Subota, 14 Decembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

IV savetovanje „Pšenica roda 2013/2014.“ (I)

ZNAČAJNO SAVETOVANJE

 

Klub 100P plus u saradnji sa asocijacijom „Vojvodina agrar“ organizovalo je IV savetovanje „Pšenica roda 2013/2014“ na Rimskim šančevima, u sali na Odeljenju za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 23.09.2013. Domaćin savetovanja je bio Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Predsedavajući savetovanja: dr Veselin Lazić i Žarko Kobilarov. Ispred Instituta skup je pozdravio naučni savetnik dr Vojislav Mihailović, pomoćnik direktora za organizaciju poslova u proizvodnji i plasmanu.

 

Prof. dr Novo Pržulj, upravnik Odelenja za strna žita: Rezultati oplemenjivanja strnih žita u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo; foto: V. Lazić

Prof. dr Novo Pržulj, upravnik Odelenja za strna žita: Rezultati oplemenjivanja strnih žita u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo; foto: V. Lazić

 

Predavači i teme

  1. Prof. dr Novo Pržulj, upravnik Odelenja za strna žita: Rezultati oplemenjivanja strnih žita u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.
  2. Radivoje Jevtić, fitopatolog i dipl. ing-master Vladimir Aćin. Preporuke za agrotehniku proizvodnje pšenice roda 2013/2014.
  3. Dipl. ing. Bogdan Garalejić, savetnik u PDS institut „Tamiš“, Pančevo: Rezultati ogleda pšenice u Vojvodini.
  4. Pavle Nenadović iz Vognja, član Kluba 100P plus: Agrotehnika, sortiment i troškovi proizvodnje pšenice u 2012/2013.
  5. Dipl. ing Radivoj Nadlački, direktor ZZ Gospođinci, Asocijacija „Vojvodina agrar“: Proizvodnja pšenice kod nas i u svetu.
  6. Tatijana Đukanović, zamenik direktora Kompenzacionog fonda: Novosti u sistemu javnih skladišta na tržištu žitarica.
  7. Direktor udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković: Aktuelna i očekivana dešavanja na tržištu pšenice 2013/2014.
  8. Vojislav Malešev iz Kaća, predsednik UO Kluba 100P plus: Aktuelnosti iz agrara.

 

 

Pozdravna reč domaćina

Naučni savetnik dr Vojislav Mihailović:

–       Nama je drago što ste se odlučili da ovo značajno savetovanje održite u našoj kući jer je to dobar znak da ćemo u narednom periodu još bolje sarađivati.

–       Moram istaći da ova godina nije bila povoljna. Svi želimo da bude bolje u narednoj godini. Moramo biti optimisti i verovati u to da će ipak poljoprivredni proizvodi imati svoju cenu, svoje tržište.

–       Želim da se zahvalim Klubu 100P plus i Vojvodina agraru što ste odabrali da večeras budete sa nama ovde na Institutu i još jednom podvlačim da oni koji su dobri u svom poslu treba i da sarađuju. Ne udruživanje i ne jedinstvo vrlo često donosi više štete nego koristi. Smatram da smo mi relativno mala zemlja i treba više da se udružujemo, više sarađujemo i da poštujemo dogovoreno.

–       Pšenicu moramo sejati, i moramo dobro raditi, bez obzira što niko od nas tu ne očekuje neki profit. Verujem da će nam naredna godina biti rodna i cene bolje.

 

Učesnici IV savetovanja „Pšenica roda 2013/2014.“ Na Rimskim šančevima, 2013; foto: V. Lazić

Učesnici IV savetovanja „Pšenica roda 2013/2014.“ Na Rimskim šančevima, 2013; foto: V. Lazić

 

Sretan i nesretan sa prinosom od 10 tona po hektaru

Pavle Nenadović, poljoprivrednik iz Vognja:

–       Pravio sam plan setve tako da je Simonida sejana na gornjim terenima gde je zemlja blaža, a Zvezdana je sejana na parcelama sa ekstremno visokim sadržajem fosfora i kalijuma, i azota. Dika je zastupljena u dobrom delu atara, ali na usitnjenim parcelama, gde je bilo i dobrih i loših zemljišta.

–       Setva je prošle godine urađena u optimalnom roku, od 12. do 18. oktobra. Na svim parcelama je data predsetveno urea 100 kg po jutru. Imali smo tu nesreću da nismo mogli sačuvati žetvene ostatke kukuruza, jer su maltene sve parcele u Sremu zapaljene. Posejano je Horsch-ovom sejačicom u jednom prohodu. Negde je ubačena tanjirača, da zatrpa đubrivo. Pšenica je lepo nikla i prezimila. Na nekim parcelama je rađena N-min metoda i imao sam jednu parcelu sa 306 kg čistog azota krajem januara – to je rekordna parcela koja je dala 10 t/ha pšenice.

Prihrana je rađena sa 200 kg ana. Sada, kada pogledam ovu situaciju, delujem sebi kao Don Kihot – jurišao na vetrenjače – na prinos pšenice. Moja želja je bila da proizvedem što više. Jedino na šta mogu da utičem je prinos, a ostalo dolazi samo po sebi.

–       Posle prihrane, sledeća operacija je bila zaštita od korova fungicidom. Pošto je duži period proletos bilo loše vreme, prva zaštita je rađena sredinom aprila. Sve parcele pod pšenicom su prskane tri puta. Od tih 300 jutara, 100 jutara je prskano i četvrti put. Usev je bio besprekoran – bez bolesti.

–       Žetva je počela sa Simonidom koja je dala prosek 4,7 tona po jutru na ukupnim površinama. Dika je dala prosečno 4,6 tona po jutru. Taj deo atara je uhvatio led, a osiguravajuća kuća je priznala 10% štete. Najbolje rezultate je ove godine dala sorta Zvezdana. Na parceli od 16,5 ha dala 10 t/ha. Dobar deo atara je dao preko 9 tona/ha.

Pšenica je još na lageru.

–       I ove godine ću posejati 300 jutara, sa istim sortimentom, zato što su to sorte koje različito sazrevaju, ali zavisno od cene po kojoj prodam pšenicu, zavisiće i ulaganja u predstojeću setvu. Prošle godine sam pšenicu prodavao po 28 dinara.

–       Bio sam i sretan i nesretan zbog prinosa od 10 t/ha. Sretan jer sam sebi zacrtao cilj i želeo sam da osetim kako je to ostvariti tako visok prinos. U vreme žetve su svi bili nervozni, pogotovo posle prošlogodišnje suše. Svi smo gledali pšenicu kao nešto najlepše što nam se može desiti. S druge strane, cena je ta koja je donela veliku nesreću, ali vrhunac svega je što su mi ljudi govorili da sam ja kriv što je pšenica jeftina, jer sam imao tako visok prinos.

 

Veselin Lazić