„Hobistima“ ukunuti mogućnost dobijanja subvencija

 

Razgraničenje profesionalnog od amaterskog rada u poljoprivredi „vruć krompir“ za svaku Vladu.

 

Među predlozima za poboljšanje položaja poljoprivrednika na masovnim majskim protestima poljoprivrednika u Novom Sadu  nalazi se i zahtev za donošenje Zakona o profesionalnom poljoprivredniku, odnosno određivanju granica između gazdinstava koja od poljoprivrede žive i onih koji se njome bave iz hobija. Na razgovorima poljoprivrednika u Vladi Srbije ovaj predlog se, zbog brojnih gorućih i većih problema (cena suncokreta, premija za mleko, akciza za gorivo i dr.) u toku leta nije razmatrao. Ratarima je obećano da će se o tome, nakon formiranje nove Vlade i Ministarstva poljoprivrede, ozbiljno pristupiti. Hoće li dato obećanje biti ispunjeno – ostaje da se vidi.

Podsetimo, poslednjih desetak godina brojna udruženja poljoprivrednika, od kojih su najglasniji bili članovi Кluba 100P plus, su od nadležnih državnih organa tražili da se povuče jasna linija razgraničenja između poljoprivrednika profesionalca i takozvanih hobista. Za svaku vlast, pa tako i za ovu aktuelnu, pitanje odvajanja profesionalnog od amaterskog rada u poljoprivredi bio je „vruć krompir“ koji je malo ko želeo da uhvati. Osim sporadičnih najava pojedinih funkcionera da će (ne)profesionalni rad u poljoprivredi zakonski biti rešen, do sada po tom pitanju ništa još nije učinjeno.

Mnogo faktora, pre svega zakonskih i imovinsko-pravnih, utiče na kompleksnost ove problematike. Кad se sve sabere i oduzme, manje-više sve se svodi na traženje odgovora na pitanje: treba li država, pored poljoprivrednika profesionalaca parama iz budžeta da subvencioniše nečiji hobi, odnosno dodatno stimuliše i razvija biznis ljudi koji nisu iz poljoprivrede, ali se njome bave usput!? Posebno što se radi o takozvanim „hobistima“ koji su, zahvaljujući tranziciji i nakaradno sprovedenoj privatizaciji bezmalo kompletnog poljoprivrednog sektora, došli do velikih poseda. Primetno je da u novije vreme u poljoprivredu ulazi sve više novopečenih biznismena. Oni sa zemljom nemaju mnogo dodira, ali ulaganje u nju, zbog proizvodnje sve traženije hrane na tržištu, smatraju odličnom prilikom za zaradu. Malo ko od njih poseduje svoju mehanizaciju već uglavnom iznajmljuju profesionalce koji obrađuju zemlju i vode zaštitu useva.

Istraživanja Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da u Srbiji samo 0,6 odsto stanovništva živi isključivo od poljoprivrede. Evidentno je da je broj poljoprivrednih gazdinstava iz raznih razloga u padu, ali je paradoksalno da istovremeno država sve više novca izdvaja za subvencije poljoprivredncima – kako profesionalcima tako i „hobistima“. Ove godine je za subvencije za poljoprivredu izdvojeno 500 miliona evra, što je bezmalo 400 odsto više nego pre desetak godina.

Činjenica pred kojom ne treba zatvarati već širom otoriti oči jeste da je današnje srpsko selo raslojeno na male i velike zemljoposednike, odnosno zakupce zemlje. Oni sa tri-četiri hektara nestaju, prestaju da uplaćuju doprinose PIO fondu, opredeljuju se za uzimanje prihoda od arende… Istovremeno broj onih kojima poljoprivreda nije osnovna delatnost, sa ukrupnjavanjem površina, posebno u Vojvodini, raste aritmetičkom progresijom.

Кada se sve to zna logično je i postaviti pitanja: kako i kojim kriterijumima razlučiti profesionalce od hobista u poljoprivredi? Po važećim zakonima i brojnim podzakonskim aktima i pravilnicima osnovni kriterijum za prepoznavanje je potvrda o registrovanom gazdinstvu i uplata PIO fondu. Za dobijanje subvencija su pod istu kapu stavljeni oni koji poseduju 0,5 ha i oni sa više stotina hektara. Pravo da dobiju subvencije – da li po hektaru ili nekom drugom osnovu – imaju i jedni i drugi, uprkos tome što se hobisti poljoprivredom bave uzgred, a na nekom drugom poslu imaju regulisano penzijsko i invalidsko osiguranje.

U problematici profesionalci – hobisti je mnogo nepoznanica koje treba razrešiti. Uz sve nabrojano, tu su i pitanja o obrazovanju i stručnosti za rad u poljoprivredi, beneficije poreskog i bankarskog sistema za jedne i druge… Sve u svemu pred predlagačima Zakona o (ne)profesinalnom radu u poljoprivredi stoje brojne dileme koje traže adekvatne odgovore. I to bez odlaganja.

 B. Kićin