Tokom dvadeset godina postojanja Kluba 100P plus, Ministarstvo poljoprivrede je vodilo 12 ministara. U momentu osnivanja Kluba 23.10.2003. godine ministar je bio Stojan Jevtić, i na toj poziciji je ostao do marta 2004. godine.

2004.

Ministarka: Ivana Dulić Marković

• Donošenje Strategije poljoprivrede;
• Značajno i konstantno smanjenje tržišne podrške – ukidaju se premije za proizvodnju suncokreta i soje, ali ostaje premija za mleko. Uvodi se premija za uljanu repicu, hmelj i začinsku papriku;
• Subvencionisanje inputa goriva i đubriva;
• Uspostavljen registar poljoprivrednika;
• Uspostavljen mehanizam kreditiranja poljoprivrednika preko banaka;
• Strukturna podrška ruralnom razvoju;
• Formirane Uprava za veterinu i Uprava za zaštitu bilja;

2005.

Ministarka: Ivana Dulić Marković

• U 2005. godini nije se odustalo od politike smanjivanja podrške cenama, uz povećanje investicione podrške poljoprivredi;
• Najvažniji vid investicione podrške – mere za unapređenje sela. Reč je o bespovratnim sredstvima u visini od 30 do 50 odsto vrednosti investicije;
• Uvođenje kreditne podrške za prehrambenu industriju.

2006.

Ministri: Ivana Dulić Marković (na poziciji ministra do juna 2006) / Goran Živkov (na poziciji ministra do novembra 2006)

• Donet Zakon o poljoprivrednom zemljištu – zakon daje poljoprivrednicima šansu da obrađuju državno poljoprivredno zemljište;
• Uvode se kategorije komercijalnih i nekomercijalnih gazdinstava;
• Zakon o veterinarstvu (po evropskim merilima);
• Ministar privrede Predrag Bubalo protežira očuvanje celina PIK „Bečej“ i PKB.

2007.

Ministri: Predrag Bubalo (tehnička vlada – do maja 2007) / Slobodan Milosavljević

• Uvođenje državne kupovine poljoprivrednih proizvoda;
• Ukidanje mera ruralnog razvoja;
• Smanjenje investicione podrške;
• Blokada puta M22 kod Srbobrana;
• 100 € po hektaru;
• Ukidanje dugoročnih kredita poljoprivrednicima;
• Ukidanje koncepta nekomercijalnih i komercijalnih gazdinstava;
• Zabrana izvoza – Vlada Srbije u avgustu usvojila uredbu kojom je privremeno zabranjen izvoz pšenice, kukuruza, soje i suncokreta;
• Vlada Srbije donela uredbu kojom se u narednih 120 dana nastavlja zabrana izvoza pšenice i kukuruza, a na nivou izvoznih kvota su prerađevine, pšenično i kukuruzno brašno i prekrupa.

2008.

Ministri: Slobodan Milosavljević (na poziciji ministra do jula 2008) / Saša Dragin

• 120 € po hektaru zasejanih ratarskih i povrtarskih kultura;
• Uredba o zabrani izvoza pšenice i kukuruza istekla u junu;
• Četvoromesečni bescarinski uvoz mleka u prahu;
• Uredba o regresiranju 50.000 tona mineralnog đubriva.

2009.

Ministar: Saša Dragin

• Uredba o regresiranju ratarske proizvodnje registrovanim poljoprivrednim proizvođačima – subvencije 14.000 dinara. Od tog iznosa 4.000 dinara za deklarisano seme, 4.000 dinara za gorivo i 6.000 za mineralno đubrivo;
• Subvencija kupovine traktora proizvedenih u Srbiji;
• Uprava za agrarna plaćanja;
• Zakon o GMO – Zabrana prometa GMO.

2010.

Ministar: Saša Dragin

• Uredba – pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva;
• Bespovratna sredstva za nabavku traktora;
• Nacrt Nacionalnog programa ruralnog razvoja 2011-2013.

2011.

Ministri: Saša Dragin (na poziciji ministra do marta 2011) / Dušan Petrović

• Oko 50 udruženja poljoprivrednika, od Subotice do Niša, u okviru Asocijacije poljoprivrednika Srbije zahteva da Vlada Srbije izdvoji Ministarstvo poljoprivrede kao poseban resor, a da na mesto Dušana Petrovića bude postavljen čovek poljoprivredne struke. Oni su ogorčeni zbog izbora Dušana Petrovića, jer smatraju da prva njegova mera o zabrani izvoza pšenice pokazuje da neće štititi poljoprivrednike;
• Blokada puteva u Vojvodini povodom Uredbe o subvencijama po hektaru;
• 1820 nezaposlenih inženjera poljoprivrede potpisalo ugovore o zapošljavanju na godinu dana sa Ministarstvom. Radno mesto: asistent-savetodavac.

2012.

Ministri: Dušan Petrović (na poziciji ministra do jula 2012) / Goran Knežević

• Uredba o razmeni mineralnog đubriva za merkantilnu pšenicu i kukuruz roda 2011. godine i pšenicu „na zeleno“ iz 2012. godine. Reč je o mineralnom đubrivu KAN u ukupnoj količini 11.190.900 kilograma, koje je u vlasništvu Republičke direkcije za robne rezerve;
• Uredba o prodaji 50.000 tona kukuruza iz robnih rezervi po ceni od 18 dinara za kilogram. Pravo na kupovinu – proizvođači stočne hrane;
• Uredba o ograničavanju trgovačke marže za osnovne životne namirnice na maksimalnih 10%;
• Velika suša, ali nije proglašena elementarna nepogoda;
• Srbija postala kandidat zemlja za članstvo u EU;
• Odluka o odustajanju od IPARD sredstava u periodu 2013. + tri godine;
• Nacionalni agrarni savet: 17 članova, a samo jedan poljoprivrednik iz centralne Srbije kao predstavnik robnih proizvođača;
• Uredba o subvencionisanom gorivu;
• Nacrt Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

2013.

Ministri: Goran Knežević (na poziciji ministra do septembra 2013) / Dragan Glamočić

• Novi Zakon o poljoprivredi;
• Afera „Aflatoksin“;
• Vlada Srbije odlučila je da promeni Pravilnik o dozvoljenoj količini aflatoksina u mleku sa sadašnjih 0,05 mikrograma po kilogramu na 0,5;
• Međudržavni sporazum između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata – saradnja u brojnim oblastima, a pre svega u poljoprivredi;
• Uredba o privremenom kvantitativnom ograničenju izvoza soje, suncokreta i šećerne repe;
• Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju – određeno da agrarni budžet ne može da bude manji od 5% budžeta Republike Srbije počev od 2014. godine.

2014.

Ministri: Dragan Glamočić (na poziciji ministra do aprila 2014) / Snežana Bogosavljević Bošković

• Nova raspodela subvencija u agraru;
• Strategija poljoprivrede Srbije. Ova strategija nikada nije usvojena u Skupštini;
• Regres za đubrivo – samo uz fiskalni račun;
• Velike poplave;
• Agrarni budžet nije u skladu sa Zakonom o poljoprivrednim subvencijama i ruralnom razvoju, jer pokriva samo 5% prihodovne strane Republičkog budžeta, a ne ukupnog.

2015.

Ministarka: Snežana Bogosavljević Bošković

• Novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu;
• Protest vojvođanskih poljoprivrednika nezadovoljnih zakonskim izmenama;
• Smanjenje subvencija po hektaru sa 12.000 na 6.000 dinara, pa na 4.000 dinara, i sa 100 ha na 20 ha.

2016.

Ministri: Snežana Bogosavljević Bošković (na poziciji ministra do avgusta 2016)  / Branislav Nedimović

• Nove mere agrarne politike;
• Podrška izgradnji sistema za navodnjavanje;
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

2017.

Ministar: Branislav Nedimović

• Veliki državni projekat u okviru Programa Srbija 2025.
• Subvencionisanje kupovine novih traktora za voćare i povrtare;
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu usvojen u Skupštini 28. avgusta, a primenjuje se od 1. septembra 2017. godine;
• Velika suša.

2018.

Ministar: Branislav Nedimović

• Opredeljenje za investicioni, a ne socijalni agrarni budžet;
• Nacionalni program ruralnog razvoja od 2018. do 2020. godine;
• Polazne osnove za izradu Nacrta zakona o vodama;
• Uredba o utvrđivanju programa izvođenja radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta za 2018. godinu;
• Uredba o uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava prvenstva zakupa, kriterijumima za utvrđivanje visine zakupnine;
• Uredba o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku Federaciju.

2019.

Ministar: Branislav Nedimović

• Stočarima 15.000 dinara po tovnom grlu;
• Subvencije 4.000 dinara po hektaru;
• 200 dinara subvencije za gorivo;
• Odluka o obrazovanju Radne grupe za formiranje elektronskog registra poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji Republike Srbije.

2020.

Ministar: Branislav Nedimović

• Nastavak podrške podsticajima u sektoru stočarstva;
• Subvencije za krave dojilje – 30.000 dinara;
• Reorganizacija i transformacija Uprave za agrarna plaćanja;
• Covid-19.

2021.

Ministar: Branislav Nedimović

• Aranžman „Sistem 50:40:10“ u saradnji sa Svetskom bankom – nova vrsta podrške za investicije u proizvodnji.
• Predlog Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda;
• Beskamatni krediti – Covid krediti.

2022.

Ministri: Branislav Nedimović (na poziciji ministra do oktobra 2022) / Jelena Tanasković,

• Zabrana izvoza žitarica;
• Protest manjeg broja udruženja poljoprivrednika u avgustu;
• Uredba o utvrđivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima suncokreta roda 2022. godine;
• Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim proizvođačima šećerne repe roda 2023. godine.

2023.

Ministarka: Jelena Tanasković

• Počeo sa radom eAgrar. Proces prilagođavanja još uvek traje;
• Svinjska kuga;
• Protesti pojedinih udruženja poljoprivrednika u maju, novembru i decembru;
• Prosipanje mleka ispred Ministarstva poljoprivrede;
• Velika najezda glodara na njivama.

Dati pregled ukazuje na nekonzistentnosti u agrarnoj politici Srbije tokom prethodnih dvadeset godina, što je, umesto do ekspanzije, praktično dovelo do stagnacije ili čak nazadovanja u razvoju poljoprivrede. Za to vreme, od dvanaestoro ministara, samo petoro je bilo poljoprivredne struke i vodili su resorno Ministarstvo manje od 50% vremena postojanja Kluba 100P plus. Kontinuitet je prisutan samo u subvencionisanju stočarstva, koje nije dovelo do željenih rezultata. Stočni fond u Srbiji je danas devastiran i nema naznaka skorašnjeg poboljšanja. Pored toga, neadekvatno zalaganje za i ulaganje u poljoprivredu ogledaju se u činjenici da od 2014. godine do sada nije ispoštovan Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz 2013. godine, budući da agrarni budžet nijednom nije dostigao zakonom određenih 5% ukupnog budžeta Srbije.

• Kakva je bila situacija u poljoprivredi početkom 21. veka i šta je podstaklo osnivanje Kluba 100P plus?

Bavljenje poljoprivredom na samom početku 21. veka je bilo malo lakše nego sada. Jako puno toga se promenilo za ovo kratko vreme, mnogo više nego u poslednjih 50, možda čak i 100 godina. Odjednom su u poljoprivredi počele da se koriste napredne tehnologije, počev od navigacija za traktore, senzora za praćenje stanja biljaka i korova i slično. Promenio se sam sistem obrade, pošto se prešlo na redukovanu, konzervacijsku obradu, No-till setvu i obradu… Ranije smo koristili one tehnologije koje su nam bile dostupne: đubrenje, N-min metode ispitivanja zemljišta na mikroelemente i makroelemente… Koristimo ih i sada, ali došlo je novo vreme. Naravno, ima puno mladih ljudi koji se bave poljoprivredom, a kojima napredne tehnologije nisu strane, ali zbog sve većeg izostanka podrške Ministarstva poljoprivrede i Vlade sporije se uključujemo u novine.

Upravo zbog toga je naša osnovna delatnost edukacija poljoprivrednika. Mislim da je Srbija jedna od retkih zemalja u kojoj poljoprivredom mogu svi da se bave, bez obzira šta su završili ili šta su pre toga radili, i gde se u poljoprivredu svi razumeju. Naša zamisao zato i jeste usmeravanje i mladih i starijih poljoprivrednika u pravcu u kojem idu evropska i svetska poljoprivreda, a to su upravo tehnologije koje sam malopre nabrojao.

• Koji su još izazovi ranije bili prisutni u poljoprivredi, a koji su sada?

Jedan od izazova je, u nedostatku boljih reči, upravo taj „strah“ od nove tehnologije, barem starijih poljoprivrednika, iz razloga koje sam malopre pomenuo. Nedostatak para u poljoprivredi je velik faktor. Da ne shvatite pogrešno, nama nije stalo samo do subvencija, pa da nam ništa drugo ne treba. Ne, to je pogrešno razmišljanje. Mi tražimo od države da uredi tržište i da uredi samu poljoprivrednu proizvodnju, samo naše poslovanje, i to su izazovi. Do ovog 21. veka svi su manje-više bili oslonjeni na zadruge. Od zadruge uzmeš inpute, zatim im predaš sav usev, oni ti isplate resto od duga i tim parama možeš da raspolažeš. Nije bilo nekog velikog odstupanja ni u cenama repromaterijala, niti poljoprivrednih proizvoda. Međutim, sada je to drugačije – većina zadruga je propala, a osnovana su privatna preduzeća koja posluju na nekim principima zadrugarstva, tj. isto imaju svoje kooperante kojima prodaju repromaterijal i od kojih otkupljuju poljoprivredne proizvode. Uključilo se i dosta novopečenih bogataša koji su tu videli neki svoj profit i mogućnost brze zarade, a koji nisu bili upućeni u funkcionisanje tržišta poljoprivrednih proizvoda. Kada su te firme propale, mnogi poljoprivrednici su, nažalost, ostali i bez svojih proizvoda, a i bez para. Još uvek imamo takvih firmi, ali poljoprivrednici su se opametili i gledaju da sarađuju sa proverenim firmama ili zadrugama. Međutim, po ko zna koji put, država se meša u tu priču. Pre dve godine je zabranjen izvoz poljoprivrednih proizvoda, kada smo imali najbolje cene i kada smo imali koliko-toliko solidan rod. Iz samo njima znanih razloga, moram tako da kažem, politika se umešala i zabranjen je izvoz, navodno zbog rata u Ukrajini. Mi i dan-danas imamo rat u Ukrajini, i rat u Izraelu, pa nema zabrane izvoza. Pre dve godine, u jesen, kukuruz je bio 37-38 dinara, sad je 16-18; pšenica je bila 42-43 dinara, sad je oko 19. Soja je bila 80 dinara, sad je 54-55, da ne pričam o drugim proizvodima. U stočarstvu su se cene žive vage stoke popravile, i meni je drago zbog stočara. Međutim, popravilo se samo iz jednog razloga – zato što nema stoke, a ne zato što je država nekako doprinela. Logično je da cena onoga čega nema odmah raste.

Ono što nas čeka u narednom periodu, a što vrlo jasno vidimo, jeste upravo borba poljoprivrednika za mesto koje im pripada u društvu. To je jako teška borba, zato što Srbija ima 1031 udruženje poljoprivrednika koji nema šanse da se slože. Ljudi iz Vlade i Ministarstva stalno pričaju kako žele dijalog, a mi smo živi dokaz da nije tako. U poslednjih deset godina, naši zaključci sa Seminara koji su upućeni Vladi, Ministarstvu i medijima su isti, a na to niko nije obratio pažnju, nisu nam jednom rečenicom odgovorili. Kada se skupio jedan deo poljoprivrednika i izašao na puteve, država je odmah htela da pregovara. Znači, nije tačno da oni hoće dijalog, oni očekuju silu pa ćemo onda nešto rešavati. Mi iz Kluba smo protiv takvog rešavanja problema u poljoprivredi, zato što tu nema sistemskog rešavanja problema, to su samo gašenja vatre i to nepotpuna. Pre dve godine su dali premiju za suncokret, koji je najbolje prošao u suši, a već sledeće godine je cena suncokreta drastično pala – znači ništa se sistemski nije promenilo. Verujem da mnogim poljoprivrednicima ovo što ću reći neće baš dobro zvučati, ali moram da kažem – za konkretne probleme se sastaju interesne grupe. Na primer, proizvođači suncokreta odluče da izađu na put kako bi rešili problem suncokreta, a, recimo, za problem soje neka se neko drugi organizuje. Tako je sa svakom granom. Pritom, nema veze da li će problem koji se aktuelno rešava negativno uticati na ostale. Zato se Klub od osnivanja bori da država formira Poljoprivrednu komoru sačinjenu od predstavnika poljoprivrednika, prevashodno mladih i pametnih ljudi koji znaju šta žele, a koji će sistemski rešavati probleme u poljoprivredi i bez čije saglasnosti se ne mogu donositi legislative. Treba da budu prisutni i ljudi sa iskustvom, koji će ih usmeravati. Dakle, mi treba da imamo jedan organ, jednu upravu koja će zastupati interese svih poljoprivrednika. Ovi problemi se ne nagomilavaju godinama, nego decenijama, jer na poljoprivredu niko nije obraćao pažnju. Kada smo izašli sa tom idejom, svi poljoprivrednici sa kojima smo razgovarali bili su za. Međutim, neki dan sam pročitao da su pojedina udruženja poljoprivrednika počela da se protive formiranju Poljoprivredne komore, jer misle da će predstavnici zastupati samo svoje interese. Znači, mi poljoprivrednici sami sebi ne verujemo, kako možemo da verujemo nekom drugom? Zato treba da formiramo komoru u kojoj će ljudi biti smenjivani brzo, većinom glasova. I svako ko se prihvati da sedi u komori bi morao moralno i materijalno da odgovara za svoje postupke. Mi u politici to sad nemamo – ako neki ministar napravi pogrešan korak koji mnogo košta državu, stanovnike, poljoprivrednike, radnike, on, ako je baš jako zabrljao, kao nagradu dobije premeštaj na bolje mesto. Zato mi prvenstveno moramo da uspostavimo sistem vrednosti.

Takođe, tražili smo i agenciju za intervenciju na tržištu, koja nikad nije zaživela. Preko nje, kada je cena mala, država bi povukla deo robe da bi cena otišla gore. Isto tako, kada je cena visoka, taj deo robe država treba da pusti na tržište da se cena smanji. Nije dobro da cena kukuruza bude 40 dinara, ali nije dobro da bude ni 15 dinara. U deset godina smo imali jednu dobru cenu i ona je uništila stočarstvo, jer ljudi nisu imali interesa da se bave stočarstvom pri ceni kukuruza od 40 dinara. Prošle godine je pao na 15 dinara, ali ne može se odjednom popraviti stočni fond, to je proces koji traje. Samo kod svinja to traje godinu i po ili dve, a da ne pričamo o kravama, o govedima i slično. Isto tako, kad država hoće da interveniše na tržištu, ona to treba da uradi pre žetve. Ako vidi da se ustalasalo tržište, da će biti niska cena kao što je bilo jesenas za kukuruz, ili letos za pšenicu, ona to treba da uradi pre, a ne posle žetve, kako bi ljudi znali gde će tu robu smestiti, da ne bi bili na gubitku.

Mi imamo Robne rezerve koje ne funkcionišu adekvatno. One treba da postoje samo da obezbede prehrambenu sigurnost u slučaju nekih elementarnih nepogoda, ratova i slično, a ne da se bave trgovinom, kao što je sada slučaj kod nas. Naša skladišta robnih rezervi se ne kontrolišu, to je dokazano, tako da država ne zna koliko ima robe. Drugi problem je što ta skladišta nisu ravnomerno raspoređena po državi. Dosta poljoprivrednika nije u mogućnosti da proda robu državi.

Sl. 1. Vojislav Malešev, predsednik Kluba 100P plus od osnivanja

• Kako još vidite ulogu države u poljoprivredi, a kako odgovore poljoprivrednika na trenutno stanje?

Kada se problemi ne rešavaju razgovorom, ljudi izlaze na ulicu. Protesti poljoprivrednika su ovo što sad gledamo u Nemačkoj. Kompletna Nemačka je blokirana sedam dana, a naši protesti u poslednje vreme nisu ozbiljno organizovani sa jasnim ciljevima, to su sve polovična rešenja…

Nama treba jedinstvo, a ne 1031 udruženje poljoprivrednika. Hajde da rešavamo jedan po jedan problem, ali da ih rešimo trajno. Da idemo sa realnim zahtevima, ono što možemo da dobijemo i ono što nam realno pripada. Takođe, dok građani ne shvate da prehrambenu sigurnost ne obezbeđuje ni Vučić, ni Dačić, ni Đilas, nego Voja, Žarko, Marko, Janko i ostali, dotle će ovako biti. Mi treba da imamo podršku građana, a da bismo je imali moramo da se ponašamo domaćinski, ljudski. Totalna blokada je nešto drugo, ali ova sporadičnost nije rešenje.

Što se države tiče, velik je problem što se poljoprivrednim pitanjima ne bave kompetentni stručnjaci. Napravili su problem, recimo, sa registracijom poljoprivrednih gazdinstava time što ugovori o zakupu moraju da budu overeni. Šta se dešava sa starim, nepokretnim ljudima koji ne mogu da odu kod notara, ili sa zakupodavcima koji žive u inostranstvu? Mi smo tražili da se to ukine, jer je svakako postojao sistem koji nije dozvoljavao da se ista parcela pojavi na dva mesta – u tom slučaju automatski je išla u „crveno“, tj. nije mogla da se unese u gazdinstvo dok se ne dokaže ko je stvarno obrađuje. Skoro su uveli eAgrar i to pozdravljam, iako mislim da je trebalo da bude nekog perioda prilagođavanja, ali snašli su se ljudi. Elem, do 17. decembra ste mogli da unesete parcelu u eAgrar, a posle glasanja nije mogla da se prijavi parcela. Kažu da je tako jer nisu dobili uputstva – a kakva uputstva su imali pre 17. decembra? Ne mogu to da razumem. Zatim, podstiču mlade ljude da počnu da se bave poljoprivredom obećavanjem nekog novca, a da ne pitaju o obrazovanju, da li imaju iskustva u poljoprivredi, da li imaju poljoprivredno zemljište… To je uvlačenje. Gde je tu kontrola? Zašto prednost nemaju oni mladi ljudi koji su završili poljoprivrednu školu ili fakultet, koji se bave poljoprivredom, imaju svoja gazdinstva, imaju iskustvo i rade? U IPARD-u je 0 bodova namenjeno stručnoj spremi, a najviše bodova nose žene. Svaka čast nekolicini koje zaista rade u poljoprivredi, ali šta je sa ostalima? Imao sam priliku da iznesem primedbe pred ljudima iz Brisela, pa sam ih pitao: „Da li vi iz Evrope mislite da ćete poboljšati život žena na selu tako što ćete njihovim bližnjima omogućiti da lakše dođu do investicije?“ Gde su po selima domovi zdravlja, sportski tereni i kulturna dešavanja? Nema ih. Vi ste pomogli ženi tako što će njen suprug ili otac lakše doći do traktora, ali šta ona ima od toga? Kako ste toj osobi pomogli? Tako se prednost daje bez prave kontrole. Poljoprivredom ne može i ne treba svako da se bavi. U Nemačkoj, Francuskoj ili Engleskoj ne možete da čuvate ovce ako nemate bar šestomesečni kurs za čobana, a ovde ništa ne pitamo. I mi onda hoćemo da budemo jednaki sa evropskim farmerima kada izađemo na tržište, gde se pravila igre znaju, a mi ovde ne znamo ništa. Nemamo ni petogodišnji plan razvoja poljoprivrede. Ne znamo šta će sutra biti. Strategije ne postoje na nivou države, ali ni na nivou stranke. Jedino kad je Ivana Dulić bila ministar, to je radio G17, oni su na nivou stranke imali strategiju razvoja poljoprivrede. Posle nje je došao Goran Živkov koji je nastavio da radi ono što je ona započela. Posle smo imali Milosavljevića, Sašu Dragina, Petrovića – ova trojica su bili iz iste stranke, Demokratske stranke, a svako je vodio svoju politiku.

Kad su subvencije u pitanju, stvara se lažna slika. Do 2012. godine oni koji su imali 100 hektara dobijali su milion i dvesta hiljada dinara. To nam je svedeno na osamdeset ili devedeset hiljada u zadnjih desetak godina. Znači, mi smo tu izgubili oko osam ili devet miliona. Subvencije koje država bude davala u budućnosti ne mogu se tretirati kao nešto što smo dobili. Ne, nismo dobili ništa, nama je uzeto, mi smo to imali i možda je naša greška što tada nismo izlazili na ulice i što smo dozvolili da nam se to uzme.

Toliko je tih problema u poljoprivredi da ne znaš kojim redom da kreneš. O ovome ćemo ponovo pričati na Tari: za nas je jedan od prioriteta formiranje Poljoprivredne komore, kao i definicija profesionalnog poljoprivrednog proizvođača. Država treba da podeli poljoprivredna gazdinstva u tri dela: profesionalni, oni kojima je to dopunska delatnost, i oni kojima je to hobi delatnost. Tako treba da postavi i subvencije – ovim prvima, profesionalnim poljoprivrednim gazdinstvima, je više stalo do investicija. Znači, obezbedi mi da lakše dođem do investicija, kroz povoljne kamate, to je najbitnije. Ne treba zapostaviti ni one kojima je to dodatna delatnost. Ne treba ostaviti na cedilu ni one koji su ceo svoj radni vek proveli baveći se poljoprivredom, a sad su onemoćali i ne mogu da rade. Kažu da poljoprivrednik ne može da dobije penziju i poljoprivredna penzija je mala jer nisu uplaćivali penziono. Nisu uplaćivali ni estradni radnici, pa imaju. Čovek koji je ceo svoj vek proveo obezbeđujući prehrambenu sigurnost ove zemlje i ovog naroda, zaslužio je penziju. Sve to može da se iskontroliše, da hoće neko da se pozabavi ozbiljno problemom.

• Šta Vas je zadržalo u Klubu dvadeset godina?

Mene je zadržalo u Klubu to što sam jako puno naučio na tim seminarima. Imali smo puno dobrih predavača, dobrih profesora, dobrih poljoprivrednih stručnjaka i dobrih poljoprivrednika od kojih sam ja učio. To i jeste poenta tih seminara, da se okupimo, da razmenjujemo iskustva. Pokušavamo da privučemo mlade, ali to ide jako teško, jer kažu da je mladima sad sve dostupno zbog interneta. Međutim, nije tako. Vi na internetu nemate razmenu iskustava. Ja ne stavljam na internet kako sam posejao, kome sam prodao, šta sam uradio, a da bih napravio veći profit. Na našim druženjima, posebno na Tari i na SPIT-u, mi međusobno razmenjujemo iskustva.

Ja sam krenuo na seminare sa Vojvođanskim društvom za poljoprivrednu tehniku, sa pokojnim profesorom Lazićem. Iako sam završio Poljoprivrednu školu i uveliko se bavio poljoprivredom, mogu reći da su mnoge stvari koje sam tamo u to vreme čuo za mene bile španska sela. Od Nikole Škrbića, iz Instituta „Tamiš“ iz Pančeva, sam mnogo naučio i zbog toga sam mu dužan. Naučio me je redukovanoj, konzervacijskoj obradi. Neću nikad zaboraviti prvi naš razgovor kad sam prepoznao stručnjaka u njemu. Tada sam hteo malo da krenem napred, da nešto kupim novo od mehanizacije. Rekao sam mu šta bih sve kupio, a on me je pitao koliko radim zemlje. To je bilo neke 2000. godine otprilike, tad sam radio puno manje nego sad. Pitao me je: „Koliko misliš da ćeš raditi?“, a niko nije mogao da pretpostavi da će državna zemlja biti na raspolaganju poljoprivrednicima. Rekao sam da ne znam, radiću još u arendu koliko mogu u selu da zakupim. I on meni konkretno kaže šta mi od mehanizacije ne treba. Otišao sam sa tog razgovora sa mislima „šta on zna šta meni treba“, otprilike tako. Posle toga sam celu godinu radio i razmišljao šta to Nikola Škrbić hoće meni da kaže. Na sledećem seminaru ja opet njega zamolim za razgovor, i pitam: „Ako hoću da kupim to, to i to, koliko zemlje treba da radim?“ Njegov odgovor je bio: „Ovo je sad pravo pitanje.“ I onda sam shvatio, ja i mnogi poljoprivrednici smo tako krenuli, da moraš da kupiš mašinu ne da bi nervirao komšije zato što si je kupio, nego da bi s njom ostvarivao dobit. Zahvaljujući upravo Klubu 100P plus, tim seminarima i druženjima, mnogi od nas su uspeli. Pre 15-20 godina niko od nas nije mislio da će dostići nivo na kom smo sada. Ne kažem da je samo Klub zaslužan, ima ljudi koji su bili od prvog dana tu pa nisu uspeli. Trebalo je prihvatiti to što ti neko savetuje, a trebalo je malo i hrabrosti pa ući u sve te priče. Do 2004. godine su poljoprivrednicima krediti bili nedostupni. Sa Ivanom Dulić se to promenilo i, kada smo počeli da dobijamo kredite sa subvencionisanom kamatom, kamata je bila 3%, a država je plaćala razliku. To je bilo izuzetno povoljno u to vreme. Posle su banke videle potencijal u poljoprivrednim gazdinstvima. Kad poljoprivrednik da hipoteku na kuću i zemlju, znaju da neće uzeti kredit bez razmišljanja.

Jako bih voleo da Klub nastavi da živi. Imamo jako puno ljudi od 30, 40 godina koji se ozbiljno bave poljoprivredom i ozbiljno pristupaju rešavanju problema u poljoprivredi. Voleo bih da nam se oni pridruže. Neki dan sam pročitao da su u Ministarstvu izjavili da će krenuti sa edukacijom poljoprivrednika, pošto niko u Srbiji to ne radi. Šta to znači? To znači da dopise sa 18 seminara niko nije uzeo da pročita. Pa mi ovo uspešno radimo dvadeset godina!

• Šta je u sadašnjosti potrebno poljoprivrednicima u Srbiji da bi bili uspešni?

 Potrebna im je odgovorna politika Vlade i Ministarstva poljoprivrede. Potrebna im je strategija poljoprivrede bar za narednih deset godina, da vidimo u kom pravcu će se ići. Potrebno im je rešavanje svih malopre navedenih problema, znači od formiranja Poljoprivredne komore, do definisanja profesionalnog poljoprivrednog gazdinstva i reforme penzionog i socijalnog osiguranja u poljoprivredi. Potrebni su im povoljniji krediti za investicije. Da neko malo stopira novopečene bogataše koji su preko drugih poslova došli do velikih para, da ne kupuju poljoprivredna zemljišta, odnosno da prednost ima poljoprivredni proizvođač, posebno mlađi. U pokrajini Virtemberg u Nemačkoj isključivo poljoprivrednik, farmer, može da kupi zemlju, niko drugi. I to kod njih funkcioniše odlično. Zatim, bolja kontrola davanja subvencija. Znači, mi smo protiv da se subvencije dele nekontrolisano i protiv smo uvlačenja u poljoprivredu, posebno mladih ljudi koji sa poljoprivredom nemaju nikakvih dodirnih tačaka, niti želju da rade, nego jednostavno ispunjavaju želju svojih ukućana. Ozbiljnost, ozbiljnost i, podvlačim, ozbiljnost države – potrebno nam je da dobijemo ministra poljoprivrede koji razume probleme i koji je spreman da se upusti u koštac sa njihovim rešavanjem, ali koji će imati autonomnost u odlučivanju, čije će se stručno mišljenje uvažiti, ukoliko je u saglasnosti sa potrebama poljoprivrednika i rešavanjem problema u poljoprivredi. I hrabrost.

• Kako vidite budućnost poljoprivrede u Srbiji u narednih dvadeset godina?

Možda ne u narednih dvadeset godina, ali mislim da će se iskristalisati ko će se baviti poljoprivredom. U Evropskoj uniji, tj. u razvijenijim zemljama, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, mladi ljudi ne ulaze olako u poljoprivredu, iako imaju mnogo bolje uslove od nas. Mislim da ni kod nas ne bi bio taj trend da nam industrija radi punom parom, i da ti koji su došli ovde sa strane i otvorili firme imaju iskrenu želju da njihovi zaposleni imaju dobru platu i osiguranu budućnost. Mislim da su mnogi došli samo zato što je ovde jeftina radna snaga. Kada ljudi koji rade u industriji, u privredi, budu mogli da dostojno žive od svojih plata i svojih zarada, biće mnogo manji pritisak na poljoprivredu. Kod nas neće baš tako brzo, ali u narednih dvadesetak godina, možda i pre, po Evropi će uznapredovati tehnologija, poput traktora bez vozača i slično, tamo gde su veće parcele. To je tehnologija koja će doneti veći profit. Krenuli su već da pričaju o veštačkom mesu i slično, a ja mislim da u samoj proizvodnji dosta toga treba da ostane kako je bilo. Dakle, da ne žurimo ka tim genetski modifikovanim proizvodima, ka nezdravoj hrani. Plašim se te težnje velikih kompanija da sa manje rada više proizvedu, odnosno da pomeraju te granice genetskog potencijala nauštrb zdravstveno bezbedne hrane. To ne bih voleo da se desi. Neće kod nas, konkretno u Srbiji ne mislim da će se nešto drastično promeniti. Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji će se sigurno ukrupnjavati, ali, nažalost, mnogi neće uspeti da ostanu u igri, mada je sa jedne strane to u redu. Vi ne možete sa malo rada živeti cele godine. Drugačije je bilo kad sam ja počeo da se bavim poljoprivredom, davno je to bilo. Žetva pšenice se još uvek obavljala vršalicama, a kukuruzi se špartali konjima… Mnogo je sad to lakše, ali sad treba mnogo više ulagati. Sada, da biste promenili jedan traktor, treba vam 150.000 ili 200.000 evra. Treba to zaraditi. Uglavnom, pošto nemamo strategiju razvoja, niko ne može da nam kaže u kom pravcu ćemo ići. To je ono što nas koči u napretku. Od toga nam sve zavisi, od te strategije koju mi nemamo. Mislim da se kod nas neće, bez obzira na sve, nešto drastično promeniti; mi već koristimo tu pametnu tehnologiju, senzore, sisteme za navigaciju, dronove… Ne koristimo svi, ali nismo svi koristili ni sejalice za direktnu setvu pa sad većina to radi. Ide ka tome. Moraćemo strogo voditi računa o troškovima, da smanjujemo troškove kako bi nam dohodak bio što veći. I nadam se da će država urediti tržište, odnosno da će doneti zakon da će izričito biti zabranjeno uvođenje zabrane za izvoz poljoprivrednih proizvoda, jer to nikad nikome nije dobro donelo.

• Da li imate neki komentar za kraj?

 Apelujem na mlade poljoprivrednike da se učlane u Klub, članarina je 5000 dinara godišnje, a nemaju nikakve obaveze prema nama. Pozivam ih da idu na putovanja koja organizujemo i vide kako se to radi napolju. Sećam se, jedne godine smo išli u Holandiju i, dve ili tri nedelje nakon povratka, profesor Glamočić je pričao kako je u Holandiji. Nisam mogao da verujem šta čujem. On je pričao suprotno od onoga što sam video. Zato treba ljudi da izađu da vide svojim očima, da se druže, treba da razmenjuju iskustva.

Bio sam na jednom sastanku gde su bili predstavnici iz Evropske unije, gde su pričali kako će oni nama, poljoprivrednicima, da pomognu kad uđemo u Evropsku uniju. Ja kažem: „Hajde da okrenemo priču – vi nama pomozite dok mi ne uđemo u Evropsku uniju da dostignemo vaš nivo“, na šta oni kažu da se njihovi farmeri boje nas. Kako su to objasnili? „Naši farmeri kažu da vi opstajete i napredujete čak i u ovakvim uslovima proizvodnje; šta će se desiti kada se priključite Evropskoj uniji?“ Ako naš potencijal, ali i umeće i istrajnost, mogu da prepoznaju iz daleka, van naših granica, vreme je da ga i mi osvestimo i da se zajedno borimo da ga ispunimo.

Daria-Maša Bolta

Ulaskom u 21. vek zatekli smo devastiran poljoprivredni sektor kao posledicu kriznh devedesetih godina. U tom periodu, pažnja je usmerena na sistemska rešenja u vezi sa nadležnošću institucija i pojačana je kontrola u oblastima u kojima je siva ekonomija prethodno bila najviše izražena. Međutim, relativno skromna budžetska izdvajanja za poljoprivredu nisu omogućila radikalnije promene u mehanizmima podrške. Tako su se domaći proizvođači našli u situaciji potrebe unapređenja svoje delatnosti kroz modernizaciju i implementaciju novih tehnologija, kako bi mogli da iskoriste novonastali izvozni potencijal, ali im od strane države nisu pruženi resursi i pomoć koji bi to pospešili.

1. Potreba za modernizacijom; foto: V. Lazić

Jedan poznati citat kaže da je obrazovanje najmoćnije oružje koje možemo upotrebiti da promenimo svet. Želja za znanjem i težnja da se ujedine nauka i struka, sa jedne, i poljoprivredna praksa, sa druge strane, podstaknute poletnom energijom i nepresušnim izvorom ideja prof. dr Veselina Lazića, doveli su do osnivanja Kluba 100P plus u oktobru 2003. godine. Zajedno sa njim, osnivački tim su činili Vojislav Malešev, Dragiša Borić, Branislav Ogrizović, Jan Lenjik, Miroslav Ivković, Antal Cindel, mr Dragan Mitrović, Vučko Popović i Branko Hodoba.

Prve godine bile su prožete velikim entuzijazmom i zalaganjem za sveobuhvatna, sistemska rešenja problema u poljoprivredi. Od osnivanja smo isticali značaj donošenja dugoročne strategije razvoja poljoprivrede Republike Srbije, kako bi se ovom sektoru obezbedile predvidivost, doslednost i stabilnost. Trudili smo se da naši predlozi Ministarstvu budu konstruktivni, razrađeni i argumentovani, ukazivali smo na propuste u regulativama, podsticali informisanje o programima za poljoprivredu tokom predizbornih tribina…

Međutim, najkonzistentniji doprinos ogleda se u osnaženosti i konkurentnosti ljudi iz brazde. Članstvo u Klubu dovelo je do masovnog umrežavanja poljoprivrednika i razmene iskustava u zemlji, ali i šire, zahvaljujući čemu su se njihova gazdinstva razvijala. Klub, naši članovi i saradničke kompanije su zajedno rasli i unapređivali svoje delatnosti. Među nama je bilo i pionira u primeni novih tehnologija, poput prve upotrebe GPS navigacije na traktoru već 2004. godine.

2. ZBZ, Sombor 2010; foto: V. Lazić

U cilju što potpunijeg i produktivnijeg informisanja poljoprivrednika, a oslanjajući se na njihove aktuelne potrebe, iznalazili smo različite načine kako bismo im obezbedili kvalitetne izvore znanja. Svake zime tokom 12 godina održavana je „Zimska brazda znanja“, pri čemu smo obišli preko 90 mesta u Vojvodini. Drugi tip jednodnevnog seminara, „Letnja poljoprivredna škola“, organizovali smo tokom 11 godina u više od 80 sela i gradova širom Vojvodine, a, pored toga, redovno su održavane tribine na temu proizvodnje pšenice. Prvi aspekt naše vizije, znanje i struka, potkrepljen je i šestodnevnim Zimskim seminarom farmera, koji se već 18 godina održava krajem januara. Na Seminaru predavanja drže eminentni stručnjaci iz oblasti poljoprivrede, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, gosti iz inostranstva, kao i predstavnici kompanija.

4. LPŠ, Botoš 2013; foto: V. Lazić

Kako bismo teorijsku edukaciju potkovali praksom, u program smo uveli Smotru poljoprivrede, industrije i trgovine, SPIT – jedinstvenu manifestaciju koju Klub organizuje svake godine, posle žetve pšenice. Osmišljen je kao mini-sajam na kome poljoprivrednici mogu da vide brojne mašine i opremu, stacionarno i u radu, rezervne delove, ulja, maziva, pesticide, semena, mineralno đubrivo i sve ostale proizvode namenjene poljoprivrednoj proizvodnji. U dvadeset godina postojanja Kluba SPIT je održan 18 puta.

7. SPIT 2019.

Svesni značaja izučavanja drugih uspešnih praksi, 14 puta organizovali smo i edukativna putovanja u inostranstvo. Prolećne stručno-turističke ekskurzije odvele su nas kod poljoprivrednih proizvođača i fabrika poljoprivrednih mašina i opreme u Mađarskoj, Austriji, Italiji, Holandiji, Češkoj, Turskoj i Nemačkoj. Jesenje ekskurzije omogućile su posete sajmovima EIMA u Bolonji i Agritechnica u Hanoveru.

5. Članovi Kluba u Firenci 2016; Foto: B. Ogrizović

Naposletku, od 2004. godine Klub 100P plus izdaje časopis Agronomska revija (AR), koji se šalje članovima na kućnu adresu, a na manifestacijama u našoj organizaciji dobijaju ga i svi učesnici i posetioci. Časopis je edukativno-informativnog karaktera i sadrži stručne radove, kao i osvrt na aktuelnosti u agraru i agropolitici.

Kroz naše tribine, seminare, panel-diskusije i druge događaje za 20 godina postojanja Kluba prošlo je više od 10.000 ljudi. Zajedno smo se suočili sa brojnim izazovima – elementarnim nepogodama koje su značajno uticale na dobit, nedostatkom političke volje i nerazumevanjem problema i prilika u agraru, velikim oscilacijama na cenovnom tržištu, svetskom pandemijom koja je, između ostalog, uticala na proizvodnju, uvoz i izvoz, te brojnim individualnim preprekama i izazovima u radu. Uspeli smo da opstanemo, da ostanemo dosledni u iskrenoj ljubavi prema selu i težnji ka konstantnom razvoju i unapređenju proizvodnih uslova.

Poučeni dosadašnjim iskustvom, nadamo se daljem širenju vizije ujedinjenja znanja, struke i prakse, kako bismo ostvarili potencijal i konačno obezbedili predvidivost i prosperitet koje zaslužujemo.

SPIT – smotra poljoprivrede, industrije i trgovine je jedinstvena manifestacija u Vojvodini, koja se tradicionalno održava nakon žetve, u Kaću u Opštini Novi Sad.

Ovogodišnji, 19. SPIT će se održati 13. jula 2024. godine na parceli koja se nalazi na putu Novi Sad-Zrenjanin prema «Salašu 84», s leve strane.

Održavanje manifestacije podržao je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Na SPIT-u će poljoprivrednu mehanizaciju izložiti firme kao što su: Agromarket machinery, AgroTech PMD, Agrimatco, Best&Co, HunAgri, Inter Agrar i mnoge druge. Očekuje se da će u radu biti prikazano oko 30 mašina.

Posetioci će, pored mašina, moći da se upoznaju sa paletom proizvoda kompanija Livona, BASF, Elixir Zorka, Biofor System, Agrol, Mikron…, kao i ponudama banaka.

Prikaz mašina u radu na svakom SPIT-u izaziva veliku pažnju posetilaca.

Zahtevi  i preporuke sa 19. Zimskog seminara farmera

1. Što hitnije doneti Zakon o profesionalnom poljoprivrednom gazdinstvu sa pripadajućim pravima i obavezama.
2. Što pre uraditi reformu penzionog sistema za poljoprivrednike! Odlazak u penziju ne sme da bude uslovljen izlaskom iz sistema PDV-a.
3. Omogućiti profesionalnim PG mnogo veće subvencije, posebno za investicije.
4. U interesu opstanka ljudi na selu koristiti pozitivna iskustva iz EU – pokrajina Baden Vitenberg, gde poljoprivredno zemljište može da kupi isključivo farmer.
5. Ukinuti pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta jer dovodi u neravnopravan položaj stočare iz Vojvodine i uže Srbije.
6. Ukinuti porez na zakup poljoprivrednog zemljišta i prihvatati sve međusobno potpisane ugovore, bez overe kod notara.
7. Ukinuti ukupne akcize na dizel gorivo za registrovana PG za svu površinu koja je prijavljena u Registru.
8. Uvesti subvencije za osiguranje poljoprivrednih useva na svoj prijavljenoj površini u Registru.
9. Sve investicije do 50.000 evra da budu obuhvaćene nacionalnim merama, bez obzira na broj hektara.
10. Iznos podsticaja u Nacionalnim merama vratiti na 3 miliona dinara.

IPARD 3

• Zbog zloupotreba na konkursima, u uslovima konkursa izjednačiti prava muškaraca i žena.
• U sektoru ostalih useva i industrijskog bilja definisati donju granicu od 50.000 evra.
• Dodatno bodovati poljoprivrednike koji imaju najmanje završenu poljoprivrednu strukovnu školu.
• Bodovati članstvo u poljoprivrednim udružanjima kao što se boduje članstvo u zadrugama.

Klub 100P plus je na Tari od 28. januara do 03. februara 2024. godine po devetnaesti put održao Zimski seminar farmera. U fokusu seminara koji je trajao šest dana bile su najvažnije teme iz oblasti poljoprivrede.

Članovi Kluba, primarni poljoprivredni proizvođači, mogli su tokom seminara da prisustvuju predavanjima stručnjaka iz različitih oblasti poljoprivredne proizvodnje, kao i da razmene iskustva sa svojim kolegama.

 Zimski seminar farmera tradicionalno posećuje veliki broj poljoprivrednika iako je situacija u poljoprivredi daleko od stabilne i predvidive. Poljoprivrednici su i pored toga željni novih znanja i budno prate trendove u poljoprivredi. Precizna poljoprivreda, nove tehnologije, načini uštede u proizvodnji, predstavljanje novih sorti i hibrida, uslovi kreditiranja, bile su nezaobilazne teme i ovog seminara.

Sa druge strane, kada je reč o prisustvu kompanija, itekako se ,,oseća kriza” s obzirom na to da se njihov broj ove godine značajno smanjio.

Vojislav Malešev, predsednik Kluba 100P plus, tradicionalno je održao pozdravni govor učesnicima seminara. Osvrnuo se na prošlogodišnju proizvodnu godinu koja je bila prilično nestabilna. Vremenske (ne)prilike su od početka godine stvarale probleme poljoprivrednicima, a na to su se nadovezale i veoma niske cene primarnih proizvoda i nezainteresovanost kupaca.

Vojislav Malešev

„Svi pričaju o tome kako će ove godine poljoprivrednici dobiti više nego ikad u istoriji srpske poljoprivrede, a niko ne priča i nije izračunao koliko nam je uzeto za ovih desetak godina, šta smo sve propustili i šta je izostalo, počevši od nacionalnih mera, preko IPARD-a, do zabrane izvoza“ – rekao je Malešev.

Osvrnuo se i na proteste koje su organizovala pojedina udružanja poljoprivrednika, kao i na njihove pregovore sa odlazećom ministarkom poljoprivrede i premijerkom. Istakao je da se Klub zalaže za institucionalno i sistemsko rešavanje problema.

Učesnicima seminara obratio se Petar Samolovac iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i predstavio planove za 2024. godinu.

Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu

Seminar je otvorila državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, Ivana Popović. Ipak, uočljivo je bilo odsustvo predstavnika Ministarstva poljoprivrede, koji su na 18 do sada održanih seminara uvek bili prisutni u velikom broju i uvek raspoloženi da daju nove informacije i odgovore na pitanja poljoprivrednika.

Ivana Popović, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede

Nepostojanje konzistentne agrarne politike i česta imenovanja resornih ministara koji nisu poljoprivredne struke i ne razumeju problematiku agrara, doveli su do toga da na jednom ovako eminentnom skupu ne prisustvuju predstavnici Uprave za zemljište, Uprave za agrarna plaćanja, IPARD tima, a kamoli ministarka.

Na seminaru se mnogo govorilo o položaju poljoprivrednika, subvencijama, novim uredbama i merama koje bi trebalo preduzeti da bi se situacija u agraru poboljšala. Poslednjeg dana seminara održana je tribina na kojoj su formirani stavovi i zahtevi za koje se, po mišljenu poljoprivrednika, članova Kluba 100 P plus, moraju u što kraćem roku iznaći rešenja. Većina ovih zahteva se, nažalost, ponavlja iz godine u godinu, jer u resornom ministarstvu i Vladi ne nailaze na razumevanje i želju da se sistemski uvede red u agraru.

Članovi porodice Šime Gertnera i gosti koji su 11. jula 2023. godine bili prisutni na salašu u Gradini kod Sombora imali su retku priliku da prisustvuju nesvakidašnjem događaju. Oni mlađi koji to nikad nisu videli i oni stariji koji su obnovili sećanje, mogli su da uživaju u događaju koji je (svojom upornošću) priredio naš domaćin. Iako gazdinstva Gertnerovih raspolažu savremenom mehanizacijom i skladišnim prostorom, Šima je imao priliku da svima predstavi hobi kojim se nekoliko godina unazad bavi. Reč je o reparaciji starih mašina kojima je udahnuo novi život i pripremio ih za uspešno pokazivanje njihovih mogućnosti. Do sada je reparirao dva traktora i kombajn, koji su učestvovali u žetvi. Na obližnjoj parceli ostavljena je mala površina pod pšenicom na kojoj je organizovana žetva sa starim mašinama.

Šima Gertner okružen porodicom

Uz reči dobrodošlice domaćin je predstavio i svoj hobi:

• Pre nekoliko godina počeo sam iz hobija da se bavim restauracijom starih traktora. Do prošle godine sam uspeo da u radno stanje dovedem dva modela – Farmall iz 1955. godine i Hanomag iz 1958, a ove godine sam osposobio i kombajn Masey Ferguson, koji su ovde na salašu i imaju poseban smeštaj. Najviše koristim Farmal, uglavnom da provozam unuke. Tu sam da pomognem kad treba, ali većinu vremena sada posvećujem porodici, a najviše unucima.

Aca Gertner vozi traktor Hanomag

Dalibor Gertner na traktoru Farmal

Traktor M^C Cormick Farmall Cub proizveden je 1955. godine u fabrici International Harvester. Četvorotaktni dizel motor sa dva cilindra ostvaruje 14 KS (10,3 kW). Poseduje hidraulični podizni uređaj, a volan je mehanički. Nabavljen je u delovima u Bačkom Petrovcu.

Traktor Hanomag C 112 proizveden je tri godine kasnije, 1958. godine. Dvotaktni dizel motor sa jednim cilindrom razvija 12 KS (8,8 kW). Nabavljen je kod Uba, dovezen u delovima i nije paljen trideset četiri godine. Važno je napomenuti da su mu zadnji pneumatici originalni, a prednji su novi. Poseduje hidraulični podizni sistem, a volan je mehanički.

Kombajn Masey Ferguson 630 S proizveden je u Nemačkoj 1960. godine. Nabavljen je u Somboru. Originalno je imao i presu, koju je neki od prethodnih vlasnika skinuo. Napravljen je kao bunkeraš, ali ima i sortir cilindar. Motor je benzinski originalni Wolkswagen Käfer 1200 (buba), s vazdušnim hlađenjem, snage 34 KS (25 kW). Potrošnja goriva u žetvi penje se i na skoro četrdesest litara za sat, zavisno od uslova rada, a u neutralnom položaju – leru troši svega dva litra na sat. Zahvat kose je 1,6 metara. Upravljanje i podešavanje se vrši mehanički.

Šima Gertner u radu kombajnom

Pojava savremene tehnike u završnici započetog posla jasno je svima pokazala napredak u poljoprivrednoj proizvodnji.

Savremena tehnika u radu

Spojivši tradicionalno i novo u poljoprivredi naš domaćin je pokazao ujedno i put kojim je njegovo gazdinstvo prošlo. Ne sumnjamo da će u budućnosti i naslednici znati da sačuvaju tradiciju i izaberu pravi put u razvoju svog gazdinstva.

Preko trideset prisutnih rođaka, prijatelja, komšija i saradnika Šime Gertnera izrazilo je svoje zadovoljstvo što su mogli da prisustvuju jednom ovakvom događaju. Povratak, bar na kratko, šezdeset godina unazad, ponovo je pokazao probleme koje su naši proizvođači uspešno savladali.

Okupljeni posetioci pre polaska na žetvu

Druženje na salašu nakon žetve

Branislav Ogrizović

19. Zimski seminar farmera održaće se na Tari od 28. januara do 3. februara.

Prijava učešća kompanija na seminaru šalje se pisanim putem na mejl: office@agroplus.rs ili popunjavanjem Google forme: https://forms.gle/xk2EwToePSodzUbT6 do 25. decembra 2023. godine.

Za hotelski smeštaj obratite se turističkoj agenciji „Caravan“, Zrenjanin (Vlado Dašić); telefoni: 063/594-331; 023/580-930; E-mail: caravan@mts.rs

DOBRODOŠLI!

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo objavio je 30.03.2023. godine “Konkurs za dodelu sredstava za održavanje tradicionalnih manifestacija u 2023. godini u AP Vojvodini”.

Klub 100P plus je podneo prijavu i odobrena su sredstava kojima je finansiran deo troškova održavanja manifestacije “18. SPIT”.

Ugovor je zaključen 10.08.2023. godine.

18. SPIT U KAĆU OKUPIO BLIZU 500 POLJOPRIVREDNIKA IZ VOJVODINE

Održavanje manifestacije 18. SPIT podržao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Iako je odluka o održavanju jedinstvene manifestacije SPIT bila na klackalici nakon otkazivanja u prvobitnom terminu, a usled velikog nevremena koje je zahvatilo Vojvodinu u petak 21. jula, izbor da se SPIT održi u nedelju 23. jula pokazao se kao dobar. U prvi mah su teme posetilaca bile usmerene na štetu koju su led i orkanski vetar naneli u prethodnim danima usevima, kao i kućama i selima. Poljoprivredni proizvođači koji su se odlučili da dođu, želeli su da saznaju šta se gde desilo, ali i da čuju nešto novo o tehnologiji obrade zemljišta i nadasve da vide mašine, kako njihovu izložbu tako i njihove mogućnosti u radu, iako uslovi za to nisu bili idealni. Priliku za to su imali, kako u radionici o Obradi zemljišta u trake koju su organizovali naši prijatelji Nikola Škrbić i Bogdan Garalejić, tako i u prikazu sedamdesetak eksponata mašina: traktora, kombajna, telehendlera, sejalica, plugova, podrivača, razrivača…

Otvaranje ovogodišnjeg SPIT-a, 18. po redu, proteklo je u znaku ne samo dešavanja vezanih za nedeće koje je donelo nevreme, već, nažalost, i nezavidnoj situaciji poljoprivrednika, pre svih ratara. Nevreme i posledice koje je ono ostavilo do sada nije viđeno u Srbiji.

Sa otvaranja 18. SPIT-a

– Nedaća je raznih. Od loših prinosa, vremenskih nepogoda, izostajanja subvencija za mehanizaciju, IPARD-a koji je uvek na dugačkom štapu, kao i niskih cena poljoprivrednih proizvoda, naveo je Vojislav Voja Malešev predsednik Kluba 100P plus i tradicionalno domaćin SPIT-a.

Malešev je rekao i da, iako se u javnosti neretko može čuti da je za inflaciju kriva poljoprivreda, realnost je malo drugačija i za ovakvu situaciju treba pitati prehrambenu industriju jer oni formiraju cene hrane. Ako se priča o poljoprivredi, o inflaciji se ne može govoriti, može samo o deflaciji, što potvrđuje podatak da je žito lane bilo 40 din/kg, a sada se ceni na oko 20 din/kg.

U istom tonu, o ne tako zavidnoj situaciji paora, nastavila je novinarka lista „Poljoprivrednik“ i generalna sekretarka Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije Marija Antanasković.

Marija Antanasković

– Odluka da se uprkos svim nedaćama koje pogađaju poljoprivredni sektor održi SPIT je, može se slobodno reći, veoma hrabar potez, pogotovo ako se uzme u obzir to da su nažalost mnogi poljoprivrednici već završli žetvu jarih biljnih vrsta i to sa prinosom nula. Ako pogledamo prošlu godinu koja je bila takođe loša, a na to se nadovezuje i ova, pitanje je verovatno i opstanka mnogih – da li da nastave ili da odustanu. Nažalost, to je pitanje o kojem mnogi poljoprivrednici razmišljaju ovih dana. Uvoznici poljoprivredne mehanizacije, kao i proizvođači, dele sudbinu poljoprivrednika i zna se da prodaja mašina ide dobro kada su dobre cene, kada su uslovi dobri i kada postoje različite mere države za nabavku mehanizacije. Svi smo negde već očekivali subvencije za nabavku mehanizacije, takozvane Nacionalne mere, koje još uvek nisu objavljene, rekla je Antanasković dodajući da se stalno čuje kako je savremena tehnologija neophodna, o digitalizaciji i svim sistemima koji treba da unaprede agar, ali to se ne može nabaviti bez mera pomoći za ovakav vid investicija.

Velika zainteresovanost posetilaca za prikaz mašina u radu

Iako su neki od izlagača odustali od nastupanja na ovogodišnjem SPIT-u zbog nevremena u petak, oni koji su ostali i prikazali mašine u radu, pokazalo se, doneli su dobru odluku. To se videlo po prezentaciji mašina na kojoj su posetioci SPIT-a, njih oko 500, ostali do samog kraja i pomno pratili šta svaka od mašina radi. A onda su usledeli komentari da li je to što je urađeno dobro ili loše i kako bi u takvim uslovima trebalo naštelovati mašinu.

Velika zainteresovanost posetilaca za prikaz mašina u radu

Nošenje džakova iz zabave

I ove godine za posetioce SPIT-a je organizovana tombola, ali i takmičenje u nošenju džakova Elixir Zorka s mineralnim đubrivom, kao i nadmetanje ko će dalje baciti akumulator s ramena, posebna sportska disciplina na SPIT-u.

Pobednici u takmičenju nošenja džakova mineralnog đubriva ELIXIR ZORKA

Pobedili su oni najspretniji i najjači, posebno u nadmetanju bacanja akumulatora s ramena gde je, mora se priznati, veliku ulogu odigrala i tehnika izbačaja.

Pobednici takmičenja bacanja akumulatora s ramena