Nezadovoljni poljoprivrednici nastavili su proteste. Poljoprivrednici iz pančevačkih sela blokirali su oba izlaza iz grada ka Beogradu.

Blokiran je i magistralni put ka Rumuniji, na raskrsnici kod skretanja za Vršac. Nastavljena je i blokada dela Bulevara Mihajla Pupina u Novom Sadu, a paori su se sa svojim traktorima danas okupili i u Čenti i Lapovu.

Poljoprivrednici koji šesti dan protestuju ispred Pokrajinske vlade, danas su, nešto nakon 10 sati, blokirali deo Bulevara Mihajla Pupina u Novom Sadu.

Kako piše portal 021.rs, trenutno je prohodan Varadinski most, dok je Bulevar Mihajla Pupina zatvoren od Varadinskog mosta do raskrsnice sa Ulicom Modene i Ulicom Žarka Zrenjanina.

Između mosta i Banovine ima oko 50 traktora, a poljoprivrednici nisu najavili koliko će ta blokada trajati.

Poljoprivrednici su se okupili i u Lapovu, a pridružiće im se i paori iz Rače Kragujevačke. Kako javlja reporter N1, šumadijski poljoprivrednici će zatim svojim traktorima krenuti ka Kapiji Šumadije, kod petlje Batočina na auto-putu Beograd – Niš.

Milan Milošević iz Rače rekao je za N1 da su dobili informaciju da je za ponedeljak u 10h zakazan sastanak u Beogradu sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem.

Poljoprivrednici iz Šumadije neće kretati za Beograd dok ne vide ishod tog sastanka, potvrdio je Milošević za N1.

 

Blokade su za danas najavljene i u Svilajncu, Opovu, Somboru, Kleku, Bašaidu, Žitištu, Sefkerinu i u još nekim mestima.

Podsetimo, Radoslav Adamović, jedan od predstavnika poljoprivrednika koji su prethodnih dana učestvovali u pregovorima sa premijerkom i predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, rekao je za N1 da su u subotu uveče Ministarstvu poljoprivrede poslali „prečišćen“ tekst dogovora i da sada čekaju odgovor.

Poljoprivrednici traže da otkupna cena suncokreta bude 700 evra po toni, da se ukinu akcize na gorivo za poljoprivrednike na količinu do 100 litara po hektaru, da se ograniče trgovačke marže na suncokretovo ulje. Vlada je ispunila njihov zahtev da se ukine zabrana izvoza ulja, kao i da ih policija ne tereti za prekršaje koje su napravili tokom protesta i blokada saobraćaja.

Ponuđena im je cena od 535 evra (plus PDV) po toni suncokreta, a premijerka Ana Brnabić je istakla da država ne može da garantuje cenu nikome.

Izvor: N1

Svedoci smo aktuelnih dešavanja i protestne vožnje i okupljanje poljoprivrednika zbog ponižavajućeg i očajnog stanja u agraru Republike Srbije.

Klub 100P plus se od svog osnivanja 2003. godine zalaže za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i poboljšanje statusa poljoprivrednih proizvođača. Članovi Kluba godinama apeluju na institucije, nadležno ministarstvo, kao i ministarstvo finansija i insistiraju da zajedničkim snagama pronađu trajno rešenje za stanje u poljoprivredi.

 

Blokada u Novom Sadu

Za postizanje zacrtanih ciljeva neophodan je dijalog sa predstavnicima Vlade i nadležnim ministarstvima. S obzirom da još uvek nemamo formiranu Vladu, niti novog mandatara i ministre, smatramo da treba sačekati sa radikalizacijom protesta, jer Vlada u tehničkom mandatu nema mehanizme i ne može da donese odluke koje bi dovele do dugoročnog rešenje problema u poljoprivredi.

Apelujemo na predsednika Aleksandra Vučića da što pre predloži mandatara, kako bi se formirala Vlada i kako bi se nagomilani problemi počeli rešavati.

Setva je na pragu, a kvalitet i kvantitet roda će zavisiti od donetih mera Vlade i Ministarstva po ovim pitanjima.

Članovi Kluba su bili organizatori najorganizovanijeg protesta poljoprivrednika pre više godina i ne libe se da ih ponovo organizuju!

 

STAVOVI KLUBA 100P plus

  1. Podeliti poljoprivredna gazdinstava na profesionalna i ostala;
  2. Što pre uraditi reformu penzionog sistema za poljoprivrednike;
  3. Omogućiti profesionalnim gazdinstvima veće subvencije, naročito u investicije;
  4. Pronaći rešenje za pomoć stočarima koji su u nezavidnoj situaciji.
  5. Ukinuti akcize za dizel gorivo za profesionalna poljoprivredna gazdinstva za površinu koja je prijavljena u registru;
  6. Ne uvoditi zabrane izvoza osnovnih poljoprivrednih sirovina i poljoprivrednih proizvoda;
  7. Regresirati mineralna đubriva za predstojeću setvu.

Hajde da definišemo – ko je, uopšte, poljoprivrednik u Srbiji?

Iako je na njivi nedaleko od Kaća na suncu bilo 45°C, to nije sprečilo više stotina poljoprivrednika da posete SPIT. Već 17 godina napredniji poljoprivrednici, pre svega članovi kluba 100P plus, dolaze da vide najsevremenije mašine u radu. I zbog toga se može reći da je, kada je poljoprivredna mehanizacija u pitanju SPIT najznačajnija manifestacija posle Međunarodnog poljoprivrednog sajma.

Nakon otvaranja manifestacije na par minuta sam „uhapsio“ Vojislava Maleševa, predsednika Kluba 100P plus.

Vojislav Malešev, predsednik Kluba 100P plus

 

Perfekcionista po prirodi, nije mogao a da se ne požali na to što nisu sve firme koje su predhodnih godina imale svoje štandove i ove godine izlagale na SPIT-u.

Nisu baš svi tu. Imamo firme koje jednostavno zbog ove situacije u Ukrajini i sveukupne krize nisu mogle da obezbede mašine koje su planirale. A imamo i onih koji su se „uplašili“ ove toplote. Ipak, većina firmi je ovde sa nama.

  • Koliko je bitno da se mašine prikažu u radu?

Izuzetno. Svaki poljoprivrednik koji ima u planu da kupi neku novu mašinu ovde može da vidi kako ta mašina radi, a te mašine nisu jeftine. Mi smo u situaciji da kada kupimo tako skupu mašinu mi se „venčamo sa njom“. Teško je prodati polovnu mašinu. Ako promašimo u izboru, mi smo onda u problemu. Naročito što se dosta tih mašina kupuje preko kredita. Otplata ide otežano, kamate su takve kakve jesu. Ovde svako ima priliku da proba izložene mašine.

  • Mi koji pratimo poljoprivredu više decenije, svedoci smo da su najorganizovaniji protesti poljoprivrednika pre više od decenije bili kada ih je organizovao Klub 100P plus. I danas su problemi poljoprivrednika brojni, ali čini se da su paori potpuno razjednjeni i da se ne zna ko ih zastupa.

Političari su uspeli da nas podele. Na male i velike. Na stočare, ratare i povrtare. I samim subvencijama su uspeli da nas podele. Ovo je sada namenjeno ovima, pa ovo onima, … To će trajati sve dok država ne izađe sa stavom šta je to registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

Odnosno, dok ne podeli poljoprivredna gazdinstva na profesionalna i amaterska. Onaj koji se bavi isključivo poljoprivredom mora imati drugačije subvencije od onih kojima je to hobi.

  • Možda bi bilo dobro da to ilustrujete nekim primerom.

Od 600 zahteva za nabavku traktora preko IPARD-a, više od 300 čine žene. Ja vam tvrdim da u celoj Srbiji nema više od 50 žena koje voze traktor. Na 17. Seminaru farmera na Tari gost nam je bio ataše za poljoprivredu ambasade Austrije gospodin Bravenc. Pitao sam ga kakvi su uopšte kriterijumi za bilo kakvu subvenciju za one koji se bave poljoprivredom. Prvi uslov je da je korisnik završio bilo šta od poljoprivredne škole. Kod nas ženska deca koja su završila ko zna šta imaju prednost u odnosu na ljude koji su završili poljoprivredni fakultet. Pa gde to ima da 15 ili 20 bodova dobije zato što je žensko a 0 bodova kada je završio poljoprivredni fakultet. To je potpuni promašaj. Ovako će nam biti dogod država bude forsirala da se svi bave poljoprivredom. A ne mogu svi. Poljoprivreda je egzaktna nauka. Ne možemo tek tako da delimo državni novac. To je naš novac. Mi plaćamo porez. Mi plaćamo akcizu koja je veća nego samo gorivo.

  • Pa, šta bi, po vama, trebalo da se uradi?

Da podelimo poljoprivredna gazdinstva na profi i hobi. Pod dva, da prednost prilikom bilo koje subvencije imaju oni koji su završili ili poljoprivrednu školu ili poljoprivredni fakultet. Vi u EU ne možete da čuvate ovce ako nemate završen bar šestomesečni kurs. Pošto sam u odboru za implementaciju IPARDA pitao sam gospodu iz Brisela, da li oni misle da li se može poboljšati položaj žena na selu tako što će pomoći njihovim muževima da lakše dođu do investicije. Zna se kako se poboljšava položaj žena na selu: kroz zdravstvo, školstvo, kulturu, … Moja snajka ne može da upiše sina u vrtić pošto nema dovoljno mesta, jer moj sin se bavi isključivo poljoprivredom, i on se vodi kao nezaposlen. Koji su to kriterijumi?

U svakom slučaju, promišljanja Vojislava Maleševa bi valjalo razmotriti kako bi se državni dinar za unapređenje poljoprivrede najbolje iskoristio. Na kraju, subvencije u poljoprivredi ne bi trebalo da budu mehanizam socijalne politike.

 

Đorđe Simović

“Armagedon” nije sprečio SPIT u Kaću

Ekstremno visoke temperature nisu sprečile više stotina poljoprivrednika da prisustvuju jednoj od najznačajnijih agrarnih manifestacija kod nas, Sajmu poljoprivrede, industrije i trgovine – SPIT u Kaću.

“Vazduh trepti, kao da nebo gori – Sprema se oluja” – tako je glasila je šifra iz kultnog filma “Valter brani Sarajevo”. U hladu 39 stepeni Celzijusa, a na suncu verovatno 45 stepeni. Ali to nije sprečilo tristotinak poljoprivrednika da posete SPIT.

Već 17 godina Klub 100P plus koji okuplja najveća porodična gazdinstva u Vojvodini organizuje SPIT koji je nakon Poljoprivrednog sajma najznačajniji agrarni skup. Kvalitet više je u tome što poljoprivrednici najsavremeniju mehanizaciju na njivama pored Kaća mogu da vide u radu.

Sa otvaranja 17. SPIT-a

 

Smotra poljoprivrede, industrije i trgovine – 23. jula u Kaću

Šteta je ne doći ovde. Dođu ljudi iz Banata, iz Kikinde. To je mini sajam gde vidimo mašine u radu. Toga nikada nije dosta. Mehanizacija napreduje. Zadovoljan sam“, kaže lokalni poljoprivrednik Miloje Stejin, koji ne propušta ovaj događaj.

 

Miloje Stejin:Ovaj dgađaj se ne propušta, jer ovde mogu da se vide mašine u radu

 

Situacija je loša. Mladi nam odlaze iz poljoprivrede. Ako je u Mađarskoj pšenica 50 dinara, a kod nas 36, a mi smo navodno na otvorenom svetskom tržištu… Pa ne znam onda kakvo je to tržište. Ja ne znam da li to mađarska vlada doplaćuje i problem je što dve nedelje nakon žetve nema obračuna i čeka se cena“, kaže Stejin i dodaje da bi ona trebala da se zna pred žetvu.

 John Deere opet prisutan u Kaću

Među 30 izlagača na SPITU, mehanizaciju je izložila i kompanija Kite. Menadžer prodaje Goran Demko Rihter kaže da ih potencijalni kupci nakon Poljoprivrednog sajma prate i na SPIT-u.

Kompanija Kite je nastavila tradiciju da brend John Deere bude prisutan od prvog SPIT-a. Vrlo rado se odazivamo. Dosta ljudi se interesuje oko novog kruga IPARDA za kupovinu trktora. Sušna je sezona pa ljudi obazrivo prilaze kupovini. Sva ova dešavanja utiču na to da su isporuke mašina otežane“, kaže Demko Rihter i dodaje da zbog dobrog prlaniranja u njihovoj kompaniji, mašine se konstantno isporučuju.

 

IPARD: Objavljena bodovna lista za nabavku traktora

Ne postoji šansa da nekih modela traktora ili kombajna nema na stanju ili da ih u kratkom roku ne bude na stanju.”

A upravo je o IPARD 3 programu prisutne obavestio državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević.

Evropska komisija je usvojila IPARD 3 program. To praktično znači da će naši poljoprivrednici početkom 2023. moći da se jave na prve pozive. Novina je da će u odnosu na IPARD 2 biti više novca. Poljoprivrednici mogu da se pripremaju za Meru 1 – investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, Meru 3 – investicije u preradu i marketing, Meru 9 – tehničku podršku, Meru 7 – diverzifikacija ruralne ekonomije i Meru 5 i 6 – lider pristup, podrška lokalnoj infrastrukturi“, kaže Radošević.

Željko Radošević: Evropska komisija usvojila IPARD 3

Radošević poziva poljoprivrednike da se već sada pripremaju za prve pozive koji će biti raspisani za početak naredne godine. Opredeljen je znatno veći novac nego u ranijim pozivima pa će za tu namenu Evropska unija obezbediti 288 miliona, a Srbija 89 miliona evra.

Đorđe Simović

17. SPIT

SPIT je jedinstvena manifestacija na teritoriji Vojvodine koju Klub 100P plus tradicionalno organizuje svake godine nakon žetve pšenice.

 Ovogodišnji, 17. SPIT će se održati 23. jula 2022. godine u Kaću, na parceli koja se nalazi na putu Novi Sad-Zrenjanin prema «Salašu 84», s leve strane.

Na SPIT-u se izlažu:

  • Mašine i oprema – stacionarno i u radu;
  • Rezervni delovi, ulja i maziva, pesticidi, mineralno đubrivo, seme… (štand);
  • Ponude: banke – uslovi kreditiranja, osiguranje useva i vozila… (štand).

DOBRODOŠLI!

Novi Sad, 09.03.2022.

Udruženje poljoprivrednika Klub 100P plus izuzetno je zabrinuto stanjem u poljoprivredi Srbije.

U sadašnjoj kriznoj situaciji se, usled globalnih promena u svetu, događaju velike promene na svetskim tržištima. Promene sa dalekosežnim posledicama preslikavaju se i na Srbiju.

Cene osnovnih inputa u poljoprivredi brzo rastu i može se reći da su dostigle istorijski maksimum. Tu prvenstveno mislimo na cenu energenata i mineralnih đubriva. Povećanje cene gasa, koje ima značajnu i veliku ulogu u strukturi proizvodnje mineralnih đubriva, će neminovno dovesti do smanjenja njihove upotrebe. Znamo da visoke prinose nije moguće dostići i održavati bez upotrebe kvalitetnih inputa. Cena mineralnih đubriva i cena goriva u strukturi proizvodnje ratarskih kultura čine i do 35% ukupnih troškova.

Poseban problem i prepreka intenziviranju srpske poljoprivredne proizvodnje jesu mali privatni posedi farmera, na kojima ekonomski nije isplativo povećano ulaganje u proizvodnju. Stabilno tržište obezbeđuju veliki robni proizvođači.

Umanjena cena goriva za poljoprivrednike treba da bude trajna

 

Smatramo da mere koje je preduzela vlada, kako bi bar delimično zaštitila građane od poskupljenja, odnosno ograničila cene osnovnih namirnica, a pre desetak dana “zamrzla” i cene goriva, dugoročno neće doneti boljitak.

Situaciju na tržištu poljoprivrednih proizvoda neće umiriti ni trenutno visoke cene poljoprivrednih proizvoda (pšenica, kukuruz, soja, suncokret…), koje prate porast cena inputa, jer je gotovo 85% poljoprivrednika svoje proizvode prodalo tokom jeseni. Do prve žetve i realizacije proizvoda je gotovo još pet meseci i taj period treba premostiti.

Kako će izgledati proizvodnja u stočarstvu po trenutnoj visokoj ceni kukuruza, ili proizvodnja u voćarstvu kada proizvođači još imaju zalihe gotovih proizvoda koje iz objektivnih razloga ne mogu da izvezu na strana tržišta, ili u povrtarskoj proizvodnji gde je potrošnja goriva po ha daleko veća nego u klasičnoj konvencionalnoj ratarskoj proizvodnji?

Poremećaji koji će se desiti na tržištu (očekuje se porast cena poljoprivrednih proizvoda) imaće značajnu socijalnu notu i najviše će pogoditi manje imućne slojeve društva.

Predlažemo:

  • Da država hitno smanji akcizu na gorivo i da to učini još u mandatu tehničke vlade, a obavezno kada se izabere nova vlada.
  • Da svi poljoprivrednici dobiju mogućnost da nabave gorivo za sve poljoprivredne površine upisane u Registar poljoprivrednih proizvođača po tako smanjenoj ceni.
  • Da se podele poljoprivredna gazdinstava (PG) na profesionalna i ostala.
  • Da se omogući da profesionalna gazdinstva dobiju veće subvencije, naročito za investicije.
  • Da se što pre sprovede reforma penzionog sistema za poljoprivrednike.
  • Da se pronađe rešenje za pomoć stočarima koji su u nezavidnoj situaciji.
  • Da se sačini model za povećano oporezivanje prilikom kupovine poljoprivrednog zemljišta za one koji se ne bave poljoprivredom (neprofesionalna gazdinstva).

sreda, 09. marta 2022.

 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Srbija u četvrtak obustaviti izvoz ulja, pšenice, kukuruza i brašna, i da je Vlada pripremila uredbu koja se odnosi na uvoz energenata, prenosi Beta. 

 

Vučić je za TV B92 rekao da će Srbija imati dovoljno ulja, pšenice, kukuruza i brašna za sebe i region.

On je rekao i da je Vlada Srbije pripremila odluku o izuzimanja carina na uvoz energenata „iz trećih zemlja“.

– To će se odnositi na naftu iz trećih zemalja, ukoliko je budemo uvozili – rekao je Vučić.

Naveo je da je odluka vlade doneta uoči današnjeg izjašnjavnja u EU o uvozu energenata iz Rusije.

Dodao je da u EU postoje različiti stavovi o sankcijama na gas i naftu, te da EU 40% svojih potreba za gasom i 30 odsto potreba za naftom obezbeđuje iz Rusije.

– Za nas, ako zabrane uvoz svih energenata sa teritorije Rusije, znači da smo mi u problemu, jer mi nemamo kud, i ne mogu gas i nafta da padnu s neba – rekao je on.

Objasnio je da je zato vlada pripremila odluku u vezi uvoza energenata iz trećih zemalja.

Rekao je i da je pripremljena odluka da poljoprivrednicima na pumpama NIS-a u narednih mesec i po dana bude subvencionisano gorivo.

 

Za poljoprivrednike država subvencioniše cene goriva na NIS-ovim pumpama

Dizel za poljoprivrednike 179 dinara 

Vučić je naveo da je danas cena evro-dizela na pumpama 179 dinara po litri, a sutra će u veleprodaji biti 193 dinara, prenosi RTS.

„Država plaća 20 odsto od ukupne akcize, država se toga odriče, da bi mogla da stabilizuje cene, da ne idemo u inflaciju, da ljudi mogu da se osećaju sigurno.“

Time bi, kaže, cena evrodizela bila 181 dinara, što bi bilo za samo dva dinara više nego sada.

Takođe se donosi odluka, najavio je, da za poljoprivrednike država subvencioniše cene goriva, na NIS-ovim pumpama za njih će ostati 179 dinara, najmanje narednih mesec i po, a za sve druge biće minimalno povećanje.

Podsetimo, Vlada je Uredbom, koja ističe 13. marta, ograničila maksimalnu cenu evro-dizela na 179, a benzina BMB95  na 171 dinar.

ponedeljak, 07. mart 2022.

 

Cene hrane na svetskom nivou porasle su u februaru za 20 odsto, najviše zbog rasta cena biljnih ulja i mlečnih proizvoda, objavila je danas Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

Indeks cena hrane FAO je u februaru u proseku iznosio 140,7 poena, što je 3,9 odsto više u odnosu na januar, 20,7 odsto iznad nivoa godinu dana ranije i 3,1 više nego u februaru 2011. godine.

Cena biljnih ulja porasla je za 8,5 odsto u odnosu na prethodni mesec i dostigla novi rekord, navode u FAO, dok je veliki rast indeksa cena povrća bio rezultat pojačane tražnje na tržištu, ali se poklopio i sa nekoliko faktora poput smanjenog izvoza palminog ulja iz Indonezije, slabije proizvodnje soje u Južnoj Americi ali i manjeg izvoza suncokretovog ulja zbog poremećaja u crnomorskom regionu.

Indeks cena mleka bio je u proseku 6,4 odsto viši u februaru nego u januaru, dok su cene žitarica za tri odsto bile veće nego prethodnog meseca.

Svetske cene pšenice porasle su za 2,1 odsto, pirinča za 1,1 odsto, dok je cena mesa veća za 1,1 odsto.

Cena pirinča porasla za 1,1 odsto

Dok su cene svinjskog mesa porasle, cene ovčijeg i živinskog mesa su pale, delom zbog velikih izvoznih zaliha u Okeaniji i smanjenog uvoza iz Kine nakon završetka prolećnog festivala.

Cena šećera pala je za 1,9 odsto usled povoljnih izgleda za proizvodnju u glavnim zemljama izvoznicama kao što su Indija i Tajland, kao i zbog poboljšanih uslova rasta u Brazilu.

Indeks cena hrane FAO meri prosečne cene tokom meseca, tako da februarsko merenje samo delimično uključuje tržišne efekte koji proizilaze iz sukoba u Ukrajini.

FAO je objavio i izveštaj o snabdevanju i potražnji žitarica, sa preliminarnom prognozom za svetsku proizvodnju žitarica u 2022, gde navode da će globalna proizvodnja pšenice porasti na 790 miliona tona, uz očekivane visoke prinose i obimnu sadnju u Severnoj Americi i Aziji.

Klub 100P plus je, posle godinu dana pauze zbog aktuelne pandemije, održao 17. Zimski seminar farmera na Tari od 23. do 29. januara 2022. godine. Kao i na svakom prethodnom seminaru, na kraju je održana tribina na kojoj su formirani stavovi i zahtevi za koje se, po mišljenu poljoprivrednika, članova Kluba 100 P plus, moraju u što kraćem roku iznaći rešenja.

  • Što hitnije podeliti PG na profesionalna i ostala!
  • Omogućiti profesionalnim PG mnogo veće subvencije, posebno za investicije.
  • Što pre uraditi reformu penzionog sistema za poljoprivrednike!
  • Pronaći rešenje za pomoć stočarima koji su u nezavidnoj situaciji već duže vreme. Predlog: Ukinuti pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta jer dovodi u neravnopravan položaj stočare iz Vojvodine i uže Srbije.
  • Ukinuti porez na zakup poljoprivrednog zemljišta i prihvatati sve međusobno potpisane ugovore, bez overe kod notara.
  • Pronaći model za višestruko oporezivanje kupovine poljoprivrednog zemljišta onim licima koja se ne bave poljoprivredom, u odnosu na profesionalna PG.
  • Ukinuti pravo preče kupovine susednog poljoprivrednog zemljišta ukoliko se vlasnik susedne parcele ne bavi profesionalno poljoprivredom.
  • Ukinuti akcize na dizel gorivo za registrovana PG za površinu koja je prijavljena u Registru.
  • Sve investicije do 40.000 evra da budu obuhvaćene nacionalnim merama, bez obzira na broj hektara.

IPARD 3

  • Zbog zloupotreba na konkursima, u uslovima konkursa izjednačiti prava muškaraca i žena.
  • U sektoru ostalih useva i industrijskog bilja definisati granicu od 50 do 200 ha.

Zimski seminar farmera: Razmena iskustva i sticanje znanja o najnovijim trendovima u agraru

 

Zimski seminar farmera je prilika za poljoprivrednike da steknu neophodna znanja i informišu se o najnovijim programima subvencionisanja proizvodnje, uz mogućnost druženja, upoznavanja i razmene iskustava.

Posle godinu dana pauze u organizaciji Kluba 100P plus i turističke organizacije Caravan održan je 17. Zimski seminar farmera. Tradicionalno mesto okupljanja hotel Omorika na Tari bio je domaćin za više od 300 farmera, gostiju, predstavnika kompanija uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije, kompanija koje se bave distribucijom semena i sredstava za zaštitu bilja, banaka, osiguravajućih društava, Garancijskog fonda, nezavisnih analitičara i predstavnika medija.

Pozdravni govor predsednika Kluba 100P plus Vojislava Maleševa

Ispred udruženja Klub 100P plus predsednik Vojislav Malešev naveo je da su neki od zahteva paora reforma penzionog sistema poljoprivrednika, potreba podele poljoprivrednih gazdinstava na profesionalna i ostala, omogućavanje većih subvencija za investicije, pronalaženje rešenja za stočare, ukidanje poreza na zakup poljoprivrednog zemljišta.

Ispred Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu seminaru su prisustvovali Petar Samolovac i Mladen Petreš koji je naveo da budžet tog sekretarijata iznosi više od osam milijardi dinara, dodajući da je u nedelji kada se održava seminar otvoren poziv za 15 konkursa, a do kraja februara biće otvoreni svi konkursi. Svi govornici na otvaranju gotovo identično su opisali ovaj skup kao mesto gde će poljoprivrednici, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, stručnjaci predavači i predstavnici firmi iz oblasti poljoprivrede razmeniti iskustva i novostečena znanja.

Mladen Petreš, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu

Seminar je otvorio državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević, koji je izjavio da Ministarstvo poljoprivrede realizuje 40 vrsta podsticaja u okviru nacionalnih mera. Poljoprivrednici iz različitih regiona treba da usaglase svoje zahteve u cilju što efikasnijeg rešavanja problema.

Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede

Predstavnici ministarstva poljoprivrede iz Uprave za poljoprivredno zemljište Marija Mitrović i Gorica Petković, zatim, v. d. direktor Uprave za agrarna plaćanja Marko Kesić, Boško Umetić, Marina Živanović, Dragoslav Milutinović, kao i mr Jasmina Miljković i Slobodan Živanović iz Odelenja za upravljanje IPARD programom, imali su zapažen nastup na skupu, a poljoprivrednici su i tokom njihovog boravka iskazali veliko interesovanje za neposrednu komunikaciju.

Posebni gosti na ovogodišnjem seminaru bili su ataše za poljoprivredu, regione i turizam pri Austrijskoj Ambasadi u Beogradu dr Kristijan Bravenc i direktor Austrian Agricultural Cluster/AAC mag. Herman Vizer.

Svoj doprinos uspehu ovog seminara dali su prestavnici Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada i Beograda, Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo – Herbološko društvo Srbije i kompanije SEEDEV.

Šta o seminaru kažu neposredni učesnici?

Nenad Tintor iz ProCredit Banke rekao je da je koncept seminara zaista dobar.

“Gotovo svi akteri u poljoprivredi su na jednom mestu, u okviru prijatnog ambijenta. Možda je najznačajnije to da se ljudi vide, porazgovaraju, druže i provedu tih par dana zajedno, bilo da razgovaraju o poslu ili nekoj drugoj temi”, kaže Tintor.

Poljoprivrednik iz Čonolje Josip Križan, koji je prvi put na seminaru, rekao je da smatra da proizvođači ovde mogu doći do pravovremenih i potrebnih informacija za svoje poslovanje.

“Pratiti trendove, kako u pogledu onog što će se dešavati u proizvodnji i očuvanju životne sredine, tako i prognoze na tržištima roba koje treba proizvoditi. Podsticajne mere koje su nam dostupne dobro su pojašnjenje od ljudi iz ministarstva koji su ih kreirali, a i sprovode ih”, priznaje Križan.

 Jovica Kalićiz Sivca koji, s druge strane, zimskim seminarima prisustvuje od samog početka, kaže da do sada nije propustio nijedan.

“Kada se setim svojih početaka u poljoprivredi i poredim sa onim do čega smo kao gazdinstvo stigli danas mogu reći da smo dosta napredovali. Sigurno da su uspehu doprinela znanja i kontakti koje sam stekao na ovim seminarima”, kaže Kalić.

Proizvođač iz Knjaževca Zoran Vučić imao je prilike da u organizaciji Kluba 100 P plus putuje po evropskim sajmovima i obilazi fabrike i govedarske farme.

“To mi je pomoglo da dođem do nekih novih informacija. Za razliku od vojvođanskih farmera uslovi u kojima mi radimo su organizaciono teži. Najveći problem nam je kako da ukrupnimo parcele, kako bi racionalnije proizvodili. Nastojaću da i dalje dolazim na ovaj seminar kao mesto gde je uvek moguće inovirati stara i steći nova znanja”, kaže Vučić.

Preporuke Ministarstvu i Pokrajinskom sekretarijatu

Na kraju radnog dela održana je tribina na kojoj su formirani stavovi organizatora, koji će kao preporuka biti prosleđeni nadležnim institucijama u Ministarstvu poljoprivrede i Pokrajinskom sekretarijatu.

Seminaru su prisustvovali članovi kluba iz Hrvatske i Rumunije. Primetno je da dolazi do podmlađivanja posetilaca. Nagrađeni su i najbolji proizvođači kulena.

Branislav Ogrizović