Skupa cena zaostajanja

 Koliko su aktuelni agrarni budžet i izdvojena sredstva za digitalizaciju i edukaciju dovoljni da se krene u stvaranje nove generacije poljoprivrednika?

Iako je poljoprivreda sektor koji kod nas najsporije reaguje na primenu inovacija i digitalnih informacionih tehnologija, došlo je vreme da se na tom polju stvari radikalno menjaju. Sve je više primera da se velike kompanije, poput MК grupe, Delta agrara, kompanije Avital Agro i dr. već uveliko prestrojavaju na digitalnu poljoprivredu. MК grupa pokrenula je „Digitalnu akademijuˮ i projekat „Digitalni agronomˮ sa ciljem unapređivanja agronomskih znanja i menadžerskih veština zaposlenih. Ulaganje u kadrove, znanje i stalnu digitalnu edukaciju apsolutni su prioritet pomenute, ali i drugih velikih kompanija. Svako zaostajanje u tom segmentu za njih predstavlja opasnost za budućnost i neminovno se odražava na tržišnu konkurentnost.

 

Кoliko god se opirali – iz neznanja ili neinformisanosti –moramo biti svesni da digitalna tehnologija i sve što uz nju ide u poljoprivredi praktično menjaju sve. Ako neko misli da je to daleka budućnost, da neće time da se bavi, grdno se vara. Svakodnevna upotreba „pametnih telefonaˮ nam već mnogo pomaže i usmerava nas. Digitalizacija poljoprivrede predstavlja jedini način da se za kratko vreme poveća konkurentnost poljoprivredne proizvodnje. To je jedinstveni stav stručnjaka. Iskustvo sa primenom digitalnih rešenja je već pokazalo da poljoprivrednici u prve dve godine, u zavisnosti od grane proizvodnje, povećavaju profitabilnost sa 50 na 100 odsto.

Stručnjaci takođe veruju da digitalizacija poljoprivredu čini atraktivnom i privlačnijom za ulaganje novim generacijima poljoprivrednika. Donosi veći profit, a to je svakako dovoljan motiv za odluku da preuzmu ili sami pokrenu porodični posao, prošire farme, voćnjake, povrtnjake i dr. I da svakog dana ili po potrebi, uz instalirani softver, prate stanje roda, troškove, cene inputa, obaveštenja o vremenskim uslovima, upozorenja i savete kada i kojim sredstvima treba prskati useve, na koji način se (iz)boriti sa štetočinama. I sve to na na svojim kompjuterima ili pametnim telefonima. Prednost digitalizovane poljoprivrede ogleda se, pre svega, u uštedi vremena i repromaterijala, ali i u postizanju boljeg kvaliteta proizvoda.

Naši zvaničnici neprekidno ističu digitalizaciju poljoprivrede kao jedan od prioriteta Ministarstva poljoprivrede. Кad je već tako, šta treba činiti da nam poljoprivreda u budućnosti bude bolja, savremenija i privlačnija mlađim generacijama? Nesumnjivo, prvo se mora krenuti od agrarnog budžeta i izdvajanja sredstava za digitalizaciju i edukaciju poljoprivrednika. Godinama se insistira da agrani budžet bude pet odsto nacionalnog budžeta, ali to se još nije dogodilo. Da li će tako biti i u narednoj godini ostaje da se vidi, ali sudeći po obelodanjenom Zakonu o budžetu za 2022. godinu, poljoprivrednici ne mogu očekivati ništa više od onoga što već imaju.

Proces digitalizacije poljoprivrede u Srbiji sigurno neće biti ni lak, ni jednostavan, jer ne zavisi samo od onih koji stvaraju inovacije, već i od samih poljoprivrednika. Predrasude i nepoverenje prema inovacijama, kao i odsustvo želje za edukacijom vezanom za digitalizaciju moraju se prevazići. To je osnovni preduslov za suočavanje sa jednim od najtežih izazova u poljoprivredi nove ere. Da bi se srpski seljak upoznao sa značajem digitalizacije, edukovao i podstakao na korišćenje njenih blagodeti, potrebno je da sve državne i nevladine organizacije, pa i svaki pojedinac, daju svoj doprinos.

Stvaranje mogućnosti da softver za upravljanje bude lako dostupan i za računare i mobilne telefone svakom zainteresovanom poljoprivredniku od presudnog je značaja. Кada se to postigne, na njima samima je da stvore naviku redovnog unošenja podataka. Ostalo će uraditi platforme – od informacija i predloga do alarma upozorenja… Ne treba zaboraviti da su upornost i volja majka svakog uspeha.