Petak, 14 Avgust 2020.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Da je Srbija u EU njeni bi poljoprivrednici bili uvaženi i dobili bi ozbiljnu pomoć

Da Srbija godinama ne vodi, u najmanju ruku, konfuznu politiku prema Evropskoj uniji i da je kojim slučajem već njena članica, poljoprivreda i poljoprivrednici bi to i te kako osetili.

Umesto finansijskog instrumenta pretpristupne pomoći kojeg sada koristmo (IPARD), kao država koja je deo evropske zajednice na raspolaganju bi nam bio mnogo izdašniji fond – Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj finansiran novcem iz budžeta Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP). Koliko bi srpska poljoprivreda iz te kase dobijala, teško je reći iz ove perspektive ali, uzmimo za primer komšijske zemlje koje su u Evropskoj uniji. Recimo, Hrvatska je u pretpristupnom periodu dobijala oko 25 miliona evra godišnje (koliko i Srbija ima iz IPARD-a), a po ulasku u EU imala je na raspolaganju 330 miliona, a potom i 500 miliona evra. Mađarska je umesto 53 miliona imala 551 milion evra, Rumunija umesto 193,5 miliona – čak 1,26 milijardi evra.

Koliku korist su od Zajedničke poljoprivredne politike, jedne od najstarijih EU politika, imali evropskih poljoprivrednici, a koliku naši nisu, veoma se dobro videlo u poslednjih dva meseca, od pojave krize izazvane virusom korona.

Zvaničnici EU ističu da ih je pandemijska kriza učinila svesnijim važnosti proizvodnje hrane i da je u prvi red stavila potrebu da pomažu i budu spremni za svoje farmere, koji su u prethodnom periodu imali ozbiljnih problema u poslovanju.

 

COVID-19 – mere EU za poljoprivredu i ribarstvo

 

A evo šta je sve Brisel uradio za njih i koliko im je para obezbedio:

Najpre, još u martu Komisija je brzo postupila obezbeđujući sigurnost hrane i jedinstveno tržište tako što je donela mere o upravljanju granicom.

Potom, iz privremenog okvira državne pomoći poljoprivrednicima je dato do 100.000 evra, a za kompanije za preradu poljoprivrednih proizvoda i do 800.000 evra. To se može nadopuniti sa dodatnih 20.000 do 25.000 evra “de minimis” pomoći, što potencijalno donosi nekoliko dodatnih milijardi evra iz nacionalnih budžeta evropskom poljoprivredno-prehrambenom sektoru.

Nakon toga usvojene su određene mere fleksibilnosti u pogledu direktnih plaćanja, ruralnog razvoja i provera na licu mesta. Naime, direktna plaćanja avansno su povećana sa 50 odsto na 70 odsto, a plaćanja za ruralni razvoj sa 75 odsto na 85 odsto. Omogućeno je da države članice avanse plate poljoprivrednicima pre nego što okončaju sve kontrole na licu mesta, a smanjen je i broj fizičkih kontrola gaazdinstava.

Dalje, Komisija je 20. aprila usvojila izuzetnu fleksibilnost i pojednostavljenje u korišćenju fonda za ruralni razvoj kako bi proširila opseg podrške ruralnim malim i srednjim preduzećima. Poljoprivrednicima su na raspolaganje stavljeni krediti do 200.000 evra pod povoljnim uslovima, a države članice mogu da dodele sredstva raspoloživa u okviru svojih Programa ruralnog razvoja za finansiranje akcija suočavanja sa krizom.

Konačno, 30. aprila usvojen je drugi paket mera, koji se sastoji od 12 zasebnih propisa, a koji imaju za cilj stabilizaciju tržišta. Predloženo je i da se napravi nova privremena mera koju podržava EAFRD. Ova nova mera omogućiće državama članicama da uplate paušalni iznos poljoprivrednicima i malim poljoprivredno-prehrambenim preduzećima posebno pogođenima krizom COVID-19. Paušalna plaćanja biće obavljena do 31.12.2020, tako da maksimalni iznos podrške ne sme prelaziti 5.000 evra po poljoprivredniku i 50.000 po malom ili srednjem preduzeću. To se nadovezuje na pomoć de-minimis za poljoprivredni sektor i povećanu gornju granicu državne pomoći. Ovaj predlog još uvek treba da usvoje Savet i Evropski parlament. Nova mera osmišljena je tako da državama članicama pruža veliku fleksibilnost za njeno sprovođenje.

Na primer, podrška može ciljati samo određene kategorije korisnika ili sektore (one koji su posebno pogođeni krizom), koje će se definisati u svakom programu ruralnog razvoja, na osnovu objektivnih i nediskriminatornih kriterijuma. Korisnici koji primaju podršku ne bi morali da opravdavaju stvarno korišćenje sredstava, jer paušalna plaćanja ne zasnivaju se na fakturama koje korisnici moraju da podnesu. Izdaci mogu biti prihvatljivi pre podnošenja amandmana na program ruralnog razvoja. Izmene programa ruralnog razvoja koje uvode novu meru Komisija će obraditi u najkraćem mogućem roku.

Predviđeno je da se sve navedene mere finansiraju iz postojećeg budžeta za 2020. godinu bez upotrebe takozvane krizne rezerve. Pritom, direktna plaćanja poljoprivrednicima neće biti smanjena.

S. Gluščević