Četvrtak, 17 Oktobar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Diplomatski lov na Bisernom ostrvu

U povodu petogodišnjice asocijacije Vojvodina agrar
DIPLOMATSKI LOV NA BISERNOM OSTRVU

Asocijacija Vojvodina agrar u povodu petogodišnjice, organizovala je lov na zečeve na Bisernom ostrvu, pored Bačkog Gradišta. Okupilo se dosta uglednih zvanica, neki kao lovci, a neki kao ‘ajkači. Klub 100P plus predstavljali su – Voja Malešev kao ambasador, a Veselin Lazić kao ambasadorski sekretar. Prvi je lovac, kao što i dolikuje ambasadorima, a drugi ‘ajkač.

Lovci, ‘ajkači, gosti i zečevi; foto: V. Lazić, 2010.

Ove godine, šbog čestih padavina, prirast zečije populacije je mali. Tako je to bilo i na Bisernom ostrvu, tako da je na jedvite jade odstreljeno 36 zečeva.

Kao ‘ajkač, drljajući po ataru, a potom i na lovačkom ručku, razgovarao sam sa lovcima.

Lovac – na lisice, divlje svinje…

Laslo Silak iz Temerina, od 1986. godine je lovac. Naravno, te godine je i kršten na lovački način. Dve puške ima: sačmaricu i karabin. Otac mu nije bio lovac, a sin još uvek nije zainteresovan za lov koliko bi trebao da bude. I njegov zet Jožef Žunji nije lovac, al’ se polagacko zagreva za lovački poziv. Počeo je da razmišlja o puški.

Laslo Silak iz Temerina, od 1986. godine je lovac, trezvenjak; foto: V. Lazić, 2010.

Pitam Laciku: Šta najviše voliš da loviš?
Lisicu, divlju svinju i ostale grabljivice.

Lovačkih specijaliteta ima baš podosta. Šta od toga najviše voliš?
Dobar je paprikaš, ali i svako drugo jelo ako je dobro pripremljeno.

Koja pića idu uz takva jela?
Ja sam trezvenjak, ne pijem, pa vam ne mogu dati pravi odgovor. Inače, moj otac je imao vinograd. Pored vina pravio je i palinku. Mada mi je sve to bilo na dohvat ruke, nisam time bio opčinjen.

I za kraj razgovora pitanje: koliko je veliko lovište Temerina?
Oko 7 hiljada hektara.

Lovac – više zbog druženja nego zbog lova

Pavle Paja Pustajić, čova asocijacije Vojvodine agrar, alfa i omega diplomatskog lova na Bisernom ostrvu. Koren mu je žabaljski.

Pitam Paju, onako kao neobavešten: šta se ovde dešava?
Vojvodina Agrar je pozvala svoje poslovne partnere, kupce, dobavljače, svoje prijatelje, u lov na zečeve povodom jubileja – petogodišnjica asocijacije Vojvodina agrar, koje je osnovalo pet-šest vizionara.
Lov se odigrava u Bačkom Gradištu, na potezu Biserno ostrvo. Težak teren, dosta vodoleži. Godina nije bila naklonjena zecu, pa ga zato ima manje. Uprkos tome, lovci mogu biti zadovoljni: bilo je 24 puške, a odstreljeno je 36 zečeva.

Pavle Paja Pustajić pred početak lova. Interesantno, lovci su najčešće trbušasti; foto: V. Lazić

Kada ste postali lovac?
Pre oko 25 godina sam krenuo u lov, više zbog druženja nego zbog samog lova.

Šta najviše volite loviti?
Ono što je uobičajeno da se lovi kod nas: zec, divlja svinja, fazan…

Paja je posebno istakao da supruga izvanredno sprema lovačke specijalitete.

Svi su imali priliku da pucaju

Dragan Kurjački, sin Živka Kurjačkog. Ako je na bábu, koga poznajem, onda je za poštovanje. Srbobranac je. Jedini od 24 lovca je imao uzase lovačkog psa – nemački oštrodlaki ptičar.

Kako vam se sviđa današnji lov?
Lep dana, lepo druženje, dobri lovci. Svi su imali priliku da pucaju. Ja sam odstrelio jednoga zeca i pas mi je uhvatio dva ranjena zeca. Zato i volim da vodim pse, jer svaki ranjeni zec, šteta je da propadne. Naši lovci ne praktikuju da vode pse, zato što ne mogu da ih kontrolišu, pas ih ne sluša… Mom keru ne dam da ide više od 30-40 m od mene – da ne bi smetao drugim lovcima.

Dragan Kurjački i dvogodišnji nemački oštrodlaki ptičar; foto: V. Lazić

Šta vi volite da lovite?
Za mene je pravi lovac onaj koji tokom cele godine izlazi u lov. Lov nije samo ubijanje. Najlepše je to druženje među lovcima sa različitih podneblja. Srbobranci su se pobratimili sa lovcima iz Milićeva na Staroj planini.

Kako se obrazuje lovački podmladak?
U Srbobranu baš ja radim sa lovačkim podmladkom. Inače sam predsednik komisije za rad sa lovačkim podmladkom lovačkog Saveza Vojvodine.

Mi govorimo deci da lov nije ubijanje divljih životinja, nego „vađenje” prekomernog broja divljih životinja iz lovišta. To je neka vrsta organizovanog selektivnog lova.

Pitam ja lovački podmladak: ko je veći ubica baka koja gaji sto pilića, zatvori ih, ili mi, lovci koji zatvorimo sto fazančića? Baka hrani piliće, mi hranimo fazančiće. Mi pustimo 100 fazančića u prirodu, damo im šansu da prežive, jer odstrelimo samo 20-30% od toga, a baka zakolje svih sto pilića.

Šta od lovačkih specijaliteta najviše konzumirate?
To zavisi od žene lovca. Ako ona zna da spremi, svako lovačko jelo je podjednako ukusno.

Zec se koti pod otvorenim nebom

Voja Malešev, ambasador Kluba, kaže da je dan bio lep, da se lovilo i nalovilo, a druženje – fantastično.

Kažu lovci da ova godina nije bila dobra za zeca.
Nije, zato što se zec koti napolju, pod otvorenim nebom. Žao mi je što sa nama nisu bili predstavnici Vode Vojvodine pa da vide kako to izgleda na terenu, a ne samo iz kancelarije da traže naplatu: redovnim i sudskim putem. Svaka čast ovim ljudima koji ovde imaju njive: Neke parcele su Bogu za plakati. Jednostavno delovi njiva su podvodom, pa je ostalo nepokošene soje, neobranog kukuruza, neizvađene repe.

Pravi lovac, kao što je ambasador Voja Malešev, sa dve puške lovi; foto: V. Lazić

Kanali su zapušteni. Rastinje u njima niko ne kosi – kažem.
Još je gore što su ćuprije zapuštene. Uz to, ne odgovaraju ni po širini, a još manje po nosivosti, jer preko njih sada prelaze velike mašine, pa se dešava da „grla” pucaju. Niko se ne stara da se renoviraju dotrajale ćuprije. Moram kazati da su krivi i nesavesni ljudi koji svoj otpad izručuju u kanale, tako da samo pogoršavaju situaciju. Ali, najveća krivica je na onome kome mi plaćamo da vodi računa o održavanju kanala.

Šta od divljači najviše voliš da loviš?
Pa, uglavnom zeca i fazana, to se i lovi kod nas. Kod nas se visoka divljač manje lovi, a manje je i ima. Lov volim najviše zbog društva i druženja.

Koliko procenjuješ da si danas u lovu prešao kilometara?
Pet šest kilometara sigurno, a toliko su prešli i ‘ajkači.

Krštenje Velibora Mandića, raba božijeg

Sudija:
– Dragi prijatelji, danas nam se desio jedan nemio događaj. Naš mladi kolega, budući lovac je odstrelio ovo divno stvorenje, jadno, koje je pokušalo da pobegne ali nije uspelo. Mi ćemo danas organizovati suđenje. Zamolio bih Velibora Mandića, Čuružana, nastanjenog u Bečeju, sa zaposlenjem u Viktoriagroup, da dođe na mesto krštenje, kako bi svi videli. Imamo tužioca, izvršioca; branioca, a ja sam sudija.

Reč tužioca:
– Kako to obično biva u lovu, neko i pogreši. Ovaj zec je tako čilo trčao. Ali, kada je video ovog našeg drugara Veleta, on zastade i krene pravo na njega. Nije imao nameru da se sa zecom sretne u četiri oka. Kada je već tako ispalo, Vele brže bolje poteže pušku i du! Zec je stradao, ni kriv ni dužan. Zato predlažem sudiji da ga za ovaj čin oštro kazni – sa deset vrućih i deset hladnih udaraca prutom, naravno po turu.

Lovačko krštenje Velibora Mandića, raba božijeg; foto: V. Lazić

Reč branioca:
– Tužioc uopšte nije u pravu. On bi ugino i sam; onako izmoren i jadan matori zec. Ne bih ga uopšte kažnjavao, nego nagradio. Drugo, tužilac uopšte nije proverio da li je u pitanju zečica ili zec. Molim sudiju da proveri da li optuženi ima lovnu kartu. Ako ne poseduje lovnu kartu, onda nema uopšte osnova da se kazni.

Sudija:
– Zamolio bih optuženog Veleta da se izjasni o nemilom događaju u kome je direktno učestvovao.

Optuženi Vele
– Prihvatam da sam napravio prekršaj, da sam ustrelio zeca. Natrčao je na mene, ali vidite kakav je, u jadnom stanju. Prihvatam kaznu. Šta je, tu je.

Sudija
– Kao sudija, rekao bih još samo ovo: pošto je Vele ipak svima nama izlazio u susret, kada je trebalo dati veštaka i semena… mi ćemo njemu dati da sam odabere sebi kaznu.

Optuženi Vele
– Pet vrućih, deset hladnih i dosta, to je konačna odluka.

Krstitelj Veljko Nović
– Kao njegov kum zamolio bi’ za jednu litru crnog vina, po mogućtvu „ždrepca”. Koliko popije, popije, a ostatak u gaće.

V. Lazić