Nedelja, 15 Decembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Njive na lizing

Izvod iz članka „Paorima trebaju njive na lizing”
Novi Sad, 17.11.2010.

Veleposednici

Najveći veleposednici drže možda tek jedan odsto obradivih površina u Srbiji, kako tvrdi Miodrag Kostić, iako podaci o privatizaciji govore drugačije, ali, bilo kako bilo, prva petorka ima po dvadesetak hiljada hektara oranica. Naravno, vojvođanskih, jer su se bezmalo sve njive koje su se u Srbiji mogle prodati, nalazile ovde. Velikima je možda malo to što su u privatizaciji ućarili, ali od tih 100.000 hektara i više, koliko imaju samo četvorica srpskih gazda, svakom običnom poljoprivredniku u Srbiji može se samo zavrteti u glavi jer i oni „najjači“ svoje hektare broje na prste.

Pomenimo i listu najvećih veleposednika, koji, doduše, nemaju svu tu zemlju u vlasništvu, već je veliki deo uzet u zakup od države. Jer, kada su kupovali kombinate, u njima je bio i deo državne zemlje koja je ostala kod njih da je obrađuju. Elem, prednjači vlasnik „Irva grupe“ Đorđije Nicović s blizu 30.000 hektara. Slede Miroslav Mišković s oko 25.000 i Miodrag Kostić, koji poseduje u Srbiji 24.000 hektara, a brzo im se primiče vlasnik Industrije mesa ,,Matijević“ Petar Matijević s 22.000 hektara. Donedavno su u eliti bili i Mile Jerković, Nenad Živanov…, koji su imali između 12.000 i 18.000 hektara.

Mlađim od 40 godina – zemlja na lizing

Voja Malešev, predsednik Kluba
– Inicijativa Kluba 100P plus: država da omogući poljoprivrednicima mlađima od 40 godina da kupe do 100 hektara zemlje, uz povoljnu kamatu, kakva je ona za kupovinu stanova.

– Mladi paori koji hoće da se bave poljoprivredom, uglavnom imaju gde da žive, u porodičnim su kućama i ne trebaju im stanovi već zemljište. Treba im, stoga, omogućiti da do njega dođu uz kredit na 15 ili 20 godina, s kamatom od oko četiri posto. Ako je državi cilj da se stambeno obezbede mladi bračni parovi, što se ne bi pobrinula i za mlade paore?

– I strani investitori su, u svojoj „beloj knjizi“, nedavno preporučili Vladi Srbije da država treba da donese nacrt zakona o lizingu nekretnina. Isto to bi se moglo uraditi i u agraru, kao jednom od stubova ekonomskog razvoja zemlje. Dakle, mladim paorima dati zemlju na lizing ili po nekom sličnom modelu.

– Zemljište bi, u tom slučaju, bilo predmet obezbeđenja. Ako paor neće da radi i ne ispunjava obaveze prema državi, neka mu ona oduzme zemljište. Međutim, ti mladi ljudi ne bi tražili zemlju da je ne misle obrađivati i otplaćivati, u to sigurno ne bi ulazili oni koji ne misle da se bave poljoprivredom. A danas je neisplativo baviti se poljoprivredom na desetak hektara. Tražimo, naime, samo sto hektara jer s toliko zemlje mlad poljoprivrednik može biti konkurentan na tržištu. Takođe, takvi su iz paorskog sveta, imaju iskustva, a ne kao bogataši što su pokupovali poljoprivredna imanja, a do tada nisu razlikovali kozu od krave.

Njive na ceni

Inače, ako se osvrnemo nekoliko godina unazad, može se reći da su njive sada na ceni. Barem one u blizini gradova, saobraćajnica… Oko 6.000 ili 7.000 evra košta hektar obradive zemlje oko Kaća, Bečeja, Zmajeva…

Voja Malešev
– Oranice su skuplje nego prethodnih godina zbog toga što su, recimo u okolini Novog Sada, ljudi imali priliku da ih prodaju za velike pare, od 15 do 20 evra po kvadratnom metru. Hektar pored puta prodavali su i za 200.000 evra, pa kada su hteli da to nadomeste, nisu pitali pošto je zemlja, i to je podiglo cenu.

Špartanje soje - za sitne parcele neće se otimati stranci; foto: V. Lazić, Bački Gračac, 2006.

– Ipak, naše su parcele sitne i nisu grupisane pa nema bojazni da će se stranci jednog dana otimati za njih. Što ne znači da vojvođanske oranice neće biti interesantne novim velikim kupcima. Jer, zašto su se veleposednici otimali o državnu zemlju? Zato što su mislili da će je jednog dana država prodavati i da će imati prednost da je kupi onaj ko je obrađuje. Što je najgore, nijedan od najvećih gazda koji je kupio imanja u privatizaciji nije iz poljoprivrede. Ušli su u taj posao dobrim delom zbog toga da zemlju preprodaju. Zato je krajnje vreme da država preduzme sve što može da omogući mladima posao i pristojan život na selu i ne dozvoli da šaka ljudi gazduje vojvođanskim njivama.

Otkup od staračkih domaćinstava
Direktor Uprave za zemljište Zoran Jeličić izjavio je da bi Ministarstvo poljoprivrede u januaru naredne godine moglo doneti uredbu o otkupu poljoprivrednog zemljišta od staračkih domaćinstava.

To je specifična mera koju je Ministarstvo poljoprivrede i ove godine planiralo budžetom u iznosu od milion evra, ali nije realizovana – rekao je on. – Ukoliko bi ta uredba bila usvojena, kasnije bi se mogla ustanoviti i dodatna apanaža ljudima koji su zemljište prodali državi.

Jeličić je kazao da se, uz prosečnu cenu zemljišta od 2.500 do 2.600 evra po hektaru, iznosom od milion evra koji nije realizovan budžetom, ove godine moglo kupiti oko 400 hektara.

S. Gluščević