20 godina učenja i borbe za bolji položaj farmera u Srbiji

20. Zimski seminar farmera u organizaciji Kluba 100P plus, bio je drugačiji u odnosu na prethodne, ne samo zbog jubileja u kontinuitetu održavanja, ako se izuzeme godina kada su okupljanja bila zabranjena zbog korona virusa, već i zbog drugih okolnosti.

Prvi seminar poljoprivrednika u organizaciji Kluba 100P Plus održan je u Velikoj Plani sa 73 učesnika. Drugi u Banji Vrujici, a zatim svi naredni do ovog poslednjeg, na Tari u hotelu Omorika. Broj učesnika iz godine u godinu je rastao.

Na smanjenu zainteresovanost za poslednji seminar uticala je celokupna situacija u zemlji, kao i ekonosmka situacija u poljoprivredi, pa su pojedine firme i poljoprivrednici odlučili da ne prisustvuju seminaru ove godin. Ipak, uprava Kluba je donela odluku da se seminar svakako održi i tako obeleži upornost, istrajnost i posvećenost edukaciji poljoprivrednika i borbi za bolje uslove poslovanja.

Tako je seminar ove godine održan u Aranđelovcu u hotelu Izvor u periodu od 19. do 21. februara. Iako znatno kraći, seminar je i ove godine bio veoma sadržajan i protekao je u radnoj atmosferi. Okupio je poljoprivrednike – članove Kluba 100P plus, kao i poslovne partnere i prijatelje Kluba koji su dali svoj doprinos u realizaciji Seminara.

Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, otvorio je 20. Zimski seminar farmera

Ovogodišnji, 20. seminar farmera otvorio je Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo koji je tom prilikom predstavio mere podrške poljoprivrednicima, odnosno različite konkurse u 2025. godini koje raspisuje Pokrajinski sekretarijat.

I za 20 godina mnoga pitanja nisu dobila odgovore

Seminar je počeo osvrtom na prošlogodišnju proizvodnu godinu, ali i na teme koje su bile akutuelne u prethodnih 19 seminara. Kako je rekao, pozdravljajući sve učesnike u ime organizatora, predsednik Kluba 100P plus Vojislav Malešev, prošla proizvodna godina je bila loša za većinu poljoprivrednika. Vremenske prilike uticale su na to da su na većini parcela u Vojvodini prinosi bili veoma niski ili ih uopšte nije bilo. Na loš položaj poljoprivrednika nisu uticali samo niski prinosi jarih useva, već i cene poljoprivrednih proizvoda, a još uvek se osaćaju posledice zabrane izvoza poljoprivednih proizvoda od pre tri godine, kada su cene bile na značajno višem nivou nego danas. Te posledice se ogledaju u manjoj zainteresovanosti za robu iz domaće proizvodnje inostranih kupaca, pre svega pšenice, a nije bilo značajnije zainteresovanosti ni za kukuruz i soju. Na nepovoljan položaj poljoprivrednika uticali su svojim „radom“ i zaposlenici u resornom ministarstvu. Kakoje napomenuo Malešev, Ministarstvo poljoprivrede nema jasnu strategiju agrara ni za sledeću godinu, a kamoli za narednih deset, nema ni predvidljivost ni sledljivost.

– U toku godine se menjaju pravila igre, nemamo jasnu definiciju registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, ko je taj koji može da ima RPG i da ostvaruje pravo na subvencije. Mi u Srbiji imamo dve vrste poljoprivrede, socijalnu i razvojnu. Ni jedan ministar nije razdvojio ove dve poljoprivrede. Ne može socijalna poljoprivreda, a tu smatram one ljude kojima poljoprivreda nije osnovno zanimanje i one koji zbog svojih godina ili zdravstvenog stanja nisu u mogućnosti da proizvedu više, da koči razvojnu i da subvencije za sve budu iste. Ne mislim da te ljude treba zaboraviti, naprotiv, i oni zaslužuju pomoć države kao i ostali, ali tu mora da se uključi Ministarstvo za rad i socijalna pitanja. Da li je pošteno da socijalna davanja budu veća od poljoprivredne penzije? I ako neki poljoprivrednicu nisu svojevremeno uplaćivali doprinose, zaslužili su pristojnu penziju, jer su oni ti koji su obezbeđivali prehrambenu sigurnost građana, a ne država i Ministratstvo, naglasio je Malešev.

Istakao je i da vlasnik RPG koje je u PDV-u ne može u penziju dok ne izađe iz sistema PDV-a. Ali, to nije moguće ako ima obrt veći od osam miliona dinara, kad ima višegodišnji zakup, kad ima kredite koje mora da vraća. Ovo, kako stoje svari, nadležni ne razumeju.

Vojislav Malešev – pozdravni govor na otvaranju 20. Zimskog seminara farmera

Vojislav Malešev se u svom izlaganju dotakao i subvencija ističući da se velika sredstva izdvajaju za mlečno govedarstvo, podsećajući da ti isti stočari prosipaju mleko, jer nemaju kome da ga prodaju. Pod znakom pitanja je i opravdanost subvencije za kupovinu sertifikokvanog semena, a kako se čini ove subvencije će iskoristiti samo proizvođači semena koji su podigli cenu semenske robe.

I na ovogodišnjem seminaru nezaobilazna tema je bio IPARD. Podaci o realizaciji, kako je rekao Malešev, ukazuju da su od svih zemalja u okruženju korisnici u Srbiji povukli ubedljivo najmanje sredstava iz IPARD programa, a kako objašnjava, razlog za takvu situaciju nije to da su poljoprivrednici nezainteresovani, već to što prođu dve, tri godine od raspisivanja do raspisivanja poziva.

Malešev je podsetio i na „plavi“ dizel u susednoj Hrvatskoj, odnosno na gorivo namenjeno za poljoprivrednike čija je cena duplo jeftinija od cene redovnog goriva, a nema ograničenja u količini.

Klub 100P plus u poslednje dve decenije organizovao je u sopstvenoj režiji i stručno-turistička putovanja. Na ovim putovanjima, pored posete raznim farmama, firmama i udrženjima, oni koji krenu na put imaju prilike da vide i mnoge znamenitosti država koje posećuju, a svakako najveći pečat svakom putovanju daju druženja, posebno ona iz autobusa.

Kako s novim klimatskim uslovima održati proizvodnju?

Iako u skraćenoj verziji i ove godine nisu izostala interesantna predavanja kako stručna, renomiranih stručnjaka, tako i komercijalna, ona koja se odnose na ponudu banaka, semenskih i hemijskih kuća, kao i mehanizacije.

Veliku pažnju posetilaca privuklo je predavanje “Varijabilno đubrenje – trošak ili profit” prof. dr Vladimira Ćirića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prof. dr Nataša Samardžić učesnicima seminara predstavila je projekat Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za zaštitu bilja, pod nazivom: “Rezistentnost korova na herbicide istog mehanizma delovanja u Republici Srbiji.

Prof. dr Nataša Samardžić, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Kao dobar izbor organizatora, s obzirom na posećenost, pokazala se panel diskusija na temu „Uticaj promene klime na poljoprivrednu proizvodnju“ čiji je moderator bio prof. dr Đorđe Moravčević sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Učesnici panel diskusije su bili dr Zoltan Kurunci – Horsch, Nikola Škrbić, Bogdan Garalejić IRI Tamiš Pančevo ,Vojislav Malešev, Dragan Mijatović poljoprivrednik iz Hrvatske, Boško Oluški OPG Oluški, Novi Kneževac i Marija Antanasković, A.M.I Novi Sad.

Prof. dr Đorđe Moravčević, moderator panel diskusije

Tema „Uticaj promene klime na poljoprivrednu proizvodnju“ je vrlo kompleksna i nije lako odgovoriti u potpunosti na pitanja koji su svi faktori relevantni, a još je teže naći odgovore na pitanja šta preuzeti i kako odgovoriti na promene koje su više nego uočljive poslenjih godina. Naročito se izdvajaju poslednje tri, kada je raspored padavina bio neravnomeran, sa pikovima u određenim periodima, iza kojih bi usledili sušni periodi, koji su trajali i oko šezdeset dana bez kiše, uz dnevne temperature koje su prelazile 40°C, noćne 30°C. Prinosi su bili znatno smanjeni, a na nekim lokacijama je i izostao rod jarih useva. Uz sve to, dodatne negativne efekte ima i činjenica da je intenzivni način proizvodnje ispostio zemljište po pitanju količine organske materije. Stoga i ne iznenađuje što je panel protekao najvećim delom posvećen obradi zemljišta, odnosno konzervacijskim sistemima obrade. Učesnici su se složili da se ovim načinom obrade nešto konezervira, odnosno čuva. Ovaj vid obrade zemljišta prvi put se primenjivao na određenim imanjima i kombinatima još krajem osamdesetih godina prošlog veka u proizvodnji pšenice, a kako je objasnio Nikola Škrbić to su uslovili tadašnji uslovi za obradu zemljišta kada nije moglo da se uđe u parcelu da se ore, pa su se neki odvažili i obradili zemljište sa tanjiračama i onda posejali pšenicu. Iako su rizikovali, priroda je pokazala svoje i videlo se da se može raditi na ovaj način. Međutim, značajnija promena u praksi počela je 2009. godine. Škrbić je napomenuo da postoji terminologija, klasifikacija sistema obrade zemljišta koja je definisana 2009. godine u okviru Društva za poljoprivrednu tehniku Vojvodine. Ta terminologija je u skladu sa svetskom i bilo bi dobro da studenti na fakultetima nauče šta je konzervacijska obrada i kakva je podela.

Vremenom supočele da se pojavljuju mašine za obradu zemljišta koje na površini zemljišta ostavljaju količinu žetvenih ostataka veću od 30% jer konzervacijski sistemi obrade zemljišta podrazumevaju da je pokrivenost zemljišta sa žetvenim ostacima u vreme kada je najintenzivniji momenat za eroziju zemljišta veća od 30%. Stoga se pri izboru mašine za konzervacijsku obradu zemljišta mora obratiti pažnja na radne organe i na to kako oni manipulišu žetvenim ostacima. Takođe, značajan faktor kako je naglasio Bogdan Garalejić jeste poznavanje zemljišta koje se obrađuje, odnosno koji je tip zemljišta na kom se zasniva proizvodnja.

Da su konzervacijski sistemi obrade zemljišta dobar izbor potvrdili su i učesnici panel diskusije na osnovu sopstvenih iskustava, Vojislav Malešev, Boško Oluški i Zoltan Kurunci koji su počeli da ih primenjuju u praksi u periodu od 2008. do 2010. godine. Složili su se da ima perioda kada su morali i da upotrebe plug, ali i da su prednosti konzervacijskih sistema obrade posebno uočljivi kada se radi o eolskoj eroziji, u periodima sa košavom, što je posebno primetno u severnom Banatu. Boško Oluški koji se bavi ratarskom i povrtarskom proizvodnjom otišao je korak dalje. Kako kaže, intenzivna proizvodnja i želja za što većim prinosom vremenom su doveli do toga da je zemlja blokirana i da ne može da iskoristi elemente koje ima. Stoga je odlučio da kroz način obrade i nege zemljišta koristi i bakterije kako bi zemlji vratio život. Ovo je bila njegova odluka, koja nije uslovljena nikakvim subvencijama, nego ličnim odnosom prema zemljištu kao resursu i potrebi za njegovim očuvanjem. Oluški smatra da bi situacija bila znanto povoljnija ako bi svako dao svoj doprinos i uradio ono što može.

Boško Oluški – savestan odnos prema zemljištu

S druge strane, primena određenih mera u proizvodnji neretko je uslovljena nekim subvencijama, davanjem određenih naknada i to nije samo slučaj kod nas, već kako je rekao Dragan Mijatović, i u Hrvatskoj. Kako je objasnio ljudi su u Hrvatskoj počeli da primenjuju konzervacijske sisteme obrade zemljišta kao i da seju pokrovne useve, ne zato što brinu o zemljištu, već zato što su im obećani poticaji i to je najčešće tako. Ako se pogleda iz nekog drugog ugla, s obzirom na to da se većina poljoprivrednika bori za sopstveni opstanak, i ovakav stav se čini potpuno opravdan. Ipak, pri izboru načina proizvodnje ne sme se zaboraviti ni pitanje kakva se hrana proizvodi, jer bi prirodno bilo proizvoditi zdravu hranu koja u sebi ima očekivanu količinu hranljivih materija.

Dragan Mijatović – u Hrvatskoj su obećane subvencije za setvu pokrovnih useva

Kao jedna od mera koja bi pomogla smanjenju uticaja klimatskih promena navedeno je i navodnjavanje uz koje je obavezna primena organskih đubriva. Kako se čulo, bilo bi dobro iskoristiti i periode kada su vodostaji velikih reka visoki pa bi otvaranjem ustava bilo poželjno napuniti kanale i na taj način obezbediti vodu. Ako ima vode na raspolaganju da bi se ona iskoristila za navodnjavanje u većoj meri elektrifikacija polja bi znatno pomogla, s obzriom na to da bi znanto smanjila cenu vode koja se koristi, a samim tim značjano smanjila troškove proizvodnje.

Među potencijalnim odgovorima su i promena setvene strukture s većim udelom u proizvodnji ozimih useva, agropošumljavanju, zatim izboru sorti i hibrida, kao i načinu obrade među kojima se osim direktne setve sve više pominje i obrada u trake – striptill, pokrovni usevi. Ipak i ove alternative ne daju garnacije za prevazilaženje problema, jer kako se čulo, niko još nije izračunao, na primer za pokrovne useve, koliko vlage sačuvaju u zemljištu, a koliko vlage izvuku iz zemljišta za rast. Kada je reč o pokrovnim usevima, s obzirom na to da se radi o mešavini koja ima, na primer u Hrvatskoj čak 27 različitih biljnih vrsta, pa samim tim i semena različitih veličina, pitanje je kakvu sejalicu odabrati za njihovu setvu.

Na kraju je postavljeno i pitanje kako će izgledati poljoprivreda za 100 godina. Da li će se proteini potrebni za ishranu proizvoditi hemijski, a biljke proizvoditi u cilju smanjenja karbonskog otiska. Ipak, odgovor na ovo pitanje ne zna niko sa sigurnošću, bar ne u ovom vremenu, kao što niko ne može da predvidi ni predstojeću sezonu i vremenske prilike.

Tokom seminara među učesnicima je sprovedena anketa koja je obuhvatila nekoliko pitanja: mesto i termin održavanja, trajanje seminara i teme kojima treba posvetiti posebnu pažnju. Rezultati ove ankete će organizatoru umnogome olakšati organizaciju sledećeg Zimskog seminara farmera.

Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da su u toku pripreme za 20. Zimski seminar farmera.

Očekujemo vas na obeležavanju dvadesetogodišnjice uspešne saradnje, poverenja i druženja od 23. do 29. januara 2025. godine.

Na zahtev mnogobrojnih učesnika, odlučili smo se na promenu lokacije. Seminar će se održati u hotelu „Đerdap“ u Kladovu. Pridružite nam se na novoj lokaciji, kako bismo proslavili jubilej kontinuirane saradnje, međusobne podrške i usavršavanja.

Želimo da obezbedimo sveobuhvatan, interesantan i značajan sadržaj kao znak zahvalnosti za prethodne dve decenije, dok spremno dočekujemo nove izazove.

Zahtevi  i preporuke sa 19. Zimskog seminara farmera

1. Što hitnije doneti Zakon o profesionalnom poljoprivrednom gazdinstvu sa pripadajućim pravima i obavezama.
2. Što pre uraditi reformu penzionog sistema za poljoprivrednike! Odlazak u penziju ne sme da bude uslovljen izlaskom iz sistema PDV-a.
3. Omogućiti profesionalnim PG mnogo veće subvencije, posebno za investicije.
4. U interesu opstanka ljudi na selu koristiti pozitivna iskustva iz EU – pokrajina Baden Vitenberg, gde poljoprivredno zemljište može da kupi isključivo farmer.
5. Ukinuti pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta jer dovodi u neravnopravan položaj stočare iz Vojvodine i uže Srbije.
6. Ukinuti porez na zakup poljoprivrednog zemljišta i prihvatati sve međusobno potpisane ugovore, bez overe kod notara.
7. Ukinuti ukupne akcize na dizel gorivo za registrovana PG za svu površinu koja je prijavljena u Registru.
8. Uvesti subvencije za osiguranje poljoprivrednih useva na svoj prijavljenoj površini u Registru.
9. Sve investicije do 50.000 evra da budu obuhvaćene nacionalnim merama, bez obzira na broj hektara.
10. Iznos podsticaja u Nacionalnim merama vratiti na 3 miliona dinara.

IPARD 3

• Zbog zloupotreba na konkursima, u uslovima konkursa izjednačiti prava muškaraca i žena.
• U sektoru ostalih useva i industrijskog bilja definisati donju granicu od 50.000 evra.
• Dodatno bodovati poljoprivrednike koji imaju najmanje završenu poljoprivrednu strukovnu školu.
• Bodovati članstvo u poljoprivrednim udružanjima kao što se boduje članstvo u zadrugama.

Klub 100P plus je na Tari od 28. januara do 03. februara 2024. godine po devetnaesti put održao Zimski seminar farmera. U fokusu seminara koji je trajao šest dana bile su najvažnije teme iz oblasti poljoprivrede.

Članovi Kluba, primarni poljoprivredni proizvođači, mogli su tokom seminara da prisustvuju predavanjima stručnjaka iz različitih oblasti poljoprivredne proizvodnje, kao i da razmene iskustva sa svojim kolegama.

 Zimski seminar farmera tradicionalno posećuje veliki broj poljoprivrednika iako je situacija u poljoprivredi daleko od stabilne i predvidive. Poljoprivrednici su i pored toga željni novih znanja i budno prate trendove u poljoprivredi. Precizna poljoprivreda, nove tehnologije, načini uštede u proizvodnji, predstavljanje novih sorti i hibrida, uslovi kreditiranja, bile su nezaobilazne teme i ovog seminara.

Sa druge strane, kada je reč o prisustvu kompanija, itekako se ,,oseća kriza” s obzirom na to da se njihov broj ove godine značajno smanjio.

Vojislav Malešev, predsednik Kluba 100P plus, tradicionalno je održao pozdravni govor učesnicima seminara. Osvrnuo se na prošlogodišnju proizvodnu godinu koja je bila prilično nestabilna. Vremenske (ne)prilike su od početka godine stvarale probleme poljoprivrednicima, a na to su se nadovezale i veoma niske cene primarnih proizvoda i nezainteresovanost kupaca.

Vojislav Malešev

„Svi pričaju o tome kako će ove godine poljoprivrednici dobiti više nego ikad u istoriji srpske poljoprivrede, a niko ne priča i nije izračunao koliko nam je uzeto za ovih desetak godina, šta smo sve propustili i šta je izostalo, počevši od nacionalnih mera, preko IPARD-a, do zabrane izvoza“ – rekao je Malešev.

Osvrnuo se i na proteste koje su organizovala pojedina udružanja poljoprivrednika, kao i na njihove pregovore sa odlazećom ministarkom poljoprivrede i premijerkom. Istakao je da se Klub zalaže za institucionalno i sistemsko rešavanje problema.

Učesnicima seminara obratio se Petar Samolovac iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i predstavio planove za 2024. godinu.

Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu

Seminar je otvorila državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, Ivana Popović. Ipak, uočljivo je bilo odsustvo predstavnika Ministarstva poljoprivrede, koji su na 18 do sada održanih seminara uvek bili prisutni u velikom broju i uvek raspoloženi da daju nove informacije i odgovore na pitanja poljoprivrednika.

Ivana Popović, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede

Nepostojanje konzistentne agrarne politike i česta imenovanja resornih ministara koji nisu poljoprivredne struke i ne razumeju problematiku agrara, doveli su do toga da na jednom ovako eminentnom skupu ne prisustvuju predstavnici Uprave za zemljište, Uprave za agrarna plaćanja, IPARD tima, a kamoli ministarka.

Na seminaru se mnogo govorilo o položaju poljoprivrednika, subvencijama, novim uredbama i merama koje bi trebalo preduzeti da bi se situacija u agraru poboljšala. Poslednjeg dana seminara održana je tribina na kojoj su formirani stavovi i zahtevi za koje se, po mišljenu poljoprivrednika, članova Kluba 100 P plus, moraju u što kraćem roku iznaći rešenja. Većina ovih zahteva se, nažalost, ponavlja iz godine u godinu, jer u resornom ministarstvu i Vladi ne nailaze na razumevanje i želju da se sistemski uvede red u agraru.

19. Zimski seminar farmera održaće se na Tari od 28. januara do 3. februara.

Prijava učešća kompanija na seminaru šalje se pisanim putem na mejl: office@agroplus.rs ili popunjavanjem Google forme: https://forms.gle/xk2EwToePSodzUbT6 do 25. decembra 2023. godine.

Za hotelski smeštaj obratite se turističkoj agenciji „Caravan“, Zrenjanin (Vlado Dašić); telefoni: 063/594-331; 023/580-930; E-mail: caravan@mts.rs

DOBRODOŠLI!

Zahtevi  i preporuke sa 18. Zimskog seminara farmera

Kao i na svakom prethodnom seminaru, na kraju je održana tribina na kojoj su formirani stavovi i zahtevi za koje se, po mišljenu poljoprivrednika, članova Kluba 100P plus, moraju u što kraćem roku iznaći rešenja.

Jadran Anđelković

Na tribini je konstatovano da se neki stavovi ponavljaju iz godine u godinu. Moramo da naglasimo da Klub 100P plus ove godine slavi 20 godina postojanja i da je u svojim zahtevima i nastojanjima da se sistemski reše problemi u agraru, dosledan od prvog dana.

1. Insistiramo na osnivanju poljoprivredne komore!
2. Što hitnije doneti Zakon o profesionalnom poljoprivrednom gazdinstvu sa pripadajućim pravima i obavezama.
3. Omogućiti profesionalnim PG mnogo veće subvencije, posebno za investicije.
4. Što pre uraditi reformu penzionog sistema za poljoprivrednike!
5. U interesu opstanka ljudi na selu koristiti pozitivna iskustva iz EU – pokrajina Baden Vitenberg, gde poljoprivredno zemljište može da kupi isključivo farmer.
6. Pronaći rešenje za pomoć stočarima koji su u nezavidnoj situaciji već duže vreme. Predlog: Ukinuti pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta jer dovodi u neravnopravan položaj stočare iz Vojvodine i uže Srbije.
7. Poreskom politikom destimulisati kupovinu poljoprivrednog zemljišta od strane kupaca kojima poljoprivreda nije jedino zanimanje. Ukinuti porez na zakup poljoprivrednog zemljišta na ugovore do 10 ha i prihvatati sve međusobno potpisane ugovore, bez overe kod notara.
8. Ukinuti carinu na uvoz mineralnog đubriva!
9. Ukinuti akcize na dizel gorivo za registrovana PG za površinu koja je prijavljena u Registru.
10. Sve investicije do 50.000 evra da budu obuhvaćene nacionalnim merama, za sve sektore biljne proizvodnje.
11. Iznos podsticaja u Nacionalnim merama vratiti na 3 miliona dinara.

Na Tari, u hotelu “Omorika” Klub 100P plus tradicionalno organizuje Zimski seminar farmera. 18. Zimski seminar farmera održan je od 22. do 28. januara 2023. godine. Predavači na Seminaru su eminentni stručnjaci iz oblasti poljoprivrede. Zimski seminar farmera je prilika da se poljoprivrednici druže, razmene iskustva i dobiju adekvatne odgovore na postavljena pitanja.

Ove godine je seminaru prisustvovalo oko 200 poljoprivrednih proizvođača.

Mladen Petreš, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu; foto: B. Ogrizović

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petreš rekao je na otvaranju da poljoprivrednici uskoro mogu da očekuju raspisivanje novih konkursa.

– U razgovoru sa poljoprivrednicima odlučili smo da otvorimo nove linije koje će pomoći do sada nepokrivene oblasti. Jedna od linija vredna 150 miliona dinara namenjena je za nabavku kvalitetnih priplodnih grla – priplodne junice i kvalitetne nazimice. Za navodnjavanje smo izdvojili 370 miliona dinara. Ukupan budžet za mehanizaciju je 242 miliona dinara.

Seminar je zvanično otvorila državna sekretarka u ministarstvu poljoprivrede Milica Đurđević koja je tom prilikom istakla je da će uvođenje E-agrara pojednostaviti registraciju gazdinstava i ubrzati isplatu podsticaja.

Milica Đurđević, državna sekretarka u ministarstvu poljoprivrede; foto: B. Ogrizović

Predsednik Skupštine Kluba 100P plus Žarko Kobilarov poručio je da država pod hitno treba da se ukine carinu od 10% na mineralna đubriva koja nisu iz EU i Rusije. Govorio je o nužnosti reforme penzionog sistema i da je neophodno razdvojiti profesionalnog poljoprivrednika od onih kojima proizvodnja hrane nije osnovna delatnost.

U stručnom delu seminara farmera na Tari pažnja je posvećena i konceptu precizne poljoprivrede, upotrebi robota u agraru, održivoj poljorivredi, komasaciji poljoprivrednog zemljišta, opremi za mehaničku kontrolu korova u ratarskim usevima, kao i o IPARDU.

Seminar se pokazao posebno značajnim za umrežavanje mladih poljoprivrednika, koji kroz novostečena znanja i kontakte značajno razvijaju svoje gazdinstvo i time smanjuju troškove proizvodnje.

Klub 100P plus je, posle godinu dana pauze zbog aktuelne pandemije, održao 17. Zimski seminar farmera na Tari od 23. do 29. januara 2022. godine. Kao i na svakom prethodnom seminaru, na kraju je održana tribina na kojoj su formirani stavovi i zahtevi za koje se, po mišljenu poljoprivrednika, članova Kluba 100 P plus, moraju u što kraćem roku iznaći rešenja.

• Što hitnije podeliti PG na profesionalna i ostala!
• Omogućiti profesionalnim PG mnogo veće subvencije, posebno za investicije.
• Što pre uraditi reformu penzionog sistema za poljoprivrednike!
• Pronaći rešenje za pomoć stočarima koji su u nezavidnoj situaciji već duže vreme. Predlog: Ukinuti pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta jer dovodi u neravnopravan položaj stočare iz Vojvodine i uže Srbije.

• Ukinuti porez na zakup poljoprivrednog zemljišta i prihvatati sve međusobno potpisane ugovore, bez overe kod notara.
• Pronaći model za višestruko oporezivanje kupovine poljoprivrednog zemljišta onim licima koja se ne bave poljoprivredom, u odnosu na profesionalna PG.
• Ukinuti pravo preče kupovine susednog poljoprivrednog zemljišta ukoliko se vlasnik susedne parcele ne bavi profesionalno poljoprivredom.
• Ukinuti akcize na dizel gorivo za registrovana PG za površinu koja je prijavljena u Registru.
• Sve investicije do 40.000 evra da budu obuhvaćene nacionalnim merama, bez obzira na broj hektara.

IPARD 3

• Zbog zloupotreba na konkursima, u uslovima konkursa izjednačiti prava muškaraca i žena.
• U sektoru ostalih useva i industrijskog bilja definisati granicu od 50 do 200 ha.

Zimski seminar farmera: Razmena iskustva i sticanje znanja o najnovijim trendovima u agraru

Zimski seminar farmera je prilika za poljoprivrednike da steknu neophodna znanja i informišu se o najnovijim programima subvencionisanja proizvodnje, uz mogućnost druženja, upoznavanja i razmene iskustava.

Posle godinu dana pauze u organizaciji Kluba 100P plus i turističke organizacije Caravan održan je 17. Zimski seminar farmera. Tradicionalno mesto okupljanja hotel Omorika na Tari bio je domaćin za više od 300 farmera, gostiju, predstavnika kompanija uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije, kompanija koje se bave distribucijom semena i sredstava za zaštitu bilja, banaka, osiguravajućih društava, Garancijskog fonda, nezavisnih analitičara i predstavnika medija.

Pozdravni govor predsednika Kluba 100P plus Vojislava Maleševa

Ispred udruženja Klub 100P plus predsednik Vojislav Malešev naveo je da su neki od zahteva paora reforma penzionog sistema poljoprivrednika, potreba podele poljoprivrednih gazdinstava na profesionalna i ostala, omogućavanje većih subvencija za investicije, pronalaženje rešenja za stočare, ukidanje poreza na zakup poljoprivrednog zemljišta.

Ispred Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu seminaru su prisustvovali Petar Samolovac i Mladen Petreš koji je naveo da budžet tog sekretarijata iznosi više od osam milijardi dinara, dodajući da je u nedelji kada se održava seminar otvoren poziv za 15 konkursa, a do kraja februara biće otvoreni svi konkursi. Svi govornici na otvaranju gotovo identično su opisali ovaj skup kao mesto gde će poljoprivrednici, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, stručnjaci predavači i predstavnici firmi iz oblasti poljoprivrede razmeniti iskustva i novostečena znanja.

Mladen Petreš, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu

Seminar je otvorio državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević, koji je izjavio da Ministarstvo poljoprivrede realizuje 40 vrsta podsticaja u okviru nacionalnih mera. Poljoprivrednici iz različitih regiona treba da usaglase svoje zahteve u cilju što efikasnijeg rešavanja problema.

Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede

Predstavnici ministarstva poljoprivrede iz Uprave za poljoprivredno zemljište Marija Mitrović i Gorica Petković, zatim, v. d. direktor Uprave za agrarna plaćanja Marko Kesić, Boško Umetić, Marina Živanović, Dragoslav Milutinović, kao i mr Jasmina Miljković i Slobodan Živanović iz Odelenja za upravljanje IPARD programom, imali su zapažen nastup na skupu, a poljoprivrednici su i tokom njihovog boravka iskazali veliko interesovanje za neposrednu komunikaciju.

Posebni gosti na ovogodišnjem seminaru bili su ataše za poljoprivredu, regione i turizam pri Austrijskoj Ambasadi u Beogradu dr Kristijan Bravenc i direktor Austrian Agricultural Cluster/AAC mag. Herman Vizer.

Svoj doprinos uspehu ovog seminara dali su prestavnici Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada i Beograda, Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo – Herbološko društvo Srbije i kompanije SEEDEV.

Šta o seminaru kažu neposredni učesnici?

Nenad Tintor iz ProCredit Banke rekao je da je koncept seminara zaista dobar.

“Gotovo svi akteri u poljoprivredi su na jednom mestu, u okviru prijatnog ambijenta. Možda je najznačajnije to da se ljudi vide, porazgovaraju, druže i provedu tih par dana zajedno, bilo da razgovaraju o poslu ili nekoj drugoj temi”, kaže Tintor.

Poljoprivrednik iz Čonolje Josip Križan, koji je prvi put na seminaru, rekao je da smatra da proizvođači ovde mogu doći do pravovremenih i potrebnih informacija za svoje poslovanje.

“Pratiti trendove, kako u pogledu onog što će se dešavati u proizvodnji i očuvanju životne sredine, tako i prognoze na tržištima roba koje treba proizvoditi. Podsticajne mere koje su nam dostupne dobro su pojašnjenje od ljudi iz ministarstva koji su ih kreirali, a i sprovode ih”, priznaje Križan.

 Jovica Kalićiz Sivca koji, s druge strane, zimskim seminarima prisustvuje od samog početka, kaže da do sada nije propustio nijedan.

“Kada se setim svojih početaka u poljoprivredi i poredim sa onim do čega smo kao gazdinstvo stigli danas mogu reći da smo dosta napredovali. Sigurno da su uspehu doprinela znanja i kontakti koje sam stekao na ovim seminarima”, kaže Kalić.

Proizvođač iz Knjaževca Zoran Vučić imao je prilike da u organizaciji Kluba 100 P plus putuje po evropskim sajmovima i obilazi fabrike i govedarske farme.

“To mi je pomoglo da dođem do nekih novih informacija. Za razliku od vojvođanskih farmera uslovi u kojima mi radimo su organizaciono teži. Najveći problem nam je kako da ukrupnimo parcele, kako bi racionalnije proizvodili. Nastojaću da i dalje dolazim na ovaj seminar kao mesto gde je uvek moguće inovirati stara i steći nova znanja”, kaže Vučić.

Preporuke Ministarstvu i Pokrajinskom sekretarijatu

Na kraju radnog dela održana je tribina na kojoj su formirani stavovi organizatora, koji će kao preporuka biti prosleđeni nadležnim institucijama u Ministarstvu poljoprivrede i Pokrajinskom sekretarijatu.

Seminaru su prisustvovali članovi kluba iz Hrvatske i Rumunije. Primetno je da dolazi do podmlađivanja posetilaca. Nagrađeni su i najbolji proizvođači kulena.

Branislav Ogrizović

Znanjem do boljeg položaja poljoprivrednika

Ove godine se na Seminaru okupilo blizu 500 učesnika, poljoprivrednih proizvođača, agronomskih stručnjaka, predstavnika državnih tela koja kreiraju agrarnu politiku, ali i preduzeća koja na tržištu obezbeđuju inpute i poljoprivrednu tehniku.

Opstanak i konkurentnost na tržištu poljoprivrednih proizvoda navode poljoprivredna gazdinstva da svakim danom proširuju svoja saznanja i unapređuju način rada. To iziskuje nova znanja, borbu za bolju privrednu poziciju, kao i međusobnu razmenu iskustava. Cilj je povećanje produktivnosti i ostvarivanje veće dobiti, što se u aktuelnim prilikama može postići samo uštedom inputa i povećanjem prinosa. Svesni ovakvih prilika i činjenice da su dobre i validne informacije presudne za postizanje ciljeva, poljoprivrednici, članovi Kluba 100P plus, su se tradicionalno okupili na Tari, na 16. Zimskom seminaru farmera. Seminar je održan od 26. januara do 1. februara 2020. godine.

Ove godine se na Seminaru okupilo blizu 500 učesnika, poljoprivrednih proizvođača, agronomskih stručnjaka, predstavnika državnih tela koja kreiraju agrarnu politiku, ali i preduzeća koja na tržištu obezbeđuju inpute i poljoprivrednu tehniku za poljoprivrednu proizvodnju.

Sa otvaranja 16. Zimskog seminara farmera

Ovogodišnji Zimski seminar farmera na Tari zvanično je otvorio prvi čovek srpskog agrara, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. Otvarajući Seminar, Nedimović je rekao da Klub 100P plus vidi kao platformu koja doprinosi unapređenju agrara. Da Klub ima uticaj na razmišljanja kreatora agrarne politike potvrdio je i sam ministar, govoreći o onome šta je urađeno, ali i o izmenama koje se mogu uskoro očekivati, a tiču se poljoprivredih proizvođača.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović

Ministar je napomenuo da je u toku izrada novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu i da još uvek ima prostora za izmene. Na osnovu sugestija i predloga sa terena, pa i inicijativa predstavnika Kluba, Ministarstvo se odlučilo za dugogodišnje izdavanje državnog zemljišta, ocenjujući ovakav korak kao meru koja doprinosi očuvanju ovog resursa. Govoreći o saradnji sa Klubom, ministar Nedimović se osvrnuo i na period kada se na Tari razgovaralo o tome kada će se početi sa IPARD-om, naglasivši da danas postoji akreditacija i da se sprovode mere iz ovog programa. U svom obraćanju poljoprivrednicima i učesnicima Seminara ministar je najavio za septembar početak projekta Srbija 2020–2025. Ovim projektom je planirano da se 70 miliona evra usmeri za kupovinu mehanizacije. Sredstva su predviđena za sve koji se bave poljoprivredom. Najavljen je, takođe, i Zakon o profesionalnom poljoprivrednom proizvođaču. Ovaj zakon će se odnositi na aktivnog poljoprivrednika koji živi od poljoprivrede i koji ima pravo da traži subvencije na većem nivou od ostalih.

Spreman je, kako je rekao Branislav Nedimović, i izmenjen Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju.

• Ideja izmenjenog Zakona je da odvojimo ljude koji mogu da žive i rade od poljoprivrede od onih koji to ne mogu. Da se napravi jasna razlika u sistemu subvencionisanja onih koji se bave poljoprivredom 24 sata od onih koji se njom bave usput i samo ponekad se pojave na konursima za subvencije – rekao je Nedimović, uz objašnjenje da se danas 60% korisnika subvencija ne bavi isključivo poljoprivredom. U pitanju su samo vlasnici Kako je najavio ministar, od jeseni će ova slika biti izmenjena jer će subvencije (i to u većem iznosu) biti namenjene samo profesionalnim poljoprivrednicima. Biće povećana i proizvodna površina za koje će se dodeljivati subvencije, a može se očekivati da će se ona sa sadašnjih 20 ha povećati na 50 do 70 ha.

Ministar je za 1. mart najavio i poziv za regresiranje za dizel gorivo po prošlogodišnjem modelu, ali je najavio i novi model koji će se primenjivati od jeseni. Novi model će poljoprivrednicima obezbediti višestruko veće subvencije za gorivo po hektaru od dosadašnjih.

Podrška Pokrajine

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu dr Vuk Radojević

Agrarni budžet za 2020. godinu iznosi preko 7,8 milijardi dinara, od čega je veliki deo ovih sredstava opredeljen za direktnu podršku poljoprivrednicima u Pokrajini u okviru programa za razvoj. Znatna budžetska sredstva namenjena su direktnoj podršci putem Programa za zemljište i Programa za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju – rekao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, pozdravljajući učesnike 16. Zimskog seminara farmera. Tom prilikom Radojević se osvrnuo na aktuelne i buduće pokrajinske konkurse posvećene agraru, ukazavši istovremeno na značaj jedinstvene agrarne politike koja donosi izvesnost i kontinuitet u poljoprivredi.

• Poljoprivrednici u podsticajnoj politici nacionalnih institucija žele predvidljivost, izvesnost i kontinuitet u davanju bespovratnih finansijskih sredstava da bi mogli da planiraju poljoprivrednu proizvodnju i investiciona ulaganja – istakao je dr Vuk Radojević.

Sekretar Vuk Radojević je posebno istakao značaj udruživanja za poljoprivrednike i izrazio zadovoljstvo što na teritoriji Vojvodine postoji tako reprezentativno udruženje poljoprivrednika poput Kluba 100P plus, koji je izuzetno brojan. Istakao je da upravo ovakve asocijacije mogu graditi uspešan partnerski odnos sa donosiocima odluka.

O stočarstvu

I na ovogodišnjem 16. Zimskom seminaru farmera nisu izostale teme vezane za stočarsku proizvodnju. Prof. dr Dragan Stojanović je govorio o šansi za srpsko stočarstvo, o proizvodnji mleka i govedarstvu. Kada je reč o proizvodnji mleka Stojanović je napomenuo da značajan deo proizvedene količine u trgovanju ne ide zvaničnim kanalima, pa se stoga ne može ni računati na visoki kvalitet. Ipak, u odnosu na situaciju u prošlosti kada je ovim kanalima na tržištu plasirana čak polovina mleka danas je udeo ovakvog trgovanja znatno manji. Stočari, proizvođači mleka u Srbiji mogu da računaju na stabilnu i nisku cenu koju ostvaruju za svoju robu. Cena je oko 30 evrocenti po litru, a ovakvi uslovi na tržištu su rezultat činjeničnog stanja da čak 80 odsto tržišta “drži” samo nekoliko mlekara. Problem u mlečnom govedarstvu Stojanović vidi i u zastupljenim rasama koje imaju nisku produktivnost, koja je na nivou 2.500 kg mleka po grlu. Značajan deo mleka, čak 80% koje se plasira na tržištu, potiče sa farmi koje imaju do 10 grla. Ipak, poslednjih godina država, kako je objasnio Stojanović, različitim merama podržava i podstiče farmere koji su se odlučili za proizvodnju mleka. To je veoma važno pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da se čak 73% farmi nalazi u nepovoljnim brdsko-planinskim područjima. Da bi se unpredila proizvodnja mleka, ali i mesa, treba više pažnje posvetiti selekciji. Na izbor rasa treba obratiti posebnu pažnju i kada je u pitanju proizvodnja mesa. Jer, kako naglašava prof. dr Dragan Stojanović, za proizvodnju mesa u našoj zemlji postoje dobri agroekološki uslovi, intenzivna ratarska proizvodnja koja obezbeđuje jeftinu i kvalitetnu hranu, dobar genetski potencijal, ali nam nedostaje kontinuitet u proizvodnji. Kao šansu za ostvarenje veće cene profesor vidi i u okretanju ka alternativnim izborima uzgoja kao što je organski ili pak proizvodnja poznatog geografskog porekla.

O kvalitetu pšenice

Nedavno se u javnosti pojavila informacija o uvozu 30.000 tona pšenice iz Mađarske. To je pokrenulo i pitanje kvaliteta domaće pšenice, kao i o razlozima zašto se domaći poljoprivrednici odlučuju da u proizvodnji idu na količinu, a ne na kvalitet zrna. Ovakvu situaciju na terenu objasnila je dr Jasna Mastilović iz Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu. Tom prilikom, govoreći o ulozi skladišta u ekonomskoj valorizaciji roda zrnastih kultura, s posebnim osvrtom na pšenicu, Mastilović je napomenula da cena pšenice dugoročno beleži značajan porast za period od 1960. do 2020. godine. Kako bi povećali vrednost robe koju proizvode, pa i pšenice, ratari se odlučuju na skladištenje koje neretko nije urađeno na adekvatan način, te se kvalitet robe dodatno smanjuje. Država je kroz podršku pomogla mnogim farmerima da realizuju ideju izgradnje sopstvenih skladišta, a u cilju ostvarivanja veće dobiti bila je najavljena i primena robnih zapisa, što, nažalost, u praksi nije zaživelo. U praksi se, najčešće, i dalje roba predaje tokom žetve, a kako nema razvrstavanja po kvalitetu nastaje mešavina zrna pšenice različitog kvaliteta. Ipak, na realizovanu cenu u prodaji utiče više faktora. To su, kako je napomenula dr Jasna Mastilović, trenutak predaje robe, količina primesa, sadržaj vlage i faktori kvaliteta. Za kvalitet se može reći da je relativan, jer kako kaže naša sagovornica, konditorska industrija s jedne strane, i mlinari i pekari s druge strane imaju različite zahteve u pogledu kvaliteta pšenice. Na lošiji kvalitet pšenice u prošloj proizvodnoj godini uticala je i pojava fuzarijuma, čijoj pojavi su pogodovale vremenske prilike, ali i drugi faktori. Ipak, da bi se pojavio fuzarijum u obimu koji značajno utiče na kvalitet pšenice moraju se poklopiti svi ti faktori, te su šanse da se u ovoj proizvodnoj godini pojave iste prilike minimalni. Kada je reč o kvalitetu sorti koje se gaje u našoj zemlji, a s obzirom na činjenicu da se plaćanje robe obavlja na osnovu količine, logično i očekivano da se ratari odlučuju na visokoprinosne sorte. Da bi se ovakva situacija promenila neophodni su razvrstavanje pšenice i njena valorizacija po određenom kvalitetu. Tada bi se, očekuje se, i proizvođači odlučili za proizvodnju kvalitetnijeg zrna. Da bi sistem funkcionisao na ovaj način potrebno je da na tržištu postoje takozvani komercijalni silosi. S druge strane, razvrstavanje robe po kvalitetu je posao koji zahteva i angažovanje velikog broja ljudi koji treba da opsluže veliku količinu robe koja u prikolicama čeka na prijem.

O kvalitetu pšenice govorio je i dr Novica Mladenov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, koji je takođe naglasio da kvalitet pšenice nije definisan jednim parametrom i da svaka zemlja ima svoje standarde. Kako bi se poboljšao kvalitet hlebnog zrna, po mišljenju Mladenova, potrebno je povećati proizvodnju pšenice poboljšivača.

Zaključci i zahtevi

Tradiconalno, i na ovogodišnjem Zimskom seminaru farmera, Klub 100P plus je sastavio zaključke i zahteve čije će ispunjenje doprineti boljem položaju poljoprivrednika u zemlji. U cilju ispunjenja, ovi zahtevi će biti upućeni nadležnim institucijama, a rešenje nekih od njih, kao što je reformisanje sistema PIO za članove poljoprivrednih gazdinstava, zatim odvajanje profesionalnih poljoprivrednika od drugih, kao i novi Zakon o zemljištu najavio je i sam ministar Branislav Nedimović. U ime učesnika Seminara, zahteve je izneo predsednik Kluba 100P plus Vojislav Malešev.

Klub, između ostalog, zahteva izmene uslova propisane programom IPARD 3 koje se odnose na sektor ostalih useva i voća i povrća. Naime, zahtev da donja granica u proizvodnji u zaštićenom prostoru ostane 0,5 ha, a da se gornja pomeri sa 20 ha na 10 ha, s obzirom na to da Klub smatra da oni koji imaju organizovanu proizvodnju na 20 ha u zaštićenom prostoru jesu veliki sistemi. Traži se, takođe, i pomeranje granice kada je u pitanju izgradnja skladišnog prostora za povrtare na površinu od 5 do 100 ha.

Na Seminaru je traženo da se donja granica za korišćenje sredstava IPARD-a pomeri sa 20 na 50 ha za ratarsku proizvodnju. Predlog Kluba 100P plus je i da se za subvencije vezane za realizaciju investicija u visini do 40.000 evra realizuju preko Nacionalnih mera i da ne idu na IPARD programa.

Dat je predlog i da se uprosti registracija gazdinstava tako što će se prihvatati ugovor o zakupu bez naknade i bez overe kod notara. Kod kupovine poljoprivrednog zemljišta treba, po mišljenju Kluba, prihvatiti ugovore o kupovini overene kod notara, kao i to da ugovore sa crkvenom opštinom treba prihvatiti kao validne bez potpisa sveštenika. Kada je reč o zakupu zemljišta sa pravnim licima, predlog je da se prihvate i ovi ugovori bez overe kod notara.

Klub će uputiti i zahtev da se povećaju bespovratna sredstva u nacionalnom programu sa 1,5 milion na tri miliona dinara, kao što je i bilo. Potrebno je podići i broj hektara kod direktnih davanja koja se odnose na osiguranje useva, a koji sada iznose 40 odsto premije osiguranja za maksimalnu površinu od 20 ha.

Upućen je i zahtev da se Uredba u sektoru voćarstva, koja se odnosi na uslove izvoza u Rusku Federaciju, i koja definiše ko može da bude izvoznik na osnovu zapremine skladišnog prostora ukine pošto je ta mera, po mišljenju Kluba, unazadila proizvođače voća.

Savremne tehnologije za veću produktivnost

 Nakon jesenjeg sajma poljoprivredne tehnike Agritechica, koji su posetili i članovi Kluba, i na 16. Zimskom seminaru velika pažnja posvećena je novitetima prikazanim u Hanoveru. Osim tehnike koja doprinosi povećanju produktivnosti u radu, predstavljene su i nove tehnologije biljne proizvodnje koje doprinose očuvanju resursa i povećanju profita.