AGRITECHNICA 2019.

Sajam Agritechnica 2019.

Ekskurzija je realizovana zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, koje je sufinansiralo projekat „Edukacija, informisanje i stručno usavršavanje poljoprivrednika” u 2019. godini. U okviru projekta planirana je i realizovana poseta Međunarodnom poljoprivrednom sajmu Agritechnica u Hanoveru.

Globalna proizvodnja – lokalna odgovornost

„GLOBAL FARMING – LOCAL RESPONSIBILITY“

Pod ovim geslom je od 10. do 16. novembra 2019. godine održan tradicionalni sajam u Hanoveru. Klub 100P plus u saradnji sa turističkom agencijom Caravan iz Zrenjanina tradicionalno organizuje posetu ovom sajmu. Svako od 35 učesnika ekskurzije imao je mogućnost da tokom dvodnevne posete, shodno svom nahođenju, sazna ono što ga interesuje, da ostvari potrebne kontakte i vidi u kom pravcu se kreće razvoj savremene mehanizacije.

Vodeće teme koje su dominirale kod gotovo svih izlagača i dale izuzetan impuls na svim štandovima su dalja digitalizacija, automatika i robotika. Posebno se istakao za ovu priliku dizajniran softver (dostupan svima) za svaki telefon, putem kog posetioci mogu pronaći svoje partnere i zakazati sastanak.

Tokom trajanja Sajma tradicionalno se sprovode ankete među posetiocima, na osnovu kojih se analiziraju pokazatelji. Izlagači su takođe imali obavezu da svoje ankete o posetiocima dostave organizatoru. Na ovom mestu prikazujemo rezultate koji će vam bliže osvetliti ovaj događaj – Sajam je posetilo 450.000 ljudi, od čega 320.000 iz Nemačke, a 130.000 iz inostranstva, iz 152 zemlje sveta, čime je Hanover još jednom potvrdio vodeću poziciju kao sajam na kome se pokazuju inovativna dostignuća u poljoprivrednoj tehnologiji i kao mesto na kome se tradicionalno okupljaju profesionalni farmeri, kojih je ovde bilo preko 30%. Najveći broj inostranih posetilaca bio je iz Holandije, Danske, Austrije, Italije i Rusije, a tek potom slede posetioci iz Švajcarske, Francuske, Velike Britanije, Poljske, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država. Vodeća tema u okviru navedenog motoa „Global Farming – Local Responsibility“ stavlja fokus na današnje izazove poljoprivrede – kako povećati produktivnost, a zaštititi prirodne resurse u svetu, u prvom redu zbog klimatskih promena. Tako su vodeći izlagači predstavili svoje viđenje budućih rešenja i pitanja za industriju i društvo.

Strategije koje će se u budućnosti primenjivati u velikoj meri se oslanjaju na digitalizaciju, automatizaciju i robotiku.

2.820 kompanija iz 53 zemlje, uključujući vodeće svetske proizvođače, prikazali su kompletne serije traktora, kombajna, mašina, priključnih oruđa, rezervnih delova i drugih potreba. 62% kompanija je sa teritorije Nemačke, a još jednom se pokazalo da je Hanover (i sajam Agritehnica) najbolje mesto za inovacije i za pristup internacionalnim tržištima. Po podacima kompanija, 88% je izvestilo da su zadovoljne pozitivnim rezultatima i učešćem na Sajmu, od toga se 65% kompanija izjasnilo da su rezultati vrlo dobri i dobri, 23% da su rezultati zadovoljavajući, a svega 8% izlagača izjavilo je da su manje zadovoljni, dok 4% njih nije ocenilo svoj nastup. 84% izlagača ocenilo je posetioce iz Nemačke kao vrlo profesionalne, a preko 77% je potvrdilo da su imali brojne nove kontakte sa farmerima i drugim posetiocima. Identičan procenat proizvođača ostvario je kontakte sa posetiocima iz inostranstva. Kao i svaki put, na Sajmu su dodeljena i priznanja značajnim proizvođačima. Ovog puta dodeljena je jedna zlatna i trideset devet srebrnih medalja. Proglašeni su, takođe, i traktori godine i mašine godine, a po prvi put su proizvođači komponenti i sistema dodelili i svoje nagrade.

Moto sajma „Global Farming – Local Responsibility“, koji iz osnova menja pristup od osnovne baze, preko inputa i čuvanja proizvoda, garancija je profesionalnog pristupa i verovatnog uspeha za farmere širom sveta. U posebnim poglavljima obrađen je svaki od ključnih činilaca, a svrstani su i obrađeni sledećim redosledom: Navodnjavanje u praksi, gde je posebno istaknuta odgovornost za pravilnu upotrebu ovog limitiranog resursa pogotovo na lokalnom nivou. Sledeći resurs je zemljište i nije ostavljena ni jedna sumnja u to da je zemljište pod velikim pritiskom. Kao osnov za biljnu proizvodnju i uticaju koji ima na ljudsku populaciju i sve životinje jasno je da ga treba čuvati, očuvati i sprečavati eroziju vodom i vetrom, te očuvati njegovu plodnost. Jasno je da ovo otvara pitanja vezana za sisteme obrade. Zaštita bilja je sledeći resurs kome je potrebno prići na pametan i izbalansiran način, sličan onom koji ima humana medicina. Pristup korišćenja “više aktivne materije“ zbog sigurnosti, ako je ikad i postojao, je davno iza nas. Moderni farmeri danas kombinuju primenu aktivnih supstanci i optimizovane mehaničke ili druge metode u cilju veće efikasnosti na svojim poljima. Inteligentni, povezani digitalni sistemi koji su kao faktor sistematizovani kao “pomoć odozgo“ obuhvataju satelite, dronove ili druge merne instrumente sa svojim senzorskim sitemima, koji se očitavaju i koriste kao indikatorski sistemi. Sledeće poglavlje sistematizovano je kao Postupci posle žetve (After harvesting). U široj analizi obrađen je podatak preuzet od istraživačkih timova da se, zavisno od biljne vrste, od regiona i problema u transportu do i od skladišta, načina čuvanja i zaštite, izgubi čak i do 30% ubranih useva. Ovako veliki gubici determinisani su kao potencijalni uzrok povećanja gladi u svetu.

Menadžment sa đubrivima mora biti ostavljen profesionalcima, a obrađen je u poglavlju pod naslovom Dobro dozirano (Well-dosed). U vezi sa kvalitetom mineralnih hraniva, stanje sa “ishranom” je više nego ikada prisutno svuda u svetu, ali daleko od okruglih stolova i stručnih ljudi. Svi govore o njima, bez stvarnih činjenica, uz politički prizvuk i određene restriktivne faktore. Pripreme za novi svet je naslov pod kojim je obrađena zamisao inovativnog procesnog proizvodnog lanca (Innovatelely managing proces chains). Dati termin je parcijalno tačan i upotrebljiv. Striktno govoreći, termin je preuzet sa mreže (Network) gde se stvari odvijaju dobro. Poglavlje Novo znanje za svet (New knowledge for the world) objašnjava pristup DLG- AgrifutureLab-a poljoprivrednim start-apovima. One koji su bazirani u Nemačkoj Federalno ministarstvo za ekonomske poslove i energiju (BMWI) ohrabruje na zajedničko učešće u takvim poslovima. Zainteresovanima za ovaj pristup omogućeno je da se sretnu u vreme trajanja Sajma, u posebnom terminu predviđenom za ovu grupu. Poglavlje Nova inteligencija na polju (New intelligence on the field) obrađuje robotiku i “rojeve” robota (Swarm technology). Do sada beležimo velike širine zahvata, sve više snage kod pogonskih mašina, veće učinke (što predstavlja važan aspekt poljoprivredne tehnologije, čak kada to neki i ne priznaju). Pored korisnosti, to je stvar izbora prave veličine, a postoji i drugi put o kojima govore drugi kojima je opredeljenje korišćenje rojeva robota. Sve ovo moglo se videti u hali 15, na štandu G30 u specijalnom prikazu – programu pod imenom „Zaštitimo prinos i prirodu“ (Protecting Yield and Nature).

Posetioci Sajma su mogli odabrati i prisustvovati nekom od opisanih događaja koji su se odvijali za vreme našeg boravka. Pomoć u pronalasku prave teme i mesta održavanja – tačke interesa (POI) pružao je već pominjani softver, koji takođe obrađuje i potragu za izlagačima i proizvodima, kompanijskim portetima, interaktivne planove hala, pogled u ceo tehnički program i događaje (POI) uz druge informacije za korisnike.

Nemačko poljoprivredno društvo (DLG) je promoter i organizator mnogih stručnih sastanaka, koji okupljaju različite kategorije posetilaca. Tako je po prvi put promovisan Internacionalni dan farmera (International Farmers Day). Ovaj događaj bio je posvećen farmerima Francuske i Velike Britanije, a podaci govore da ga je posetilo oko 11.000 farmera iz ovih zemalja. Po prvi put je promovisana i akcija Nova površina prostora znanja (New Acre of Knowledge area), koja zajedno sa svim proizvođačima promoviše inicijativu i trasfer znanja o održivoj poljoprivredi do farmera. Ovaj koncept dozvoljava i pomaže kompanijama da promovišu svoj put do održive poljoprivrede.

DLG je po prvi put ove godine nominovao 20 inovacija u okviru izlagača Sistem i komponente (Sistem & Components), a nagrada je nazvana Trofej – inženjerski izbor (Trophy – Engineers Choice). Na ovaj način DLG podstiče inovativni duh kod snabdevačke industrije koji ima jako veliku važnost za poljoprivrednu tehnologiju. Pobednike je odabrao žiri sastavljen od inženjera koji rade u industriji poljoprivrednih mašina. Od predloženih 20 inovacija nagrađene su tri. Priznanja su podeljena isti dan kada su proglašeni i drugi pobednici i osvajači medalja. Priznanja su dobili kompanija „Frank Walzˮ za tzv. Sigurne noževe na rotacionim kosačicama koji stalno mere silu dotezanja noževa tako da oni ne mogu da se otkinu i pretvore u “projektile”, koji na taj način mogu da izazovu povrede kod rukovaoca ili štetu na samoj mašini. U momentu kada uređaj detektuje smanjenje sile stezanja, mašina staje s radom i na taj način sprečava štetu. Kompanija „ANCOR – recalmˮ GmbH nagradu je dobila za prevenciju faktora stresa i opasnosti od buke u kabinama vozila. ANCOR je razvio inovativni akustički uređaj zasnovan na principu aktivne redukcije buke. Emitovanjem anti-zvučnog signala, interferencijski signali se isključuju. ANCOR impresionira svojom mašinski orijentisanom tehnologijom i svojim prilagođenim i nijansiranim dizajnom. BONDIOLI & PAVESI GmbH Deutschland – Kontinuirano promenljiva jedinica za prenos snage. Predloženi CVT uređaj je kompaktna i moćna mehatronička jedinica koja kombinuje efikasnost mehaničkog prenosa i rastegljivost hidrauličnog, upravljanog elektronikom. Jedinica se može primeniti na poteznici i izuzetno je zanimljiva za sve aplikacije gde je potrebno kontinuirano prilagođavati brzinu mašine u različitim uslovima rada.

Trendovi u svetu poljoprivrednih mašina

Kao i tokom održavanja svakog sajma uobičajeno je da predsednik Komisije za inovacije ozvaniči i prisutne trendove u mehanizaciji. Dr Markus Demmel iz Bavarskog državnog instituta za poljoprivredu (Bavarian State Research Institute for Agriculture) iz Frajzinga – Vajnstefan (Freising-Weihenstephan) objavio je to u svom referatu u skraćenoj verziji. Inače, razni autori u svojim oblastima ovoj temi posvećuju daleko veću pažnju. Ovde ćemo pokušati da ukratko iznesemo te stavove.

 Traktori – motori traktora iznad 130 kW moraju imati emisiju gasova Stage V, što se od naredne godine predviđa i za traktore sa motorom od 56 do 130 kW. Uobičajeno Common rail ubrizgavanje goriva, tehnologija sa četiri ventila po cilindru, turbo-punjači, hlađenje vazduha na punjenju, visko ventilatori i elektronsko upravljanje motorom i dalje ostaju tehnologija motora za usklađivanje zahteva snage, potrošnje i emisija gasova. U prošlosti su predstavljeni brojni prototipovi traktora sa gasnim ili motorima na obnovljive izvore energije, ali nijedan od njih se nikada nije plasirao na tržište. New Holland je sada prvi proizvođač koji je predstavio traktor sa pogonom na gasna goriva (metan) koji je pripremljen za serijsku proizvodnju među brendovima T6 serije. Elektromehanički menjač sa razdvajanjem snage koji takođe može da napaja 100 kV spoljne električne energije predstavljen je prvi put uz dodatak za dalje razvijanje full powershift and hydrostatic/mechanical power-split bez stepenih menjača. Potpuno električni koncepti s akumulatorima još uvek se uzimaju u obzir za manje modele.

 

Paleta novih i poboljšanih ponuda u vezi sa digitalnim rešenjima za rad traktora je veoma obimna, a svrha im je da olakšaju rad i bezbednije rukovanje i optimizuju upravljanje farmama.

Obrada zemljišta

Izazovi sa kojima se suočava tehnologija obrade su veliki – posebno u svetlu sve većeg pada aktivnih materija koje se koriste u sredstvima za zaštitu bilja. U budućnosti će se morati iskoristiti sve mogućnosti za sprečavanje degradacije tla. Gubitak humusa, smanjenjenje bolesti i štetočina će morati drugačije da se iskoristi. Post harvest menadžment nakon žetve i obrada tla igraju centralnu ulogu u tome. Očekuje se povećanje operacija koje uključuju tanjirače ili kultivatore, što je u vezi sa povećanjem površina pod pokrovnim biljkama. Industrija je pozvana da razvije alate i uređaje koji dovode do efikasnog uklanjanja korova i gubitka zrna sa jedne strane, istovremeno nastojeći da očuvaju stepen pokrivenosti i time sadržaj humusa sa druge strane. Elektronika takođe postepeno ulazi u mašine za obradu tla, na taj način omogućavajući bolju komunikaciju između traktora i mašine, te precizniji i lakši rad.

Setva i obrada

Poboljšana senzorska tehnologija, električni pogoni i prateća elektronika značajno su povećali složenost mašina, što manje ili više zahteva i nove digitalne operativne koncepte kao posledicu kako bi mašina postala upotrebljiva i podržala operatere u njihovim ciljevima. Zahtevi za tehnologiju setve generalno su postali složeniji: promena širine redova, setva pojedinačnih semena, istovremeni rad sa mineralnim hranivima, senzori za brojanje zrna i integracija u traktorski i informacioni sistem samo su nekoliko ključnih reči u ovom kontekstu. Proizvođači su pokazali sopstvena odgovarajuća rešenja. Danas su najaktuelniji ciljevi svakako očuvanje vlage tla, poboljšanje dostupnosti hranljivih materija i pojednostavljena operativnost putem digitalno-elektronskih pomagala. Trenutna tehnologija nudi širok spektar mogućnosti za postizanje navedenih ciljeva.

Tehnologija ishrane bilja

U oblasti primene mineralnih hraniva prikazana su rešenja za problem koji su do sada potpuno zanemareni. U prošlosti, kada su smeše hraniva primenjene kod rasipača, farmeri nisu imali na raspolaganju pomagala za optimalno podešavanje rasipača. Sa novom aplikacijom, očekivani kvalitet depozicije mešavina đubriva može se već proceniti unapred i po prvi put se farmer daju preporuke za prilagođavanje centrifugalnog rasipača.

Danas napredak tehnologije upravljanja i regulacije, zajedno sa mrežama podataka visokih performansi, takođe omogućava da se u obzir uzme i nagib terena tokom distribucije sa rasipačima. Novo dizajnirane i električno pogonjene jedinice za doziranje omogućavaju “jedinačnu kontrolu mlaznica”, pa tako i količine primenjene na pneumatskim rasipačima. Tečna poljoprivredna đubriva moraju se sve više primenjivati blizu zemlje sa mogućnošću unosa niske doze. Da bi se zadovoljili ovi zahtevi, tehnički razvoj uređaja je usmeren na malu težinu, posebno sa većim radnim zahvatom, raznovrsnim mogućnostima primene i poboljšanim sistemima doziranja.

Tehnika navodnjavanja postaje sve važnija za osiguravanje poljoprivrednih prinosa, a ekonomski opravdana upotreba navodnjavanja raste sa povećanjem broja sušnih perioda. Stoga se pretpostavlja da će se navodnjavanje u srednjem i dugoročnom roku proširiti na više biljnih vrsta i površina. Temeljni trend ka stalnom minimiziranju potrošnje vode uzima u obzir ovaj razvoj događaja. Sve veća i prisutnija digitalizacija i mogućnost umrežavanja senzora doveli su do razvoja novih opcija. Pojedinačni senzori (npr. senzori za kišu) mogu se integrisati u Internet stvari (IoT) i na taj način omogućiti optimizovano balansiranje vode. Trend ovog razvoja takođe se kreće ka navodnjavanju za sub-klimatsko područje (precizno navodnjavanje). Može se videti dalji trend smanjenja radnog pritiska vode, a samim tim i smanjenja potreba za energijom tokom navodnjavanja.

Tehnologija zaštite bilja

U ovoj oblasti industrija nudi mnogo novih i/ili poboljšanih ideja za postavljanje ionako visokog standarda u tačnosti neophodne aplikacije, pa još i preciznijoj. Zbog sve veće veličine farmi, povećanje učinaka i dalje ima veliki prioritet pri kupovini novih uređaja za zaštitu useva. U skladu sa ovim trendom i zbog činjenice da se zaštita useva mora odvijati prema rasporedu, sve je veća potražnja za većim rezervoarima tečnosti na vučenim prskalicama.

U svim sistemima za prskanje očigledan je jedan trend: iskorišćenost kapaciteta prskalice može se i mora dodatno povećati. U tom procesu elektronski pomaci su odlučujući faktor. Ovo već počinje korespondirajućim modelima dijagnoze i vremenske prognoze i nastavlja se u njihovom radu i kontroli. Štaviše, kombinacija mehaničke kontrole korova i tehnologije prskanja traka nudi ogroman potencijal za smanjenje količine korišćenih aktivnih materija za zaštitu useva, poboljšano upravljanje rezistentnošću, itd. Korišćenjem elektronskih pomagala, a posebno korišćenjem automatskog navođenja redom, mehaničko suzbijanje korova pruža mogućnost povećanja proizvodnje i kvaliteta rada, što je čini ponovo konkurentnom.

Druge oblasti o kojima ovde nećemo puno govoriti, kao ubiranje i siliranje useva, kao i automatizacija i IT tehnologije takođe su zastupljene u trendovima, ali zbog širokog spektra o njima ćemo nekom drugom prilikom.

Lično zapažanje autora, kada su u pitanju izloženi eksponati, je da je praktično najveći trend proizvodnja vučenih ili samohodnih cisterni za distribuciju tečnih đubriva ili produkata iz digestora elektrana na bio-goriva. Praktično ne postoji nijedan značajniji proizvođač mašina koji nema sopstveno rešenje za ovo pitanje. Kod većine proizvođača traktora primetno je da umesto tegova napred imaju postavljen uređaj za mapiranje zemljišta.

Velike kompanije na Sajmu obavezno na svojim prostorima imaju i deo koji je naslovljen Career, gde zainteresovani posetiloci ostavljaju svoje biografije i pokušavaju da nađu posao.

Na štandovima su takođe sve prisutniji delovi na kojima posetioci, uz korišćenje posebno konstruisanih pomagala – naočara, mogu da putuju kroz virtuelnu realnost.

Broj izlagača sa drugih kontinenata se stalno povećava, kako na izlaganju mašina tako i u delu Sajma gde su izloženi delovi, komponente i sistemi. U pogledu mašina zasad su to uglavnom mašine za upotrebu u komunalnoj delatnosti ili za pripremu zemljišta, ređe za neke druge sofisticiranije namene. Naravno najprisutniji su izlagači iz Kine za koje je organizator omogućio i korišćenje brošure – obaveštenja na maternjem jeziku. Kao i obično otvoreni deo Sajma ponovo je bio korišćen za šumarsku tehniku.

Ovaj sajam karakterističan je i po tome što je, za razliku od prošlog, prisutno manje mašina za korišćenje u voćarskoj proizvodnji, a više je izlagača koji proizvode opremu za doradu semena i oruđa za međurednu i druge kultivacije u organskoj proizvodnji.

Nadamo se da su učesnici ekskurzije zadovoljni posetom Sajmu, ali i da nose lepe utiske iz mesta koja smo posetili, jer se naš vodič Aleksandar Saša – Sale Pavlović, veoma potrudio i ponovo demonstrirao svoje veliko znanje.

dipl. inž. Branislav Ogrizović