Petak, 20 Septembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

LEPA KATA – cvetne baštice u Vojvodini

LEPA KATA – cvetne baštice u Vojvodini

€25.00
Edicija: Kulturno-istorijska baština Vojvodine
Izdavač: KID PČESA
Broj strana: 480 strana
Tiraž: 200 primeraka
Godina izdanja: Decembar 2014.

Unesite Vaše podatke

 

Kratak opis:

Izdavač knjige je KID PČESA, a suizdavač Klub 100P plus. Obim kjnjige/zbornika je 480 strana. Tiraž: 200 primeraka. Knjiga je izdata u decembru 2014. godine. Cena: 3.000,00 dinara.Predgovor knjige/zbornika „Lepa kata – cvetne baštice u Vojvodine“

Cveće, ukras života

Nema seoske kuće bez baštice. I one uzdužne, i one na lakat, nisu imale čelo kuće baštice, nego u avliji, duž kuće, ispred konga, ako avlija nije podeljena na zadnju i prednju, baštica je bila ograđena. Kod salaša, baštice su bile po pravilu ograđene letvičastom ili drotanom ogradom. Uzduž prednjeg dela salaša obično je puštan ladolež jednogodišnji ili višegodišnji. Seoske baštice su bile raznovrsnije, bogatije. Kod salaških, pre svega, zumbul, đurđic, šeboj, ljubičice, noćna frajla, dragoljub… Inače, salaš je bio ocvetao, na veliko bagremom, voćem,… posle žetve žita, na strnjici, starašcem.

Kad se uđe kroz svaku mokrinsku kućnu kapiju, obično će onaj deo pred kućom, ispod«gonka», zvati pridkuću – gde su baštice, kaže Raša Popov. Inače, pogotovo kod švapskih kuća, čim se otvore avlijska donja vrata, s leve strane, među cvećem je bila kruška, kao voćka dugovečna.

Ove godine, po petnaesti put, ostvaren je izbor najuređenijih seoskih cvetnih vrtova(cvetnih baštica) u Đurđevu i Žablju. Sve je počelo sada već davne 1999. Godine kada su dr Dobrila Šikoparija i dr Veselin Lazić osmislili cvetnu manifestaciju «Lepa kata». Ovog puta prenosimo u knjigu sve što je za petnaest godina (1999-2014) objavljeno u časopisu Ar, a predstavlja izuzetnu vrednosnu ekspertizu seoskih cvetnih baštica.

Posebno se ističe poglavlje o parkovima oko ruralnih zamkova koje je obradila dr Jasna Korać koja kaže:

«Stari parkovi imaju višestruki značaj – oni su dokument kulture nekog naroda kao i vremena u kom su nastali na određenom prostoru. Veoma su bitni za proučavanje istorije pejzažne arhitekture i istorije uopšte. U savremenom životu stari parkovi imaju bitnu ekološku funkciju u opštem sistemu zelenila, a takođe mogu biti značajni elementi turističke ponude.

Istorijski parkovi u Vojvodini najčešće čine celinu sa građevinama oko kojih su podignuti, koje često imaju velik kulturni i istorijski značaj, zbog čega je većina njih pod zaštitom države. Ovi izuzetno dragoceni prostori daju obeležje nekom naselju. Usled velike starosti, nedovoljne i neadekvatne nege, mnoge od ovih celina su u lošem stanju, smanjene estetske vrednosti, pa nisu reprezentativne za turističku prezentaciju i nisu funkcionalne za širu upotrebu. Ovakvi objekti iziskuju integralnu rehabilitaciju.»

Još je napisano o niz tema o cveću kao što su:

– cveće kao simbol
– floralni elementi na tkaninama
– floralni ukrasi na zidovima
– cveće u pesmama
– vlastita imena izvedena iz imena cveća

Za kraj bi preneli reči Nadežde Lončar:

«Cveće, ukras života. Obeleži svaki trenutak sreće – rađanje, zaljubljenost, venčanje…Nema svadbe bez cveća, niti ljubavi bez crvene ruže. Čak i tuga za izgubljenom dragom osobom dobija pun smisao kad ga ostavimo ispod humke koju ulepšavaju venci cveća, i cvetne suze za poslednji pozdrav.»

Dr Veselin Lazić