U sadašnjoj kriznoj situaciji, usled globalnih promena u svetu, dolazi do velikih poremećaja na svetskim tržištima. Promene sa dalekosežnim posledicama preslikavaju se i na Srbiju. Izloženost rizicima u poljoprivrednoj proizvodnji nakon epidemije virusa Kovid-19 nastavlja se i tokom najnovijih dešanja u svetu.

 

 

Završena je jedna od najskupljih setvi koju smo imali. Podaci Republičkog zavoda za statistiku za prvi kvartal 2022. godine govore da su cene reprodukcionog materijala, sredstava za rad i usluga u poljoprivredi u prvom kvartalu ove godine povećane za 27,7% u odnosu na isti period prošle godine. Najviše su poskupela mineralna đubriva 133,4%, hrana za životinje 27% i sredstva za zaštitu bilja 28,8%. Energenti (prosek za sva goriva) u prvom kvartalu 2022. skuplji su za 11,1% nego u istom periodu 2021. godine. Poljoprivredni proizvođači znaju po kojoj ceni su plaćali gorivo, veštačko đubrivo, pesticide, seme i ostale inpute.

Zvanične analize Republičkog zavoda za statistiku za drugi kvartal ove godine − kada budu publikovane − sigurno će pokazati drugačije procente u navedenim kategorijama. Očekivano je da će se cena dizel goriva u budućnosti povećavati sa sadašnjih 203,5 dinara, koliko iznosi u momentu pisanja ovog teksta. Znamo da u stabilnim tržišnim uslovima cena mineralnih đubriva i cena goriva u strukturi proizvodnje ratarskih kultura učestvuju sa oko 35% ukupnih troškova, a kako će to biti u budućnosti to niko sa sigurnošću ne može da prognozira.

Sticaj okolnosti poslednjih meseci doveo je do problema u snabdevanju robom na globalnom nivou. Ni Srbija u tome nije izuzetak, a niko ne može da pretpostavi kada će nestati poremećaji na globalnom tržištu hrane. Globalni lanci snabdevanja trenutno se nalaze pod velikim pritiskom. Zbog svega toga cene na tržištu poljoprivrednih proizvoda rastu, usporavajući oporavak ekonomije od posledica.

Velika nepoznanica farmerima za planiranje buduće proizvodnje jeste visina očekivanih prinosa u tekućoj godini. Zbog nepovoljnih klimatskih prilika (niske temperature u proleće, nedostatak padavina, korišćenje manje količine đubriva) očekuju se niži prinosi nego u protekle dve godine. Čak ni ostvareni porast cena na tržištu žitarica i uljarica, koji je išao na ruku proizvođačima, neće biti dovoljan da se u pripremi nove setve u potpunosti ispoštuje dostignuti nivo tehnologije. Pomoć države, i pored limitiranih cena goriva i povećanja subvencija na 8.000 dinara po ha – samo za 20 ha po gazdinstvu, neće puno pomoći proizvođačima.

Svaka diskusija o uspešnosti u poljoprivrednoj proizvodnji zasniva se na ostvarenim finansijskim rezultatima po hektaru zasnovane proizvodnje. Veliki broj varijacija kod proizvođača (da li proizvodi na sopstvenim parcelama ili dodatno zakupljuje i druge površine, visina plaćenog zakupa, vrsta tehnologije – način obrade parcele, vrednost inputa uloženih u proizvodnju, da li radi sa sopstvenom mehanizacijom ili plaća usluge obrade, da li izvršava sve obaveze prema državi, klimatski činioci i na kraju način realizacije vlastite proizvodnje na tržištu) odlučuje da li je i koliko uspešan svaki pojedinačni proizvođač.

Cene prirodnog gasa, koji se koristi u proizvodnji đubriva, diktiraće dalji rast cena. Cene đubriva će u 2022. godini ostati veoma visoke, što će imati velike posledice na useve, novu žetvu i globalno snabdevanje hranom i u narednoj godini. Uz to će se, kako znamo, poljoprivrednici suočavati i sa povećanjem cena stočne hrane, goriva i drugih roba. Takva povećanja cena − posebno energenata, đubriva i stočne hrane − narušavaju poljoprivredni sektor i ruralne zajednice, što dovodi do problema sa likvidnošću i novčanim tokovima poljoprivrednika.

 

Kako prevazići probleme koji pogađaju farmere?

Evropska komisija predložila je posebnu meru, koju finansira Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj (EPFRR), kako bi se državama članicama omogućilo plaćanje jednokratnog paušalnog iznosa poljoprivrednicima i poljoprivredno-prehrambenim preduzećima pogođenim značajnim povećanjem ulaznih troškova.

Srbija ima dobar agrarni potencijal i u stanju je da zadovolji većinu svojih potreba vezanih za poljoprivrednu proizvodnju, od koje se znatan deo i izvozi. Analitičari u prvi plan ističu da globalna ekonomska situacija nije sjajna, te da je pitanje koliko će Srbija imati snage − bez obzira na značajne napretke u sopstvenoj nacionalnoj ekonomiji − da se odupre negativnim eksternim efektima koje nosi svetsko tržište. Potencijalno povećanje subvencija i mogućnost umanjivanja akciza na gorivo značajno bi pomoglo poljoprivrednicima i stvorilo im neke olakšice, naročito onima koji svoju budućnost grade u poljoprivredi.

Branislav Ogrizović