Novi Sad, 09.03.2022.

Udruženje poljoprivrednika Klub 100P plus izuzetno je zabrinuto stanjem u poljoprivredi Srbije.

U sadašnjoj kriznoj situaciji se, usled globalnih promena u svetu, događaju velike promene na svetskim tržištima. Promene sa dalekosežnim posledicama preslikavaju se i na Srbiju.

Cene osnovnih inputa u poljoprivredi brzo rastu i može se reći da su dostigle istorijski maksimum. Tu prvenstveno mislimo na cenu energenata i mineralnih đubriva. Povećanje cene gasa, koje ima značajnu i veliku ulogu u strukturi proizvodnje mineralnih đubriva, će neminovno dovesti do smanjenja njihove upotrebe. Znamo da visoke prinose nije moguće dostići i održavati bez upotrebe kvalitetnih inputa. Cena mineralnih đubriva i cena goriva u strukturi proizvodnje ratarskih kultura čine i do 35% ukupnih troškova.

Poseban problem i prepreka intenziviranju srpske poljoprivredne proizvodnje jesu mali privatni posedi farmera, na kojima ekonomski nije isplativo povećano ulaganje u proizvodnju. Stabilno tržište obezbeđuju veliki robni proizvođači.

Umanjena cena goriva za poljoprivrednike treba da bude trajna

Smatramo da mere koje je preduzela vlada, kako bi bar delimično zaštitila građane od poskupljenja, odnosno ograničila cene osnovnih namirnica, a pre desetak dana “zamrzla” i cene goriva, dugoročno neće doneti boljitak.

Situaciju na tržištu poljoprivrednih proizvoda neće umiriti ni trenutno visoke cene poljoprivrednih proizvoda (pšenica, kukuruz, soja, suncokret…), koje prate porast cena inputa, jer je gotovo 85% poljoprivrednika svoje proizvode prodalo tokom jeseni. Do prve žetve i realizacije proizvoda je gotovo još pet meseci i taj period treba premostiti.

Kako će izgledati proizvodnja u stočarstvu po trenutnoj visokoj ceni kukuruza, ili proizvodnja u voćarstvu kada proizvođači još imaju zalihe gotovih proizvoda koje iz objektivnih razloga ne mogu da izvezu na strana tržišta, ili u povrtarskoj proizvodnji gde je potrošnja goriva po ha daleko veća nego u klasičnoj konvencionalnoj ratarskoj proizvodnji?

Poremećaji koji će se desiti na tržištu (očekuje se porast cena poljoprivrednih proizvoda) imaće značajnu socijalnu notu i najviše će pogoditi manje imućne slojeve društva.

Predlažemo:

• Da država hitno smanji akcizu na gorivo i da to učini još u mandatu tehničke vlade, a obavezno kada se izabere nova vlada.
• Da svi poljoprivrednici dobiju mogućnost da nabave gorivo za sve poljoprivredne površine upisane u Registar poljoprivrednih proizvođača po tako smanjenoj ceni.
• Da se podele poljoprivredna gazdinstava (PG) na profesionalna i ostala.
• Da se omogući da profesionalna gazdinstva dobiju veće subvencije, naročito za investicije.
• Da se što pre sprovede reforma penzionog sistema za poljoprivrednike.
• Da se pronađe rešenje za pomoć stočarima koji su u nezavidnoj situaciji.
• Da se sačini model za povećano oporezivanje prilikom kupovine poljoprivrednog zemljišta za one koji se ne bave poljoprivredom (neprofesionalna gazdinstva).

sreda, 09. marta 2022.

 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Srbija u četvrtak obustaviti izvoz ulja, pšenice, kukuruza i brašna, i da je Vlada pripremila uredbu koja se odnosi na uvoz energenata, prenosi Beta. 

Vučić je za TV B92 rekao da će Srbija imati dovoljno ulja, pšenice, kukuruza i brašna za sebe i region.

On je rekao i da je Vlada Srbije pripremila odluku o izuzimanja carina na uvoz energenata „iz trećih zemlja“.

– To će se odnositi na naftu iz trećih zemalja, ukoliko je budemo uvozili – rekao je Vučić.

Naveo je da je odluka vlade doneta uoči današnjeg izjašnjavnja u EU o uvozu energenata iz Rusije.

Dodao je da u EU postoje različiti stavovi o sankcijama na gas i naftu, te da EU 40% svojih potreba za gasom i 30 odsto potreba za naftom obezbeđuje iz Rusije.

– Za nas, ako zabrane uvoz svih energenata sa teritorije Rusije, znači da smo mi u problemu, jer mi nemamo kud, i ne mogu gas i nafta da padnu s neba – rekao je on.

Objasnio je da je zato vlada pripremila odluku u vezi uvoza energenata iz trećih zemalja.

Rekao je i da je pripremljena odluka da poljoprivrednicima na pumpama NIS-a u narednih mesec i po dana bude subvencionisano gorivo.

Dizel za poljoprivrednike 179 dinara 

Vučić je naveo da je danas cena evro-dizela na pumpama 179 dinara po litri, a sutra će u veleprodaji biti 193 dinara, prenosi RTS.

„Država plaća 20 odsto od ukupne akcize, država se toga odriče, da bi mogla da stabilizuje cene, da ne idemo u inflaciju, da ljudi mogu da se osećaju sigurno.“

Time bi, kaže, cena evrodizela bila 181 dinara, što bi bilo za samo dva dinara više nego sada.

Takođe se donosi odluka, najavio je, da za poljoprivrednike država subvencioniše cene goriva, na NIS-ovim pumpama za njih će ostati 179 dinara, najmanje narednih mesec i po, a za sve druge biće minimalno povećanje.

Podsetimo, Vlada je Uredbom, koja ističe 13. marta, ograničila maksimalnu cenu evro-dizela na 179, a benzina BMB95  na 171 dinar.

ponedeljak, 07. mart 2022.

Cene hrane na svetskom nivou porasle su u februaru za 20 odsto, najviše zbog rasta cena biljnih ulja i mlečnih proizvoda, objavila je danas Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

Indeks cena hrane FAO je u februaru u proseku iznosio 140,7 poena, što je 3,9 odsto više u odnosu na januar, 20,7 odsto iznad nivoa godinu dana ranije i 3,1 više nego u februaru 2011. godine.

Cena biljnih ulja porasla je za 8,5 odsto u odnosu na prethodni mesec i dostigla novi rekord, navode u FAO, dok je veliki rast indeksa cena povrća bio rezultat pojačane tražnje na tržištu, ali se poklopio i sa nekoliko faktora poput smanjenog izvoza palminog ulja iz Indonezije, slabije proizvodnje soje u Južnoj Americi ali i manjeg izvoza suncokretovog ulja zbog poremećaja u crnomorskom regionu.

Indeks cena mleka bio je u proseku 6,4 odsto viši u februaru nego u januaru, dok su cene žitarica za tri odsto bile veće nego prethodnog meseca.

Svetske cene pšenice porasle su za 2,1 odsto, pirinča za 1,1 odsto, dok je cena mesa veća za 1,1 odsto.

Cena pirinča porasla za 1,1 odsto

Dok su cene svinjskog mesa porasle, cene ovčijeg i živinskog mesa su pale, delom zbog velikih izvoznih zaliha u Okeaniji i smanjenog uvoza iz Kine nakon završetka prolećnog festivala.

Cena šećera pala je za 1,9 odsto usled povoljnih izgleda za proizvodnju u glavnim zemljama izvoznicama kao što su Indija i Tajland, kao i zbog poboljšanih uslova rasta u Brazilu.

Indeks cena hrane FAO meri prosečne cene tokom meseca, tako da februarsko merenje samo delimično uključuje tržišne efekte koji proizilaze iz sukoba u Ukrajini.

FAO je objavio i izveštaj o snabdevanju i potražnji žitarica, sa preliminarnom prognozom za svetsku proizvodnju žitarica u 2022, gde navode da će globalna proizvodnja pšenice porasti na 790 miliona tona, uz očekivane visoke prinose i obimnu sadnju u Severnoj Americi i Aziji.

Klub 100P plus je, posle godinu dana pauze zbog aktuelne pandemije, održao 17. Zimski seminar farmera na Tari od 23. do 29. januara 2022. godine. Kao i na svakom prethodnom seminaru, na kraju je održana tribina na kojoj su formirani stavovi i zahtevi za koje se, po mišljenu poljoprivrednika, članova Kluba 100 P plus, moraju u što kraćem roku iznaći rešenja.

• Što hitnije podeliti PG na profesionalna i ostala!
• Omogućiti profesionalnim PG mnogo veće subvencije, posebno za investicije.
• Što pre uraditi reformu penzionog sistema za poljoprivrednike!
• Pronaći rešenje za pomoć stočarima koji su u nezavidnoj situaciji već duže vreme. Predlog: Ukinuti pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta jer dovodi u neravnopravan položaj stočare iz Vojvodine i uže Srbije.

• Ukinuti porez na zakup poljoprivrednog zemljišta i prihvatati sve međusobno potpisane ugovore, bez overe kod notara.
• Pronaći model za višestruko oporezivanje kupovine poljoprivrednog zemljišta onim licima koja se ne bave poljoprivredom, u odnosu na profesionalna PG.
• Ukinuti pravo preče kupovine susednog poljoprivrednog zemljišta ukoliko se vlasnik susedne parcele ne bavi profesionalno poljoprivredom.
• Ukinuti akcize na dizel gorivo za registrovana PG za površinu koja je prijavljena u Registru.
• Sve investicije do 40.000 evra da budu obuhvaćene nacionalnim merama, bez obzira na broj hektara.

IPARD 3

• Zbog zloupotreba na konkursima, u uslovima konkursa izjednačiti prava muškaraca i žena.
• U sektoru ostalih useva i industrijskog bilja definisati granicu od 50 do 200 ha.

Zimski seminar farmera: Razmena iskustva i sticanje znanja o najnovijim trendovima u agraru

Zimski seminar farmera je prilika za poljoprivrednike da steknu neophodna znanja i informišu se o najnovijim programima subvencionisanja proizvodnje, uz mogućnost druženja, upoznavanja i razmene iskustava.

Posle godinu dana pauze u organizaciji Kluba 100P plus i turističke organizacije Caravan održan je 17. Zimski seminar farmera. Tradicionalno mesto okupljanja hotel Omorika na Tari bio je domaćin za više od 300 farmera, gostiju, predstavnika kompanija uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije, kompanija koje se bave distribucijom semena i sredstava za zaštitu bilja, banaka, osiguravajućih društava, Garancijskog fonda, nezavisnih analitičara i predstavnika medija.

Pozdravni govor predsednika Kluba 100P plus Vojislava Maleševa

Ispred udruženja Klub 100P plus predsednik Vojislav Malešev naveo je da su neki od zahteva paora reforma penzionog sistema poljoprivrednika, potreba podele poljoprivrednih gazdinstava na profesionalna i ostala, omogućavanje većih subvencija za investicije, pronalaženje rešenja za stočare, ukidanje poreza na zakup poljoprivrednog zemljišta.

Ispred Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu seminaru su prisustvovali Petar Samolovac i Mladen Petreš koji je naveo da budžet tog sekretarijata iznosi više od osam milijardi dinara, dodajući da je u nedelji kada se održava seminar otvoren poziv za 15 konkursa, a do kraja februara biće otvoreni svi konkursi. Svi govornici na otvaranju gotovo identično su opisali ovaj skup kao mesto gde će poljoprivrednici, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, stručnjaci predavači i predstavnici firmi iz oblasti poljoprivrede razmeniti iskustva i novostečena znanja.

Mladen Petreš, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu

Seminar je otvorio državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević, koji je izjavio da Ministarstvo poljoprivrede realizuje 40 vrsta podsticaja u okviru nacionalnih mera. Poljoprivrednici iz različitih regiona treba da usaglase svoje zahteve u cilju što efikasnijeg rešavanja problema.

Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede

Predstavnici ministarstva poljoprivrede iz Uprave za poljoprivredno zemljište Marija Mitrović i Gorica Petković, zatim, v. d. direktor Uprave za agrarna plaćanja Marko Kesić, Boško Umetić, Marina Živanović, Dragoslav Milutinović, kao i mr Jasmina Miljković i Slobodan Živanović iz Odelenja za upravljanje IPARD programom, imali su zapažen nastup na skupu, a poljoprivrednici su i tokom njihovog boravka iskazali veliko interesovanje za neposrednu komunikaciju.

Posebni gosti na ovogodišnjem seminaru bili su ataše za poljoprivredu, regione i turizam pri Austrijskoj Ambasadi u Beogradu dr Kristijan Bravenc i direktor Austrian Agricultural Cluster/AAC mag. Herman Vizer.

Svoj doprinos uspehu ovog seminara dali su prestavnici Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada i Beograda, Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo – Herbološko društvo Srbije i kompanije SEEDEV.

Šta o seminaru kažu neposredni učesnici?

Nenad Tintor iz ProCredit Banke rekao je da je koncept seminara zaista dobar.

“Gotovo svi akteri u poljoprivredi su na jednom mestu, u okviru prijatnog ambijenta. Možda je najznačajnije to da se ljudi vide, porazgovaraju, druže i provedu tih par dana zajedno, bilo da razgovaraju o poslu ili nekoj drugoj temi”, kaže Tintor.

Poljoprivrednik iz Čonolje Josip Križan, koji je prvi put na seminaru, rekao je da smatra da proizvođači ovde mogu doći do pravovremenih i potrebnih informacija za svoje poslovanje.

“Pratiti trendove, kako u pogledu onog što će se dešavati u proizvodnji i očuvanju životne sredine, tako i prognoze na tržištima roba koje treba proizvoditi. Podsticajne mere koje su nam dostupne dobro su pojašnjenje od ljudi iz ministarstva koji su ih kreirali, a i sprovode ih”, priznaje Križan.

 Jovica Kalićiz Sivca koji, s druge strane, zimskim seminarima prisustvuje od samog početka, kaže da do sada nije propustio nijedan.

“Kada se setim svojih početaka u poljoprivredi i poredim sa onim do čega smo kao gazdinstvo stigli danas mogu reći da smo dosta napredovali. Sigurno da su uspehu doprinela znanja i kontakti koje sam stekao na ovim seminarima”, kaže Kalić.

Proizvođač iz Knjaževca Zoran Vučić imao je prilike da u organizaciji Kluba 100 P plus putuje po evropskim sajmovima i obilazi fabrike i govedarske farme.

“To mi je pomoglo da dođem do nekih novih informacija. Za razliku od vojvođanskih farmera uslovi u kojima mi radimo su organizaciono teži. Najveći problem nam je kako da ukrupnimo parcele, kako bi racionalnije proizvodili. Nastojaću da i dalje dolazim na ovaj seminar kao mesto gde je uvek moguće inovirati stara i steći nova znanja”, kaže Vučić.

Preporuke Ministarstvu i Pokrajinskom sekretarijatu

Na kraju radnog dela održana je tribina na kojoj su formirani stavovi organizatora, koji će kao preporuka biti prosleđeni nadležnim institucijama u Ministarstvu poljoprivrede i Pokrajinskom sekretarijatu.

Seminaru su prisustvovali članovi kluba iz Hrvatske i Rumunije. Primetno je da dolazi do podmlađivanja posetilaca. Nagrađeni su i najbolji proizvođači kulena.

Branislav Ogrizović

Monopoli i energenti uzdrmali tržište

Cene mineralnog đubriva u svetu su poslednjih meseci znatno porasle, čak dva ili tri puta, što se uoči setve pšenice neminovno odrazilo i na snabdevenost tržišta u Srbiji. Cena osnovnog đubriva za kratak period porasla je sa 50 na 80 dinara, a cena uree uvećana je sa 250 na čak 750 evra po toni. Poskupljenja su počela još u drugom lanjskom kvartalu, da bi u trećem kvartalu cene bukvalno eksplodirale.

Razlozi za to su manje-više poznati. Industrija mineralnih đubriva je tokom poslednje godine bila izuzetno pogođena visokim cenama energenata, posebno gasa. Zbog toga su neki od najvećih svetskih proizvođača đubriva, poput norveške multinacionalne kompanije „YARA”, prepolovili proizvodnju. Pojedini proizvođači su sveli proizvodnju đubriva na minimum, a ima i onih koji su je, zbog neizvesnosti, potpuno obustavili.

Ovakvu situaciju na tržištu đubriva stručnjaci smatraju potpuno nerealnom i neodrživom. S obzirom da hraniva spadaju u grupu neophodnih inputa, ocenili su da je jesenja setva za poljoprivrednike bila rekordno skupa.

• Naša zemlja zavisi od uvoza, jer imamo samo jednog proizvođača mineralnog đubriva, što bitno utiče na snabdevenost tržišta, pa i monopol nad cenama. Takođe, nismo imuni ni na svetske trendove koji utiču na poskupljenje, pre svega cene nafte i gasa, kao i na smanjenje i obustavu proizvodnje u nekim evropskim fabrikama. Država – sem u najavi resornog ministra poljoprivrede – još uvek nema adekvatan odgovor na ovu krizu, ali verujem da će se uskoro, na zadovoljstvo naših poljoprivrednika, naći neko rešenje – rekao je agroanalitičar Milan Prostran.

Da li zaista imamo dovoljno mineralnih đubriva za potrebe naših poljoprivrednika i koliko zavisimo od uvoza – neki su od predmeta sektorske analize koju je pre godinu dana obelodanila državna Кomisija za zaštitu konkurencije (ККZ). U njoj je sveobuhvatno analizirano stanje proizvodnje, uvoza i izvoza, i zastupljenost pojedinih vrsta đubriva na domaćem tržištu u periodu od 2017. do 2019. godine. Osnovi zaključak ККZ-a jeste da na teritoriji Republike Srbije, nakon zatvaranja pančevačke Azotare u novembru 2018. godine i obustavljanja proizvodnje u Fertilu iz Bačke Palanke, mineralno đubrivo praktično proizvodi samo jedan proizvođač – Eliksir grupa sa pogonima u Šapcu i Prahovu.

Očito da uvoz-izvoz kao stanje na tržištu mineralnih đubriva, što potvrđuju i nestašice, postaje iz godine u godinu sve komplikovanije. Imajući sve navedeno u vidu, neizostavno se nameće  sledeće pitanje – kako smo od proizvođača dva miliona tona na godišnjem nivou i izvoznika mineralnog đubriva postali zavisni od uvoza i uvoznika?

Problemi sa mineralnim đubrivom počeli su devedesetih godina sa uvedenim sankcijama i nemogućnošću da uvezemo neophodne sirovine i komponente za njihovu proizvodnju. Istovremeno je stao i izvoz pa su, zbog ograničenog plasmana, velika državna preduzeća „Zorkaˮ, HIP, „Agrohemˮ, „Prahovoˮ propala, bukvalno za nekoliko godina. Prinudno je smanjena i potrošnja koja je, sa 1.450.000 tona, 2000. godine spala na svega 300.000 tona – kaže M. Prostran.

Monopol uvoznika mineralnog đubriva – plaćanje avansno sa valutnom kaluzulom

Bez mnogo izbora, poljoprivrednici su bili prinuđeni da se za nabavku mineralnog đubriva izbore kako znaju i umeju. Velika potražnja i mogućnost enormne zarade stvorili su uslove za pojavu velikog broja biznismena koji su se okrenuli uvozu mineralnih đubriva. Iz raznoraznih razloga njihov broj se u međuvremenu sveo na nekoliko privatnih firmi koje danas pokrivaju 90 odsto uvoza. Ove firme praktično drže monopolski položaj na tržištu i, po analizi Кomisije za zaštitu konkurencije, sprovode (ne)formalnu podelu kupaca na velike i male. Ugovori koje sklapaju sa kupcima su kratkoročni, najviše na godinu dana. Cena se određuje direktnim dogovorom sa kupcem, a plaćanje je uglavnom avansno sa valutnom klauzulom vezanom za evro ili dolar, bez definisane rabatne politike i marži.

Tržište mineralnog đubriva se očito nalazi u velikom problemu, a sa njim su u problemu i poljoprivrednici koji su nemoćni da, osim što plaćaju višu cenu, bilo šta preduzmu. Sve se to neminovno odrazilo i na kvalitet setve, pa je prinos zasejanih useva krajnje neizvestan. Nadležni državni organi obećavaju da će se situacija sa đubrivom normalizovati za nekoliko meseci i da neće uticati na prolećnu setvu. Poljoprivrednicima ne preostaje ništa drugo nego da u to veruju i da se nadaju jer drugog rešenja i nemaju.

John Deere pobednik u dve kategorije

Svečana ceremonija dodele priznanja Tractor of the Year 2022 održana je prvog dana sajma EIMA International u Bolonji. Svečanoj ceremoniji je, u skladu sa tada aktuelnim kovid restriktivnim merama, ove godine fizički mogao da prisustvuje ograničen broj učesnika. U publici su bili predstavnici kompanija koje su učestvovale u ovogodišnjem takmičenju, predstavnici FederUnacoma, CEME i Evropskog udruženja mladih poljoprivednika – CEJA, predstavnici generalnog sponzora, kompanije BKT, kao i članovi žirija. Ipak, svečana ceremonija je praćena širom sveta preko lajv strima (eng. live stream).

Predsednik FederUnacoma Alesandro Malavolti, Diana Lanci, predsednica udruženja CEJA i Lučija Salmaso, menadžerka direktora BKT Europe su se tokom svečane ceremonije obratili javnosti. Svi su bili složni u izjavama da će nove tehnologije koje dolaze odigrati fundamentalnu ulogu u modernoj poljoprivrednoj mehanizaciji. Nove i pametne tehnologije biće alat za efikasniju i održivu poljoprivredu.

U poslednjem izboru za traktor godine u različitim kategorijama ukupno je bilo četrnaest modela jedanaest različitih proizvođača.

U kategoriji Best of Specialized 2022 (Specijalizovani traktor godine 2022) za vredno priznanje nadmetalo se četiri traktora. Po pet traktora takmičilo se u kategorijama Best Utility 2022 (Najbolji univerzalni traktor) i Tractor of the Year 2022 (najbolji traktor namenjen za rad na otvorenom polju). Svih četrnaest modela učestvovalo je u nadmetanju za priznanje Sustainable TOTY 2022.

Tractor of the Year 2022 – John Deere 7R 350 AutoPower

Ovaj traktor je pobedio u kategoriji traktora namenjih za rad na otvorenom polju zahvaljujući, po mišljenju žirija, on-bord (eng. on-board) tehnologiji, paketu automatike, širokoj kabini, kvalitetnom i komfornom nivou kabine, kao i odličnim performansama u radu na polju. Održivost je takođe uzeta u obzir, posebno u segmentu potrošnje goriva.

Active Command Steering je primer kako vozač može u širokom dijapazonu da podesi rad u skladu sa svojim potrebama. EZballast omogućava da se automatski postavi, ali i skine 1.700 kg balasta, što olakšava upravljanje balastom bez bespotrebnog trošenja vremena i truda, prilagođava traktor za svaki radni zadatak, a ujedno na taj način omogućava promenu kompakcije zemljišta, kao i trakciju.

Best Utility 2022 – John Deere 6120M AutoPowr

Sa kontinualno varijabilnom transmisijom, međuosovinskim rastojanjem 2.400 mm, maksimalnom operativnom masom od 10.450 kg i poslednjom tehnologijom precizne poljoprivrede, ovaj model je dovoljno svestran da omogući izvođenje širokog spektra zadataka – od rada sa prednjim utovarivačem do obrade zemljišta i transporta.

Best of Specialized 2022 – Reform H75 Pro

Specijalizovani radni zadaci zahtevaju specijalizovane traktore. Sa niskim težištem, hidrostatičkom transmisijom i mogućnošću da se upravlja sa dve priključne mašine istovremeno, ovaj model je dizajniran da omogući obavljanje poslova na bezbedan i komforan način u planinskim područjima. Traktor Reform impresionira svojim mogućnostima pri radu na kosim terenima, a odličan je izbor za rad u tampon zonama i marginalnim delovima zemljišta.

 Sustainable TOTY 2022 – New Holland T6.180 Methane Power

To je prvi traktor ove vrste koji se nalazi u komercijalnoj proizvodnji. New Holland T6 Methane Power predstavlja prvi korak ka održivoj poljoprivredi. FPT šestocilindrični CNG motor obezbeđuje iste radne performanse traktoru kao i njegov ekvivalent dizel-motor. Korišćenjem CNG motora i metana kao goriva umesto dizel pogonskog goriva smanjuju se troškovi za energente do 30 odsto uz istovremeno značajno smanjenje zagađenja atmosfere i smanjenja CO₂ emisije. Da bi se smanjilo zagađenje izduvnim gasovima na traktoru se ne koristi ni sistem selektivne katalitičke redukcije, te nema potrebe ni za korišćenjem AdBlue. To takođe doprinosi smanjenju operativnih troškova traktora.

Održan 16. SPIT – predstavljeno 160 mašina

Šesnaesta smotra poljoprivrede, industrije i trgovine SPIT održana je, posle godinu dana pauze, nadomak Kaća kod Novog Sada, a proizvođači su mogli da isprobaju oko 50 mašina i lično provere kako rade.

Poljoprivrednici su u velikom broju posetili ovogodišnji SPIT

Upravo je mogućnost da vide mehanizaciju u radu najveća prednost ovog događaja, ističu sami poljoprivrednici kojih je najviše bilo iz Vojvodine.

“Treći put sam ovde, ponuda je veoma dobra. Bavim se ratarstvom, imam pšenicu, kukuruz, soju i repu na 60 hektara i prvenstveno sam došao da bih pronašao odgovarajući traktor. Video sam jedan od 155 konjskih snaga. I cene su dobre, a dopada mi se što je široka ponuda i priključnih mašina“, navodi poljoprivrednik iz Temerina.

Ratar iz Kisača Miroslav Greksa je ove godine prvi put na SPIT-u u potrazi za traktorom od 60 konjskih snaga.

“Imam na devet hektara kukuruz i soju. Mala je proizvodnja, ali dobro je što na ovakvim skupovima ima svega i za nas koji se bavimo hobi poljoprivredom. Povezujemo se i sa drugim proizvođačima, žao mi je što nisam ranije dolazio”, navodi Greksa.

Prikaz mašina u radu direktno na njivi

Poljoprivrednicima je oko 40 izlagača predstavilo ukupno 160 mašina – traktore, podrivače, razrivače, sejalice za direktnu bradu, prskalicu najnovije generacije koja na brzini od 25-30 km/h menja položaj grana, a točkovi prskalice prate točkove traktora.

„Ovaj događaj razlikuje se od sajmova upravo po tome što proizivođači mogu da se uvere u kvalitet mašina kroz njihov rad. U fokusu su priključne mašine, a nakon toga i traktori i vučna sila koju ostvaruju i koja je potrebna za priključnu mehanizaciju, ukazuje predsednik Kluba 100P plus i organizator manifestacije Vojislav Malešev.

Vojislav Malešev, predsednik Kluba 100P plus

Ratari, primećuje, više gledaju samu mehanizaciju, a manje ko je proizvođač. Banaćani su zainteresovaniji za plugove, dok Bačvane više zanima redukovana obrada i mehanizacija za tu namenu.

“Podelili smo prikaz mašina po tipovima. Kada su plugovi, onda idu svi plugovi. Ako su podrivači, idu jedan pored drugog bez obzira na firmu, samim tim i poljoprivrednici mogu da uporede mašine različitih proizvođača“, navodi Malešev.

I trgovci su se uželeli manifestacija i skupova

Među domaćim i inostranim kompanijama našla se i firma Väderstad koja je predstavila nekoliko mašina.

“Imamo jednu širokorednu sejalicu Tempo, koja je i najinteresantnija posetiocima. Predstavili smo i jednu kratku tanjiraču i kultivator, takozvani gruber. Proizvođači mogu da vide i kako se sve podešava i namešta pre puštanja u rad. Mi podržavamo tehnologiju bez oranja, pa u vezi sa tim dobijamo i najviše pitanja“, navodi regionalni predstavnik ove kompanije Tamaš Rak.

Tamaš Rak pozitivno je iznenađen brojem posetilaca i njihovom zainteresovanošću

Dodaje da su se uželeli ovakvih manifestacija i skupova gde svaki put privuku nove kupce, ali i razmene iskustva sa ostalim izlagačima.

“Posebno nam je značajan ovaj događaj, jer odmah, na licu mesta, možemo da pokažemo kako naša mehanizacija i radi. Pozitivno smo iznenađeni brojem posetilaca i njihovom zainteresovanošću”, napominje Rak.

Poljoprivrednicima su predstavljeni i rezervni delovi, bilo je i predstavnika banaka koje nude različite kredite i osiguranja, a deo je bio posvećen i đubrivima.

Firma Biofor System već nekoliko godina promoviše svoje proizvode na SPIT-u, a na ovom im je fokus bio na Bioplugu, preparatu koji se primenjuje na žetvenim ostacima.

“Sezona žetve je prošla, žito je skinuto, ostala je slama koja se tretira ovim preparatom, organska masa je potrebna zemljištu. Dobar je odziv ove godine. Posebno nam je drago što smo tu posle godinu dana pauze, sve je dobro organizovano, a ovakvi događaji su odlični za povezivanje sa samim proizvođačima”, navodi Mario Štrangarić ispred Biofor Systema.

Skinuto 3,4 miliona tona pšenice, prinos 5,7 t/ha

Na skupu su se prisutnima obratili i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, kao i Ministarstva poljoprivrede.

“Ovaj skup je veoma značajan, a posebno što se održava na kraju žetve, koja će ove godine svakako ući u istoriju, jer smo skinuli 3,4 miliona tona pšenice. Istorijski podatak je i da smo ostvarili prinos na nivou zemlje od 5,7 tona po hektaru“, istakao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević.

Na 16. SPITU su održane i različite radionice, a gosti iz Mađarske predstavili su zaštitu kukuruza od štetočina dronom.

Manifestacija SPIT održana je u Kaću 24. jula 2021. godine. Poljoprivrednici su dugo iščekivali ovu manifestaciju, koju neposredno nakon žetve tradicionalno organizuje Klub 100P plus. SPIT-u je prisustvovalo preko 1.000 posetilaca i oko 40 preduzeća koja su predstavila svoje prozvode i usluge. Kao i obično, dominiralo je učešće preduzeća čija je osnovna delatnost proizvodnja (i plasman) poljoprivrednih mašina, ali su se na štandovima predstavile i semenarske kuće, kao i druge kompanije koje se bave trgovinom inputa za poljoprivrednu proizvodnju.

Mali Pavle Putnik iz Kaća, sa ocem Đorđem i stricem Dimitrijem, u obilasku mašina na ovogodišnjem SPIT-u

Učesnike 16. SPIT-a najpre je u ime organizatora manifestacije pozdravio Vojislav Malešev, predsednik Kluba 100P plus, koji se tom prilikom zahvalio izlagačima i posetiocima i podsetio na značaj ove manifestacije.

Učesnike SPIT-a pozdravio je i čestitao organizatoru na održavanju manifestacije i Kristijan Brevenc, ataše za poljoprivedu, šumarstvo i zaštitu životne sredine Ambasade Austrije u Republici Srbiji. Manifestaciju SPIT ataše je ocenio kao vrlo značajnu.

Sa otvaranja 16. SPIT-a

16. SPIT u Kaću otvorio je Željko Radošević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji je tom prilikom preneo pozdrave ministra Branislava Nedimovića i osvrnuo se na rezultate žetve pšenice, kao i na samu manifestaciju.

–          Veliko mi je zadovoljstvo da učestvujem u ceremoniji otvaranja ovog izuzetno značajnog skupa, jer mi danas imamo jedinstvenu priliku da na ovom prostoru vidimo više od 160 eksponata mašina. U stvari, to nisu samo eksponati s obzirom na činjenicu da će deo ovih mašina biti prikazan u radu. Trenutak održavanja ove manifestacije je dobar, jer se nalazimo na kraju žetve 2021. godine. Ovogodišnja žetva će svakako ući u istoriju, jer smo sa naših polja uspešno požnjeli 3,4 miliona tona pšenice – rekao je Radošević i naglasio da je u ovogodišnjoj žetvi pšenice zabeležen i istorijski značajan podatak o ostvarenom najvišem prinosu na nivou zemlje od 5,7 tona po hektaru.

Učesnike je pozdravio i Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, koji je poljoprivednicima poželeo uspešnu godinu koju je ocenio kao tešku, uz konstataciju da je prošla tek njena prva polovina. Samolovac je podsetio i da resorni Sekretarijat kroz različite konkurse pomaže agrar, a da je samo ove godine bilo raspisano čak dvadeset osam različitih konkursa ove institucije.

Savetodavac dipl. inž. Bodan Garalejić je poljoprivrednicima održao predavanje o značaju i načinima očuvanja ugljenika u zemljištu

Klub 100P plus od samog osnivanja ima veoma dorbu saradnju i sa poljoprivrednim stručnim službama, a veoma intenzivnu i plodnu saradnju sa PSS „Institut Tamišˮ u Pančevu. To je potvrđeno i ove godine u vidu održavanja radionice posvećene adekvatnom načinu obrade zemljišta. Tačnije, savetodavac dipl. inž. Bodan Garalejić je poljoprivrednicima održao predavanje o značaju i načinima očuvanja ugljenika u zemljištu. Istakao je činjenicu da danas svi govore o emisiji ugljen-dioksida, a da podaci o tome u stručnim radionicama datiraju još iz 1983. godine – što znači da to nije nova stvar.

Dipl. inž. Nikola Škrbić, doajen poljoprivredne mehanizacije, održao je predavanje o izboru radnih organa mašina za obradu zemljišta

Na radionici, kojoj je svojevrstan doprinos kroz predavanje o izboru radnih organa mašina za obradu zemljišta, dao dipl. inž. Nikola Škrbić, doajen poljoprivredne mehanizacije, skrenuta je pažnja da se izborom radnih organa i sistema obrade zemljišta čuva ugljenik u zemljištu koji je vrlo značajan i koji je osnova organske materije zemljišta.

Vlada Republike Srbije usvojila je predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda od kojeg se očekuje da konačno uredi ovu oblast. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavio je intervju sa resornim ministrom, Branislavom Nedimovićem, povodom ovog predloga zakona u kojem objašnjava šta će njegova primena doneti u praksi.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede

• Zašto je potrebno da se posebnim Zakonom reši oblast trgovine poljoprivrednim proizvodima?

U Republici Srbiji poljoprivredna politika se zasniva na dva zakona a to su Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Međutim, nijedan od ova dva zakona ne omogućava regulisanje tržišta poljoprivrednih proizvoda i uvođenje novih mehanizama uređenja tržišta, koji su potrebni da bi poljoprivreda Republike Srbije nastavila razvoj. Pored ovog problema imamo i situaciju da tržišni mehanizmi u Srbiji nisu u skladu sa merama organizacije zajedničkog tržišta u EU. Da bi Republika Srbija mogla u svoj sistem da implementira zahteve i mere, koje se odnose na uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda, kakva postoji u EU, potrebno je da uspostavi jedinstveni pravni osnov u domaćem zakonodavstvu. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prepoznalo je važnost donošenja zakona, na osnovu koga bi se različitim zahtevima i merama uredilo tržište poljoprivrednih proizvoda i stvorili uslovi za aktiviranje zahteva i mera uređenja tržišta, a sa ciljem da, u trenutku pristupanja EU, postoji izgrađen zakonodavni i institucionalni okvir, neophodan za implementaciju EU mehanizama, koji se odnose na organizaciju zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda. Mislim da je svima sada jasno da je krajnje vreme da donesemo ovakav akt koji će uneti red ali i sigurnost kako proizvođača, tako i trgovaca ali i potrošača.

• Rekli ste da rast konkurentnosti poljoprivrede u velikoj meri zavisi od formiranja efikasnog tržišnog lanca. Šta zapravo time želite da poručite?

Tržišni lanac na domaćem tržištu trenutno je veoma fragmentisan i nedovoljno organizovan, kako u oblasti proizvodnje, tako i u delu prerade, sa očiglednim deficitom organizacija za pružanje adekvatne logističke podrške i kao takav, predstavlja kočnicu daljem rastu konkurentnosti sektora poljoprivrede. Obaveze proizvođača za prilagođavanje zahtevima potrošača u pogledu kvaliteta i sledljivosti prehrambenih proizvoda sve su veće, naročito sa pojavom novih veleprodajnih sistema, čiji zahtevi po pravilu prevazilaze postojeće standarde na domaćem tržištu. Stvaranjem uslova za ispunjenje zahteva velikih prodajnih sistema umanjiće se rizik isključenja domaćih proizvođača iz ovog rastućeg segmenta tržišta. Takođe, standardizacija robe je vrlo važna za nesmetan razvoj sektora trgovine. Tržišni standardi omogućavaju kupcu i prodavcu lakšu komunikaciju i plasman na tržištu. Većina propisa, koji regulišu tržišne standarde i kvalitet poljoprivrednih proizvoda, a koji se trenutno primenjuju u Republici Srbiji, nije u potpunosti usklađena sa međunarodnim propisima i standardima, što otežava plasman naših proizvoda na inostrano tržište. Usaglašavanje domaćih propisa u ovoj oblasti sa međunarodnim propisima i standardima u mnogome će doprineti ne samo povećanju izvoza, već i regulisanju situacije na domaćem tržištu.

 Poljoprivrednici se žale na nedostatak sigurnosti u planiranju proizvodnje. Da li se to ovim Zakonom rešava?

Zadatak poljoprivredne politike jeste da kreira i sprovodi mere i rešenja koje će, između ostalog, doprineti poboljšanju efikasnosti tržišnog lanca. Državna podrška jačanju tržišnog lanca primenjivaće se kroz podršku jačanju kapaciteta i efikasnosti proizvođačkih organizacija i njihove infrastrukture, razvoj sistema tržišnih informacija, kao i kroz podršku proizvođačima u oblasti udruživanja i upravljanja postžetvenim aktivnostima. Jačanje integrisanosti tržišnog lanca biće podržano od strane države i to kroz podršku u vidu pomoći u kofinansiranju početnih administrativnih troškova. Posebna pažnja biće posvećena podršci udruženjima.

Vođenje poljoprivredne politike traži odgovarajuću obradu tržišnih informacija i njihovu analizu. Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), kao kompleksan sistem prikupljanja informacija o cenama poljoprivrednih proizvoda i repromaterijala na nacionalnom nivou, radi pružanja podataka o cenama korisnicima, uspešno je uspostavljen još 2004. godine. Međutim, u domaćem zakonodavstvu ne postoji sveobuhvatan propis kojim se utvrđuje i uređuje način funkcionisanja STIPS. Ovim zakonom biće propisana obaveza davanja informacija od strane učesnika na tržištu. Metodologija za prikupljanje, obradu podataka i izveštavanje o cenama biće usklađena sa evropskom metodologijom, a na osnovu usklađenih tržišnih standarda poljoprivrednih proizvoda.

• Da li se to odnosi i na klaničnu industriju?

Kako bi se uspostavio sistem praćenja uporedivih tržišnih cena trupova i živih životinja potrebno je predvideti da se beleženje cena odnosi na jasno definisanu fazu stavljanja na tržište. Na primer, označavanje trupova bi trebalo sprovesti u trenutku razvrstavanja u kategorije, odnosno klase. Od obaveze klasiranja se može napraviti izuzetak ukoliko obim klanja u tom objektu nema značajan uticaj na tržište, ukoliko se radi o sopstvenoj proizvodnji objekta za klanje, kao i ukoliko se radi o svinjskim trupovima poreklom od autohtonih rasa. Dakle, ovde govorimo o velikim preradnim kapacitetima.

 Kako će država moći da interveniše na tržištu nakon usvajanja ovog Zakona?

U svakoj tržišno orijentisanoj ekonomiji, povremeno dođe do poremećaja na tržištu u smislu rasta ponude određenog proizvoda i pada cena ili obrnuto. Ovim zakonom propisuju se intervencije na tržištu, kao vrsta mera uređenja tržišta za pojedine sektore, kao i način njihovog sprovođenja, što doprinosi održavanju stabilnosti tržišta. Takođe, propisane mere su usklađene sa intervencijama na tržištu EU. Da sumiram, želimo da unapredimo razvoj poljoprivrede, unesemo sigurnost poljoprivrednicima i omogućimo izvoznicima da više izvoze.

 Šta je to što je posebna novina kod ovog Zakona?

Mislim da ovde treba da naglasimo i član 29 koji govori o tome da ćemo na osnovu ovog propisa raditi na poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine koji pohađaju obrazovno-vaspitne ustanove i podizanja svesti u široj javnosti o značaju zdrave ishrane u razvoju dece i omladine. Za ove poslove biće nam potrebna i saglasnost iz Ministarstva zdravlja i prosvete.

Uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda obuhvata proizvode u sledećim sektorima: žitarice, šećer, suvo krmno bilje, seme, hmelj, voće i povrće, prerađevine od voća i povrća, vino, živo bilje i cveće, duvan, goveđe i teleće meso, mleko i mlečni proizvodi, svinjsko meso, ovčije i kozije meso, jaja, živinsko meso, pčelinji proizvodi i drugi sektori. Predviđeno je da Vlada Srbije utvrđuje listu proizvoda u sektorima.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je da će Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji je prošle nedelje usvojila Vlada, a čije usvajanje se uskoro očekuje u parlamentu, omogućiti da svima u agrarnom lancu – od proizvođača do prerađivača – bude pronađeno mesto u sistemu na zakonom regulisan način, što je do sad bilo uređeno opštim zakonom o trgovini.

„Prvi put ćemo da regulišemo tržište između poljoprivrednih proizvođača, otkupljivača, prerađivača i da svakom nađemo mesto u sistemu na jedan zakonom regulisan način. Dobićemo alate da na tržištu regulišemo i ekstreme, sa najnižim i visokim cenama, što se na primer sada dešava sa žitaricama, pa imamo problem u stočarstvu“, rekao je Nedimović za RTS.

Do sad je to bilo, kako je dodao, regulisano preko Instututa robnih rezervi, koji je, prema rečima Nedimovića, spor institut.

„Sada će Uprava za agrarna plaćanja imati posebno telo koje će se baviti praćenjem cena, utvrđivanjem proizvođačkih cena, regulisanjem kad dođe do iskakanja. Sa druge strane, regulisaćemo položaj otkupljivača, ne može baš svako da kupuje na blatobran kako misli on, već će poput turističkih agencija, da imaju depozit, da postoje garancije da bi naši proizvođači uvek imali sigurnost – da kad prodaju robu, mogu i da je naplate“, napomenuo je ministar.

Ovim zakonom će se propisi u Srbiji uskladiti sa propisima EU, a ministar je naglasio da je najvažniji razlog regulisati srpsko tržište poljoprivrednih proizvoda.

Očekuje da taj zakon počne da se primenjuje od 2022. godine.

 

 „Svake godine se iz budžeta izdvaja 350 miliona evra za subvencije“

Ministar poljoprivrede je ukazao i da se svake godine iz budžeta izdvaja 350 miliona evra za subvencije dodajući da će ove godine biti još dva konkursa.

„Jedan će biti ozbiljno izdašan, 60 miliona evra, za nabavku fizičke imovine gazdinstava – oprema, objekti, mehanizacija, sve što može da služi, onima koji su mali a koji žele da postanu srednje veličine, srednji da se osnaže. Imali smo konkurs i iz Svetske banke i srpske vlade, dosta novca je ove godine uliveno u poljoprivredu, trudimo se da osavremenimo mehanizaciju jer su onda i manji troškovi i veći profit“, naveo je Nedimović.

Кomentarišući žalbe pojedinih proizvođača da im još nisu isplaćene subvencije, ministar je rekao da je 99 odsto isplaćeno.

„Gde imamo dopunu dokumentacije, moramo da iskontrolišemo. Кad bude ispravan tiket tad možda može da se dobije i loto“, rekao je ministar.

Nedimović je dodao i da je prehrambena industrija imala probleme zbog pandemije koronavirusa, pošto je tražnja bila mnogo manja.

„Tek sad očekujem da eksplodira, naročito sektor mleka i mesa, očekujem da će to ići dobro. Prošle godine smo imali rast poljoprivrede od pet odsto, treba da se potrudimo da očuvamo taj rast“, naglasio je ministar.

Izvor: N1