Category: Vesti

Odjeci sa Sajma u Bolonji

Četrdeset pet po redu Sajam u Bolonji održan je od 9. do 13. novembra 2022. godine, pod motom Globalno iskustvo. EIMA International je Međunarodna izložba mašina za poljoprivredu i baštovanstvo, događaj koji se održava svake druge godine, a organizuju ga FederUnacoma, italijanska federacija proizvođača poljoprivrednih mašina, organizacija FederUnacoma Surl, u saradnji sa sajmom BolognaFiere. Deo Sajma predstavljaju specijalizovane izložbe-delovi: EIMA Components, EIMA Green, EIMA Energy, EIMA Idrotech i EIMA Digital, za direktno učešće proizvodnih industrija iz celog sveta koje predstavljaju avangardne tehnologije na globalnom nivou. Sajam upotpunjuju druge – ne manje važne – manifestacije koje se redovno odvijaju tokom njegovog trajanja. Sa stručnog stanovišta najvažnija manifestacija je svakao sastanak eksperata u oblasti poljoprivredne mehanizacije pod nazivom Club of Bologna. Tridest prvi sastanak članova u Bolonji – sa 73 učesnika (63 člana CoB-a i 10 spoljnih eksperata – i prisutni onlajn, koji predstavljaju 25 zemalja, 11 međunarodnih/vladinih organizacija i udruženja/federacija proizvođača poljoprivrednih mašina) – uspešno je održan tokom EIMA International 2022. Predstavnik Srbije – član CoB-a bio je prof. dr Lazar Savin sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Ove godine organizovana su tri fokus područja: EIMA Campus, EIMA Desk, EIMA MiA i ICE STARTUP AREA, svako sa svojim programima. Filozofija EIMA International je uvek bila sledeća – ponuditi kupcima tehnologije nove generacije, biti faktor unapređenja poljoprivredne ekonomije i podrška u suočavanju sa izazovima koji stoje pred primarnim sektorom (pre svega vezano za održivost). I ove godine su, kao i prethodnih, dodeljena sledeća priznanja: Tehnička inovacija mašinama i uređajima koji, prema odluci Žirija, imaju karakteristike apsolutne inovacije i Pominjanje svim proizvodima koji predstavljaju originalna poboljšanja u poređenju sa proizvodima koji su već proizvedeni ili patentirani.

Na Sajmu je ukupno izlagao 1.531 izlagač (480 inostranih izlagača), a Sajam je posetilo 269.817 posetilaca, od čega 57.320 iz inostranstva. Deo novih trendova i pravaca u razvoju poljoprivrede predstavićemo u tekstu koji je prevod određenih izveštaja za štampu, a prezentovan je u okviru pres-službe Sajma.

Agroinfluenser – zanimljiva pojava u svetu poljoprivredne tehnike

Izveštaj govori o različitim tipovima uticajnih ljudi, a nudi se i anketa o korišćenju različitih društvenih mreža. Izveštaj Agrimachineri Creators Report 2022. predstavlja snimak sveta u razvoju, a predstavljen je upravo na Eima International sajmu.

–      Da sam vlasnik kompanija za poljoprivrednu mehanizaciju, počeo bih da razmišljam o ulaganju ne samo u tradicionalne medije, već i u influensere i kanale koji ih hostuju, pre svega Tik Tok. Ovim rečima je Mateo Poljani (Matteo Pogliani), open-boks (eng. open-box) digitalni menadžer i osnivač Nacionalne influenser marketing opservatorije, zatvorio sastanak na Eima sajmu posvećen sledećoj temi: „Agroinfluenseri i agromehanička komunikacija: evropski okvir, očekivanja i perspektive”. Na Sajmu su predstavljeni rezultati i Izveštaj o kreatorima poljoprivrednih mašina za 2022. godinu, a između ostalih, tu su bili i glavni nacionalni i evropski agroinfluenseri.

Anketa koja nudi snimak tematskog komunikacionog sektora u znatnoj je ekspanziji i u stanju je da preduhitri interesovanje glavnih brendova poljoprivredne mehanizacije. Izveštaj ističe da postoje četiri tipa stvaralaca tzv. “kreatora”: farmeri/oplemenjivači, koje karakterišu spontanost i visok kredibilitet, jer su „sposobni da govore o onome što rade”; eksperti/stručnjaci, ljudi koji imaju visoke tehničke veštine (ne farmeri); fotografi/tvorci video-materijala, koji stvaraju vizuelni sadržaj i estetiku poruke; entuzijasti, vođeni emocijama i strašću, često repostuju sadržaj drugih.

„Instagram je referentni kanal za stvaraoce i influensere.”

–      Fenomen agroinfluensera – nastavio je M. Poljani – sada je prisutan širom Evrope, ali se može identifikovati u nekoliko ključnih zemalja. Ističu se, pre svega, Nemačka, gde je skoncentrisano više od 40% stvaralaca, Velika Britanija (14,4%), a zatim Holandija i Italija (7,2%). 66% stvaralaca je aktivno na najmanje dva kanala, a 46,9% čak na tri kanala. Zaista izvanredna karakteristika. U pitanju su kanali – društvene mreže Instagram, Tik Tok, Jutjub (Youtube), Fejsbuk (Facebook) – svaki sa posebnim karakteristikama.

–      Instagram – ističe Poljani – predstavlja referentni kanal za stvaraoce i influensere. Na njemu je skoncentrisano skoro 80% ukupnog prisustva. Evropski tiraž je 4,8 miliona pratilaca za sektor, a prosek pratilaca po stvaraocu je 52 hiljade. Tik Tok je pravo veliko iznenađenje, sa najjačim i najvećim pokazateljima rasta. Ima ukupno 4,1 milion pratilaca, a do sada nije neuobičajeno da sadržaj poljotehnike dostigne 250 hiljada pregleda. Jutjub je složeniji za novog stvaraoca i on radi više kao pretraživač nego kao prava društvena mreža. Prednost mu je to što omogućava duži prosečan život objavljenog sadržaja, sa 5 miliona pretplatnika i 58.500 prosečnih pregleda. Fejsbuk nije zastareo kanal – kako neki tvrde – ali ga stvaraoci poljotehnike sigurno ne posećuju često. Oni koji imaju poziciju je čvrsto drže, jedva da se stvaraju novi.

Agroinfluenseri su novi veliki igrači u komunikaciji industrije. Stvaraoci – kreatori sadržaja različitog porekla – farmeri, trgovci na malo, kontraktori, proizvođači fotografija i video-materijala, hobisti – koji svojom strašću i stručnošću daju život virtuelnim sadržajima, koje su, polazeći od sopstvenih iskustava u vidu info-sadržaja, u stanju da šire i dele informacije o industriji. Više informacija se može pronaći na portalu: https://www.reportlinker.com›

Press Release No. 54/2022, od 12. novembra 2022. godine.

Ministar Lolobriđida (Lollobrigida): Povećajte produktivnost mašinama, a ne sa GMO

Ministar poljoprivrede, prehrambenog suvereniteta i šumarstva je, tokom sastanka održanog u okviru EIMA 2022, rekao da se zalaže za organski plan poboljšanja promovisanja ulaganja u mašine i sisteme najnovije generacije. Inovacije – naglasio je ministar Lolobriđida – moraju uzeti u obzir specifične potrebe poljoprivrednog sveta.

Treba proširiti sistem podsticaja, uključujući olakšice za poljoprivredu 4.0 i druge mere koje su još uvek na snazi, kao deo organskog plana za promovisanje inovacija u italijanskoj poljoprivredi. Ovo je zahtev koji je Alesandro Malavolti, predsednik FederUnacoma (italijanskog udruženja proizvođača poljoprivrednih mašina), uputio ministru poljoprivrede, prehrambenog suvereniteta i šumarstva Frančesku Lolobriđidi tokom posete prepunih sala svetske izložbe poljoprivredne mehanizacije EIMA 2022.

  • Povećanje prinosa u proizvodnji može se postići na mnogo načina. Putem GMO, na primer. Međutim – rekao je Lolobriđida na sastanku sa novinarima održanom u izložbenom centru na kraju njegove posete – model genetski modifikovanih organizama je model koji mi ne volimo. Umesto toga – dodao je ministar – zalažemo se za korišćenje tehnologija poljoprivredne mehanizacije i inovativnih sistema koji omogućavaju unapređenje korišćenja zemljišta, ali i optimizaciju proizvodnje. Zato sam impresioniran mnogim inovacijama koje su napravili vaši proizvođači i kvalitetom modela nagrađenih na konkursu za tehničke inovacije.

Ministar je u vezi sa ovom temom takođe istakao potrebu da se promoviše širenje sistema najnovije generacije, uzimajući u obzir specifične potrebe sveta poljoprivrede.

  • Alati Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (NRRP-a) ne mogu da isključe mašine sa emisijom motora Stage V iz kanala finansiranja – objasnio je F. Lolobriđida. Umesto toga treba da se fokusiraju na tehnološka rešenja koja se tek razvijaju i usavršavaju, poput vozila na električni pogon. Ovom prilikom ministar poljoprivrede je saopštio da je Ministarstvo aktiviralo kanale dijaloga sa Evropskom komisijom za reviziju PNRR radi poboljšanja i revidiranja određenih smernica koje bi mogle da ugroze njegovu efikasnost.
  • Suočeni smo sa veoma ambicioznim ciljem – treba pomiriti proizvodnju i održivost. Zbog toga je neophodno nastaviti logičnim putem – naglašeno je tokom sastanka. Treba se osloniti na bogato iskustvo i stručnost onih koji su oduvek radili u poljoprivrednom sektoru.

Press Release No. 45/2022, od 11. novembra 2022. godine.

Motori za poljoprivredne mašine: “ka neutralnim“ sistemima”

Proizvođači motora i poljoprivrednih mašina, koji su trenutno usaglašeni sa emisijom Stage V, su na sajmu EIMA 2022 razgovarali o rešenjima koja treba usvojiti za postizanje ambicioznih ciljeva koje evropske institucije postavljaju prema konačnom cilju – klimatskoj neutralnosti.

U cilju suzbijanja uticaja klimatskih promena, Evropska komisija je usvojila paket mera čiji je cilj smanjenje emisije gasova koji menjaju klimu za 55% do 2030. godine i postizanje “nulte emisije” do 2050. Ovaj kontekst posebno ohrabruje proizvođače motora da razvijaju pogon sistema koji sve manje i manje utiču na životnu sredinu. Ova veoma aktuelna tema bila je fokus konferencije pod nazivom „Evolucija pogona u poljoprivrednim mašinama”, održane u okviru EIMA 2022, u organizaciji FederUnacoma, uz učešće vodećih proizvođača motora i poljoprivrednih mašina.

Trenutna Uredba o emisijama koja je uvela emisiju “Stage V” već garantuje značajno smanjenje emisija zagađujućih materija, kao što tehnička služba FederUnacoma ističe u svom uvodu. Novi Zeleni Dogovor (Green Deal) postavlja stroge ciljeve koji bi se mogli postići korišćenjem alternativnih goriva sa “nultim“ uticajem, obnovljivim gorivima i “alternativnim” fosilnim gorivima zbog trenutne energetske krize. Dijego Roti, šef portfolia i marketinga of-roud (eng. off-road) proizvoda FPT (FPT Industrial je italijanski multinacionalni dizajner i proizvođač menjača, osovina, dizel i benzinskih motora koji je osnovan u martu 2005. godine kao divizija Fiat grupe) predstavio je glavne tehnologije koje je FPT razvio za optimizaciju uticaja njihovih motora na životnu sredinu.

Trenutno se proučava nekoliko rešenja na putu FPT Industrial ka dekarbonizaciji, takođe kroz konkretne primene na terenu. Pored pogonskih sistema na biometan i vodonik (sa prvim prototipom 13-litarskog motora, koji će biti testiran kroz primenu na mašinama za čišćenje snega u predstojećoj zimskoj sezoni), postoje i hibridne i potpuno električne tehnologije. S tim u vezi, FPT je već započeo proizvodnju baterijskih paketa i osovina na električni pogon za različite primene u Italiji, nastavljajući da stiče iskustvo i veštine koje će progresivno prenositi u poljoprivredni sektor.

Prema Mauru Mancusou, višem menadžeru i marketing menadžeru proizvoda u Kohleru (proizvođaču generatora u Francuskoj), pored upotrebe različitih alternativnih goriva kao što je HVO biogorivo (HVO obnovljivi dizel koji se pravi od deset različitih sirovina, između ostalog, koristi se životinjska mast, otpad iz prehrambene industrije, reciklirano jestivo ulje, otpad iz industrije ribe i ostaci od proizvodnje prehrambenih ulja). Očekuje se da će se puni električni motori koristiti uglavnom u javnom prevozu i “unutrašnjoj” logistici, dok će se hibridna tehnologija koristiti u regionalnom transportu i rukovanju materijalima. Potpuno električna tehnologija je prioritet u Kohlerovoj strategiji – istakao je Mankuso, iako je trenutno ograničena kapacitetom baterije i lošom infrastrukturom za punjenje. U svakom slučaju, motori sa unutrašnjim sagorevanjem će i dalje biti zastupljeni u poljoprivredi, šumarstvu, građevinarstvu i transportu na velike udaljenosti.

Čvrsto posvećen elektrifikaciji je CNHi, koji je – kao što je ilustrovao Stefano Fiorati, menadžer za nultu emisiju i napredni pogon CNHi – već proizveo potpuno električna vozila. To uključuje mini bager, čije se baterije mogu napuniti do 80% za samo sat vremena zahvaljujući tehnologiji brzog punjenja. Proces elektrifikacije se ne odnosi samo na traktore, već i na opremu. Poslednjih godina sve veći broj proizvođača razvija mašine sa sistemom za napajanje električnom energijom nezavisno od traktora. Sistem koji je razvio New Holland – objasnio je dalje Stefano Fiorati – uključuje eksterni e-izvor – generator koji, pokretan od PTO (priključnog vratila) traktora, napaja električnu opremu.

Landini – Traktor REX4 Full Hibrid

Proizvođač Landini sa sedištem u Emiliji, deo grupe Argo Tractors, takođe je krenuo u proces reorganizacije sa posebnim fokusom na hibridne motore. Izložen na sajmu EIMA 2022, traktor REX4 Full Hibrid nedavno je dobio nagradu kao tehnička inovacija. Mašina je, objasnio je Đovani Espozito, direktor za inovacije u kompaniji Argo Tractors, opremljena električnim motorom od 50 kW i motorom sa unutrašnjim sagorevanjem od 55 kW. Model REX4 Full Hibrid – istakao je Đ. Espozito – može da radi i u potpuno električnom režimu, isporučujući maksimalno 65 kW, i u hibridnom režimu sa maksimalnom izlaznom snagom od 80 kW. Treba napomenuti da autonomija rada u potpuno električnom kućištu može da dostigne dva sata zahvaljujući korišćenju baterije kapaciteta 30 kWh kojom upravlja algoritam za sistem dopunjavanja razvijen u kompaniji.

U svojim zaključcima, FederUnacoma ponavlja da pregled izvora energije u pravcu dekarbonizacije naglašava primenljivost različitih rešenja, koja mogu biti usvojena od proizvođača poljoprivrednih mašina u skladu sa njihovom primenom i potrebama tržišta.

Press Release No. 66/2022 13. novembar 2022. godine.

                                                                        Preveo: Branislav Ogrizović

17. SPIT U SENCI SUŠE

 Visoke temperature su, kako se čulo među učesnicima, na parcelama u pojedinim regionima doprinele značajnom umanjenju roda jarih useva.

 Uprkos najtoplijem, tropskom julskom danu – kada su temperature u mnogim mestima širom zemlje prelazile četrdeseti podeok na Celzijusovoj skali – ovogodišnji SPIT, jedinstvena manifestacija u Vojvodini koju organizuje Klub 100P plus, okupila je nešto više od pet stotina učesnika. Visoke temperature, nažalost, nisu bile jedini razlog za izostanak mnogih gostiju. Na ovakvu odluku uticale su posledice koje tropski dani ostavljaju na useve. Činjenica je – kako se čulo među učesnicima – da su visoke temperature, na parcelama u pojedinim regionima dovele do izostanka ovogodišnjeg prinosa kukuruza i soje.

I za sve one koji su posetili ovogodišnji SPIT, koji je održan 23. jula  2022. godine u Kaću, visoke temperature i stanje na parcelama sa jarim usevima predstavljaju trenutno najveći problem. Problem koji navodi na razmišljanje kako dalje i u ovako nepovoljnoj godini za agrar.

To je potvrdio i Vojislav Malešev, domaćin skupa. Pozdravljajući učesnike 17. SPIT-a, on je uvodno obraćanje počeo konstatacijom da trenutno za poljoprivrednike najveći problem predstavlja suša koja prelazi u vremensku nepogodu.

  • Kako se može čuti na severu Srbije siliraju kukuruze koji nemaju klip, a mnogi su izgoreli sve do metlice. Isto tako tarupiraju i soju, koja se već osušila. Nažalost, mislim da će ova godine biti gora što se suše tiče, čak i od one 2012. Ako ne bude gora što se tiče suše, biće sigurno gora zbog cena inputa koje koristimo. Cene inputa su porasle tri puta. Postoji i jako veliki problem sa gorivom, s obzirom na to da se po povlašćenim cenama gorivo može nabaviti samo na pumpama NIS-a. Mnogi poljoprivrednici u svojim selima nemaju NIS-ove pumpe, a vrlo često su ove pumpe udaljene i 20–30 km od sela. Za poljoprivrednike je suviše skupo (i neisplativo) da putuju do tih pumpi kako bi kupili tih 60 litara goriva po povlašćenoj ceni – rekao je Malešev.

Nezavidnu situaciju u kojoj se nalazi većina poljoprivrednika ne ublažavaju ni povećane cene poljoprivrednih proizvoda. Cene poljoprivrednih proizvoda – kako je rekao Malešev –jesu više, ali one ne mogu da isprate i nadomeste druga poskupljenja, kao ni drastično umanjen rod koji nas očekuje ove jeseni.

Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu

Da je ova godina – kada je u pitanju proizvodnja jarih biljnih vrsta – ekstremna potvrdio je i Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine. On je na samom početku manifestacije čestitao Klubu 100P plus na organizaciji 17. SPIT-a – manifestaciji koja je okupila značajne dobavljače i distributere poljoprivredne mehanizacije. Sekretarijat je u ovoj godini – kako je rekao Petar Samolovac – za poljoprivredna gazdinstva u Pokrajini obezbedio milijardu i dvesta hiljada dinara za gazdinstva. Konstatovao je da je ipak neophodno napraviti i neke nove korake kao pomoć agrarnoj proizvodnji.

  • Kada sagledavam ovu ekstremnu godinu (drugu za redom), zaključujem da je prosto neverovatno da se one tako ponavljaju. U poslednjih deset godina bilo je pet-šest ekstremno toplih leta, sa malo padavina. Rešenje moramo tražiti u sistemima za navodnjavanje. Moramo ulagati u izgradnju samih objekata, ali i u opremu za navodnjavanje – napomenuo je P. Samolovac. Podsetio je prisutne da je Pokrajinski sekretarijat za ovu godinu obezbedio 370 miliona dinara za sisteme za navodnjavanje, a da je do sada u nabavku opreme za navodnjavanje uložio 2,5 milijardi dinara.

Kada je reč o nabavci sistema za navodnjavanje, od ove godine postoji mogućnost i zajedničkog ulaganja. To znači – kako je objasnio Samolovac – da više korisnika može da aplicira zajedno za sredstva za jedan sistem, kao što je, na primer, centar pivot ili rendžer, a kako je najavio ovakva praksa će biti nastavljena i tokom sledeće godine.

Željko Radošević

U ime Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i u ime ministra Branislava Nedomovića učesnike manifestacije pozdravio je državni sekretar Željko Radošević, koji se u svom obraćanju osvrnuo na trenutne uslove proizvodnje. Istakao je da za poljoprivrednike u Srbiji ne postoje ekstremne okolnosti.

  • Nažalost, mogu da konstatujem da se naša najveća briga trenutno tiče vremenskih prilika ili neprilika. Činjenica je da je iza nas završena žetva pšenice, koja nam pruža veliku sigurnost, jer smo sa naših polja uspešno požnjeli otprilike 3,2 miliona tona. Možemo da kažemo smo u potpunosti sigurni da ćemo imati dovoljno pšenice za naše potrebe i izvoz. Pitanje je kako će ove vremenske prilike uticati na kukuruz i šta će se dešavati sa sojom koja veoma teško podnosi ovakve vremenske prilike. Što se tiče sistema za navodnjavanje i podrške države, napomenuću da je Republika Srbija u poslednjih nekoliko godina dosta sredstava uložila u revitalizaciju jedanaest velikih sistema za navodnjavanje, kao i opremu za navodnjavanje kroz podršku investicijama u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava – napomenuo je Željko Radošević.

Državni sekretar je podsetio i na IPARD 3 program, za koji će prvi poziv biti raspisan sledeće godine. Pozvao je poljoprivrednike da se na vreme pripreme kako bi konkurisali za dobijanje sredstava. Istakao je da će za realizaciju programa IPARD 3 Evropska unija obezbediti 288 miliona evra, a država Srbija 89,8 miliona evra. Odgavarajući na delegirano pitanje Vojislava Maleševa o cenama inputa i mogućnostima točenja goriva, Ž. Radošević je napomenuo da Vlada Republike Srbije preduzima neophodne korake kako bi neophodne inpute učinila dostupnijim poljoprivrednicima i da su napravljene neophodne izmene u vezi sa točenjem goriva na pumpama.

  • Tako je sada moguće tri puta dnevno preko agrokartice sipati po 60 litara goriva u posude i puniti rezervoare pogonskih agregata, u onolikoj količini kolika je zapremina rezervoara. U ovom trenutku se intenzivno pregovara da za poljoprivrednike u Srbiji stigne mineralno đubrivo u značajnoj količini, a očekuje se povoljnija i prihvatljivija cena – objasnio je Željko Radošević.

Bogata izložba mehanizacije

SPIT – svojevrsni mini sajam

Zaštitni znak manifestacije SPIT jeste izložba poljoprivredne mehanizacije za koju se može reći da je svojevrsni sajam u malom. Tome je svakako doprinela saradnja organizatora manifestacije i izlagača, koji su svoje mašine prikazali stacionarno i u radu, a eksponati su “pokrili” različita polja poljoprivredne proizvodnje. Posetioci su bili u prilici da vide i da saznaju nešto više o traktorima različitih proizvođača i njihovim karakteristikama – od onih namenjenih za korišćenje u specijalizovanim proizvodnjama, preko univerzalnih do traktora veće snage. Prikazani agregati su se razlikovali i po opremi, te je bilo tehnički jednostavnijih modela sa i bez kabine, ali su bili prikazani i predstavnici najsavremenijih tehničkih rešenja. Za ove modele su karakteristične kabine visokog komfora, Power Shift ili kontinulano varijabilna transmisija, a i motori koji zadovoljavaju visoke standarde emisije izduvnih gasova.

Posetioci su bili u prilici da vide i različita rešenja sejalica za okopavnine i strna žita. Od jednostavnijih mehaničkih do sejalica visoke preciznosti, koje su ISOBUS kompatibilne i koje zahvaljujući različitim vrstama senzora mogu u hodu da menjaju radne parametre. Predstavljene su, takođe, i mašine za direktnu setvu. Stacionarno su predstavljeni i različiti modeli resipača mineralnih đubriva – od mehanički kontrolisanih sa dva diska do onih na kojima se može upravljati sekcijama na osnovu učitanih mapa za varijabilnu aplikaciju.

Veliku pažnju posetilaca privukle su i samohodne prskalice visokog klirensa, ali i vučeni modeli različite konfiguracije. Neizostavni deo izložbe bili su i teleskopski manipulatori, prikolice, kao i tifoni za navodnjavanje.

I ove godine je najviše bilo mašina namenjenih obradi zemljišta, koje su mahom i bile deo organizovanog prikaza u radu. Svoje mogućnosti u radu (najviše u ljuštenju strništa) pokazale su kratke tanjirače u izvedbama sa diskovima različitog oboda i prečnika, drugačijeg rasporeda diskova i radnih uglova, u kombinaciji sa valjcima. Tako su posetioci na licu mesta imali priliku (po prolasku mašine) da se uvere kako izgleda površina zemljišta, koliko su i kako umešani žetveni ostaci sa zemljištem, kao i da li je zemljište adekvatno izravnato. Karakteristike u radu pokazala su i različita rešenja razrivačkih oruđa sa drugačijim izborom radnih organa koji su radili na različitim radnim dubinama. Kako se pokazalo – pogotovo poslednjih godina zbog vremenskih uslova – podrivači imaju sve veći značaj u obradi zemljišta, a zbog interesovanja korisnika i mašine ovog tipa su predstavljene u radu. Njima su se, s obzirom na tradicionalnu primenu, pridlužili i plugovi obrtači, kao i druge kombinovane mašine za obradu zemljišta.

Bitno je voditi računa o “zdravlju” zemljišta

 Svaki tip zemljišta ima svoju strukturu. Cilj je da se prilikom obrade ta struktura ne naruši i da na zemljištu ne ostanu negativne posledice koje menjaju uslove za razvoj i rast biljaka. Kako je u okviru održane radionice na SPIT-u napomenuo Bogdan Garalejić iz PSS  „Tamiš” u Pančevu, zemljišta tokom obrade moraju da ostanu u granicama idealne gustine.

  • To znači da peskuša mora da bude idealne gustine manje od 1,60 g/cm3. Gustine manje od 1,40 g/cm3 moraju da budu ilovača i neke glinovite ilovače, a manje od 1,10 g/cm3 je idealno za glinuše. Na ovim gustinama ova zemljišta imaju svoje normalne karakterisitke za proizvodnju. Čim počne narušavanje i povećavanje ovih vrednosti to znači da je počelo sabijanje zemljišta. U takvim uslovima je nemoguće stvoriti uslove za normalni rast i razvoj biljaka. Što zemljište više sabija, ono gubu poroznost za vazduh, ali i za vodu – napominje Bogdan Garalejić i kaže da je i struktura zemljišta veoma važna karakteristika.

Struktura zemljišta je – kako je objasnio Garalejić – njegova sposobnost da se prilikom obrade usitni. Najidealnija struktura jeste mrvičasta, ali ne sitno mrvičasta (bez praha na površini). Potrebno je da se dobije sitnomrvičasta struktura koja je povezana između sebe, jer je ona idealne propusnosti. Inače, propusnost zavisi od agregata zemljišta – da li se radi, između ostalog, o takozvanim blokovima ili stubastim agregatima što se može utvrditi na osnovu tipa zemljišta, a najbolje raskopavanjem zemljišta. Za proizvodnju su bitni karakteristika i dubina zemljišta, a dubina se meri od površine do početka matičnog supstrata.

  • Dubina zemljišta je veoma značajna, zato što koreni biljaka imaju svoje maksimalne aktivne dubine. Kod kukuruza je to 130 cm, kod pšenice 125 cm, kod suncokreta 150 cm, soje 100 cm, šećerne repe 120 cm. To se ne odnosi na koren, nego na korenove žile, i to u nesmetanim uslovima kada nema plužnog đona – kaže Bogdan Garalejić, koji je na profilu zemljišta parcele u Kaću pokazao prednosti obrade zemljišta bez korišćenja pluga (uz korišćenje kombinovanih oruđa za obradu, uz unos žetvenih ostataka u zemljište).

Na radionici je bilo reči i o tehnologiji proizvodnje uljane repice, useva koji se, s obzirom na zahteve u razvoju, sve više pokazuje kao dobar izbor među ozimim biljnim vrstama. Ovu radionicu je održao dipl. inž. Jan Babka, savetodavac PSS Institut „Tamiš” iz Pančeva.

I ove godine je tradicionalno organizovana tombola za posetioce, a svi su po izboru mogli da učestvuju u nadmetanju bacanja akumulatora i nošenja džakova. Da sve protekne u najboljem redu pobrinuo se organizator, a u pripravnosti su bile i hitne službe vatrogasaca i medicinske pomoći, dok je svima za osveženje na raspolaganju bila cisterna sa pijaćom vodom.

 

Marija Antanasković

Poljoprivrednik 2750

17. SPIT

 Niko nije pobedio, svi izgubili!

 Koliki su pregovaračka snaga i moć (ne)udruženih poljoprivrednika da se izbore za svoje interese?

Poljoprivrednici su na spontano organizovanim protestima krajem avgusta nadležnim državnim organima ukazali na brojne probleme sa kojima se suočavaju u prodaji svojih proizvoda, prvenstveno suncokreta, disparitetu cena, monopolističkom ponašanju otkupljivača… S pravom su tražili i od države zahtevaju „paket pomoći”, koji bi ublažio posledice anahronog delovanja otkupljivača na tržištu, a istovremeno i vremenskih neprilika. Posebno dugotrajne suše koja je znatno umanjila ovogodišnji rod kako ratara tako i voćara.

Blokada ulica u Novom Sadu; foto: 021

Njihovi apeli za pomoć su u javnosti naišli na pozitivan odjek, ali, čini se, ne i u očekivanoj meri među nadležnim državnim organima i institucijama. Podsetimo, pre organizovanja protesta, ratari su (najviše proizvođači suncokreta, ali i drugih ratarskih kultura, kao i paori iz mlečnog sektora) očekivali i nadali se adekvatnim reakcijama iz resornog ministarstva poljoprivrede. Reakcije su nažalost izostale. Protesti su završeni više polovičnim nego trajnim rešenjima, a kako reče jedan ratar: „Niko nije pobedio, a svi su izgubili”.

Post festum analiza događaja nametnula je – po ko zna koji put – niz pitanja: koliko su (ne)udruženi poljoprivrednici jaki, ima li njihova pregovaračka snaga moć da se za svoje interese izbore umesto na ulici, kroz postojeći sistem donošenja odluka u nadležnim državnim organima? Poljoprivrednici su na tom terenu, nažalost, veoma tanki. Iako među njima ima relativno dobrostojećih, mahom preovlađuju sitni, mali proizvođači, koji su neorganizovani, drže se nekako uvek po strani, (ne)svesno puštajući druge da odlučuju u njihovo ime. To im se naravno obija o glavu, jer svojim nekoordiniranim delovanjem i nečinjenjem, kao i nedovoljnom brigom nadležnih državnih organa, praktično nesvesno utiru put monopolističkom ponašanju otkupljivača i prerađivača.

Šta treba uraditi da se društveni položaj poljoprivrednika poboljša i da se jače čuje njihov glas? Odgovor je manje-više u organizovanju, kako sektorskom tako i u celini. Tu i tamo ima dobrih primera i zajedničkog delovanja prema nadležnim državnim organima, naročito voćara-malinara, pčelara… Činjenica je da većina poljoprivrednika (čast izuzecima) jednostavno zazire od udruživanja. Uglavnom su nezainteresovani za bilo kakvo zajedničko delovanje. Osim, naravno, u slučajevima reakcija na određenu situaciju u sektoru, pogotovo kada se – kao što je bilo na avgustovskim protestima – radi o cenama proizvoda. To su opet više iznuđeni potezi nego plod dobre organizovanosti udruženja i osmišljene strategije borbe za ostvarivanje zajedničkih ciljeva.

Poljoprivredni proizvođači su dugo vremena rešenje za svoje probleme videli u formiranju Poljoprivredne komore, koja bi zastupala intrese svih poljoprivrednika. Iako je bilo pokušaja da se Komora osnuje na nacionalnom nivou, do sada nije postignuta politička saglasnost za njeno formiranje. Smatralo se – a i danas je tako – da je gransko udruživanje i delovanje poljoprivrednika kroz institucije Komore, sasvim dovoljno za iskazivanje interesa poljoprivrednih proizvođača.

Pokazalo se, međutim, kako u tranzicionom periodu tako i danas da interese poljoprivrednika nema ko da (za)štiti osim njih samih. U ovom momentu je u Srbiji registrovano oko tri stotine raznih udruženja poljoprivrednika i asocijacija. Njihov rad je – da se ne lažemo – više formalan nego delotvoran, a činjenica je da su međusobno slabo povezani i umreženi i da, sem u izuzetnim slučajevima, vrlo retko komuniciraju. Posebno je simptomatično da oko zajedničkih tema i problema često imaju dijametralno suprotstavljene stavove.

Više je nego očito da poljoprivrednici moraju da redefinišu svoj društveni položaj. Model kako da se to uradi i sprovede (još uvek) ne postoji i zato bi, prvenstveno oni sami (uz pomoć

države), morali da dođu do rešenja kako bi se brojni problemi rešavali, umesto traktorskim bolkadama, kroz institucije sistema.

 B. Kićin

Od 26. do 28. septembra 2022. godine u Novom Sadu je gostovao prof. emeritus dr inž. Peter Šulce Lamers (Peter Schulze Lammers), Rheinische Friedrich-Wilhelms Universität Bonn, Institut für Landtechnik. Dve glavne aktivnosti koje su profesora dovele u Novi Sad jesu:

  • predavanje na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i
  • dodela priznanja prof. dr Milanu Martinovu sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Departman za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu, Katedra za inženjerstvo biosistema.

Ko je prof. emeritus dr inž. Peter Šulce Lamers?

Prof. dr Peter Šulce Lamers je 1974. godine završio Mašinski fakultet na TU Minhen, na kojem je i doktorirao 1984. Tema rada bila je gasifikacija žetvenih ostataka, pre svega pšenične slame i primena gasa za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Nakon završetka studija, radio je u razvojnom sektoru firme Deutz u Kelnu, a nakon toga je bio rukovodilac Odeljenja za projektovanje i razvoj u firmi Iveco u Ulmu. Godine 1992. vraća se na Univerzitet Bon, gde radi u oblasti inženjerstva biosistema. Na Univerzitetu Ahen takođe predaje poljoprivredne mašine.

 

Prof. dr Peter Šulce Lamers

 

Aktivan je u međunarodnim institucijama za inženjerstvo biosistema. Sedam godina bio je generalni sekretar globalne svetske organizacije CIGR, a nakon toga potpredsednik, a zatim i predsednik evropskog udruženje EurAgEng. U okviru dva projekta Jugoistočne Evrope, kao rukovodilac, pomogao je osnivanje regionalnog udruženja za ovu oblast, te razvoj edukativnog materijala za inženjerstvo biosistema. Tokom karijere bio je, a i danas je član uređivačkih odbora i urednik nekih od vodećih časopisa iz oblasti poljoprivredne tehnike i inženjeringa biosistema. Član je vodećih udruženja iz oblasti poljoprivredne tehnike i nosilac brojnih priznanja od strane istih.

Na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu bio je gostujući profesor na doktorskim studijama od 2013. do 2020. godine. Bio je mentor dvojici naših studenata za izradu doktorskih disertacija. Pomagao je u nabavci opreme i literature i učestvovao na brojnim međunarodnim skupovima.

 

Predavanje na Poljoprivrednom fakultetu UNS

Predavanje na temu Trendovi i izazovi u poljoprivrednoj tehnici i tehnologiji za poljoprivredu održano je 27. septembra 2022. godine u svečanoj sali dekanata Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Pred profesorima i asistentima Poljoprivrednog i Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada i stručnjacima iz domaćih kompanija profesor Peter Šulce Lamers govorio je o izazovima i dostignutim pravcima razvoja. Posebno interesantno poglavlje bilo je ono o hronološkom razvoju poljoprivredne mehanizacije.

Osnovne izazove pred kojima se tehnika nalazi profesor je definisao kroz obezbeđivanje dovoljnih zaliha hrane za rastuće potrebe čovečanstva. Analiza je podrazumevala promene u načinu ishrane i nedostatku resursa (voda, zemljište, energija). Za efikasno korišćenje resursa neophodno je koristiti tehnologije koje povećavaju efikasnost u proizvodnji. Posebno zanimljiv deo predavanja odnosi se na deo naslovljen “od mehanizacije do digitalizacije”. Za osnovni pravac delovanja na dostizanju ciljeva preuzeti su ciljevi FAO i strategije Evropske unije From farm to fork (Od njive do trpeze – viljuške), F2F strategy until 2030 – Green Deal.

Strategija predviđa sledeće ciljeve:

  • smanjenje primene i rizika od sintetičkih pesticida za 50%,
  • smanjenje gubitaka hranljivih materija za minimalno 50% u pogledu održavanja plodnosti zemljišta,
  • smanjenje primenjenih đubriva u poljoprivredi za 20% do 2030. godine,
  • 10% obradivog zemljišta manje, jer predstavlja elemente biodiverziteta,
  • minimalni porast udela EKO-poljoprivredne proizvodnje do 2030. godine.

Centralni cilj jeste nastojanje da se smanje emisije gasova staklene bašte, posebno u sledeće četiri oblasti:

  • povećanje efikasnosti mašina,
  • unapređenje tehničkog procesa,
  • sistemi upravljanja za optimizaciju interakcije čoveka i mašine,
  • korišćenje izvora obnovljive energije.

Na slajdu 1. prikazan je razvoj tehničkih sistema do danas

 

Centralno pitanje za stručnjake u digitalnoj poljoprivredi i za same farmere jeste upravljanje podacima i novi digatalni servisi u poljoprivredi, odnosno pitanje gde smo i kuda želimo da idemo. Po istraživanju sprovedenom u Nemačkoj 2022. godine, koje je uradio Bitkom Research – portal iz Berlina, stanje u pogledu tehnologija koje farmeri upotrebljavaju ili nameravaju da upotrebe, prikazano je na slajdu 2. Podaci pokazuju da farmeri u Nemačkoj najviše koriste mogućnosti koje im pružaju GPS navođene mašine (58%), poljoprivredne alate dostupne putem mobilnih (pametnih) telefona (39%), mogućnosti menadžmenta – upravljanja farmom (32%), automatsko hranjenje (24%), aplikaciju senzora (22%), primenu dronova i helikoptera (19%) i robota za mužu (19%). Daleko manji procenat – svega 14% koristi mogućnosti skladištenja i čuvanja podataka u Klaud (Cloud) ili Big data tehnologiji. Razlog je verovatno u nepoverenju farmera i nepodudarnosti korišćenja sistema za prikupljanje podataka. Najmanje je onih – svega 3% koji koriste poljske robote. Razlozi za to su njihova nesavršenost, visoka cena i to što su najviše zastupljeni u setvi i kontroli zakorovljenosti parcela.

Tehnologije koje koriste farmeri u Nemačkoj

 

Zajedničke karakteristike poljskih robota su:

  • pogonjeni elektromotorom koji se puni solarnim panelima i baterijama,
  • mala težina, uglavnom do 700 kg,
  • brzina kretanja oko 0,7 km/h,
  • 3m radni zahvat i
  • GPS vođeni.

Predviđanje razvoja i primene robota u budućnosti prikazano je na slajdu 3. Po predviđanju jedne od svetskih kompanija koja se bavi korišćenjem rezultata dobijenih putem primene svemirske opreme i na taj način prikupljenih podataka, budućnost primene robota u poljoprivrednoj proizvodnji je izvesna. Kao krajnji rezultat primene predviđa se primena nano robota.

Primena robotskih aplikacija na farmama

Ako bismo na osnovu podataka dobijenih anketom među nemačkim farmerima i predviđanja o primeni robotskih aplikacija pokušali da opišemo stanje u ovim oblastima kod nas videli bismo da naši farmeri daleko zaostaju za evropskim. Osim nekoliko robota za mužu na farmama mlečnih krava ne postoji nijedan koji je primenjen u ratarstvu. Naši farmeri su na nivou korišćenja GNNS – GPS uređaja za navođenje i korišćenje apps gadžeta (mobilni telefoni i računari).

Kroz izlaganje o razvoju mehanizacije od 1950-tih profesor je – objašnjavajući modele razvoja i analizu uspešnosti korišćenja – stigao i do područja korišćenja energije iz obnovljivih izvora u poljoprivredi. Završni slajd prezentacije, na kojem je prikazan razvoj traktora, posvećen je razvoju traktora na električni pogon i njegovom prisustvu, što je prikazano na slajdu 4.

 

Prolazeći kroz faze elektrifikacije prof. dr Peter Šulce Lamers detaljno je opisao kako će se od klasičnog traktora sa izmenama (električnim pokretanjem nekih delova pogona) doći do traktora sa potpuno električnim pogonom.

Na kraju prezentacije profesor se zahvalio svom domaćinu prof. dr Lazaru Savinu, prodekanu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Učesnici diskusije dotakli su se raznih pitanja iz oblasti zaštite bilja, genetike i akvizicije podataka, koja su inkorporirana u razvoj savremene poljoprivredne tehnike. Mišljenje većine prisutnih na predavanju bilo je da nam manjka ovakvih susreta sa renomiranim stručnjacima.

Dodela priznanja – pohvale Carl-Heinrich-Dencker Ehrennadel (Denkerova počasna igla) prof. dr Milanu Martinovu za unapređenje oblasti poljoprivredne tehnike i saradnju sa univerzitetom Bon obavljena je na sednici Nastavno-naučnog veća Fakulteta tehničkih nauka. Priznanje prof. dr M. Martinovu dodeljeno je pre dve godine, ali je zbog epidemije virusa Covid-19 uručeno tek ove godine. Koliko je priznanje značajno govori podatak da je ovo tek drugo ovakvo priznanje dodeljeno van Nemačke za zasluge u razvoju poljoprivredne tehnike.

Branislav Ogrizović

„Hobistima“ ukunuti mogućnost dobijanja subvencija

 

Razgraničenje profesionalnog od amaterskog rada u poljoprivredi „vruć krompir“ za svaku Vladu.

 

Među predlozima za poboljšanje položaja poljoprivrednika na masovnim majskim protestima poljoprivrednika u Novom Sadu  nalazi se i zahtev za donošenje Zakona o profesionalnom poljoprivredniku, odnosno određivanju granica između gazdinstava koja od poljoprivrede žive i onih koji se njome bave iz hobija. Na razgovorima poljoprivrednika u Vladi Srbije ovaj predlog se, zbog brojnih gorućih i većih problema (cena suncokreta, premija za mleko, akciza za gorivo i dr.) u toku leta nije razmatrao. Ratarima je obećano da će se o tome, nakon formiranje nove Vlade i Ministarstva poljoprivrede, ozbiljno pristupiti. Hoće li dato obećanje biti ispunjeno – ostaje da se vidi.

Podsetimo, poslednjih desetak godina brojna udruženja poljoprivrednika, od kojih su najglasniji bili članovi Кluba 100P plus, su od nadležnih državnih organa tražili da se povuče jasna linija razgraničenja između poljoprivrednika profesionalca i takozvanih hobista. Za svaku vlast, pa tako i za ovu aktuelnu, pitanje odvajanja profesionalnog od amaterskog rada u poljoprivredi bio je „vruć krompir“ koji je malo ko želeo da uhvati. Osim sporadičnih najava pojedinih funkcionera da će (ne)profesionalni rad u poljoprivredi zakonski biti rešen, do sada po tom pitanju ništa još nije učinjeno.

Mnogo faktora, pre svega zakonskih i imovinsko-pravnih, utiče na kompleksnost ove problematike. Кad se sve sabere i oduzme, manje-više sve se svodi na traženje odgovora na pitanje: treba li država, pored poljoprivrednika profesionalaca parama iz budžeta da subvencioniše nečiji hobi, odnosno dodatno stimuliše i razvija biznis ljudi koji nisu iz poljoprivrede, ali se njome bave usput!? Posebno što se radi o takozvanim „hobistima“ koji su, zahvaljujući tranziciji i nakaradno sprovedenoj privatizaciji bezmalo kompletnog poljoprivrednog sektora, došli do velikih poseda. Primetno je da u novije vreme u poljoprivredu ulazi sve više novopečenih biznismena. Oni sa zemljom nemaju mnogo dodira, ali ulaganje u nju, zbog proizvodnje sve traženije hrane na tržištu, smatraju odličnom prilikom za zaradu. Malo ko od njih poseduje svoju mehanizaciju već uglavnom iznajmljuju profesionalce koji obrađuju zemlju i vode zaštitu useva.

Istraživanja Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da u Srbiji samo 0,6 odsto stanovništva živi isključivo od poljoprivrede. Evidentno je da je broj poljoprivrednih gazdinstava iz raznih razloga u padu, ali je paradoksalno da istovremeno država sve više novca izdvaja za subvencije poljoprivredncima – kako profesionalcima tako i „hobistima“. Ove godine je za subvencije za poljoprivredu izdvojeno 500 miliona evra, što je bezmalo 400 odsto više nego pre desetak godina.

Činjenica pred kojom ne treba zatvarati već širom otoriti oči jeste da je današnje srpsko selo raslojeno na male i velike zemljoposednike, odnosno zakupce zemlje. Oni sa tri-četiri hektara nestaju, prestaju da uplaćuju doprinose PIO fondu, opredeljuju se za uzimanje prihoda od arende… Istovremeno broj onih kojima poljoprivreda nije osnovna delatnost, sa ukrupnjavanjem površina, posebno u Vojvodini, raste aritmetičkom progresijom.

Кada se sve to zna logično je i postaviti pitanja: kako i kojim kriterijumima razlučiti profesionalce od hobista u poljoprivredi? Po važećim zakonima i brojnim podzakonskim aktima i pravilnicima osnovni kriterijum za prepoznavanje je potvrda o registrovanom gazdinstvu i uplata PIO fondu. Za dobijanje subvencija su pod istu kapu stavljeni oni koji poseduju 0,5 ha i oni sa više stotina hektara. Pravo da dobiju subvencije – da li po hektaru ili nekom drugom osnovu – imaju i jedni i drugi, uprkos tome što se hobisti poljoprivredom bave uzgred, a na nekom drugom poslu imaju regulisano penzijsko i invalidsko osiguranje.

U problematici profesionalci – hobisti je mnogo nepoznanica koje treba razrešiti. Uz sve nabrojano, tu su i pitanja o obrazovanju i stručnosti za rad u poljoprivredi, beneficije poreskog i bankarskog sistema za jedne i druge… Sve u svemu pred predlagačima Zakona o (ne)profesinalnom radu u poljoprivredi stoje brojne dileme koje traže adekvatne odgovore. I to bez odlaganja.

 B. Kićin

Nezadovoljni poljoprivrednici nastavili su proteste. Poljoprivrednici iz pančevačkih sela blokirali su oba izlaza iz grada ka Beogradu.

Blokiran je i magistralni put ka Rumuniji, na raskrsnici kod skretanja za Vršac. Nastavljena je i blokada dela Bulevara Mihajla Pupina u Novom Sadu, a paori su se sa svojim traktorima danas okupili i u Čenti i Lapovu.

Poljoprivrednici koji šesti dan protestuju ispred Pokrajinske vlade, danas su, nešto nakon 10 sati, blokirali deo Bulevara Mihajla Pupina u Novom Sadu.

Kako piše portal 021.rs, trenutno je prohodan Varadinski most, dok je Bulevar Mihajla Pupina zatvoren od Varadinskog mosta do raskrsnice sa Ulicom Modene i Ulicom Žarka Zrenjanina.

Između mosta i Banovine ima oko 50 traktora, a poljoprivrednici nisu najavili koliko će ta blokada trajati.

Poljoprivrednici su se okupili i u Lapovu, a pridružiće im se i paori iz Rače Kragujevačke. Kako javlja reporter N1, šumadijski poljoprivrednici će zatim svojim traktorima krenuti ka Kapiji Šumadije, kod petlje Batočina na auto-putu Beograd – Niš.

Milan Milošević iz Rače rekao je za N1 da su dobili informaciju da je za ponedeljak u 10h zakazan sastanak u Beogradu sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem.

Poljoprivrednici iz Šumadije neće kretati za Beograd dok ne vide ishod tog sastanka, potvrdio je Milošević za N1.

 

Blokade su za danas najavljene i u Svilajncu, Opovu, Somboru, Kleku, Bašaidu, Žitištu, Sefkerinu i u još nekim mestima.

Podsetimo, Radoslav Adamović, jedan od predstavnika poljoprivrednika koji su prethodnih dana učestvovali u pregovorima sa premijerkom i predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, rekao je za N1 da su u subotu uveče Ministarstvu poljoprivrede poslali „prečišćen“ tekst dogovora i da sada čekaju odgovor.

Poljoprivrednici traže da otkupna cena suncokreta bude 700 evra po toni, da se ukinu akcize na gorivo za poljoprivrednike na količinu do 100 litara po hektaru, da se ograniče trgovačke marže na suncokretovo ulje. Vlada je ispunila njihov zahtev da se ukine zabrana izvoza ulja, kao i da ih policija ne tereti za prekršaje koje su napravili tokom protesta i blokada saobraćaja.

Ponuđena im je cena od 535 evra (plus PDV) po toni suncokreta, a premijerka Ana Brnabić je istakla da država ne može da garantuje cenu nikome.

Izvor: N1

Svedoci smo aktuelnih dešavanja i protestne vožnje i okupljanje poljoprivrednika zbog ponižavajućeg i očajnog stanja u agraru Republike Srbije.

Klub 100P plus se od svog osnivanja 2003. godine zalaže za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i poboljšanje statusa poljoprivrednih proizvođača. Članovi Kluba godinama apeluju na institucije, nadležno ministarstvo, kao i ministarstvo finansija i insistiraju da zajedničkim snagama pronađu trajno rešenje za stanje u poljoprivredi.

 

Blokada u Novom Sadu

Za postizanje zacrtanih ciljeva neophodan je dijalog sa predstavnicima Vlade i nadležnim ministarstvima. S obzirom da još uvek nemamo formiranu Vladu, niti novog mandatara i ministre, smatramo da treba sačekati sa radikalizacijom protesta, jer Vlada u tehničkom mandatu nema mehanizme i ne može da donese odluke koje bi dovele do dugoročnog rešenje problema u poljoprivredi.

Apelujemo na predsednika Aleksandra Vučića da što pre predloži mandatara, kako bi se formirala Vlada i kako bi se nagomilani problemi počeli rešavati.

Setva je na pragu, a kvalitet i kvantitet roda će zavisiti od donetih mera Vlade i Ministarstva po ovim pitanjima.

Članovi Kluba su bili organizatori najorganizovanijeg protesta poljoprivrednika pre više godina i ne libe se da ih ponovo organizuju!

 

STAVOVI KLUBA 100P plus

  1. Podeliti poljoprivredna gazdinstava na profesionalna i ostala;
  2. Što pre uraditi reformu penzionog sistema za poljoprivrednike;
  3. Omogućiti profesionalnim gazdinstvima veće subvencije, naročito u investicije;
  4. Pronaći rešenje za pomoć stočarima koji su u nezavidnoj situaciji.
  5. Ukinuti akcize za dizel gorivo za profesionalna poljoprivredna gazdinstva za površinu koja je prijavljena u registru;
  6. Ne uvoditi zabrane izvoza osnovnih poljoprivrednih sirovina i poljoprivrednih proizvoda;
  7. Regresirati mineralna đubriva za predstojeću setvu.

Hajde da definišemo – ko je, uopšte, poljoprivrednik u Srbiji?

Iako je na njivi nedaleko od Kaća na suncu bilo 45°C, to nije sprečilo više stotina poljoprivrednika da posete SPIT. Već 17 godina napredniji poljoprivrednici, pre svega članovi kluba 100P plus, dolaze da vide najsevremenije mašine u radu. I zbog toga se može reći da je, kada je poljoprivredna mehanizacija u pitanju SPIT najznačajnija manifestacija posle Međunarodnog poljoprivrednog sajma.

Nakon otvaranja manifestacije na par minuta sam „uhapsio“ Vojislava Maleševa, predsednika Kluba 100P plus.

Vojislav Malešev, predsednik Kluba 100P plus

 

Perfekcionista po prirodi, nije mogao a da se ne požali na to što nisu sve firme koje su predhodnih godina imale svoje štandove i ove godine izlagale na SPIT-u.

„Nisu baš svi tu. Imamo firme koje jednostavno zbog ove situacije u Ukrajini i sveukupne krize nisu mogle da obezbede mašine koje su planirale. A imamo i onih koji su se „uplašili“ ove toplote. Ipak, većina firmi je ovde sa nama.“

  • Koliko je bitno da se mašine prikažu u radu?

Izuzetno. Svaki poljoprivrednik koji ima u planu da kupi neku novu mašinu ovde može da vidi kako ta mašina radi, a te mašine nisu jeftine. Mi smo u situaciji da kada kupimo tako skupu mašinu mi se „venčamo sa njom“. Teško je prodati polovnu mašinu. Ako promašimo u izboru, mi smo onda u problemu. Naročito što se dosta tih mašina kupuje preko kredita. Otplata ide otežano, kamate su takve kakve jesu. Ovde svako ima priliku da proba izložene mašine.

  • Mi koji pratimo poljoprivredu više decenije, svedoci smo da su najorganizovaniji protesti poljoprivrednika pre više od decenije bili kada ih je organizovao Klub 100P plus. I danas su problemi poljoprivrednika brojni, ali čini se da su paori potpuno razjednjeni i da se ne zna ko ih zastupa.

Političari su uspeli da nas podele. Na male i velike. Na stočare, ratare i povrtare. I samim subvencijama su uspeli da nas podele. Ovo je sada namenjeno ovima, pa ovo onima, … To će trajati sve dok država ne izađe sa stavom šta je to registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

Odnosno, dok ne podeli poljoprivredna gazdinstva na profesionalna i amaterska. Onaj koji se bavi isključivo poljoprivredom mora imati drugačije subvencije od onih kojima je to hobi.

  • Možda bi bilo dobro da to ilustrujete nekim primerom.

Od 600 zahteva za nabavku traktora preko IPARD-a, više od 300 čine žene. Ja vam tvrdim da u celoj Srbiji nema više od 50 žena koje voze traktor. Na 17. Seminaru farmera na Tari gost nam je bio ataše za poljoprivredu ambasade Austrije gospodin Bravenc. Pitao sam ga kakvi su uopšte kriterijumi za bilo kakvu subvenciju za one koji se bave poljoprivredom. Prvi uslov je da je korisnik završio bilo šta od poljoprivredne škole. Kod nas ženska deca koja su završila ko zna šta imaju prednost u odnosu na ljude koji su završili poljoprivredni fakultet. Pa gde to ima da 15 ili 20 bodova dobije zato što je žensko a 0 bodova kada je završio poljoprivredni fakultet. To je potpuni promašaj. Ovako će nam biti dogod država bude forsirala da se svi bave poljoprivredom. A ne mogu svi. Poljoprivreda je egzaktna nauka. Ne možemo tek tako da delimo državni novac. To je naš novac. Mi plaćamo porez. Mi plaćamo akcizu koja je veća nego samo gorivo.

  • Pa, šta bi, po vama, trebalo da se uradi?

Da podelimo poljoprivredna gazdinstva na profi i hobi. Pod dva, da prednost prilikom bilo koje subvencije imaju oni koji su završili ili poljoprivrednu školu ili poljoprivredni fakultet. Vi u EU ne možete da čuvate ovce ako nemate završen bar šestomesečni kurs. Pošto sam u odboru za implementaciju IPARDA pitao sam gospodu iz Brisela, da li oni misle da li se može poboljšati položaj žena na selu tako što će pomoći njihovim muževima da lakše dođu do investicije. Zna se kako se poboljšava položaj žena na selu: kroz zdravstvo, školstvo, kulturu, … Moja snajka ne može da upiše sina u vrtić pošto nema dovoljno mesta, jer moj sin se bavi isključivo poljoprivredom, i on se vodi kao nezaposlen. Koji su to kriterijumi?

U svakom slučaju, promišljanja Vojislava Maleševa bi valjalo razmotriti kako bi se državni dinar za unapređenje poljoprivrede najbolje iskoristio. Na kraju, subvencije u poljoprivredi ne bi trebalo da budu mehanizam socijalne politike.

 

Đorđe Simović

“Armagedon” nije sprečio SPIT u Kaću

Ekstremno visoke temperature nisu sprečile više stotina poljoprivrednika da prisustvuju jednoj od najznačajnijih agrarnih manifestacija kod nas, Sajmu poljoprivrede, industrije i trgovine – SPIT u Kaću.

“Vazduh trepti, kao da nebo gori – Sprema se oluja” – tako je glasila je šifra iz kultnog filma “Valter brani Sarajevo”. U hladu 39 stepeni Celzijusa, a na suncu verovatno 45 stepeni. Ali to nije sprečilo tristotinak poljoprivrednika da posete SPIT.

Već 17 godina Klub 100P plus koji okuplja najveća porodična gazdinstva u Vojvodini organizuje SPIT koji je nakon Poljoprivrednog sajma najznačajniji agrarni skup. Kvalitet više je u tome što poljoprivrednici najsavremeniju mehanizaciju na njivama pored Kaća mogu da vide u radu.

Sa otvaranja 17. SPIT-a

 

Smotra poljoprivrede, industrije i trgovine – 23. jula u Kaću

“Šteta je ne doći ovde. Dođu ljudi iz Banata, iz Kikinde. To je mini sajam gde vidimo mašine u radu. Toga nikada nije dosta. Mehanizacija napreduje. Zadovoljan sam“, kaže lokalni poljoprivrednik Miloje Stejin, koji ne propušta ovaj događaj.

 

Miloje Stejin:Ovaj dgađaj se ne propušta, jer ovde mogu da se vide mašine u radu

 

“Situacija je loša. Mladi nam odlaze iz poljoprivrede. Ako je u Mađarskoj pšenica 50 dinara, a kod nas 36, a mi smo navodno na otvorenom svetskom tržištu… Pa ne znam onda kakvo je to tržište. Ja ne znam da li to mađarska vlada doplaćuje i problem je što dve nedelje nakon žetve nema obračuna i čeka se cena“, kaže Stejin i dodaje da bi ona trebala da se zna pred žetvu.

 John Deere opet prisutan u Kaću

Među 30 izlagača na SPITU, mehanizaciju je izložila i kompanija Kite. Menadžer prodaje Goran Demko Rihter kaže da ih potencijalni kupci nakon Poljoprivrednog sajma prate i na SPIT-u.

“Kompanija Kite je nastavila tradiciju da brend John Deere bude prisutan od prvog SPIT-a. Vrlo rado se odazivamo. Dosta ljudi se interesuje oko novog kruga IPARDA za kupovinu trktora. Sušna je sezona pa ljudi obazrivo prilaze kupovini. Sva ova dešavanja utiču na to da su isporuke mašina otežane“, kaže Demko Rihter i dodaje da zbog dobrog prlaniranja u njihovoj kompaniji, mašine se konstantno isporučuju.

 

IPARD: Objavljena bodovna lista za nabavku traktora

“Ne postoji šansa da nekih modela traktora ili kombajna nema na stanju ili da ih u kratkom roku ne bude na stanju.”

A upravo je o IPARD 3 programu prisutne obavestio državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević.

“Evropska komisija je usvojila IPARD 3 program. To praktično znači da će naši poljoprivrednici početkom 2023. moći da se jave na prve pozive. Novina je da će u odnosu na IPARD 2 biti više novca. Poljoprivrednici mogu da se pripremaju za Meru 1 – investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, Meru 3 – investicije u preradu i marketing, Meru 9 – tehničku podršku, Meru 7 – diverzifikacija ruralne ekonomije i Meru 5 i 6 – lider pristup, podrška lokalnoj infrastrukturi“, kaže Radošević.

Željko Radošević: Evropska komisija usvojila IPARD 3

Radošević poziva poljoprivrednike da se već sada pripremaju za prve pozive koji će biti raspisani za početak naredne godine. Opredeljen je znatno veći novac nego u ranijim pozivima pa će za tu namenu Evropska unija obezbediti 288 miliona, a Srbija 89 miliona evra.

Đorđe Simović

17. SPIT

SPIT je jedinstvena manifestacija na teritoriji Vojvodine koju Klub 100P plus tradicionalno organizuje svake godine nakon žetve pšenice.

 Ovogodišnji, 17. SPIT će se održati 23. jula 2022. godine u Kaću, na parceli koja se nalazi na putu Novi Sad-Zrenjanin prema «Salašu 84», s leve strane.

Na SPIT-u se izlažu:

  • Mašine i oprema – stacionarno i u radu;
  • Rezervni delovi, ulja i maziva, pesticidi, mineralno đubrivo, seme… (štand);
  • Ponude: banke – uslovi kreditiranja, osiguranje useva i vozila… (štand).

DOBRODOŠLI!