Četvrtak, 5 Avgust 2021.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Poseta institutu CREA-OF – Pontecagnano

Klub 100P plus je ovog proleća za svoje članove organizovao stručno-turističku ekskurziju u Italiju. Ovu ekskurziju realizovali smo zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije koje je sufinansiralo projekat „Edukacija, informisanje i stručno usavršavanje poljoprivrednika”, u okviru kojeg je predviđena i poseta poljoprivrednim proizvođačima u inostranstvu.

CREA – Consiglio per la ricerca in agricoltura e l’analisi dell’economia agraria predstavlja državnu instituciju koja deluje u 15 centara, od kojih 4 imaju nacionalni značaj, i 32 jedinice širom Italije. To je nacionalno istraživačko telo, zaduženo za istraživanje u naučnoj delatnosti u oblasti poljoprivrede, agroindustrije, ribarstva i šumarstva. Pod nadležnošću je Ministarstva poljoprivrede i šumarstva, i ima naučnu autonomiju. Radi na usvojenim programima koji se stalno ažuriraju. Zapošljavaju oko 1.400 uposlenika, od čega dve trećine onih koji imaju naučno zvanje, status inženjera istraživača ili su tehnički obrazovani. Raspolažu sa 5.300 ha svoje zemlje, a istraživanja rade po projektima sa zainteresovanim strankama. Finansiranje je na osnovu projekata. Centri su raspoređeni širom zemlje, što omogućava da se kvalitetno pokrije cela teritorija Italije.

Institut CREA – CONSIGLIO PER LA RICERCA E LA SPERIMENTACIONE IN AGRICOLTURA – Centro di Ricierca per l’Orticultura, jedan je od četiri centra nacionalnog značaja. Naši domaćini dr Marija Stipić – zaposlena povremeno u Institutu na projektima i njen suprug dr Accurcio Venezia, stalno zaposlen, bili su nam domaćini tokom boravka u odeljenju Instituta u Pontekanjanu, koji se bavi istraživanjima u oblasti voćarstva, povrtarstva i cvećarstva.

Poseta jednom od plastenika Instituta CREA

Poseta jednom od plastenika Instituta CREA

Odmah po dolasku u Institut naši domaćini su nas odveli u plastenik, gde su privedena kraju istraživanja o proizvodnji jagoda, paprika i kelerabe u zatvorenom hidroponskom sistemu proizvodnje i dokazana ekonomska isplativost projekta koji će biti preporučen farmerima. Specifičnost projekta je to što se podloga od presovanih ljuski kokosovog oraha ne hrani putem kapaljki, niti pliva u hranljivom rastvoru, već se hranljivi rastvor dodaje u posudu – korito, koja je pod malim nagibom, a na kraju ima otvor kojim se rastvor vraća u rezervoar iz koga se vrši prihranjivanje useva. Hranljivi rastvor slobodno teče, biljke same usvajaju potrebnu količinu rastvora. Prihrana se ne vrši kontinuirano, već u određenoj dužini trajanja ciklusa, prema fiziološkom stanju gajenih biljaka. Putem tenziometara se meri vlažnost supstrata, pa se prema potrebi samih biljaka određuje vreme sledeće prihrane. Hranljivi rastvor recirkuliše ponovo, ali se pre svake ponovne upotrebe vrši analiza hranljivih materija i dodaje ono što je biljkama neophodno. Na ovaj način se bolje kontroliše kretanje hranljivih materija, ali postoji i veći rizik, da prilikom evapotranspiracije biljke usvajaju makroelemente, ali nakupljaju višak u vršnim delovima, a ne usmeravaju ga u plodove. Pri tome je moguće da biljke pokazuju da imaju manjak određenog elementa, mada ga u stvari imaju u dovoljnoj količini. Pažljivim rukovanjem celim sistemom ovo je moguće izbeći. Pitanja učesnika ekskurzije bila su brojna, a domaćini su se trudili da na svako daju pravi odgovor.

Potom smo prešli u salu za predavanja gde nas je primio direktor Instituta Teodor Cardi, sa saradnicima. Tom prilikom predstavio je delatnost Instituta. Osnovan 1968. godine, a 2008. spojen sa institutom u Battipagli, Institut ima dve farme, po jednu na svakoj od pomenutih lokacija. Stalno zaposlenih je 9 doktora nauka, 3 tehnologa, 10 inžinjera i 14 tehničkih operatera, a određen broj ljudi zaposlen je preko projekata, kao naša dr Marija Stipić. Institut raspolaže većim broj plastenika i staklenika, u kojima se vrše različita istraživanja iz oblasti hortikulture (biologije, patologije, genetike, biohemije, mikrobiologije, fiziologije, entomologije, hidroponskih tehnologija u proizvodnji različitih proizvoda i dr.). Na površinama na otvorenom brojna su istraživanja iz unapređenja i jačanja biodiverziteta, izbora biljnih vrsta koje će se gajiti, izbora sistema obrade i zaštite useva, s posebnim osvrtom na ekologiju i zaštitu životne sredine.

Post-harvest tehnologija obuhvata vrlo važan segment istraživanja, zbog načina ubiranja, skladištenja i pakovanja proizvoda. Naravno da su sva istraživanja vršena i na ekonomskoj strani projekata. Finansiranje za većinu projekata ide tako da država odobrava određena sredstva, a deo se mora obezbediti iz saradnje sa eksternim saradnicima, bilo da su oni pojedinci, kooperative ili velike farme na teritorijama lokalnih zajednica gde je smešten Institut.

Direktor nas je upoznao i sa svojim saradnicima od kojih je dr Massimo Zaccardeli vodio projekte vezane za zemljište, načine pravljenja komposta i mogućnosti iskorišćenja određenih grupa bakterija, koje se pri tome razvijaju, u druge svrhe, a pri tome je napomenuo i da su preliminarni rezultati u pozitivnom smislu prilično iznenađujući.

Predsednik Kluba 100P plus Vojislav Malešev je, kroz kratku prezentaciju, upoznao naše domaćine sa regionom iz kojeg dolazimo, istorijom nastanka i aktivnostima koje Klub sprovodi, nakon čega je načinjen i zajednički snimak u prostorijama Instituta.

Uspomena na posetu Institutu CREA-OF

Uspomena na posetu Institutu CREA-OF

Potom smo otišli da pogledamo jedan potpuno novi tip plastenika – patentirani izum, koji je nastao u razgovorima sa jednim od proizvođača i koji je dr Luiggi Santonicola pretvorio u proizvod prisutan na tržištu. Suština je da je krovna konstrukcija plastenika formirana na potpuno nov način i da vazduh slobodno cirkuliše kroz otvore koji su raspoređeni sa obe strane “temena – vrha” plastenika i koji se nikad ne zatvaraju, a smešteni su unutar plastenika. “Prozori” koji su otvoreni pokrivaju se plastičnom mrežom sa sitnim otvorima kroz koje se, u unutrašnjost plastenika, ne mogu useliti štetnici te na taj način ugroziti proizvodnju.

Patentiran novi tip plastenika sa prirodnom ventilacijom

Patentiran novi tip plastenika sa prirodnom ventilacijom

Na istom tipu plastenika videli smo i entomološki ogled koji se sprovodi ove godine. Na donjem delu folije kojom je prekriven plastenik, sa spoljašnje strane, postavljena je mreža sa sitnim otvorima. Bočne strane plastenika se otvaraju do visine postavljene mreže i na taj način se poboljšava ventilacija, ali je štetnicima onemogućen pristup. Istovremeno polinatori (bumbari) unutar plastenika neometano obavljaju svoju ulogu, a pri tome ne mogu napustiti prostor sa usevom.

Polinatori unutar plastenika neometano obavljaju svoj posao

Polinatori unutar plastenika neometano obavljaju svoj posao

Da bi se sprečilo prodiranje štetnika iz spoljne sredine mreža se tretira insekticidima, ali tada je folija, koja je sa unutrašnje strane, spuštena. Posle izvesnog vremena folija se podiže, a insekti koji žele da uđu u unutrašnjost plastenika zadržavaju se na mreži i izloženi su delovanju pesticida, te im se na taj način smanjuje populacija. Očekuje se da će ovaj način suzbijanja pokazati dobre rezultate.

Uz srdačne pozdrave sa domaćinima, rastali smo se do neke druge prilike, možda i saradnje na projektima.

Dipl. inž. Branislav Ogrizović

PSS Sombor