Četvrtak, 22 Avgust 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

IV savetovanje „Pšenica roda 2013/2014.“ (II)

ZNAČAJNO SAVETOVANJE

 

Klub 100P plus u saradnji sa asocijacijom „Vojvodina agrar“ organizovalo je IV savetovanje „Pšenica roda 2013/2014“ na Rimski šančevima, u sali na Odeljenju za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 23.09.2013. Domaćin savetovanja je bio Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Predsedavajući savetovanja: dr Veselin Lazić i Žarko Kobilarov. Ispred Instituta skup je pozdravio naučni savetnik dr Vojislav Mihailović, pomoćnik direktora za organizaciju poslova u proizvodnji i plasmanu.

 

O proizvodnji pšenice

Radivoj Nadlački, direktor Zemljoradničke zadruge „Gospođinci“, članice asocijacije “Vojvodina agrar“

 

Tema o kojoj sam trebao govoriti je agrotehnika u proizvodnji pšenice, ali rešio sam da ne govorim o tome, jer su ovde o tome govorili stručnjaci Instituta, a i naša dva „patrijarha“ – Pavle Nenadović i Voja Malešev.

Zemljoradnička zadruga „Gospođinci“ je najmlađa, 26. članica asocijacije Vojvodina agrar. Vojvodina agrar je asocijacija primarnih poljoprivrednih proizvođača. Osnovana je 11. avgusta 2005. godine. Trenutno ima 26 članica – to su privredna društva i zemljoradničke zadruge. Članice imaju aktivan kooperantski odnos sa preko 25.000 poljoprivrednih gazdinstava i pokriva se proizvodnja preko 150.000 ha.

 

Vojvodina u proizvodnji pšenice

Udeo Vojvodine u svetskoj proizvodnji pšenice je 0,17%. Naspram proizvodnje u EU je 0,82%, a u zemljama CEFTA sporazuma, sa 25,74%. U proizvodnji u Srbiji Vojvodina učestvuje sa 57%. U svetskom izvozu učestvuje sa 0,16%, u EU sa 0,55%, a u zemljama CEFTE učestvuje sa 44%

U Srbiji se prosečno proizvede oko 2 miliona tona pšenice i prosečan prinos je 3,6 t, a u Vojvodini 4 tone. Znam da ovde među nama, večeras, nema nikog sa prinosom ispod 7 tona. Ovde, u Vojvodini, uglavnom svi znamo da proizvedemo pšenicu, ali mi treba da budemo ti koji će povući celu zemlju ka povećanju prinosa i oko toga svi imamo jako puno posla. Prema FAO statistikama Srbija se nalazi na 41. mestu po proizvodnji pšenice u svetu. Ono što nas karakteriše je da su prisutne velike oscilacije, kako u površinama, tako i u prinosima i kvalitetu. Interesantno je da Vojvodina kao region ostvaruje veće prosečne prinose po hektaru za 11% od prosečnog prinosa Republike Srbije, za 17% od zemalja CEFTA sporazuma, i za 11% od zemalja novih članica EU kao što su Mađarska, Češka…, a 27% je prosečan prinos u Vojvodini veći od svetskog proseka. Ali, prosečan prinos u Vojvodini je manji za 18% nego u Hrvatskoj, i čak 50% manji od prosečnog prinosa u prvih 15 zemalja članica EU.

Proizvodnja pšenice raste u mnogim zemljama članicama EU. Nove zemlje članice, osim Mađarske, su ulaskom u EU povećale proizvodnju pšenice. Ono što je za nas signifikantno je da Vojvodina ima negativnu prosečnu stopu rasta proizvodnje pšenice od -4%, što je izraženije od stope rasta Republike Srbije i zemalja CEFTA sporazuma. Takođe nas karakterišu visoke razlike cena u žetvi i tokom godine.

Pšenica je poljoprivredni proizvod kojim se najviše trguje u svetu. Trgovina uglavnom ide berzanski i po fjučers ugovorima, koji su terminski. Mi tek polako ulazimo u ove sisteme.

Prosečan rast izvoza pšenice u periodu 2006-2011. pokazuje da izvoz iz Srbije raste čak 164% brže od prosečnog svetskog rasta izvoza. To znači da Srbija ipak ima kome da proda pšenicu. Međutim, dobra pozicija na tržištu se lako stiče, ali i lako gubi – što pokazuje i tržište kukuruza ove godine. Sa nekim propustima u agrotehnici i naročito u posležetvenom periodu, mi smo ove godine značajno izgubili naše mesto u trgovini kukuruzom.

Srbija je najveći izvoznik pšenice u okviru CEFTA zemalja, a udeo u svetkom izvozu je povećan za 4 puta od 2006. godine.

 

Silosi - Nedovoljna je zastupljenost odvajanja pšenice po kvalitetu; foto: V. Lazić

Silosi – Nedovoljna je zastupljenost odvajanja pšenice po kvalitetu; foto: V. Lazić

Problemi i rešenja

Pokušao sam da definišem neke od problema:

  1. Nedovoljna zastupljenost utvrđivanja kvaliteta na otkupnim mestima, jednim delom i zbog vrlo skupe opreme za utvrđivanje tih parametara a to su proteini i ostale pekarske osobine pšenice. To je investicija od oko 15.000 €, što neke manje zadruge i otkupljivači vrlo teško mogu sebi da priušte. Pokrajinska vlada razmišlja da uvede u sistem sufinansiranja i ovu opremu i da snosi deo troškova u nabavci ovih aparata, da bismo na otkupnim mestima mogli da radimo diferencijaciju pšenice na osnovu kvaliteta.
  2. Nedovoljna je zastupljenost odvajanja pšenice. Čak i ako utvrdimo kvalitet prilikom otkupa, ništa nismo uradili  ako ne možemo i da je odvojimo prilikom skladištenja.
  3. Cena pšenice ne prati kvalitet. Bio sam na prijemu gde je bilo pšenice sa hektolitrom 70. Znamo da tu nema kvalitetnih osobina u pšenici. Proizvođači zbog toga nisu motivisani da proizvode visokokvalitetne pšenice.
  4. Još uvek je veoma zastupljeno sejanje nedeklarisanog semena.
  5. Problem je i korišćenje sorti sa lošim kvalitativnim osobinama.
  6. Pšenica se retko namenski seje za tržište. Uglavnom je sejemo zbog plodoreda. Moramo promeniti tu naviku i početi da sejemo pšenicu za tržište, i to onakvu kakvu to tržište traži.
  7. Veliki gubici u žetvi i nakon žetve. Stari kombajni nisu loši, ali kombajneri moraju podešavati kombajne od njive do njive. Ogromni gubici su i u toku skladištenja pšenice.
  8. Mogućnost redukcije agrotehnike u dolazećoj sezoni pšenice 2013-2014. zbog niskih prinosa ove godine i zbog niskih cena ratarskih proizvoda. Mislim da će pšenica opet poneti najveći teret, jer neće biti primenjena puna agrotehnika. Bojim se da ćemo ići na redukciju agrotehnike da bismo smanjili troškove i preživeli sledeću godinu.

 

Predlozi: možda dobra tema za savetovanje na Tari

  1. Unapređenje semenarstva i sortimenta
  2. Unapređenje agrotehnike. Prosečan prinos govori da imamo jako mnogo prostora gde bi smo to mogli uraditi.
  3. Uspostavljanje partnerskih odnosa sa velikim kupcima – izvoznicima. Hajde da porazgovaramo s njima koje su to pšenice i kakve i koje količine, koje mi iz Srbije možemo prodati na svetskom tržištu.
  4. Nedostaje nam proizvodnja pšenice po nameni za poznate kupce.
  5. Odvajanje pšenice i plaćanje po osnovu kvaliteta.

 

Javna skladišta – sigurno skladištenje

Tatijana Đukanović, zamenik direktora Kompenzacionog fonda

 

Postojimo četiri godine i imamo četvrtog ministra. U proseku nam treba šest meseci da svakom od njih objasnimo zašto postojimo i zašto smo osnovani. Nadamo se da će sa novim ministrom koji dolazi iz struke, to biti daleko brže.

Pre nego što vam prenesem šta je to novo u implementaciji zakona, hoću da podelim s vama šta u stvari predstavlja sistem javnih skladišta. Sistem javnih skladišta pretpostavlja licencirane skladišne kapacitete koji se zasnivaju na licenciranju, na posebnom sistemu kontrole i na dodatnim garancijama poslovanja. Licenciranje pretpostavlja da su skladišni prostori ispunili sve one uslove iz Pravilnika u pogledu tehničke ispunjenosti uslova, da su finansijski pozitivno poslovala u prethodnom periodu, da imaju pozitivne bilanse iz prethodne godine, da je to utvrdila inspekcija Ministarstva poljoprivrede u nadzorima. Poslednji, treći prsten zaštite su dodatne garancije poslovanja, a to su osiguranja – kako skladišnih kapaciteta, tako i robe koja je uskladištena i bankarska garancija skladišta prema Kompenzacionom fondu koji će, ukoliko sva tri prstena zaštite popuste, svakom imaocu robnog zapisa, odnosno svakom proizvođaču koji robu lageruje u javnim skladištima, a skladištar nije u mogućnosti da isplati, nadoknaditi štetu u 100% iznosu.

 

Tatijana Đukanović, zamenik direktora Kompenzacionog fonda; foto: V. Lazić, 2013.

Tatijana Đukanović, zamenik direktora Kompenzacionog fonda; foto: V. Lazić, 2013.

 

U ovom trenutku imamo petnaest skladišnih prostora kapaciteta 91.716 tona. Pokrivamo petnaest opština. Još deset skladišnih prostora je u postupku licenciranja i time ćemo premašiti 200.000 tona skladišnog kapaciteta u narednih par nedelja. Svi korisnici ovog sistema su prihvatili i prepoznali svoje koristi od ovog sistema. Nažalost, moram da kažem, osim vas poljoprivrednih proizvođača koji ste korpus korisnika sistema koji najmanje koristi potencijale sistema javnih skladišta. U početku je vaše obrazloženje bilo nedovoljni kapaciteti, loša regionalna raspoređenost. Molim vas da u većoj meri počnete da koristite lager koji vam nudi sistem javnih skladišta.

Ono što nudimo u sistemu javnih skladišta je sigurno skladištenje. Izneću vam jedan podatak koji ne možete naći ni u jednim novinama, jer u Srbiji je vest samo loša vest. Dobra vest teško da može da se pronađe u nekim novinama. Mi smo u jedanaest naših skladišnih prostora imali direkcijsku robu, i još uvek je imamo, i u svih jedanaest skladišta ne fali ni zrno pšenice.

Veselin Lazić