenicu „na zeleno“ iz 2012. godine. Reč je o mineralnom đubrivu KAN u ukupnoj količini 11.190.900 kilograma, koje je u vlasništvu Republičke direkcije za robne rezerve;
• Uredba o prodaji 50.000 tona kukuruza iz robnih rezervi po ceni od 18 dinara za kilogram. Pravo na kupovinu – proizvođači stočne hrane;
• Uredba o ograničavanju trgovačke marže za osnovne životne namirnice na maksimalnih 10%;
• Velika suša, ali nije proglašena elementarna nepogoda;
• Srbija postala kandidat zemlja za članstvo u EU;
• Odluka o odustajanju od IPARD sredstava u periodu 2013. + tri godine;
• Nacionalni agrarni savet: 17 članova, a samo jedan poljoprivrednik iz centralne Srbije kao predstavnik robnih proizvođača;
• Uredba o subvencionisanom gorivu;
• Nacrt Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

2013.

Ministri: Goran Knežević (na poziciji ministra do septembra 2013) / Dragan Glamočić

• Novi Zakon o poljoprivredi;
• Afera „Aflatoksin“;
• Vlada Srbije odlučila je da promeni Pravilnik o dozvoljenoj količini aflatoksina u mleku sa sadašnjih 0,05 mikrograma po kilogramu na 0,5;
• Međudržavni sporazum između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata – saradnja u brojnim oblastima, a pre svega u poljoprivredi;
• Uredba o privremenom kvantitativnom ograničenju izvoza soje, suncokreta i šećerne repe;
• Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju – određeno da agrarni budžet ne može da bude manji od 5% budžeta Republike Srbije počev od 2014. godine.

2014.

Ministri: Dragan Glamočić (na poziciji ministra do aprila 2014) / Snežana Bogosavljević Bošković

• Nova raspodela subvencija u agraru;
• Strategija poljoprivrede Srbije. Ova strategija nikada nije usvojena u Skupštini;
• Regres za đubrivo – samo uz fiskalni račun;
• Velike poplave;
• Agrarni budžet nije u skladu sa Zakonom o poljoprivrednim subvencijama i ruralnom razvoju, jer pokriva samo 5% prihodovne strane Republičkog budžeta, a ne ukupnog.

2015.

Ministarka: Snežana Bogosavljević Bošković

• Novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu;
• Protest vojvođanskih poljoprivrednika nezadovoljnih zakonskim izmenama;
• Smanjenje subvencija po hektaru sa 12.000 na 6.000 dinara, pa na 4.000 dinara, i sa 100 ha na 20 ha.

2016.

Ministri: Snežana Bogosavljević Bošković (na poziciji ministra do avgusta 2016)  / Branislav Nedimović

• Nove mere agrarne politike;
• Podrška izgradnji sistema za navodnjavanje;
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

2017.

Ministar: Branislav Nedimović

• Veliki državni projekat u okviru Programa Srbija 2025.
• Subvencionisanje kupovine novih traktora za voćare i povrtare;
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu usvojen u Skupštini 28. avgusta, a primenjuje se od 1. septembra 2017. godine;
• Velika suša.

2018.

Ministar: Branislav Nedimović

• Opredeljenje za investicioni, a ne socijalni agrarni budžet;
• Nacionalni program ruralnog razvoja od 2018. do 2020. godine;
• Polazne osnove za izradu Nacrta zakona o vodama;
• Uredba o utvrđivanju programa izvođenja radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta za 2018. godinu;
• Uredba o uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava prvenstva zakupa, kriterijumima za utvrđivanje visine zakupnine;
• Uredba o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku Federaciju.

2019.

Ministar: Branislav Nedimović

• Stočarima 15.000 dinara po tovnom grlu;
• Subvencije 4.000 dinara po hektaru;
• 200 dinara subvencije za gorivo;
• Odluka o obrazovanju Radne grupe za formiranje elektronskog registra poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji Republike Srbije.

2020.

Ministar: Branislav Nedimović

• Nastavak podrške podsticajima u sektoru stočarstva;
• Subvencije za krave dojilje – 30.000 dinara;
• Reorganizacija i transformacija Uprave za agrarna plaćanja;
• Covid-19.

2021.

Ministar: Branislav Nedimović

• Aranžman „Sistem 50:40:10“ u saradnji sa Svetskom bankom – nova vrsta podrške za investicije u proizvodnji.
• Predlog Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda;
• Beskamatni krediti – Covid krediti.

2022.

Ministri: Branislav Nedimović (na poziciji ministra do oktobra 2022) / Jelena Tanasković,

• Zabrana izvoza žitarica;
• Protest manjeg broja udruženja poljoprivrednika u avgustu;
• Uredba o utvrđivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima suncokreta roda 2022. godine;
• Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim proizvođačima šećerne repe roda 2023. godine.

2023.

Ministarka: Jelena Tanasković

• Počeo sa radom eAgrar. Proces prilagođavanja još uvek traje;
• Svinjska kuga;
• Protesti pojedinih udruženja poljoprivrednika u maju, novembru i decembru;
• Prosipanje mleka ispred Ministarstva poljoprivrede;
• Velika najezda glodara na njivama.

Dati pregled ukazuje na nekonzistentnosti u agrarnoj politici Srbije tokom prethodnih dvadeset godina, što je, umesto do ekspanzije, praktično dovelo do stagnacije ili čak nazadovanja u razvoju poljoprivrede. Za to vreme, od dvanaestoro ministara, samo petoro je bilo poljoprivredne struke i vodili su resorno Ministarstvo manje od 50% vremena postojanja Kluba 100P plus. Kontinuitet je prisutan samo u subvencionisanju stočarstva, koje nije dovelo do željenih rezultata. Stočni fond u Srbiji je danas devastiran i nema naznaka skorašnjeg poboljšanja. Pored toga, neadekvatno zalaganje za i ulaganje u poljoprivredu ogledaju se u činjenici da od 2014. godine do sada nije ispoštovan Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz 2013. godine, budući da agrarni budžet nijednom nije dostigao zakonom određenih 5% ukupnog budžeta Srbije.