Sreda, 21 Oktobar 2020.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

O svinjama

PONUDA TOVNIH SVINJA VELIKA

Bačka Topola, 23.11.2010.

Predsednik Udruženja uzgajivača svinja Srbije Ferenc Major:

–        Danas građani sve manje kupuju prerađevine od mesa zbog siromaštva. To je uticalo da i pored smanjenja stočnog fonda, ponuda tovnih svinja bude velika. Zbog toga je cena tovljenika pala – sada se kreće od 120 do 130 din/kg.

–        Problem je i u tome što su u lanac između primarne proizvodnje i prerade uključeni otkupljivači i preprodavci stoke, čija se zarada ne vraća u proizvodnju. Ovo je naročito prisutno u Vojvodini (severnoj Bačkoj i Sremu), gde od sitnih proizvođača tovljenike ne otkupljuju prerađivači, već trgovci koji nadograđuju cenu po kojoj ih nude klanicama, što na kraju plaćaju potrošači. U takvoj situaciji sitni farmeri se suočavaju sa problemom niskih, a klaničari visokih otkupnih cena. Van Vojvodine to nije slučaj, jer tamo postoji saradnja između uzgajivača svinja, klaničara i mesara.

–        Neophodno je doneti dugoročnu strategiju razvoja agrara, pri čemu treba ojačati porodično gazdinstvo, po uzoru na Austriju gde je ono značajan nosilac poljoprivredne proizvodnje. U suprotnom, doći će do daljeg opadanja stočnog fonda sitnih proizvođača.

Izvor: Tanjug

OBORI U BANATU SVE PRAZNIJI

Zrenjanin, 24.11.2010.

Dragomir Davidov Čutura iz Melenaca:

–        U poslednja dva meseca džak stočne hrane je poskupeo tri puta za po sto dinara. Neko bi rekao da je u vreme inflacije bilo još mnogo gore, ali za nas nije, jer sada cene svinja stoje, a cene hrane rastu. Seljaci masovno prelaze na ratarstvo jer je ono trenutno privlačno. Kukuruz ne samo da ima dobru cenu, nego se i masovno odvozi iz sela. Znam, izvozi se u Crnu Gogu i Albaniju. Samo u Melencima ima pet otkupnih stanica za kukuruz. Uskoro ga neće biti i naša zemlja će da uvozi skupu stočnu hranu.

Dragomir Davidov Čutura iz Melenaca, na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, 2006. godine; u naručju prase rase pietren; Davidov se već 40 godina bavi svinjarstvom; foto: V. Lazić

–        Imam 20 krmača, 150 tovljenika i oko 20 prasadi. Broj krmača ću prepoloviti, što znači da ću i proizvodnju upola smanjiti jer se ne isplati. I pored toga što je cena za moje tovljenike i do 150 din/kg, inače je cena na tržištu 120 din/kg. Ako je kukuruz skuplji od 15 dinara, onda se svinjogojstvo ne isplati. Farmer trenutno po svakom grlu gubi pet, šest hiljada dinara.

–        Broj svinja se naglo smanjuje, obori se prazne i uskoro mesa neće biti dovoljno, ali za to niko ne haje jer će neko da omasti brkove njegovim uvozom.

Dragiša Borić iz Lukićeva

–        Tov svinja se ubrzano smanjuje jer je cena niska u odnosu na visoke troškove proizvodnje, uglavnom zbog skupe stočne hrane i goriva.

–        U Lukićevu, u zadnjih pet godina, broj krmača se smanjio deset puta – bilo ih je 600, a sada ih ima 60. Stočari od ovog posla više ne mogu da žive. Moj savet seljacima je da batale tovljenje svinja, a naročito skrećem pažnju onima koji bi hteli da s njim započnu. Ovde imate jednu godinu uspešnu, jednu se jedva pokrijete, a sledeće dve morate da se dobrano zadužite. Zato se proizvodnja svinja smanjuje, i to sada kada bi trebalo da dobijemo mogućnost da na njemu zarađujemo devize, jer više nema vakcinisanja protiv kuge i sigurno će meso moći da se izvozi na zahvalna zapadna tržišta. Mi smo se tamo već ranije dokazali, ali ovaj put nećemo imati šta da ponudimo. Isto se već događa s junećim mesom.

–        Svi proizvođači, ali i krajnji potrošači, listom se pitaju zašto je velika razlika između otkupne cene žive stoke i mesa koje se nudi u prodavnicama. Ko na tom putu zarađuje i kome odgovara da se uvozi meso koje je negde godinama bilo zamrznuto. Bolje da izvozimo mesne prerađevine nego kukuruz, jer bi to bilo mnogo isplativije, a da ne govorimo o tome da preradom zapošljavamo našu industriju.

Izvor: Politika, Đ. Đukić