Zelenišno đubrivo i travne smeše kao đubrivo i alat za obradu zemljišta

 

Boško Oluški iz Novog Kneževca je poljoprivredni proizvođač za kojeg se može reći da je hrabar, inovativan, produktivan, a sada i neko ko misli i na buduće generacije. Već godinama, svi ovi atributi su više puta dokazani kroz rad. Ranije se na parcelama poljoprivrednog gazdinstva Oluški odvijala isključivo ratarska proizvodnja na klasičan, konvencionalni način, u suvom ratarenju. Pre oko 11 godina Boško je bio jedan od prvih koji se odlučio za konzervacijsku obradu zemljišta. Doneo je odluku da u obradi zemljišta više ne koristi plug, dok su u proizvodnji i dalje najzastupljenije bile žitarice. Neprestano se edukovao i analizirao način proizvodnje kolega iz drugih evropskih zemalja, ne samo u smislu plodnosti već i ujednačavanja proizvodnih uslova. Da bi povećao plodnost zemljišta, kao i prinose, odlučio se za detaljnu analizu zemljišta kako bi počeo da varijabilno aplicira veštačko đubrivo. Stoga je započeo saradnju sa preduzećem iz Mađarske, koje je predstavnik nemačke kompanije Agrocon, koja se bavi mapiranjem zemljišta. Obavljeno je snimanje parcela, a zatim i uzorkovanje, na osnovu čega su urađene tražene mape po zonama. Na osnovu dobijenih rezultata, jedan od zadataka je bio ujednačavanje nivoa fosfora i kalijuma, zbog čega su sejane i određene biljne vrste. Na dobijenim mapama, parcele su podeljene po zonama, a kako bi mašina – rasipač mineralnog đubriva mogao da ispuni radne zadatke najpre je korišćen ISOBUS2, a zatim i ISOBUS3. Ovaj sistem za prenos podataka koristi se i u setvi jer je neophodan u radu da bi se postigla zadata norma, tj. utiče na brzinu kretanja sejalice. Osim veštačkog đubriva, na parcelama se koristio i stajnjak, što je i danas praksa.

Boško Oluški

Područje Severnog Banata povoljno je za uzgoj aromatičnog i začinskog bilja, kao i industrijske paprike. Ove vrste proizvodnje znatno su rentabilnije u odnosu na žitarice, pa su u poslednje dve godine postale i obavezne u strukturi setve. Tako se sada na ovom gazdinstvu u Novom Kneževcu, osim žitarica, seje spanać, mirođija, peršun lišćar, dve vrste paprike, grašak i boranija.

Od proizvodne površine 850 ha, sada se na 320 ha koriste centar-pivot i “kap po kap” sistemi za navodnjavanje. Specifično za ove instalirane centar-pivot sisteme jeste da obezbeđuju visoku pokrivenost zalivanja zahvaljujući korišćenju kornera na krajevima, koji bacaju dodatni mlaz pod određenim uglom, topom dometa 30 m. Da bi ovi sistemi bilo što isplativiji, za njihov pogon se koristi električna energija.

– Prezadovoljan sam začinskim biljem. Sa ovom proizvodnjom imamo višestruku realizaciju. Ali, da bi se postiglo planirano potrebno je zadovoljiti određene potrebe biljke, što ne bi bilo moguće bez zalivnih sistema. Tako je neophodno za peršun lišćar obezbediti sigurno zalivanje u periodu od tri nedelje, pri čemu je zadata norma zalivanja od 130 l/m2 do 150 l/m2. S obzirom na to da je reč o izvoznom artiklu, mora se voditi računa i o sredstvima koja se koriste u zaštiti, objašnjava Boško, koji robu predaje na sušenje preduzećima u obližnjim mestima gde se otkupljuje i dalje distribuira.

Oluški napominje da je višestruku novčanu realizacuju u odnosu na žitarice, kukuruz, suncokret i ječam imao i na industrijskoj začinskoj paprici.

I u proizvodnji ove povrtarske vrste – industrijske paprike – Oluški sarađuje s vrhunskim stručnjacima i ništa nije prepušteno slučaju. Tako su redovnim obilaskom parcela došli do zaključka da u proizvodnji industrijske paprike nije pogodan kravlji stajnjak sa obližnje farme u Filiću, pa su na ovim parcelamo prešli na folijarnu prihranu. To je dalo odlične rezultate.

I primena bespilotnih letelica u zaštiti začinskog bilja se pokazala višestruko korisnom. Prvo zbog cene aplikacije, za koju je izvođač garantovao da će biti 23 evra po hektaru i to sa zaštitnim sredstvom, a drugo i od velike važnosti jeste to što se postiže zdravija proizvodnja, jer se smanjuje primenjena količina.

– Prskali smo noću, čemu su prethodila mapiranja, a konačna cena, kao i količina potrebnog sredstva, bila je manja.

Kod Oluškog ne manjka inovativnosti, kao ni brige o budućim generacijama. Boško je počeo da razmišlja o zelenišnom đubrenju, pa ga je i posejao na svojim parcelama. Da setva zelenišnih đubriva postane uobičajena, uticale si i komšije iz preduzeća “Ekologin”, s kojima tesno sarađuje, a čije opredeljenje je organska, ekološka proizvodnja. Tako se u budućnosti može očekivati da se umesto mašina za obradu zemljišta na parcelama Boška Oluškog koriste travne smeše.

– Bilo mi je lako da prihvatim da treba da pređemo na zelenišno đubrivo kada sam čuo o čemu se radi, zato što sam i sam bio učesnik u preteranom đubrenju koje je dovelo do blokade zemljišta. Da je došlo do blokade zemljišta pokazale su i analize. S druge strane, povećane su cene mineralnog đubriva. A ono što je najvažnije – treba vratiti život zemlji. Plan je da tamo gde mogu, na 30 odsto zalivanih površina primenim određeni plodored u cilju povećanja života zemljišta. Tako je plan da posejem u proleće grašak i da ga skinem krajem avgusta. Zatim bih početkom septembra posejao na istoj površini trave, a zatim ponovo grašak koji će povući azot u zemljište. Tu svaka trava ima svoj zadatak u zemljištu preko korenovog sistema, koji treba da uradi tokom zime. Zatim predstoji sledeće godine setva kukuruza šećerca. Klip skinemo kad pristigne, a ostane zelena masa čije razlaganje se ubrza dodavanjem određenih bakterija. Nakon toga ponovo sledi setva mešavine trava, objašnjava Oluški i dodaje da se u ovoj vrsti proizvodnje za razbijanje plužnog đona preporučuje setva određene vrste bele rotkve, a da će se ubuduće na ovim parcelama mineralna đubriva koristiti samo u količini koja nedostaje, kako bi nadomestili određeni element.

 Marija Antanasković

Poljoprivrednik 2736