PROIZVODNJA SEMENA NA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA
U poljoprivrednoj proizvodnji seme i reprodukcioni materijal pored zemljišta, svetlosti, vode i vazduha, predstavlja jedan od osnovnih elemenata. Zbog toga je i proizvodnja semena i reprodukcionog materijala od izuzetne važnosti u biljnoj proizvodnji.
U ovom tekstu ću se osvrnuti na mogućnosti proizvodnje semena na poljoprivrednim gazdinstvima, jer je ova delatnost zbog nekih specifičnosti ponekad bitno drugačija od proizvodnje merkantilne robe, a dosta proizvođača nema dovoljno saznanja i informacija o semenarstvu.
Zbog velikog značaja i osetljivosti ovog segmenta poljoprivrede, proizvodnja semena je regulisana zakonom i podzakonskim aktima.
Zakon o semenu je dokument, koji određuje uslove i načine proizvodnje, dorade i korišćenja semena kao i i ispitivanje kvaliteta, promet semena i vođenje registra priznatih sorata semena poljoprivrednog bilja. Važeći Zakon o semenu je donet 2005. godine, a sada je u toku postupak za donošenje predloga novog zakona.
Zakon o semenu postavlja osnove, a detaljniju razradu značajnu za primenu Zakona u praksi vrše podzakonska akta tj. Pravilnici.
Pravilnik o kontroli proizvodnje semena je dokument koji utvrđuje i reguliše primenu Zakona u praksi. Ovaj pravilnik određuje granične kategorije semena za umnožavanje, način i lica koja vrše kontrolu i postupak kontrole, fenofazu biljaka u kojoj se vrši kontrola i broj pregleda, propisuje obrasce prijava proizvodnje i zapisnika o kontroli, kao i uslove koje usevi treba da ispunjavaju da bi bili priznati kao semenski, pojedinačno za svaku biljnu vrstu.
Stručnu kontrolu proizvodnje semena vrše lica, kojima je Ministarstvo poljoprivrede poverilo poslove kontrole. Najčešće su to Poljoprivredne Savetodavne Službe.
Pravilnik o zdravstvenom pregledu useva i objekata za proizvodnju semena je dokument koji određuje vreme i način kontrole, merila i standarde za utvrđivanje zdravstvenog stanja pojedinačno za svaku biljnu vrstu ili grupu biljaka iz iste porodice, obrasce zapisnika o zdravstvenoj kontroli i potvrdi o zdravstvenom stanju.
Zdravstvenu kontrolu vrše najčešće PSS.
Pravilnik o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja uređuje način i postupak ispitivanja kvaliteta semena, norme kvaliteta i način pakovanja i deklarisanja semena.
Utvrđivanje kvaliteta semena vrše akreditovane laboratorije.
Zakon o semenu ne predviđa da se proizvodnjom semena bave poljoprivredna gazdinstva, već samo pravna lica, koja ispunjavaju određene propisane uslove u stručnom i organizacionom smislu i na osnovu toga su upisana u Registar proizvođača semena. Ostaje nam da se nadamo, da će novi zakon to drugačije regulisati.
Pravna lica registrovana kao proizvođači semena su najčešće privredna društva iz sfere prometa semena i selekcione kuće. Zakon o semenu dozvoljava da ova pravna lica sklapaju ugovore sa drugim pravnim ili fizičkim licima ili poljoprivrednim gazdinstvima, koja ne ispunjavaju sve uslove predviđene za proizvodnju semena i nisu upisana u Registar proizvođača semena. Ovim ugovorima se određuje biljna vrsta čije seme se umnožava, kategorija semena, površine i katastarski brojevi parcela na kojima se proizvodnja obavlja, kao i komercijalni uslovi proizvodnje. Treba naglasiti, da troškove stručne i zdravstvene kontrole po takvim ugovorima najčešće snose pravna lica, koja vrše prijavu proizvodnje semena. Prijava proizvodnje semena se vrši Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Upravi za zaštitu bilja, nakon zasnivanja proizvodnje u propisanom roku.
Na ovaj način poljoprivredna gazdinstva mogu da se uključe u proizvodnju semena. Postoji dosta proizvođača, koji se već duži niz godina bave proizvodnjom semena i može se reći da se dobar deo njih specijalizovao za proizvodnju semena određenih kultura i da to veoma uspešno i kvalitetno rade.
Na osnovu prijave proizvodnje, u propisanim fazama razvoja useva i u određenom broju stručnih i zdravstvenih pregleda za biljnu vrstu koja je predmet kontrole, pravna lica ovlašćena za kontrolu od strane ministarstva vrše kontrolu i za svaki kontrolni pregled se sastavlja propisani zapisnik. Predmet kontrole nije samo semenski usev, već i prateća dokumentacija, koja je propisana i kojom se utvrđuje poreklo i zdravstveno stanje semena koje se umnožava, kategorija semena, katastarski brojevi parcela, predusevi za semenske useve, itd. Kontrolori mogu proizvođaču ili poljoprivrednom gazdinstvu da nalože otklanjanje nekih nedostataka u proizvodnji, što se proverava u sledećem pregledu. Ako postoje nedostaci, koje nije moguće otkloniti, usev se zapisnički odbija kao semenski iz razloga zaštite potencijalnih kupaca semena ili fitosanitarnih razloga. Takvih slučajeva nema puno, ali se dešava ponekad.
Ako svi pregledi useva potvrde da usev zadovoljava sve standarde, na osnovu zapisnika o kontroli se izdaje Potvrda o zdravstvenom stanju useva i Ministarstvo izdaje uverenje o priznavanju semenskog useva, tzv. Aprobaciono uverenje. Na osnovu ovih dokumenata nakon završene žetve, proizvedeno seme može da pređe u sledeću fazu semenarstva – doradu semena.
Proizvodnja semena
Proizvodnja semena predstavlja jedan viši stepen proizvodnje u odnosu na merkantilnu proizvodnju. To, pored mogućnosti boljeg ekonomskog efekta proizvodnje, za sobom povlači i viši stepen odgovornosti proizvođača pred samim sobom i pred krajnjim korisnicima proizvedenog semena. Zbog toga bi poljoprivredna gazdinstva koja bi želela da se bave proizvodnjom semena trebala da znaju na šta treba posebno obratiti pažnju, da ne bi dolazilo do grešaka.
Na prvom mestu je pravovremeno i kvalitetno izvođenje svih operacija i propisanih mera, jer od toga ponekad najviše zavisi krajnji rezultat. Izvođenje operacija u semenskoj proizvodnji mora da ima prioritet u odnosu na ostale proizvodnje.
U semenskoj proizvodnji ponekad je od presudnog značaja praćenje stanja useva, naročito u zdravstvenom pogledu, jer blagovremeno primećena promena na usevu dovodi do blagovremene preduzete zaštitne mere i boljeg efekta. Ovo praćenje je najefikasnije kada to čine sva lica koja direktno ili indirektno učestvuju u proizvodnji semena: pravno lice – proizvođač, poljoprivredno gazdinstvo i područna PSS.
Posebnu pažnju treba posvetiti pojavi štetnih organizama, naročito karantinskih štetnih organizama, čije prisustvo u semenskom usevu nije dozvoljeno. Ako se na vreme primeti pojava takvih organizama, moguće je pravovremeno uklanjanje ili suzbijanje i otklanjanje opasnosti od propadanja proizvodnje semena.
Sve napred navedeno treba da bude cilj svih učesnika u proizvodnji: dobar prinos što kvalitetnijeg i zdravijeg semena.
Za neke biljne vrste Pravilnik predviđa postojanje prostorne izolacije u odnosu na parcele pod istim usevom (kukuruz, suncokret, šećerna repa, neke krmne kulture), što je problem obezbediti na usitnjenom posedu i one se uglavnom gaje na većim grupisanim površinama, ali zato postoje biljne vrste kod kojih je propisana prostorna izolacija manja i u ovakvim slučajevima je to lakše obezbediti.
Na manjim parcelama je zbog manje propisane prostorne izolacije moguće gajiti strna žita (osim raži), neke krmne kulture (stočni grašak), neke industrijske kulture (soja), povrtarske kulture (konzumni grašak, boranija, pasulj), usevi za zelenišno đubrenje (slačica, uljana rotkva, facelija, rutavi ovas).
Seme nekih biljnih vrsta se u praksi često proizvodi samo na malim parcelama, zbog nekih njihovih specifičnosti i zahteva, većom potrebom za ručnim radom, ili nisu tako česte u ataru, pa prostorna izolacija ne predstavlja problem. U ove biljne vrste spada veći broj povrtarskih kultura (rotkvica, rotkva, luk, itd), cveće, aromatično-začinsko i lekovito bilje.
Zakon ne propisuje navodnjavanje kao obaveznu agrotehničku meru, ali zbog ostvarivanja boljih prinosa i kvaliteta je mnogo bolje zasnivati proizvodnju semena u zalivnom sistemu, ako ima mogućnosti. S druge strane, zahtevi proizvodnje semena nekih kultura su takvi da se njihovo seme proizvodi skoro isključivo u uslovima navodnjavanja.
Za većinu gajenih biljnih vrsta seme za zasnivanje nove proizvodnje je potrebno svake godine, što stvara konstantnu tražnju i u ekonomskom smislu daje dodatnu stabilnost poslovanja na gazdinstvu.
Umesto zaključka, možemo na kraju reći, da kao i svaki posao, i proizvodnja semena se radi zbog mogućnosti ostvarivanja bolje zarade proizvođača i u proizvodnji semena često postoje zahtevi za nešto većim ulaganjima u proizvodnju – veći materijalni troškovi, veće angažovanje mehanizacije, navodnjavanje, veća potreba za ručnim radom, češća manipulacija robom nakon žetve, itd, ali su zato prihodi po jedinici površine nekada višestruko veći u odnosu na merkantilnu proizvodnju, pa je samim tim i ostvareni prihod po jedinici površine veći.
tekst&foto: dipl. ing. Jan Babka
Istraživačko razvojni institut Tamiš Pančevo