Utorak, 21 Maj 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Pesticidi – uticaj na zdravlje i životnu sredinu

Pesticidi su proizvodi hemijskog, biološkog ili prirodnog porekla koji su namenjeni za sprečavanje, suzbijanje i uništavanje štetnih organizama i njihovog delovanja. Jedna od postojećih definicija je da su pesticidi „supstance ili smeše supstanci namenjene za prevencu, uništavanje, suzbijanje ili smanjenje količine štetočina“. Dominantna upotreba pesticida je u poljoprivredi, mada je njihova primena prisutna i u drugim delatnostima poput šumarstva, drvne industrije, prehrambene tehnologije, animalne medicine i komunalne higijene.

Postoji više podela pesticida. U odnosu na štetne organizme pesticidi se dele na:

  • herbicide – namenjeni su za suzbijanje i uništavanje korova, mahovina, lišajeva, algi i parazitnih cvetnica;
  • fungicide – namenjeni su za suzbijanje gljivičnih prouzrokovača biljnih bolesti i
  • insecticide – namenjeni su za suzbijanje štetnih insekata.

Podela u odnosu na kategoriju štetnih organizama na koje deluju: herbicidi, fungicidi, baktericidi, insekticidi, akaricidi, nematocidi, rodenticidi, avicidi, moluscidi, regulatori rasta, fumiganti.

U odnosu na broj štetnih organizama na koje deluju dele se na selektivne i neselektivne. Prema načinu delovanja na kontaktne i sistematične. Prema dužini zadržavanja u životnoj sredini u aktivnoj formi na rezidualne i nerezidualne. U odnosu na opasnost po ljude pesticidi se dele na: bezopasne, opasne, vrlo opasne i najopasnije. Hemijska klasifikacija pesticida ih deli na neorganske i organske. Pesticidi neorganskog porekla imaju nedostatke, a to su visoke doze, postojanost u spoljnoj sredini, izostanak selektivnog dejstva, velika mogućnost trovanja ljudi i životinja. Napred navedeni nedostaci su razlog za sve veću zastupljenost pesticida organskog porekla.

Svaki pesticid sadrži aktivnu i inertnu materiju. Aktivna materija daje pesticidnu aktivnost, a inertna materija poboljšava efekat delovanja, bezbednost primene, manipulaciju i lagerovanje. Pomoćna sredstva nazivaju se adjuvansi. Među najpoznatijim adjuvansima su:

  • okvašivači – smanjuju površinski napon vode i doprinose boljoj kvašljivosti preparata;
  • lepljive materije – poboljšavaju zadržavanje pesticida na tretiranoj površini; –
  • penetranti – poboljšavaju prodor aktivnoj materiji kroz spoljnu površinu biljke ili kutikulu-insekata.

Posmatrajući primenu pesticida kroz istoriju, može se videti da su još ljudi u antičko doba koristili i poznavali sredstva kojima su štitili useve od štetočina. U to vreme duvan je korišćen protiv štetočina. Devetnaesti vek je obeležen prvim pokušajima proizvodnje sredstava za zaštitu useva. U Nemačkoj je 1892. godine upotrebljen prvi nemetalni, organski insekticid – antinoin protiv omorikinog prelca. Bio je velike toksičnosti i nije se dugo zadržao u upotrebi. Tridesetih godina je Švajcarac Pol Herman Miler otkrio najstariji pesticid DDT koji je dobro poznat široj javnosti. Komercijalna proizvodnja DDT-a je počela 1943. godine. Upotreba pesticida danas je opšteprihvaćena i po mišljenju mnogih neophodna aktivnost. Pozitivna strana upotrebe pesticida je povećanje prinosa i povećanje proizvodnje hrane. Izostanak upotrebe pesticida doveo bi do gubitka trećine svetskih useva na godišnjem nivou. Prema nekim podacima iz literature bez pesticida bi gibitak prinosa dostigao čak dve trećine.

Štetna dejstva

Masovna upotreba pesticida ima svoje negativne posledice i dugoročna štetna dejstva na ekosistem, na okolne ekosisteme, samim tim i na čoveka i njegovo zdravlje. Dalje dešavanje sa agrohemikalijama u životnoj sredini određuju procesi transformacije i kretanja, od kojih su zbog potencijalne dužine trajanja i budućih posledica najznačajnije one koje se dešavaju u zemljištu. Veliku opasnost predstavlja prisustvo pesticida u lancu ishrane. Sedamdesetih godina prošlog veka u mnogim razvijenim zemljama sveta zabranjena je upotreba DDT-a. Dihlor-difenil-trihloretan sporo se i teško razgrađuje, što ima za posledicu njegovo nakupljanje u životnoj sredini. Njegov negativan efekat nalazio se svuda i izazvao je narušavanje ekološke ravnoteže. Doveden je u vezu kao uzročnik tanke ljuske jaja ptica grabljivica i smanjenja njihove populacije. S obzirom da se ptice grabljivice nalaze visoko u prehrambenom lancu, uticaj DDT-a je vidno narušio prirodni sklad. DDT je zabranjen pre nekoliko desetina godina, a i pored toga još uvek se nalazi u okruženju. I mnogi drugi pesticidi koji se koriste za povećanje prinosa u savremenoj poljoprivredi imaju velike i teške posledice na zdravlje ljudi. Njihovi tragovi ostaju u usevima koji su tretirani pesticidima, kao i u hrani životinjskog porekla koju ljudi svakodnevno konzumiraju. Pesticidi na taj način ulaze u prehrambeni lanac i izazivaju velike i ozbiljne posledice. Utiču na nervni sistem, na razvoj organizma, deformacije pri rođenju i na sve učestaliju pojavu karcinoma. Rizik po zdravlje se povećava sa povećanjem toksičnosti same supstance, sa povećanjem i sa stepenom izloženosti iz hrane, vode i okruženja. Sa epidemiološko-toksikološkog aspekta značaj sredstva za zaštitu bilja naročito je izražen u procesu proizvodnje i više u procesu primene.

Toksičnost pesticida izražava se u mg/kg/TT. LD-50 je doza koja je smrtonosna za 50% eksperimentalnih životinja u vremenskom razdoblju od 24 časa. Proces proizvodnje pesticida tehnološki se može podeliti u tri osnovne faze: sinteza aktivne supstance, fromulacija i pakovanje gotovih proizvoda. U sintezi aktivnih supstanci koriste se razna hemijska jedinjenja, pri čemu neka imaju toksično, a neka nadražajno dejstvo. Formulacija je mlevenje i mešanje jedne ili više aktivnih supstanci u cilju dobijanja finalnog proizvoda. U fazi pakovanja vrši se odmeravanje, punjenje i pakovanje finalnog proizvoda. Kada se govori o proceni opasnosti po zdravlje u prozivodnji pesticida bitan je put ulaska pesticida u organizam, a to mogu biti respiratorni sistem, digestivni sistem, koža i oči. Štetan uticaj pesticida po zdravlje može biti potenciran i fizičkim naporima radnika, usled izostanka saveremene opreme i mašina u procesu proizvodnje. Vreme izloženosti pesticidima je takođe bitan fktor, a dužina radnog vremena direktno je u vezi sa stepenom ekspozicije.

Uslov za ocenjivanje opasnosti po zdravlje određenih pesticida je poznavanje otrovnosti određenenog jedinjena i mehanizam toksičnog dejstva, zatim poznavanje ekspozicije otrova u odnosu na proizvodni proces, jer je toksičnost samo jedan od faktora od kojih zavisi opasnost koju preperat predstavlja. Permanentna kontrola radne sredine je od izuzetne važnosti u pogonima u kojima se vrši formulacija i pakovanje, jer često dolazi do promene vrste proizvodnje i aktivne supstance, kao i promene rastvora i gotovih proizvoda koji se dobijaju. Eksponirani radnici podvrgavaju se određenim merama medicinske zaštite, pa se kod njih vrši kontrola ekspozicionih testova holinesteraze, žive u urina i slično.

Individualna primena

Individualna primena pesticida predstavlja još veći problem. Mere zaštite ili izostaju ili su neadekvatne, a način primene ovih sredstava često je primitivan. Akcidentalna trovanja su vrlo česta, a otrovani pacijenti se kasno traže lekarsku pomoć, tako da se dijagnoza kasno postavlja i specifična terapija kasno počinje. Dostupnost pesticida na tržištu naše zemlje je izuzetno velika. Brojni podaci govore da je Srbija vodeća evropska zemlja po potrošnji pesticida. Kod nas se i dalje koriste preparati koji imaju oznaku kancerogenih. Jedan od takvih je i široko upotrebljavani “total”. U upotrebi je više od trideset registrovanih preparata koji se slobodno prodaju, iako je Svetska zdravstvena organizacija “total” svrstala na listu kancerogenih supstanci. Prospekti i amblaža ne raspolažu dovoljnim informacijama o toksičnosti preparata, kao i o merama zaštite. Pored napred pomenutog kancerogenog delovanaja pesticida, oni mogu da dovedu i do gentetskih oštećenja kod potomaka, a deluju i tako što remete imuni sistem. Utiču na sposobnost učenja i pamćenja, a takođe dovode i do poremećaja fizičke koordinacije. Hiperaktivnost dece i agresivno ponašanje treba tražiti u brojnim pesticidima koji su razvojni neurotoksini i koji imaju dugotrajno dejstvo na mozak.

Posebno opasni su organofosforni i karbamatni insekticidi koji se široko primenjuju kao sredstva za uništavanje isekata u poljoprivredi i domaćinstvu. Organofosforni insekticidi su direktni inhibitori holinesteraze i deluju neposredno po ulasku u organizam. Simptomi i znaci trovanja organofosfornim jedinjenima se mogu podeliti u tri grupe: muskariske manifestacije – pojačano lučenje pljuvačke, mučnina, povraćanje, bol u trbuhu, dijareja, inkontinencija stolice, rinoreja, kašalj, dispnea, bronhoreja, plućni edem, cijanoza, bradikardija, hipotenzija; nikotinske manifestacije – mišićne fascikulacije, slabost, respiratorna insuficijencija, tahikardija, hipertenzija i bledilo; centralne manifestacije – strah, uznemirenost, glavobolja, apatija, smetnje koncentracije, nerazgovetan govor, konvulzije, koma sa depresijom respiratornog i kardiovaskularnog centra.

Karbamati slabije prodiru u CNS pa je simptomatologija kod trovanja ovim insekticidima od strane CNS-a oskudnija. Istraživanja koja su sprovedena pokazala su da deca čije su majke tokom trudnoće bile izložene najvećoj količini organofosfata imala IQ skor za 7 poena niži u proseku od skora dece sa najnižom izloženošću organofosfatima. U poljoprivrednim regijama gde se pesticidi redovno primenjuju zapažen je sve veći broj dece koja imaju ozbiljne zdravstvene probleme. U poslednje četiri decenije porastao je broj dece obolele od autizma, ometenosti u razvoju, ADHS, dijabetesa, gojaznosti i teških oblika malignih bolesti.

Deca iz poljoprivrednih regiona gde se pesticidi kontinuirano primenjuju izložena su pesticidima u školi, na otvorenim površinama, kroz hranu i vodu koja je zagađena hemikalijama koje se koriste u poljoprivredi. Štetnom uticaju pesticide svakodnevno su izloženi zemljoradnici. Istraživanja dovode u vezu pesticide koji se koriste za suzbijanje štetočina sa negativnim uticajem na njihov mozak i nerve, a to sve je povezano sa višim procentom depresije i samoubistava. Radnici koji su radili sa pesticidima imaju za 90% veću šansu da obole od depresije. Mnoge razvijene zemlje zabranile su upotrebu pesticida koji dovode do ovakvih pojava.

Potrebna oprema prilikom rukovanja pesticidima

Pravilno rukovanje

Štetne posledice po čoveka i njegovu okolinu mogu se sprečiti pravilnim rukovanjem pesticidima. Pri radu sa pesticidima neophodno je nositi lična zaštitna sredstva, zaštitno odelo, rukavice, masku i naočare. U posebno namenjenom prostoru koji je zaštićen od vetra treba pripremiti supstance koje se koriste i potrebno je koristiti posude posebno namenjene za pesticide. Nakon upotrebe sve posude potrebno je dobro oprati. Tretiranje ne bi trebalo vršiti po izuzetno toplom i vetrovitom vremenu. Za vreme tretmana ne sme se jesti, piti i pušiti.

Nažalost, vrlo često se u našim atarima vidi ovakva slika

Poseban problem je odlaganje ambalaže od pesticida. Neodgovorni i nesavesni korisnici često odlažu ambalažu pored puteva, kanala i reka, što dodatno zagađuje životnu sredinu i predstavlja opasnost po zdravlje ljudi. Praznu ambalažu potrebno je isprati tri puta, potom je izbušiti kako bi bila neupotrebljiva. Skupljati je na za to predviđeno mesto u posebne kontejnere.

Jedan od načina zaštite štetnog uticaja pesticida je poštovanje karence. Karenca je vremenski period koji mora da protekne od poslednje primene pesticida do žetve. Radna karenca je vreme u kome nije dozvoljen rad i pristup ljudi u polju i u zaštićenom prostoru nakon primene pesticida.

Intenzivna poljoprivredna prozivodnja se ne može zamisliti bez primene pesticida, koja često zbog neadekvatne primene ima štetne posledice po zdravlje ljudi, bezbednost poljoprivrednih prizvoda i životnu sredinu. Primena pesticida je složen problem, s obzirom da su svi pesticidi manje-više toksični i zahtevaju ozbiljan pristup pri korišćenju. Smanjenje upotrebe pesticide jedan je od temelja održive poljoprivrede i ideja održivog razvoja.

Prim. mr. sc. med. dr Dušan Velisavljev