Utorak, 26 Mart 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

KUKURUZ – ŽUTO ZLATO VOJVODINE

KUKURUZ – ŽUTO ZLATO VOJVODINE

€17.00
Edicija: Kulturno-istorijska baština Vojvodine
Izdavač: KID PČESA
Broj strana: 687 strana
Tiraž: 250 primeraka
Godina izdanja: Decembar 2013.

Unesite Vaše podatke

 

Kratak opis:

Izdavač knjige je KID PČESA, a suizdavač Klub 100P plus. Glavni i odgovorni urednik je dr

Veselin Lazić, a urednici dr Lazar Lazić i Filip Forkapić, viši kustos Muzeja Vojvodine. Obim
kjnjige/zbornika je 687 strana. Tiraž: 250 primeraka. Knjiga je izdata u decembru 2013. godine.
Promocija je obavljena u holu Vlade Vojvodine, 27. decembra. Cena: 2.000,00 dinara.

Predgovor knjige/zbornika „Kukuruz – žuto zlato Vojvodine“
KUKURUZI VEĆ SE BERU

Jeste da je pšenica svakdašnji lebac, al’ se u Vojvodini kukuruz duplo više zaseje od pšenice – oko 700.000 hektara. Tamo, već davnih godina, kada su se kukuruzi brali, zakazivali se svatovi za poznu jesen. To ponajbolje odslikava pesma Marka Nešića:
Kukuruzi već se beru, aj, haj!
Kukuruzi već se beru;
šta mi radiš moj dilberu?
Šta čekaš, šta misliš,
što se ne ženiš?

Sve ima svoju istoriju, pa tako i kukuruz:

– Četrnaestog marta 1493. (Hohlačev po Bekriću 1997), zajedno sa mnogim suvenirima koje je doneo Kolumbo, u Evropu je stigao kukuruz. Ubrzo potom životi hiljada ljudi starog kontinenta postali su vezani za ovu kulturu.
– Putevi uvođenja kukuruza u naše krajeve su malo poznati, ali prvi zapisi govore o uvođenju kukuruza preko Turske i Grčke ili preko Venecije duž Jadranske obale (Zonjić po Pavličiću i Trifunoviću 1966). Radić je 1872. pisao da se kukuruz prvi put sreće na prostorima bivše Jugoslavije 1572. godine u Dalmaciji, gde je stigao pomorskim putem iz Italije, a da se u Srbiji gaji od 1576.
– Česte migracije stanovništva, ratovi i osvajački pohodi su snažno uticali na širenje pojedinih tipova kukuruza i njihovo prenošenje u druge rejone. Veliki broj područja koja se razlikuju po edafsko-klimatskim karakteristikama omogućio je različitim tipovima kukuruza povoljne uslove za održavanje i širenje.

Na osnovu prikaza izložbe kukuruza u Pokrajinskom zavodu za poljoprivredna istraživanja u Novom Sadu 16. februara 1954. godine koji je iscrpno dao Inž. Evgenije Gibšman, dolazi se do saznanja o sortama koje su gajene u Vojvodini:

– „novosadski zlatni zuban”, „novosadski beli zuban”, „novosadski Flajšman”, „rumski zuban”, „bankut” – srednje rani žuti zuban, „bankut” – srednje kasni žuti zuban, „bankut”
– beli zuban, „vukovarski zuban”, „šidski zuban”, „mastodon” – beli zuban i „red king” – crveni zuban.
– Na izložbi dijagramima prikazana su i zavodska ispitivanja američkih hibrida u periodu od 1948. do 1953. godine: kretanje prinosa američkih hibrida, trajanje njihove vegetacije, kao i kretanje prinosa američkih hibrida u prve tri generacije.

Inž. Lazar Stojković, u časopisu „Poljoprivreda Vojvodine“ (Novi Sad, VII 1953, broj 5), obznanio je početak rada na stvaranju naših hibrida:

– Kod nas je još 1948/1949. godine, na širokom frontu, otpočeta akcija stvaranja sortnih hibrida kukuruza. Ova akcija je bila poznata pod nazivom „Heterozis kukuruz”. Ukrštane su međusobno naše domaće sorte i na taj način je proizvedeno hibridno seme, koje je predstavljalo sortne hibride.
– Ova je akcija – zbog ranijeg administrativnog rukovođenja, zbog nedovoljne zainteresovanosti proizvođača, te zbog nedostatka stimulacije za proizvedeno hibridno seme – ubrzo svedena na veoma ograničene površine. Tako je proizvodnja sortnih hibrida u 1951. godini bila izvršena svega na jednom mestu – na Poljoprivrednom dobru „Dunav” – Savino Selo, na površini od svega 50 ha. U 1952. godini ova se proizvodnja obavljala na dva mesta – na Poljoprivrednom dobru „Dunav” i na Oglednom polju Pokrajinskog zavoda, na ukupnoj površini od 70 ha.
– Pored ograničenog korišćenja gotovih američkih hibrida, do stvaranja naših linija postoji mogućnost da se koriste određene gotove američke linije, čije se ukrštanje izvodi kod nas, pod našim uslovima: Wisconsin 240, Wisconsin 355A, Wisconsin 464A, Wisconsin 641AA, US-13, Iowa 4316, Nebrasca 301, Ohio C-92, Kanzas 1859, Wisconskin 692.

Dr Relja Savić, upravnik u Zavodu za kukuruz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Poljoprivrednom kalendaru 1977. godine saopštava:

– Zavod za kukuruz radi neprekidno na selekciji kukuruza više od četiri decenije. Do 1952. godine u Institutu je selekcionisano nekoliko sorti i međusortnih hibrida koji su u svoje vreme bili prošireni u proizvodnji. Od 1952. godine do danas radi se isključivo sa međulinijskim hibridima. U početku samo srednjokasnim, a u novije vreme i srednjoranim. Od 1964. godine, kada je priznat prvi hibrid, do 1974. godine priznato je ukupno 15 hibrida. Od ove brojke devet je prostih, pet dvojnih i jedan trolinijski hibrid.Zavod proizvodi seme hibrida NS SK-70, NS SK-696, NS SK-676, NS TC-66 i NS SK-72, NS-802 i NS SK-721, NS SK-555, NS SK-73 uljani.
– U plasmanu semena hibrida ostvaren je izvanredan uspeh: oko četvrtine površina pod kukuruzom u Jugoslaviji zasejano je selekcijama novosadskog Zavoda za kukuruz. Ovim selekcijama zasejano je još oko 150.000 hektara u inostranstvu i to u Sovjetskom Savezu, Italiji i Mađarskoj. Zato je u 1976. godini udvostručena proizvodnja semena u odnosu na 1975. godinu.

Posle II svetskog rata, sve do polovine šezdesetih godina XX veka, kukuruz se brao ručno. U Vojvodinu su dolazili berači iz Bosne i Hercegovine i Srbije. Isplaćivani su u naturi, u kukurzu. Na železničkim stanicama, na kraju kampanje berbe, moglo se videti mnoštvo radnika, gorštaka koji su na železničkim stanicama čekali da im dođe naručeni teretni vagon u koji bi utovarili „žuto zlato Vojvodine“ – kukuruz.

Fabrika „Zmaj“ iz Zemuna počela se 1957. baviti osvajanjem kombajna za berbu kukuruza. Na osnovu ispitivanja tri tipa mašina koje je vršeno 1958. godine na parcelama Poljoprivrednog kombinata „Beograd”, Industrija poljoprivrednih mašina „Zmaj” je, uoči berbe 1959. godine, na tržište izbacila četiri tipa berača i kombajna za kukuruz.
Prvo su osvojeni kombajni berači, pa onda berači-komušači koji su sve više zamenjivali ručnu berbu. Poslednjih godina XXI veka u berbi kukuruza berači-komušači učestvuju sa oko 20%, a žitni kombajni sa oko 80%.

Kukuruzom su se bavili i književnici: Borislav Mihajlović Mihiz, Zoran Petrović, Bogdan Čiplić…
Bogan Čiplić u pesmi Kukuruz kazuje
Kad čovek može u njima da se skrije,
onda je rodna godina – to je pouzdano.
Oljušte šuštavu ljuštiku zrelu
devojke, nadničari u berbi,
a kukuruz pokaže zlatne zube
i smeje se…
Kola škripe kao da se rastaču, i bič puca.
Konji su istegli vratove.
Strašno su teški kukuruzi.

U prebogatoj XXVII knjizi/zborniku ima sijaset vrednih radova koji su multidisciplinarno obradili „žuto zlato Vojvodine“ – kukuruz.

Dr Veselin Lazić