Da bi ti zemlja dala, moraš i ti njoj, uz poštovanje njenih potreba

Grad Sombor, zahvaljujući svojoj raznolikosti i bogatstvu, ima mnogo toga što druge asocira upravo na ovo mesto u Zapadnobačkom okrugu. Somborski salaši i agrar su svakako nešto što ovom mestu daje prepoznatljivost. Upravo na jednom takvom mestu, u salaškom naselju Bukovac, posetili smo poljoprivredno gazdinstvo Željka Čonića.

Da ovo gazdinstvo odiše prepoznatljivošću Sombora svedoči i podatak da je nekada bilo pravi salaš. Danas, kada se Bukovac izgradio i naselio, titulu salaša je izgubio, ali je poljoprivreda i dalje okosnica domaćinstva Čonića. Pri dolasku na gazdinstvo, domaćina Željka smo zatekli u papirima i analizama koje su, nažalost, postale njegova svakodnevica. Nažalost, jer više voli da provodi vreme u traktoru, u polju, nego da se bavi papirologijom. Ipak, Željko je svestan da je to neophodno u cilju ostvarenja dobrih proizvodnih rezultata, ali i određenih subvencija. Zato mu i nije teško da se udubi u rezultate analiza zemljišta i razmisli dobro šta i kako dalje, pogotovo u uslovima kada je prinos smanjen, a cena mineralnog đubriva veća. Ovo zabrinjava ne samo zbog obezbeđivanja finansijskih sredstava nego i spoznaje da, kako ovaj poljoprivrednik kaže, da bi ti zemlja dala, moraš i ti njoj.

Željko Čonić se u ratarskoj proizvodnji, na kojoj zasniva svoj rad, upravo vodi ovim motom. U njegovoj proizvodnji su zastupljeni soja, pšenica i kukuruz, koje gaji zajedno sa sinom na nekoliko stotina jutara, a proizvodnju upravo počinje od analize zemljišta. Danas koristi isključivo mineralno đubrivo, i to strogo u skladu s analizom zemljišta. Za aplikaciju đubriva upotrebljava rasipač Amazone 1001 profit. Kao veliku prednost ove mašine navodi vagu, preko koje se obezbeđuje precizna aplikacija mineralnog đubriva.

Željko Čonić

– Apliciramo đubrivo potpuno kontrolisano, ne radi se napamet. Koju količinu zadam preko terminala u traktoru, toliko se i aplicira na parcelu. Ne radi se ništa napamet, nego na osnovu analize zemljišta. Ovo ne samo što doprinosi uštedi đubriva, već čuva i zemljište kao resurs, objašnjava Željko.

U okviru svoje proizvodnje razmišljao je i o varijabilnom đubrivu, ali s obzirom na to da ima usitnjene parcele i da ih ima mnogo, više od 150, teško je izvodljivo raditi aplikaciju na ovakav način.

Na imanju Čonića u obradi se takođe vodi računa o zemljištu, resursu koji treba sačuvati za budućnost. Upravo iz ovih razloga, u proizvodnji pšenice, za koju je predusev soja, primenjuje se redukovana obrada zemljišta, odnosno izostaje oranje kao osnovna obrada. U toku žetve se uključi sečka na kombajnu i biljna masa se ujednačeno rasporedi po parceli. Jedan deo slame se koristi i za grejanje domaćinstva, odnosno kao biogorivo koje predstavlja čist, ekološki energent. Nakon žetve sledi obrada razrivačem Lemken Kristall na dubini do 20 cm, a nakon toga setva pšenice. Ovim načinom obrade se smanjuje i sabijanje zemljišta, što takođe daje pozitivne efekte u proizvodnji.

Danas se posebno mora voditi računa o očuvanju zemljišta, pogotovo sada kada više na raspolaganju nema stajnjaka kao prirodnog, organskog đubriva. Nekada nije bilo tako, jer je okosnica poljoprivredne proizvodnje na gazdinstvu Čonića bilo stočarstvo.

– Osnova moje proizvodnje je bilo stočarstvo. Tovio sam oko 300 svinja i 70 do 80 bikova godišnje. Dugo smo pokušavali da zadržimo tu proizvodnju, ali 2013. više nismo mogli i odustali smo. Jednostavno, nismo više bili u prilici da postignemo računicu s kojom nećemo ići u minus. I od onda smo se okrenuli isključivo ratarstvu, objašnjava Čonić.

Ove godine, u ataru Sombora na kojem se nalaze parcele Čonića, nedostatak padavina, što nije karakteristika ovog dela Bačke, ostavio je posledice na prinos ozimih biljnih vrsta, a još više na jare, čija žetva predstoji.

O navodnjavanju se ne razmišlja, i to iz više razloga. Kako je pokazalo iskustvo drugih, ističe Željko, ono i nema puni efekat. Osim toga, ponovo se vraća na priču kako nema stajnjaka koji je u ovakvom načinu ratarenja nezaobilazan. Osim ovih, kao glavni razlog ponovo navodi to što poseduje veliki broj usitnjenih parcela, te zaista ne zna koji bi sistem za navodnjavanje koristio u ovakvoj situaciji, a da se pokaže efikasnim rešenjem. Ako pogleda gde su njegove parcele i koje su veličine, kada bi hteo da ih navodnjava, trebalo bi da buši bunare. Pitanje je i koje parcele, inače ne tako velike površine, odabrati. Takođe, iskustva drugih odvratila su ga od ove ideje, jer su ona pokazala, kako navodi naš sagovornik, da se povećanje prinosa postigne prve, druge godine, a da se, ako se ne gazduje njivom na adekvatan način, prvobitno povećanje posle smanji.

Željko vodi računa i o primeni zaštitnih sredstava. Redovno obilazi parcele, a po potrebi na teren izlaze stručnjaci, agronomi – zaštitari, kako bi preporučili sredstvo za tretiranje. Iako među onima kojima poljoprivreda nije bliska vlada mišljenje da se hemijska sredstva nekontrolisano troše, o njihovoj primeni se ipak strogo vodi računa i koriste se u minimalnoj količini, dovoljnoj da se reši određeni problem.

– Koristim prskalicu s krilima na kojima su montirani tripleks rasprskivači. Na prskalici su prvobitno bila montirana čelična krila, ali zbog sistema stalnih tragova u proizvodnji, što je još jedan od načina očuvanja prirodne sredine, odnosno zemljišta kao resursa, odlučio sam se za krila radne širine 21 m. Iz istih razloga i rasipač mineralnog đubriva radi u radnom zahvatu 21 m, kaže Željko koji strogo vodi računa o kvalitetu rada prskalice i odlaganju ambalažnog otpada hemijskih sredstava na propisan način. U toku tretiranja useva, preko terminala u kabini traktora prati protok tečnosti, što je i indikator ispravnog rada mašine.

Prilikom posete gazdinstvu Čonića, uverili smo se da ovaj poljoprivrednik ulaže u zanavljanje mehanizacije kako bi odgovorio zahtevima energetske efikasnosti i očuvanju sredine. U to nas uverava i takozvana ekodrljača koja se dobro pokazala u soji, kako kaže Željko. Koristi se posle kiše za čupanje ponika, međuredno, i “očisti” prostor. Mašinski park je ove godine upotpunjen i novim kombajnom Claas Lexion 5400, a prethodnih godina su zanovljeni i traktori. Ali, ne u potpunosti. Plan je da se zameni jedan kome curi ulje, pa ga skoro više i ne koriste.

"Pod šupom"

Na pitanje zašto obnavlja mehanizaciju i da li je to potrebno dobili smo jasan odgovor koji ukazuje na to da savremeni traktori nisu hir, nego istinska potreba, ako se želi produktivna i istovremeno zdrava poljoprivredna proizvodnja.

– Uglavnom mi koristimo te mašine. Jedna od prednosti nove mašine je to što se pre uradi posao, veći su sigurnost i učinak, radi se pouzdanije, kvalitetnije. Što se tiče potrošnje goriva, to najviše zavisi od organizacije posla, koliko imamo praznog hoda od parcele do parcele, navodi Željko, koji razmišlja o tome kako će i da li će moći da isfinansira proizvodnju koja sledi. I u tom razmišljanju ne vidi novac kao najvažniji problem, već to da li će poljoprivrednicima na raspolaganju u nabavci biti dizel gorivo, mineralno đubrivo i seme.

U cilju zdrave poljoprivredne proizvodnje, pri kupovini najnovijeg kombajna su se odlučili za mašinu sa motorom najvećeg standarda emisije izduvnih gasova Stage V, a deo njihovog voznog parka je i traktor Valtra T194 Versu koji se pokazao kao efikasna mašina.

Poljoprivrednik 2753

M. Antanasković

Foto: G. Mulić