17. SPIT U SENCI SUŠE

 Visoke temperature su, kako se čulo među učesnicima, na parcelama u pojedinim regionima doprinele značajnom umanjenju roda jarih useva.

 Uprkos najtoplijem, tropskom julskom danu – kada su temperature u mnogim mestima širom zemlje prelazile četrdeseti podeok na Celzijusovoj skali – ovogodišnji SPIT, jedinstvena manifestacija u Vojvodini koju organizuje Klub 100P plus, okupila je nešto više od pet stotina učesnika. Visoke temperature, nažalost, nisu bile jedini razlog za izostanak mnogih gostiju. Na ovakvu odluku uticale su posledice koje tropski dani ostavljaju na useve. Činjenica je – kako se čulo među učesnicima – da su visoke temperature, na parcelama u pojedinim regionima dovele do izostanka ovogodišnjeg prinosa kukuruza i soje.

I za sve one koji su posetili ovogodišnji SPIT, koji je održan 23. jula  2022. godine u Kaću, visoke temperature i stanje na parcelama sa jarim usevima predstavljaju trenutno najveći problem. Problem koji navodi na razmišljanje kako dalje i u ovako nepovoljnoj godini za agrar.

To je potvrdio i Vojislav Malešev, domaćin skupa. Pozdravljajući učesnike 17. SPIT-a, on je uvodno obraćanje počeo konstatacijom da trenutno za poljoprivrednike najveći problem predstavlja suša koja prelazi u vremensku nepogodu.

  • Kako se može čuti na severu Srbije siliraju kukuruze koji nemaju klip, a mnogi su izgoreli sve do metlice. Isto tako tarupiraju i soju, koja se već osušila. Nažalost, mislim da će ova godine biti gora što se suše tiče, čak i od one 2012. Ako ne bude gora što se tiče suše, biće sigurno gora zbog cena inputa koje koristimo. Cene inputa su porasle tri puta. Postoji i jako veliki problem sa gorivom, s obzirom na to da se po povlašćenim cenama gorivo može nabaviti samo na pumpama NIS-a. Mnogi poljoprivrednici u svojim selima nemaju NIS-ove pumpe, a vrlo često su ove pumpe udaljene i 20–30 km od sela. Za poljoprivrednike je suviše skupo (i neisplativo) da putuju do tih pumpi kako bi kupili tih 60 litara goriva po povlašćenoj ceni – rekao je Malešev.

Nezavidnu situaciju u kojoj se nalazi većina poljoprivrednika ne ublažavaju ni povećane cene poljoprivrednih proizvoda. Cene poljoprivrednih proizvoda – kako je rekao Malešev –jesu više, ali one ne mogu da isprate i nadomeste druga poskupljenja, kao ni drastično umanjen rod koji nas očekuje ove jeseni.

Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu

Da je ova godina – kada je u pitanju proizvodnja jarih biljnih vrsta – ekstremna potvrdio je i Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine. On je na samom početku manifestacije čestitao Klubu 100P plus na organizaciji 17. SPIT-a – manifestaciji koja je okupila značajne dobavljače i distributere poljoprivredne mehanizacije. Sekretarijat je u ovoj godini – kako je rekao Petar Samolovac – za poljoprivredna gazdinstva u Pokrajini obezbedio milijardu i dvesta hiljada dinara za gazdinstva. Konstatovao je da je ipak neophodno napraviti i neke nove korake kao pomoć agrarnoj proizvodnji.

  • Kada sagledavam ovu ekstremnu godinu (drugu za redom), zaključujem da je prosto neverovatno da se one tako ponavljaju. U poslednjih deset godina bilo je pet-šest ekstremno toplih leta, sa malo padavina. Rešenje moramo tražiti u sistemima za navodnjavanje. Moramo ulagati u izgradnju samih objekata, ali i u opremu za navodnjavanje – napomenuo je P. Samolovac. Podsetio je prisutne da je Pokrajinski sekretarijat za ovu godinu obezbedio 370 miliona dinara za sisteme za navodnjavanje, a da je do sada u nabavku opreme za navodnjavanje uložio 2,5 milijardi dinara.

Kada je reč o nabavci sistema za navodnjavanje, od ove godine postoji mogućnost i zajedničkog ulaganja. To znači – kako je objasnio Samolovac – da više korisnika može da aplicira zajedno za sredstva za jedan sistem, kao što je, na primer, centar pivot ili rendžer, a kako je najavio ovakva praksa će biti nastavljena i tokom sledeće godine.

Željko Radošević

U ime Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i u ime ministra Branislava Nedomovića učesnike manifestacije pozdravio je državni sekretar Željko Radošević, koji se u svom obraćanju osvrnuo na trenutne uslove proizvodnje. Istakao je da za poljoprivrednike u Srbiji ne postoje ekstremne okolnosti.

  • Nažalost, mogu da konstatujem da se naša najveća briga trenutno tiče vremenskih prilika ili neprilika. Činjenica je da je iza nas završena žetva pšenice, koja nam pruža veliku sigurnost, jer smo sa naših polja uspešno požnjeli otprilike 3,2 miliona tona. Možemo da kažemo smo u potpunosti sigurni da ćemo imati dovoljno pšenice za naše potrebe i izvoz. Pitanje je kako će ove vremenske prilike uticati na kukuruz i šta će se dešavati sa sojom koja veoma teško podnosi ovakve vremenske prilike. Što se tiče sistema za navodnjavanje i podrške države, napomenuću da je Republika Srbija u poslednjih nekoliko godina dosta sredstava uložila u revitalizaciju jedanaest velikih sistema za navodnjavanje, kao i opremu za navodnjavanje kroz podršku investicijama u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava – napomenuo je Željko Radošević.

Državni sekretar je podsetio i na IPARD 3 program, za koji će prvi poziv biti raspisan sledeće godine. Pozvao je poljoprivrednike da se na vreme pripreme kako bi konkurisali za dobijanje sredstava. Istakao je da će za realizaciju programa IPARD 3 Evropska unija obezbediti 288 miliona evra, a država Srbija 89,8 miliona evra. Odgavarajući na delegirano pitanje Vojislava Maleševa o cenama inputa i mogućnostima točenja goriva, Ž. Radošević je napomenuo da Vlada Republike Srbije preduzima neophodne korake kako bi neophodne inpute učinila dostupnijim poljoprivrednicima i da su napravljene neophodne izmene u vezi sa točenjem goriva na pumpama.

  • Tako je sada moguće tri puta dnevno preko agrokartice sipati po 60 litara goriva u posude i puniti rezervoare pogonskih agregata, u onolikoj količini kolika je zapremina rezervoara. U ovom trenutku se intenzivno pregovara da za poljoprivrednike u Srbiji stigne mineralno đubrivo u značajnoj količini, a očekuje se povoljnija i prihvatljivija cena – objasnio je Željko Radošević.

Bogata izložba mehanizacije

SPIT – svojevrsni mini sajam

Zaštitni znak manifestacije SPIT jeste izložba poljoprivredne mehanizacije za koju se može reći da je svojevrsni sajam u malom. Tome je svakako doprinela saradnja organizatora manifestacije i izlagača, koji su svoje mašine prikazali stacionarno i u radu, a eksponati su “pokrili” različita polja poljoprivredne proizvodnje. Posetioci su bili u prilici da vide i da saznaju nešto više o traktorima različitih proizvođača i njihovim karakteristikama – od onih namenjenih za korišćenje u specijalizovanim proizvodnjama, preko univerzalnih do traktora veće snage. Prikazani agregati su se razlikovali i po opremi, te je bilo tehnički jednostavnijih modela sa i bez kabine, ali su bili prikazani i predstavnici najsavremenijih tehničkih rešenja. Za ove modele su karakteristične kabine visokog komfora, Power Shift ili kontinulano varijabilna transmisija, a i motori koji zadovoljavaju visoke standarde emisije izduvnih gasova.

Posetioci su bili u prilici da vide i različita rešenja sejalica za okopavnine i strna žita. Od jednostavnijih mehaničkih do sejalica visoke preciznosti, koje su ISOBUS kompatibilne i koje zahvaljujući različitim vrstama senzora mogu u hodu da menjaju radne parametre. Predstavljene su, takođe, i mašine za direktnu setvu. Stacionarno su predstavljeni i različiti modeli resipača mineralnih đubriva – od mehanički kontrolisanih sa dva diska do onih na kojima se može upravljati sekcijama na osnovu učitanih mapa za varijabilnu aplikaciju.

Veliku pažnju posetilaca privukle su i samohodne prskalice visokog klirensa, ali i vučeni modeli različite konfiguracije. Neizostavni deo izložbe bili su i teleskopski manipulatori, prikolice, kao i tifoni za navodnjavanje.

I ove godine je najviše bilo mašina namenjenih obradi zemljišta, koje su mahom i bile deo organizovanog prikaza u radu. Svoje mogućnosti u radu (najviše u ljuštenju strništa) pokazale su kratke tanjirače u izvedbama sa diskovima različitog oboda i prečnika, drugačijeg rasporeda diskova i radnih uglova, u kombinaciji sa valjcima. Tako su posetioci na licu mesta imali priliku (po prolasku mašine) da se uvere kako izgleda površina zemljišta, koliko su i kako umešani žetveni ostaci sa zemljištem, kao i da li je zemljište adekvatno izravnato. Karakteristike u radu pokazala su i različita rešenja razrivačkih oruđa sa drugačijim izborom radnih organa koji su radili na različitim radnim dubinama. Kako se pokazalo – pogotovo poslednjih godina zbog vremenskih uslova – podrivači imaju sve veći značaj u obradi zemljišta, a zbog interesovanja korisnika i mašine ovog tipa su predstavljene u radu. Njima su se, s obzirom na tradicionalnu primenu, pridlužili i plugovi obrtači, kao i druge kombinovane mašine za obradu zemljišta.

Bitno je voditi računa o “zdravlju” zemljišta

 Svaki tip zemljišta ima svoju strukturu. Cilj je da se prilikom obrade ta struktura ne naruši i da na zemljištu ne ostanu negativne posledice koje menjaju uslove za razvoj i rast biljaka. Kako je u okviru održane radionice na SPIT-u napomenuo Bogdan Garalejić iz PSS  „Tamiš” u Pančevu, zemljišta tokom obrade moraju da ostanu u granicama idealne gustine.

  • To znači da peskuša mora da bude idealne gustine manje od 1,60 g/cm3. Gustine manje od 1,40 g/cm3 moraju da budu ilovača i neke glinovite ilovače, a manje od 1,10 g/cm3 je idealno za glinuše. Na ovim gustinama ova zemljišta imaju svoje normalne karakterisitke za proizvodnju. Čim počne narušavanje i povećavanje ovih vrednosti to znači da je počelo sabijanje zemljišta. U takvim uslovima je nemoguće stvoriti uslove za normalni rast i razvoj biljaka. Što zemljište više sabija, ono gubu poroznost za vazduh, ali i za vodu – napominje Bogdan Garalejić i kaže da je i struktura zemljišta veoma važna karakteristika.

Struktura zemljišta je – kako je objasnio Garalejić – njegova sposobnost da se prilikom obrade usitni. Najidealnija struktura jeste mrvičasta, ali ne sitno mrvičasta (bez praha na površini). Potrebno je da se dobije sitnomrvičasta struktura koja je povezana između sebe, jer je ona idealne propusnosti. Inače, propusnost zavisi od agregata zemljišta – da li se radi, između ostalog, o takozvanim blokovima ili stubastim agregatima što se može utvrditi na osnovu tipa zemljišta, a najbolje raskopavanjem zemljišta. Za proizvodnju su bitni karakteristika i dubina zemljišta, a dubina se meri od površine do početka matičnog supstrata.

  • Dubina zemljišta je veoma značajna, zato što koreni biljaka imaju svoje maksimalne aktivne dubine. Kod kukuruza je to 130 cm, kod pšenice 125 cm, kod suncokreta 150 cm, soje 100 cm, šećerne repe 120 cm. To se ne odnosi na koren, nego na korenove žile, i to u nesmetanim uslovima kada nema plužnog đona – kaže Bogdan Garalejić, koji je na profilu zemljišta parcele u Kaću pokazao prednosti obrade zemljišta bez korišćenja pluga (uz korišćenje kombinovanih oruđa za obradu, uz unos žetvenih ostataka u zemljište).

Na radionici je bilo reči i o tehnologiji proizvodnje uljane repice, useva koji se, s obzirom na zahteve u razvoju, sve više pokazuje kao dobar izbor među ozimim biljnim vrstama. Ovu radionicu je održao dipl. inž. Jan Babka, savetodavac PSS Institut „Tamiš” iz Pančeva.

I ove godine je tradicionalno organizovana tombola za posetioce, a svi su po izboru mogli da učestvuju u nadmetanju bacanja akumulatora i nošenja džakova. Da sve protekne u najboljem redu pobrinuo se organizator, a u pripravnosti su bile i hitne službe vatrogasaca i medicinske pomoći, dok je svima za osveženje na raspolaganju bila cisterna sa pijaćom vodom.

 

Marija Antanasković

Poljoprivrednik 2750

17. SPIT