Četvrtak, 22 Avgust 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

II savetovanje „Pšenica roda 2011/2012“

AKTUELNA I OČEKIVANA DEŠAVANJA NA TRŽIŠTU PŠENICE

Novi Sad, 23.09.2011.

Ponuda velika a potražnja mala – cena je niska

Žarko Galetin, direktor Produktne berze Novi Sad

  • Kroz mnogo prethodnih prezentacija i komentara, ovde na savetovanju, pominjala se i cena pšenice. Ključni interes države je da što bolje iskoristi resurs države – zemlju – i da proizvede što veći prinos po jedinici površine. Ali, kakve koristi poljoprivredni proizvođač ima od toga kada se mnogo proizvede, ako je cena loša? I to je neki usud proizvođača da, kada dobro rodi i kada se obraduje dobrom prinosu, cena bude loša i obrnuto. Naravno, to je jedno od osnovnih tržišnih pravila i paradigmi da relacije ponude i tražnje diktiraju uslove na tržištu. Normalno je da, kada je ponuda velika a potražnja mala – cena je niska – i obrnuto.
  • Svidela mi se jedna metafora mog kolege koji se takođe bavi tržišnim analizama, koji je rekao da je prošle godine tržište, i naše i svetsko tržište žitarica, ličilo na tobogan smrti, gde se neko dobro zabavljao, a bogami, nekome je i pozlilo. I mi otprilike i znamo ko se to dobro zabavljao. To su manje-više bili špekulanti na velikim svetskim berzama i slažem se u velikoj meri sa prof. Maleševićem, kada kaže da su nekada cene na berzama fingirane. Ima tu istine.
  • Podaci koje mi prezentujemo u javnost su činjenični podaci, odnosno fakti koje mi sagledavamo na bazi kretanja cena na svetskim berzama, ali se ipak dešava da cena bude fingirana. Amerikanci su majstori za to. Iskreno, pratim tržišta intenzivno deset godina i verujete, sve se manje uzdam i sve manje kao osnovni indikator tržišnih dešavanja u svetu, koristim američke berze.
  • Amerika je čudo. Vi ćete u Americi imati slučaj, kao što se desilo krajem 2007. i početkom 2008. godine, kada je krenula prva kriza koju smo nazvali SEKA (Svetska ekonomska kriza), kada smo imali istorijski maksimum na tržištu pšenice, a pšenica na čikaškoj berzi dostigla 480 dolara po toni. Šta se desilo?

Investitori sa hipotekarnih tržišta, odakle je i krenula kriza, sa finansijskih, jednostavno su prešli na robne berze, našli neki svoj interes za to i sa tim svojim krupnim kapitalom isfingirali da se dođe do tako nerealne cene od 480 dolara po toni. Kasnije su pokupili kajmak sa tog tržišta i, čim je američka Savezna banka objavila podatak o rastu kamatnih stopa, povratilo se poverenje u finansijska tržišta i oni su pobegli sa robnih tržišta, a posledica je da je cena naglo počela da pada. To je dobar primer kako se cena fingira. Upravo ovih dana Međunarodni monetarni fond je objavio da svet ulazi u novu recesiju.

  • Naše tržište ipak predstavlja refleksiju – odraz dešavanja na velikim svetskim berzama. Mi ne možemo biti imuni, pa čak ni na te fingirane – lažno iskreirane cene na svetskom tržištu.

U zakonodavno-institucionalnom smislu imamo jedan nedograđen tržišni sistem, gde vlada blagi haos. Druga konstatacija je da su žitarice najzahvalniji tržišni materijal za berzansku trgovinu. Treće, to je jedno izuzetno osetljivo tržište. Mi smo i dalje visoko zaštićeno tržište od uvoza, gde su i pšenica i kukuruz na nivou 24% carinske zaštite. To je vrlo bitan element koji naše tržište ne može svrstati u red slobodnih i otvorenih tržišta prema napolje.

Žarko Galetin, direktor Produktne berze Novi Sad; foto: V. Lazić

Zakon o javnim skladištima ima perspektivu

  • Zakon ima perspektivu i ako se u punom kapacitetu implementira u praksi, može u velikoj meri da utiče na uređivanje odnosa na našem tržištu.
  • Što se tiče Zakona o robnim berzama, formirana je radna grupa. Ovo je treći pokušaj da se donese taj zakon i počinjem da sumnjam u iskrenost i nameru zakonodavca, da taj zakonski projekat izgura do kraja. Uvek se pojave neka preča pitanja, ali na to ne možemo da utičemo.
  • Struktura tržišta je čak nešto i lošija nego što je bila prethodnih godina. Ukidanje carinske barijere na uvoz 100.000 tona pšenice, u maju mesecu, ipak je podstaklo i uticalo na tržište.

Kretanja na našem tržištu (2010 do početka žetve 2011)

  • Objava države da otkupljuje pšenicu po 12 dinara je potpuno propala, s obzirom da je već sutradan jedna velika otkupna kuća izašla sa otkupnom cenom od 13 dinara i jednostavno urušila čitav projekat države koji je u tom trenutku bio loše odmeren i loše procenjen.
  • Zatim, ključan datum za sva kasnija dešavanja na svetskom tržištu pšenice, jeste objava Ruske federacije o podbačaju prinosa od 20 miliona tona. Verujte, za samo nedelju dana od tog datuma, cena je kod nas otišla sa 14 na 18 dinara po kilogramu, bez PDV. Čitav poremećaj na tržištu koji su Rusi proizveli sa tim ogromnim podbačajem, doveo je do toga, uz sve ostale tržišne faktore, da cena drastično skoči.

Neće se ponoviti situacija od prošle godine

  • Ove godine je uočljivo i vrlo upadljivo, na osnovu svih parametara i analiza, da se neće ponoviti situacija od prošle godine. Ljudi su, poučeni prošlogodišnjim iskustvom, očekivali da će, ako cena krene od nekih 16, 17, 18 dinara, eksplodirati ponovo i doći do nekih čak 30 dinara po kilogramu. Nažalost, naša su se očekivanja ostvarila i cena je bila izuzetno stabilna. Bezmalo tri meseca imamo stabilnu cenu od nekih 17,5 dinara.
  • Mnogo loših stvari je ove godine uticalo na to da se cena ne pomeri. Imali smo dobar prinos i tržište se u startu relaksiralo do tog problema da nećemo imati pšenice. S druge strane, Kosovo uvodi embargo na uvoz robe iz Srbije. Koliko god hteli to da priznamo ili ne, Kosovo je bilo jedan veliki uvoznik naše pšenice, na godišnjem nivou oko 130 i 150 hiljada tona. Kada se jedno takvo tržište izgubi, to se mora osetiti na domaćem tržištu.

S druge strane, Makedonija koja je takođe veliki partner u izvozu pšenice, uvela je jednu administrativnu meru kojom ograničavaju da firma koja uvozi pšenicu mora na jedan kilogram uvezene da otkupi tri kilograma domaće, makedonske pšenice. to su neki od faktora koji su doveli do toga da cena bude izuzetno pasivna i mirna.

Konačno, po mnogim analizama i saznanjima, jedan veliki deo pšenice je bio povučen sa tržišta, kroz razne aranžmane ugovaranja proizvodnje, kroz paritetne razmene i jednostavno poljoprivredni proizvođač je toliko izgubio finansijsku kondiciju da nije mogao samostalno da zasnuje proizvodnju, već je bio prinuđen da ulazi u takve aranžmane i veliki deo pšenice nije ni izašao na tržište.

  • Ono što bi sada moglo da podstakne tržište pšenice je ukidanje embarga na uvoz pšenice od strane Kosovkse vlade i jedno saznanje do koga smo došli, a to je da je veliki deo pšenice otišao u sektor stočne hrane. Dugo smo imali skup kukuruz, gde je pšenica ozbiljno konkurisala kukuruzu u sektoru stočne hrane, a pogotovo u centralnoj Srbiji gde se tradicionalno pšenica koristi kao stočna hrana, i to su faktori koji bi mogli da aktiviraju domaće tržište.

Nema velikog razloga da cena pšenice ode gore

  • Moram ponovo da se osvrnem na svetsko tržište. ako pogledamo svetske bilanse pšenice, ove godine nema velikog razloga da cena pšenice ode gore. Ono što u ovom momentu najviše brine svetsko tržište je apstinencija tražnje, na bazi te predstojeće ekonomske krize. Sve su naznake da će svetska tražnja iz finansijskih razloga biti malo pasivnija.
  • Ove godine će se tržište pšenice i kukuruza ponašati po principu ’spoljnih sudova’. Na devet svetskih berzi kukuruz se jače kotira od pšenice. I na terminskim i na spot berzama. to nam govori da će pšenica još više otići u sektor stočne hrane. Ima predviđanja da će to biti i čitavih 40%. Za razliku od pšenice kukuruzu ima mnogo bolje tržišne performanse. Kukuruz sve više ide u sektor energenata za proizvodnju bioetanola. Amerika koristi oko 140 miliona tona kukuruza u tu svrhu. Zbog toga je kukuruz mnogo traženija roba na svetskim berzama.

Priredio: V. Lazić