Klub 100P plus je, posle godinu dana pauze zbog aktuelne pandemije, održao 17. Zimski seminar farmera na Tari od 23. do 29. januara 2022. godine. Kao i na svakom prethodnom seminaru, na kraju je održana tribina na kojoj su formirani stavovi i zahtevi za koje se, po mišljenu poljoprivrednika, članova Kluba 100 P plus, moraju u što kraćem roku iznaći rešenja.

  • Što hitnije podeliti PG na profesionalna i ostala!
  • Omogućiti profesionalnim PG mnogo veće subvencije, posebno za investicije.
  • Što pre uraditi reformu penzionog sistema za poljoprivrednike!
  • Pronaći rešenje za pomoć stočarima koji su u nezavidnoj situaciji već duže vreme. Predlog: Ukinuti pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta jer dovodi u neravnopravan položaj stočare iz Vojvodine i uže Srbije.
  • Ukinuti porez na zakup poljoprivrednog zemljišta i prihvatati sve međusobno potpisane ugovore, bez overe kod notara.
  • Pronaći model za višestruko oporezivanje kupovine poljoprivrednog zemljišta onim licima koja se ne bave poljoprivredom, u odnosu na profesionalna PG.
  • Ukinuti pravo preče kupovine susednog poljoprivrednog zemljišta ukoliko se vlasnik susedne parcele ne bavi profesionalno poljoprivredom.
  • Ukinuti akcize na dizel gorivo za registrovana PG za površinu koja je prijavljena u Registru.
  • Sve investicije do 40.000 evra da budu obuhvaćene nacionalnim merama, bez obzira na broj hektara.

IPARD 3

  • Zbog zloupotreba na konkursima, u uslovima konkursa izjednačiti prava muškaraca i žena.
  • U sektoru ostalih useva i industrijskog bilja definisati granicu od 50 do 200 ha.

Zimski seminar farmera: Razmena iskustva i sticanje znanja o najnovijim trendovima u agraru

 

Zimski seminar farmera je prilika za poljoprivrednike da steknu neophodna znanja i informišu se o najnovijim programima subvencionisanja proizvodnje, uz mogućnost druženja, upoznavanja i razmene iskustava.

Posle godinu dana pauze u organizaciji Kluba 100P plus i turističke organizacije Caravan održan je 17. Zimski seminar farmera. Tradicionalno mesto okupljanja hotel Omorika na Tari bio je domaćin za više od 300 farmera, gostiju, predstavnika kompanija uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije, kompanija koje se bave distribucijom semena i sredstava za zaštitu bilja, banaka, osiguravajućih društava, Garancijskog fonda, nezavisnih analitičara i predstavnika medija.

Pozdravni govor predsednika Kluba 100P plus Vojislava Maleševa

Ispred udruženja Klub 100P plus predsednik Vojislav Malešev naveo je da su neki od zahteva paora reforma penzionog sistema poljoprivrednika, potreba podele poljoprivrednih gazdinstava na profesionalna i ostala, omogućavanje većih subvencija za investicije, pronalaženje rešenja za stočare, ukidanje poreza na zakup poljoprivrednog zemljišta.

Ispred Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu seminaru su prisustvovali Petar Samolovac i Mladen Petreš koji je naveo da budžet tog sekretarijata iznosi više od osam milijardi dinara, dodajući da je u nedelji kada se održava seminar otvoren poziv za 15 konkursa, a do kraja februara biće otvoreni svi konkursi. Svi govornici na otvaranju gotovo identično su opisali ovaj skup kao mesto gde će poljoprivrednici, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, stručnjaci predavači i predstavnici firmi iz oblasti poljoprivrede razmeniti iskustva i novostečena znanja.

Mladen Petreš, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu

Seminar je otvorio državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević, koji je izjavio da Ministarstvo poljoprivrede realizuje 40 vrsta podsticaja u okviru nacionalnih mera. Poljoprivrednici iz različitih regiona treba da usaglase svoje zahteve u cilju što efikasnijeg rešavanja problema.

Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede

Predstavnici ministarstva poljoprivrede iz Uprave za poljoprivredno zemljište Marija Mitrović i Gorica Petković, zatim, v. d. direktor Uprave za agrarna plaćanja Marko Kesić, Boško Umetić, Marina Živanović, Dragoslav Milutinović, kao i mr Jasmina Miljković i Slobodan Živanović iz Odelenja za upravljanje IPARD programom, imali su zapažen nastup na skupu, a poljoprivrednici su i tokom njihovog boravka iskazali veliko interesovanje za neposrednu komunikaciju.

Posebni gosti na ovogodišnjem seminaru bili su ataše za poljoprivredu, regione i turizam pri Austrijskoj Ambasadi u Beogradu dr Kristijan Bravenc i direktor Austrian Agricultural Cluster/AAC mag. Herman Vizer.

Svoj doprinos uspehu ovog seminara dali su prestavnici Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada i Beograda, Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo – Herbološko društvo Srbije i kompanije SEEDEV.

Šta o seminaru kažu neposredni učesnici?

Nenad Tintor iz ProCredit Banke rekao je da je koncept seminara zaista dobar.

“Gotovo svi akteri u poljoprivredi su na jednom mestu, u okviru prijatnog ambijenta. Možda je najznačajnije to da se ljudi vide, porazgovaraju, druže i provedu tih par dana zajedno, bilo da razgovaraju o poslu ili nekoj drugoj temi”, kaže Tintor.

Poljoprivrednik iz Čonolje Josip Križan, koji je prvi put na seminaru, rekao je da smatra da proizvođači ovde mogu doći do pravovremenih i potrebnih informacija za svoje poslovanje.

“Pratiti trendove, kako u pogledu onog što će se dešavati u proizvodnji i očuvanju životne sredine, tako i prognoze na tržištima roba koje treba proizvoditi. Podsticajne mere koje su nam dostupne dobro su pojašnjenje od ljudi iz ministarstva koji su ih kreirali, a i sprovode ih”, priznaje Križan.

 Jovica Kalićiz Sivca koji, s druge strane, zimskim seminarima prisustvuje od samog početka, kaže da do sada nije propustio nijedan.

“Kada se setim svojih početaka u poljoprivredi i poredim sa onim do čega smo kao gazdinstvo stigli danas mogu reći da smo dosta napredovali. Sigurno da su uspehu doprinela znanja i kontakti koje sam stekao na ovim seminarima”, kaže Kalić.

Proizvođač iz Knjaževca Zoran Vučić imao je prilike da u organizaciji Kluba 100 P plus putuje po evropskim sajmovima i obilazi fabrike i govedarske farme.

“To mi je pomoglo da dođem do nekih novih informacija. Za razliku od vojvođanskih farmera uslovi u kojima mi radimo su organizaciono teži. Najveći problem nam je kako da ukrupnimo parcele, kako bi racionalnije proizvodili. Nastojaću da i dalje dolazim na ovaj seminar kao mesto gde je uvek moguće inovirati stara i steći nova znanja”, kaže Vučić.

Preporuke Ministarstvu i Pokrajinskom sekretarijatu

Na kraju radnog dela održana je tribina na kojoj su formirani stavovi organizatora, koji će kao preporuka biti prosleđeni nadležnim institucijama u Ministarstvu poljoprivrede i Pokrajinskom sekretarijatu.

Seminaru su prisustvovali članovi kluba iz Hrvatske i Rumunije. Primetno je da dolazi do podmlađivanja posetilaca. Nagrađeni su i najbolji proizvođači kulena.

Branislav Ogrizović

 

Znanjem do boljeg položaja poljoprivrednika

Ove godine se na Seminaru okupilo blizu 500 učesnika, poljoprivrednih proizvođača, agronomskih stručnjaka, predstavnika državnih tela koja kreiraju agrarnu politiku, ali i preduzeća koja na tržištu obezbeđuju inpute i poljoprivrednu tehniku.

Opstanak i konkurentnost na tržištu poljoprivrednih proizvoda navode poljoprivredna gazdinstva da svakim danom proširuju svoja saznanja i unapređuju način rada. To iziskuje nova znanja, borbu za bolju privrednu poziciju, kao i međusobnu razmenu iskustava. Cilj je povećanje produktivnosti i ostvarivanje veće dobiti, što se u aktuelnim prilikama može postići samo uštedom inputa i povećanjem prinosa. Svesni ovakvih prilika i činjenice da su dobre i validne informacije presudne za postizanje ciljeva, poljoprivrednici, članovi Kluba 100P plus, su se tradicionalno okupili na Tari, na 16. Zimskom seminaru farmera. Seminar je održan od 26. januara do 1. februara 2020. godine.

Ove godine se na Seminaru okupilo blizu 500 učesnika, poljoprivrednih proizvođača, agronomskih stručnjaka, predstavnika državnih tela koja kreiraju agrarnu politiku, ali i preduzeća koja na tržištu obezbeđuju inpute i poljoprivrednu tehniku za poljoprivrednu proizvodnju.

Sa otvaranja 16. Zimskog seminara farmera

 

Ovogodišnji Zimski seminar farmera na Tari zvanično je otvorio prvi čovek srpskog agrara, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. Otvarajući Seminar, Nedimović je rekao da Klub 100P plus vidi kao platformu koja doprinosi unapređenju agrara. Da Klub ima uticaj na razmišljanja kreatora agrarne politike potvrdio je i sam ministar, govoreći o onome šta je urađeno, ali i o izmenama koje se mogu uskoro očekivati, a tiču se poljoprivredih proizvođača.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović

 

Ministar je napomenuo da je u toku izrada novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu i da još uvek ima prostora za izmene. Na osnovu sugestija i predloga sa terena, pa i inicijativa predstavnika Kluba, Ministarstvo se odlučilo za dugogodišnje izdavanje državnog zemljišta, ocenjujući ovakav korak kao meru koja doprinosi očuvanju ovog resursa. Govoreći o saradnji sa Klubom, ministar Nedimović se osvrnuo i na period kada se na Tari razgovaralo o tome kada će se početi sa IPARD-om, naglasivši da danas postoji akreditacija i da se sprovode mere iz ovog programa. U svom obraćanju poljoprivrednicima i učesnicima Seminara ministar je najavio za septembar početak projekta Srbija 2020–2025. Ovim projektom je planirano da se 70 miliona evra usmeri za kupovinu mehanizacije. Sredstva su predviđena za sve koji se bave poljoprivredom. Najavljen je, takođe, i Zakon o profesionalnom poljoprivrednom proizvođaču. Ovaj zakon će se odnositi na aktivnog poljoprivrednika koji živi od poljoprivrede i koji ima pravo da traži subvencije na većem nivou od ostalih.

Spreman je, kako je rekao Branislav Nedimović, i izmenjen Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju.

  • Ideja izmenjenog Zakona je da odvojimo ljude koji mogu da žive i rade od poljoprivrede od onih koji to ne mogu. Da se napravi jasna razlika u sistemu subvencionisanja onih koji se bave poljoprivredom 24 sata od onih koji se njom bave usput i samo ponekad se pojave na konursima za subvencije – rekao je Nedimović, uz objašnjenje da se danas 60% korisnika subvencija ne bavi isključivo poljoprivredom. U pitanju su samo vlasnici Kako je najavio ministar, od jeseni će ova slika biti izmenjena jer će subvencije (i to u većem iznosu) biti namenjene samo profesionalnim poljoprivrednicima. Biće povećana i proizvodna površina za koje će se dodeljivati subvencije, a može se očekivati da će se ona sa sadašnjih 20 ha povećati na 50 do 70 ha.

Ministar je za 1. mart najavio i poziv za regresiranje za dizel gorivo po prošlogodišnjem modelu, ali je najavio i novi model koji će se primenjivati od jeseni. Novi model će poljoprivrednicima obezbediti višestruko veće subvencije za gorivo po hektaru od dosadašnjih.

Podrška Pokrajine

 

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu dr Vuk Radojević

 

Agrarni budžet za 2020. godinu iznosi preko 7,8 milijardi dinara, od čega je veliki deo ovih sredstava opredeljen za direktnu podršku poljoprivrednicima u Pokrajini u okviru programa za razvoj. Znatna budžetska sredstva namenjena su direktnoj podršci putem Programa za zemljište i Programa za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju – rekao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, pozdravljajući učesnike 16. Zimskog seminara farmera. Tom prilikom Radojević se osvrnuo na aktuelne i buduće pokrajinske konkurse posvećene agraru, ukazavši istovremeno na značaj jedinstvene agrarne politike koja donosi izvesnost i kontinuitet u poljoprivredi.

  • Poljoprivrednici u podsticajnoj politici nacionalnih institucija žele predvidljivost, izvesnost i kontinuitet u davanju bespovratnih finansijskih sredstava da bi mogli da planiraju poljoprivrednu proizvodnju i investiciona ulaganja – istakao je dr Vuk Radojević.

Sekretar Vuk Radojević je posebno istakao značaj udruživanja za poljoprivrednike i izrazio zadovoljstvo što na teritoriji Vojvodine postoji tako reprezentativno udruženje poljoprivrednika poput Kluba 100P plus, koji je izuzetno brojan. Istakao je da upravo ovakve asocijacije mogu graditi uspešan partnerski odnos sa donosiocima odluka.

 

O stočarstvu

I na ovogodišnjem 16. Zimskom seminaru farmera nisu izostale teme vezane za stočarsku proizvodnju. Prof. dr Dragan Stojanović je govorio o šansi za srpsko stočarstvo, o proizvodnji mleka i govedarstvu. Kada je reč o proizvodnji mleka Stojanović je napomenuo da značajan deo proizvedene količine u trgovanju ne ide zvaničnim kanalima, pa se stoga ne može ni računati na visoki kvalitet. Ipak, u odnosu na situaciju u prošlosti kada je ovim kanalima na tržištu plasirana čak polovina mleka danas je udeo ovakvog trgovanja znatno manji. Stočari, proizvođači mleka u Srbiji mogu da računaju na stabilnu i nisku cenu koju ostvaruju za svoju robu. Cena je oko 30 evrocenti po litru, a ovakvi uslovi na tržištu su rezultat činjeničnog stanja da čak 80 odsto tržišta “drži” samo nekoliko mlekara. Problem u mlečnom govedarstvu Stojanović vidi i u zastupljenim rasama koje imaju nisku produktivnost, koja je na nivou 2.500 kg mleka po grlu. Značajan deo mleka, čak 80% koje se plasira na tržištu, potiče sa farmi koje imaju do 10 grla. Ipak, poslednjih godina država, kako je objasnio Stojanović, različitim merama podržava i podstiče farmere koji su se odlučili za proizvodnju mleka. To je veoma važno pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da se čak 73% farmi nalazi u nepovoljnim brdsko-planinskim područjima. Da bi se unpredila proizvodnja mleka, ali i mesa, treba više pažnje posvetiti selekciji. Na izbor rasa treba obratiti posebnu pažnju i kada je u pitanju proizvodnja mesa. Jer, kako naglašava prof. dr Dragan Stojanović, za proizvodnju mesa u našoj zemlji postoje dobri agroekološki uslovi, intenzivna ratarska proizvodnja koja obezbeđuje jeftinu i kvalitetnu hranu, dobar genetski potencijal, ali nam nedostaje kontinuitet u proizvodnji. Kao šansu za ostvarenje veće cene profesor vidi i u okretanju ka alternativnim izborima uzgoja kao što je organski ili pak proizvodnja poznatog geografskog porekla.

O kvalitetu pšenice

Nedavno se u javnosti pojavila informacija o uvozu 30.000 tona pšenice iz Mađarske. To je pokrenulo i pitanje kvaliteta domaće pšenice, kao i o razlozima zašto se domaći poljoprivrednici odlučuju da u proizvodnji idu na količinu, a ne na kvalitet zrna. Ovakvu situaciju na terenu objasnila je dr Jasna Mastilović iz Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu. Tom prilikom, govoreći o ulozi skladišta u ekonomskoj valorizaciji roda zrnastih kultura, s posebnim osvrtom na pšenicu, Mastilović je napomenula da cena pšenice dugoročno beleži značajan porast za period od 1960. do 2020. godine. Kako bi povećali vrednost robe koju proizvode, pa i pšenice, ratari se odlučuju na skladištenje koje neretko nije urađeno na adekvatan način, te se kvalitet robe dodatno smanjuje. Država je kroz podršku pomogla mnogim farmerima da realizuju ideju izgradnje sopstvenih skladišta, a u cilju ostvarivanja veće dobiti bila je najavljena i primena robnih zapisa, što, nažalost, u praksi nije zaživelo. U praksi se, najčešće, i dalje roba predaje tokom žetve, a kako nema razvrstavanja po kvalitetu nastaje mešavina zrna pšenice različitog kvaliteta. Ipak, na realizovanu cenu u prodaji utiče više faktora. To su, kako je napomenula dr Jasna Mastilović, trenutak predaje robe, količina primesa, sadržaj vlage i faktori kvaliteta. Za kvalitet se može reći da je relativan, jer kako kaže naša sagovornica, konditorska industrija s jedne strane, i mlinari i pekari s druge strane imaju različite zahteve u pogledu kvaliteta pšenice. Na lošiji kvalitet pšenice u prošloj proizvodnoj godini uticala je i pojava fuzarijuma, čijoj pojavi su pogodovale vremenske prilike, ali i drugi faktori. Ipak, da bi se pojavio fuzarijum u obimu koji značajno utiče na kvalitet pšenice moraju se poklopiti svi ti faktori, te su šanse da se u ovoj proizvodnoj godini pojave iste prilike minimalni. Kada je reč o kvalitetu sorti koje se gaje u našoj zemlji, a s obzirom na činjenicu da se plaćanje robe obavlja na osnovu količine, logično i očekivano da se ratari odlučuju na visokoprinosne sorte. Da bi se ovakva situacija promenila neophodni su razvrstavanje pšenice i njena valorizacija po određenom kvalitetu. Tada bi se, očekuje se, i proizvođači odlučili za proizvodnju kvalitetnijeg zrna. Da bi sistem funkcionisao na ovaj način potrebno je da na tržištu postoje takozvani komercijalni silosi. S druge strane, razvrstavanje robe po kvalitetu je posao koji zahteva i angažovanje velikog broja ljudi koji treba da opsluže veliku količinu robe koja u prikolicama čeka na prijem.

O kvalitetu pšenice govorio je i dr Novica Mladenov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, koji je takođe naglasio da kvalitet pšenice nije definisan jednim parametrom i da svaka zemlja ima svoje standarde. Kako bi se poboljšao kvalitet hlebnog zrna, po mišljenju Mladenova, potrebno je povećati proizvodnju pšenice poboljšivača.

Zaključci i zahtevi

Tradiconalno, i na ovogodišnjem Zimskom seminaru farmera, Klub 100P plus je sastavio zaključke i zahteve čije će ispunjenje doprineti boljem položaju poljoprivrednika u zemlji. U cilju ispunjenja, ovi zahtevi će biti upućeni nadležnim institucijama, a rešenje nekih od njih, kao što je reformisanje sistema PIO za članove poljoprivrednih gazdinstava, zatim odvajanje profesionalnih poljoprivrednika od drugih, kao i novi Zakon o zemljištu najavio je i sam ministar Branislav Nedimović. U ime učesnika Seminara, zahteve je izneo predsednik Kluba 100P plus Vojislav Malešev.

Klub, između ostalog, zahteva izmene uslova propisane programom IPARD 3 koje se odnose na sektor ostalih useva i voća i povrća. Naime, zahtev da donja granica u proizvodnji u zaštićenom prostoru ostane 0,5 ha, a da se gornja pomeri sa 20 ha na 10 ha, s obzirom na to da Klub smatra da oni koji imaju organizovanu proizvodnju na 20 ha u zaštićenom prostoru jesu veliki sistemi. Traži se, takođe, i pomeranje granice kada je u pitanju izgradnja skladišnog prostora za povrtare na površinu od 5 do 100 ha.

Na Seminaru je traženo da se donja granica za korišćenje sredstava IPARD-a pomeri sa 20 na 50 ha za ratarsku proizvodnju. Predlog Kluba 100P plus je i da se za subvencije vezane za realizaciju investicija u visini do 40.000 evra realizuju preko Nacionalnih mera i da ne idu na IPARD programa.

Dat je predlog i da se uprosti registracija gazdinstava tako što će se prihvatati ugovor o zakupu bez naknade i bez overe kod notara. Kod kupovine poljoprivrednog zemljišta treba, po mišljenju Kluba, prihvatiti ugovore o kupovini overene kod notara, kao i to da ugovore sa crkvenom opštinom treba prihvatiti kao validne bez potpisa sveštenika. Kada je reč o zakupu zemljišta sa pravnim licima, predlog je da se prihvate i ovi ugovori bez overe kod notara.

Klub će uputiti i zahtev da se povećaju bespovratna sredstva u nacionalnom programu sa 1,5 milion na tri miliona dinara, kao što je i bilo. Potrebno je podići i broj hektara kod direktnih davanja koja se odnose na osiguranje useva, a koji sada iznose 40 odsto premije osiguranja za maksimalnu površinu od 20 ha.

Upućen je i zahtev da se Uredba u sektoru voćarstva, koja se odnosi na uslove izvoza u Rusku Federaciju, i koja definiše ko može da bude izvoznik na osnovu zapremine skladišnog prostora ukine pošto je ta mera, po mišljenju Kluba, unazadila proizvođače voća.

Savremne tehnologije za veću produktivnost

 Nakon jesenjeg sajma poljoprivredne tehnike Agritechica, koji su posetili i članovi Kluba, i na 16. Zimskom seminaru velika pažnja posvećena je novitetima prikazanim u Hanoveru. Osim tehnike koja doprinosi povećanju produktivnosti u radu, predstavljene su i nove tehnologije biljne proizvodnje koje doprinose očuvanju resursa i povećanju profita.

Jubilarni 15. Zimski seminar farmera održan je na Tari u hotelu “Omorika” od 27. januara do 2. februara 2019. godine.

Kao i na svakom dosadašnjem seminaru, poljoprivrednici (učesnici seminara) su doneli  stavove, zaključke i predloge koji su dostavljeni Ministarstvu poljoprivrede, Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu i Ministarstvu finansija.

STAVOVI I PREDLOZI SA 15. ZIMSKOG SEMINARA POLJOPRIVREDNIKA NA TARI

  1. ZAKON O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU
  • Predstavnici Kluba su članovi radne grupe za pripremu Nacrta Zakona o poljoprivrednom zemljištu te će moći aktivno da doprinesu u izradi kvalitetnog Nacrta ovog Zakona.
  • Radna grupa treba da bude proširena, da bi predstavnici svih sektora poljoprivrede bili zastupljeni (povrtari, voćari…).
  • Ubrzati postupak donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
  1. REGISTAR POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA
  • Da se uredi Registar poljoprivrednih gazdinstava da bi poljoprivrednici mogli da realno predstave svoje poljoprivredno gazdinstvo (površine, članovi, broj grla stoke…)
  • Ugovori sa fizičkim licima – zakupodavci neće da potpisuju ugovore o zakupu da ne bi postali obveznici poreza na prihod od izdavanja nepokretnosti (20%). Predlažemo da se ukine ova vrsta poreske obaveze za fizička lica.
  • Da se omogući zakup od pravnih lica pošto je do sada to bilo obezbeđeno samo za poljoprivredno zemljište u vlasništvu crkava, manastira ili Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
  • Da se jasno u RPG odredi ko se bavi isključivo poljoprivredom (dokaz socialno osiguranje i da to bude prioritet/prednost pri dodeli podsticaja).
  1. AGRO DIZEL
  • Da MPŠV u saradnji sa MFIN, iznađu rešenje za umanjenje cene goriva koje se koristi u poljoprivredne svrhe.
  • Da se gorivo po povoljnijim cenama obezbedi za površine koje su registrovane u RPG.
  • Definisati potrebe za količinama goriva po jedinici površine u zavisnosti od sektora biljne proizvodnje.
  1. POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA
  • MFIN da da objedinjeno tumačenje načina određivanja poreza na prenos apsolutnih prava na promet zemljišta (poljoprivredno zemljište koje se graniči sa građevinskim zemljištem ili zemljište koje se vodi kao građevinsko a koristi se za poljoprivrednu proizvodnju) pošto se javljaju velike razlike između različitih filijala.
  • Da se uvede poresko oslobođenje za porez na prenos apsolutnih prava na promet zemljišta, za poljoprivrednike mlađe od 40 godina, za prvih 30 ha poljoprivrednog zemljišta.
  1. NPRR I IPARD
  • Da se u IPARD donja granica poveća sa 50 ha na 100 ha u sektoru žitarica i ostalih kultura.
  • Da se, analogno sektorima povrtarstva i voćarstva, uvede da se minimum nacionalnih standarda mora ispunjavati samo u datom sektoru za koji se podnosi.
  • Da se maksimalni iznos podsticaja po korisniku u NPRR za nabavku opreme i mehanizacije poveća sa 1,5 miliona na 3,0 miliona.
  1. BILJNI GENETIČKI RESURSI
  • Važno je unaprediti podsticaje za očuvanje i umnožavanje biljnih genetičkih resursa jer ova mera koristi do 60 puta manje sredstava od animalnih genetičkih resursa.
  1. UNAPREĐENJE RURALNE INFRASTRUKTURE
  • Podsticanje izgradnje i unapređenja putne, saobraćajne, telekomunikacione infrastrukture.
  • Podsticanje razvoja agro-industrijskih zona u ruralnim područjima u svrhu omogućavanja otvaranja radnih mesta za ruralno stanovništvo.
  1. SASTANAK SA SEKRETARIJATOM ZA POLJOPRIVREDU, ŠUMARSTVO I VODOPRIVREDU I JP VODE VOJVODINE
  • Zahteva se hitan sastanak sa predstavnicima resornog sekretarijata AP Vojvodine i JP Vode Vojvodine na temu NAKNADE ZA ODVONJAVANJE.

Tara

hotel «Omorika», 27.01. – 02.02.2019.

 Organizator seminara – KLUB 100P plus

U januaru 2019. godine održaće se 15. Zimski seminar farmera u organizacji Kluba 100P plus. Pozivamo Vas da svojim prisustvom uveličate i svečarski i radno proslavite ovaj naš zajednički jubilej.

Pripremamo bogat i sadržajan program (i poneko iznenađenje) kojim ćemo obeležiti petnaestogodišnjicu uspešnog rada Kluba 100P plus.

 

roll-up

 

Podsticaji

  • Pored malog učešća podsticaja za biljnu proizvodnju dodatni problem predstavlja poskupljenje, odnosno visoka cena dizel goriva. Predlog Kluba 100P plus je da se uspostavi sistem agro-dizela (primer plavog dizela u Republici Hrvatskoj) ili drugi sistem gde bi država omogućila mogućnost povoljnije nabavke dizel goriva kroz ukidanje akcize ili drugih državnih nameta na cenu dizel goriva.
  • Članovi Kluba smatraju da učešće direktnih plaćanja za stočarstvo dovodi do toga da je biljna proizvodnja u neravnopravnom položaju. Stav je da raspodela budžeta mora biti pravednija i ravnomernija. U sistemu subvencija favorizovati gazdinstva koja se bave isključivo poljoprivredom.
  • Podsticaji za osiguranje useva da budu bez ograničenja tj. da budu dostupni za svu prijavljenu površinu.
  • Da se omogući da i kompenzacija, kao način plaćanja robe bude prihvatljiva u sistemu podsticaja.
  • Veliki problem kod izgradnje objekata su zakonske obaveze u domenu protivpožarne zaštite koji onemugućavaju dobijanje upotrebnih i građevinskih dozvola…TO ĆE BITI VELIKI PROBLEM I KOD IPARDA.

Izdavanje državnog zemljišta u zakup

  • DRŽAVNO ZEMLJIŠTE NE IZDAVATI PO PRAVU PREČEG ZAKUPA, VEĆ OMOGUĆITI DA SVI IDU RAVNOPRAVNO NA LICITACIJU… na taj način bi država imala znatno veći priliv sredstava po tom osnovu koje bi mogla da koristi za pomoć onim granama poljoprivrede koji su u težem položaju. Time bi se pomoć države ravnomernije raspodelila i među stočarima na celokupnoj teritoriji Republike Srbije pa i tamo gde nema državnog zemljišta za izdavanje.
  • Zahtevamo da pravo učešća na licitaciji imaju samo gazdinstva koja su u sistemu PIO poljoprivrednika.
  • Za zakup držvnog poljoprivrednog zemljišta dokazati da se gazdinstvo bavi isključivo poljoprivredom -prometom preko računa (izvod iz banke).
  • Do momenta izmene zakona pojačati kontrolu zakupa zemljišta po pravu prečeg zakupa po osnovu stočarske proizvodnje i infrastrukture, da se preduprede i sankcionišu malverzacije.
  • Omogućiti da vlasnik zemljišta kojem je zemljište vraćeno putem restitucije može da raskine ugovor sa zakupcima tog zemljišta.
  • Zbog obaveze plaćanja poreza na dobit od strane zakupodavca mnogi privatni zakupodavci ne žele da izdaju zemljište u zakup putem ugovora, te se ono ne može ni prijaviti u RPG. Osloboditi poljoprivredna gazdinstva čiji su nosioci stariji od 65 godina, poreza na prihod od izdavanja poljoprivrednog zemljišta.
  • Razmotriti i revidirati postavljene granice za ostvarivanje IPARD podsticaja u svim sektorima (primer: maksimalne površine u povrtarstvu 50 ha, a u voćarstvu 100 ha).
  • Za građane Srbije sa dvojnim državljanstvom uvesti obavezu da dostave potvrdu da podnosilac zahteva za podsticaje na nacionalnom nivou, nije za predmetnu investiciju koristio sredstva donacije „Prosperitatea“ iz fonda mađarske vlade ili drugih fondova.
  • Pod hitno staviti van snage odluku o izmenama i dopunama odluke o uslovima za smanjenje carinskih dažbina na uvoz kukuruza.
  • Uključiti KLUB 100P plus u izradu novog predloga zakona o poljoprivrednom zemljištu.

14. Zimski seminar farmera na Tari u organizaciji Kluba 100P plus otvorio je predsednik ovog udruženja Voja Malešev. Poljoprivrednici su imali priliku da međusobno razmenjuju iskustva, ali i da nauče nove stvari od eksperata iz struke.

Vojislav Malešev na otvaranju 14. Zimskog seminara farmera - "Slika govori više od reči"

Vojislav Malešev na otvaranju 14. Zimskog seminara farmera – “Slika govori više od reči”

„Kao i svake godine ovde je veliki broj firmi koje su došle da ponude paletu svojih proizvoda. Tu je i veliki broj profesora koji su došli ovde da nas edukuju, da nam ukažu na propuste koje smo imali u prethodnoj proizvodnoj godini“ rekao je Voja Malešev, predsednik kluba 100P plus.

„Mislim da je ovaj 14. seminar bolji nego prethodni i meni se čini kvalitetniji, da li zato što smo svi u ovom problemu udruženi, ima dosta kvalitetnih razgovora. Predavanja su uvek kvalitetna, uvek dolaze pravi ljudi koji nama pomažu da kada se vratimo svojim kućama uradimo nešto bolje na svojoj zemlji“, rekao je za Agromediju poljoprivrednik Vladimir Lazarov.

 

„Mi iz čitave Vojvodine se poznajemo i ovde možemo da razmenimo iskustva“, rekao je poljoprivrednik Stipan Šarčević

Subvencije, odnosno bespovratna novčana sredstva koje pokrajina opredeljuje, usmerena su isključivo na poljoprivredna gazdinstva, rekao je Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, Vuk Radojević. A mi smo se pitali da li on smatra da su ta sredstvadovoljno velika?

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu mr Vuk Radojević

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu mr Vuk Radojević

„Kada govorimo o podsticajima po hektaru, smatram da je neophodno otvoriti javnu debatu na tu temu, da li je to adekvatan vid podrške poljoprivrednicima u Srbiji? Da li bi trebalo i dalje insistirati na uvećanju bespovratnih sredstava po hektaru, ili bi trebalo osmisliti nove modele finansiranja poljoprivrednih gazdinstava? Verujem da ima efikasnijih modela, da model direktnog plaćanja po hektaru nije najbolji i rezultati iz prethodnog perioda, siguran sam da idu u tom pravcu. Istovremeno, ako poredimo sa iskustvom ljudi u Evropskoj uniji, možemo izvući neke zaključke, u mnogim zemljama se vode polemike na tu temu“, rekao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević.

Predsednik uduženja poljoprivrednika Klub 100P plus, Voja Malešev kaže da sa tim novcem koji je na raspolaganju poljoprivrednicima, ne može da se uradi ništa.

„Subvencije su 4000 dinara po hektaru i visina hektara koje možete da prijavite za te subvencije je 20. 80.000 dinara za jedno komercijalno porodično gazdinstvo, koje ima više od 20 hektara su zanemarljiva sredstva. Dok je bilo 12 i 14.000 dinara po hektaru, do 100 hektara, sa tim novcem ste mogli nešto i da uradite“, rekao je on.

Subvencije u zemljama Evropske unije su svakako veće, a dosta proizvoda njihovih poljoprivrednika naša zemlja uvozi. Prošle godine suša je ugrozila kako prinose, tako i prihode naših poljoprivrednika.

„Svima je teško, prošla godina je bila katastrofalna. Sreća, suncokret je dobro rodio, imali smo prinos oko 2 tone u proseku, 2100 po lancu. Pšenica, odnosu na to kako je izgledala na početku, još je i dobro rodila, oko 4 tone po lancu. Kukuruz je naravno problem, imali smo u proseku 2-2,6 tone po lancu, što je nedovoljno da pokrije sve te troškovem ove godine ćemo gledati da nekako preživimo do pšenice. Investicijesmanjujemo na minimum i čekamo novu žetvu i nove neke šanse“, kaže poljoprivrednik Lazarov Vladimir.

Ako bude i ova godina kao prethodna, i ostane ovaj nivo cena, onda će ljudi imati baš ozbiljne probleme. Sada su već mnogi u problemu, definitivno je u celoj Srbiji bio pobačaj i mislim da ćemo u ovu godinu ući zbog besparice sa mnogo manjetehnologije”, rekao je za Agromediju poljoprivrednik Kobilarov Žarko.

Pitali smo državnog sekretara za poljoprivredu, gospodina Velimira Stanojevića koliko će novca za poljoprivredu biti izdvojeno u 2018 godini?

„Ono što je bila namera Ministarstva poljoprivrede u prethodnih godinu i po dana jeste da budžet iz prethodne godine uvek bude veći. Agrarni budžet u 2016. godini bio je veći u odnosu na 2015. godinu za nekih 8-9 odsto, a da je sada u odnosu na 2017. godinu veći negde oko 13 odsto. Sam podatak da će preko uprave za agrarno plaćanje kroz direktne mere, kroz mere ruralnog razvoja biti plasirano preko 30 milijardi dinara, što je takođe značajno više. ove godine imamo ono što smo godinama očekivali, poseban uspeh ministra i njegovog tima jeste da smo konačno otkočili to što se zove IPARD. Čitave ove godine će biti sedam javnih poziva, negde oko 48 miliona evra biće na raspolaganju“, rekao je državni sekretar za poljoprivredu Velimir Stanojević.

„Mi poljoprivrednici smatramo da se dosta sporo kreće taj napredak“, rekao je Voja Malešev.

DSC_6835

Dejan Gvozdenov aktivno je učestvovao u diskusiji

Ovo je bila retka prilika da se poljoprivrednicima pored bogatog edukativnog sadržaja omogući i debata sa političarima. Koliko su otvoreni dijalozi imali učinka, vreme će pokazati. A do tada poljoprivrednici mogu da upotrebe novo-stečenaznanja sa seminara u svojoj proizvodnji, pa će bar nešto sigurno biti bolje.

 

U hotelu “Omorika” na Tari održan je od 28. januara do 03. februara 14. Zimski seminar farmera u organizaciji Kluba 100P plus. Seminar iz godine u godinu u svakom pogledu napreduje. Raznovrsnost tema, velik broj gostiju predavača, lepeza proizvoda 50 prisutnih kompanija, razlog su zadovoljstva oko 300 poljoprivrednih proizvođača koji su ove godine učestvovali u radu seminara.

Sa otvaranja 14. Zimskog seminara farmera

Sa otvaranja 14. Zimskog seminara farmera

Otvaranju je prisustvovao Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević, a Pokrajinski sekrektar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević je svečano otvorio 14. Zimski seminar farmera.

Velimir Stanojević, Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Velimir Stanojević, Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Prilikom obraćanja prisutnima, Vuk Radojević je naglasio da se, od velikog broja Asocijacija i Udruženja poljoprivrednih proizvođača u Srbiji, udruženje poljoprivrednika Klub 100P plus izdvaja po svojoj istrajnosti u misiji da, od osnivanja 2003. godine pa do danas, daje značajan doprinos edukaciji i informisanju svojih članova o aktuelnostima u poljoprivredi, kao i zastupanju njihovih interesa pred državnim institucijama. Sekretar je takođe ukazao na to da ova organizacija u toku godine organizuje niz aktivnosti usmerenih ka usavršavanju poljoprivrednih proizvođača, čime doprinosi unapređenju proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima i time povećava njihovu konkurentnost na tržištu.

mr Vuk Radojević, Pokrajinski sekretar za poljoprivredu zvanično je otvorio 14. Zimski seminar farmera

mr Vuk Radojević, Pokrajinski sekretar za poljoprivredu zvanično je otvorio 14. Zimski seminar farmera

 

Seminar su medijski propratili brojni novinari. U prilogu možete pogledati neke od objava (TV Šabac).

 

Na kraju svakog seminara Klub donosi svoje stavove, zaključke i predloge.

PODSTICAJI:

  • Pored malog učešća podsticaja za biljnu proizvodnju dodatni problem predstavlja poskupljenje, odnosno visoka cena dizel goriva. Predlog Kluba 100P+ je da se uspostavi sistem agro-dizela (primer plavog dizela u Republici Hrvatskoj) ili drugi sistem gde bi država omogućila mogućnost povoljnije nabavke dizel goriva kroz ukidanje akcize ili drugih državnih nameta na cenu dizel goriva.
  • Ispoštovati EU standarde kod nabavke traktora… insistirati na minimum EURO 3 motorima.
  • Kod Pravilnika za podsticaje za nabavku mašina i opreme u biljnoj i stočarskoj proizvodnji izbaciti ograničenje od 50ha pod određenom biljnom kulturom kao uslov za korišćenje podsticaja. Isto tako sejalice i slične mašine posmatrati grupno (npr. mašine za ratarstvo) da ne bi došlo do odbijanja zahteva zbog nepostojanja određene kulture u setvenoj strukturi za tu godinu.
  • Ubaciti telehendlere kao prihvatljivu investiciju i za biljnu proizvodnju (primena u podnim skladištima, skladištima, za utovar i pretovar robe).
  • Subvencionisati GPS sisteme.
  • Članovi Kluba smatraju da učešće direktnih plaćanja za stočarstvo dovodi do toga da je biljna proizvodnja u neravnopravnom položaju. Stav je da raspodela budžeta mora biti pravednija i ravnomernija.
  • Podsticaji za osiguranje useva da budu bez ograničenja tj. da budu dostupni za svu prijavljenu površinu.
  • Da se omogući da i kompenzacija, kao način plaćanja robe bude prihvatljiva u sistemu podsticaja.
  • Da se omogući da nabavka putem lizinga bude prihvatljiva u sistemu.
  • Povećati gornje limite za podsticaje za silose, podna skladišta, objekte za gajenje životinja i hladnjače.
  • Veliki problem kod izgradnje objekata su zakonske obaveze u domenu protivpožarne zaštite koji onemugućavaju dobijanje upotrebnih i građevinskih dozvola…TO ĆE BITI VELIKI PROBLEM I KOD IPARDA.
  • Da se ponovo omogući registrovanje poljoprivrednog gazdinstva suprugama poljoprivrednika.

IZDAVANJE DRŽAVNOG ZEMLJIŠTA U ZAKUP:

  • DRŽAVNO ZEMLJIŠTE NE IZDAVATI PO PRAVU PREČEG ZAKUPA VEĆ OMOGUĆITI DA SVI IDU RAVNOPRAVNO NA LICITACIJU… na taj način bi država imala znatno veći priliv sredstava po tom osnovu koje bi mogla da koristi za pomoć onim granama poljoprivrede koji su u težem položaju. Time bi se pomoć države ravnomernije raspodelila i među stočarima na celokupnoj teritoriji Republike Srbije pa i tamo gde nema državnog zemljišta za izdavanje.
  • Ukoliko ipak ostane pravo prečeg zakupa:
  • zbog toga što proizvođači povrća obrađuju zanemarljivo mali procenat državnog zemljišta, to zemljište ne bi trebalo biti u fundusu zemljišta koje se izdaje stočarima po pravu prečeg zakupa.
  • Pojačati kontrolu zakupa zemljišta po pravu prečeg zakupa po osnovu stočarske proizvodnje da se preduprede malverzacije.
  • Državno zemljište po pravu prečeg zakupa da ne mogu dobiti poljoprivredna gazdinstva koja nemaju mehanizaciju za obradu.
  • Omogućiti da vlasnik zemljišta kojem je zemljište vraćeno putem restitucije može da raskine ugovor sa zakupcima tog zemljišta.
  • Zbog obaveze plaćanja poreza na dobit od strane zakupodavaca mnogi privatni zakupodavci ne žele da izdaju zemljište zvanično putem ugovora, te se ono ne može ni prijaviti u RPG. Osloboditi poljoprivredna gazdinstva poreza na prihod od izdavanja poljoprivrednog zemljišta.

 

Tara, 29.01.-04.02.2017.

 

Sa otvaranja 13. Zimskog seminara farmera

Sa otvaranja 13. Zimskog seminara farmera

 

Klub 100P plus je ove godine organizovao trinaesti Zimski seminar farmera, koji je jedanaesti put za redom održan na Tari. Učesnici seminara kojih je bilo preko 400 kažu da je najbolji do sada, a nama je cilj da svake godine pomeramo granice i da svaki naredni bude još uspešniji.

Seminar je, posle duži niz godina, zvanično otvorio Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović. Ispred Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo prisutne je pozdravio pomoćnik pokrajinskog sekretara Marko Rovčanin. Tokom seminara sa učesnicima su razgovarali dr Dragana Gođevac, direktor Uprave za zemljište i prof. dr Dragan Milić, savetnik ministra poljoprivrede, kao i pomoćnik ministra za ruralni razvoj Zoran Janjatović i savetnik u Ministarstvu Radivoj Nadlački, koji su govorili o nacionalnim merama i IPARD programu.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović otvorio je Seminar na Tari

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović otvorio je Seminar na Tari

Našem pozivu rado su se odazvali i Ataše za poljoprivredu ambasade Austrije dr Christian Brawenz, kao i gospodin Herman Wieser, generalni menadžer Austrijskog poljoprivrednog klastera (Austrian Agricultural Cluster).

Seminar su svojim stručnim predavanjima uveličali ugledni profesori, agronomi i inženjeri: dr Miroslav Malešević, dr Branko Marinković, dr Zoran Keserović, dr Miloš Beuković, dr Đorđe Moravčević, dr Nebojša Momirović, dr Dragan Vajgand, Florian Farkaš, Marija Milenković Kolundžija, dr Dušan Velisavljev, Marija Antanasković, Branko Ogrizović i Nikola Škrbić.

Poljoprivrednik iz Rumunije Ogodescu Sorin izneo je skupu svoja iskustva

Poljoprivrednik iz Rumunije Ogodescu Sorin izneo je skupu svoja iskustva

Gosti seminara bili su i farmeri Sorin Ogodescu iz Ruminije i Danilo Meolic iz Slovenije. Oni su govorili o svojoj proizvodnji i sopstvenim iskustvima i benefitima koje su ostvarili nakon ulaska njihovih zemalja u EU.

Veliki doprinos uspešnosti seminara dale su i kompanije čije je poslovanje vezano za poljoprivredu. Brojni distributeri poljoprivredne mehanizacije, semena, đubriva, zaštitnih sredstava, bankari i predstavnici kompanija koje se bave osiguranjem useva i imovine, svojim predavanjima približili su poljoprivrednicima savremene trendove i svoju paletu proizvoda. Seminaru su prisustvovali i dali svoj aktivni doprinos i predstavnici poljoprivredne savetodavne službe APV. Brojni mediji aktivno su pratili dešavanja na seminaru.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović pridružio nam se i poslednjeg dana seminara, saslušao i saglasio se sa zaključcima i predlozima koje su poljoprivrednici doneli na kraju seminara.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je na zatvaranju seminara saslušao i saglasio se sa stavovima Kluba 100P plus

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je na zatvaranju seminara saslušao i saglasio se sa stavovima Kluba 100P plus