10. Zimski seminar farmera

Slovenija

EU NAM JE DONEO DOSTA DOBROG

 

U okviru predavanja na X jubilarnom zimskom seminaru farmera (26.01-01.02.2014) na Tari, učestvovalo je i poljoprivredno gazdinstvo Cigut iz Slovenije koje su predstavili Marija Cigut i sin Štefan. Gazdinstvo se bavi stočarskom i ratarskom proizvodnjom.

 

 

–       Bili ste gosti ovde na našem seminaru 2010. godine. Šta se od onda promenilo u Vašem gazdinstvu?

Povećali smo našu farmu sa 600 na 800 grla, bikova. Konkurisali smo za sredstva za podizanje klanice. Godine 2011. dobili smo negativan odgovor. Nije baš tako lako dobiti sredstva iz evropskih fondova. 2012. smo ponovo konkurisali i ponovo bili odbijeni. Razlozi za odbijanje su bili proceduralne prirode. Naime, bio nam je potreban dvogodišnji bilans poslovanja, a naše gazdinstvo je u ovom obliku bilo tek registrovano, tako da nismo ispunili taj uslov. Izvozimo naše proizvode u Austriju i Italiju, imamo jako kvalitetno meso. Više od pola bikova su označeni E klasom. Za takav kvalitet imamo vrlo pristupačne cene. Konačno smo, pre par dana dobili pozitivan odgovor na trećem konkursu za sredstva. Svake godine su sredstva manja, a i kriterijumi su drukčiji. Potrebno je da banka da garanciju za ovu investiciju. Uslovljeni smo da investiciju završimo u toku ove godine i da dobijemo upotrebnu dozvolu. To će biti malo teže izvesti, ali nadam se da ćemo uspeti. Ako ove godine ne završimo izgradnju, dve godine nemamo prava da konkurišemo za sredstva.

 

–       Bespovratna sredstva su sada 30-35%? Znači, moraćete uzeti i kredit. Kolika je kamata i na koji rok ćete uzeti kredit?

Za ovu investiciju uzimaćemo kredit kao firma. Poljoprivrednici imaju kamatu 2-3% plus EURIBOR. Firme imaju nešto višu kamatnu stopu, 5-6%. Planiramo da uzmemo kredit na deset godina.

 

–       Koji će biti kapacitet klanice?

Planiramo liniju za 1.000 komada velikih bikova. Imamo 800 svojih bikova na farmi, a ostatak ćemo uzimati sa strane jer u okolini naše farme nema klanice.

 

–       Da li se u Sloveniji farmeri sa manjim brojem grla udružuju po nekom osnovu?

Ima udruženja proizvođača mleka, ali nema udruženja odgajivača junadi. Onih proizvođača koji su imali samo dva-tri grla, više nema. Ovi ostali mogu da opstanu na tržištu i samostalno.

 

–       Gde nabavljate telad?

Telad nabavljamo iz Češke i Francuske. Na našoj farmi je prirast oko 1,5 kg. Gajimo isključivo mesnate rase. Imamo šarole, limuzin rase.

 

–       Sin Štefan završilo je poljoprivredni fakultet. Da li mislite da poljoprivrednom proizvodnjom može da se bavi neko ko nema bar srednju poljoprivrednu školu završenu?

Teško da može. Ima jako mnogo papirologije danas u našoj delatnosti. Mora se imati završena bar srednja škola. Ulazak u EU nam je doneo dosta dobrog. Zanovili smo mehanizaciju. Ali Evropa nam je donela i niz novih propisa koje moramo da poštujemo.

 

–       Štefane, radite zajedno sa roditeljima na farmi. Šta biste unapredili u poslovanju?

Obrađujemo oko 350 ha na oko 340 različitih parcela i na taj način obezbeđujemo hranu za naša grla. Ono što je važno je da je proizvodna cena te hrane konkurentna. Kvalitet hrane je dobar, a cena optimalno niska. Bilo bi lakše da su parcele povezane.

 

–       Koja je cena žive vage bikova u Sloveniji trenutno?

Trenutno izvozimo meso u Austriju i postižemo cenu od 4 eura/kg. Kilogram žive vage je 2,5 eura. Uvozimo telad od 300 do 350 kg i cena je oko 1.000 eura. Tovimo ih do 750-800 kg.

 

–       Koje kulture gajite?

Gajimo pšenicu, kukuruz, uljanu repicu, suncokret. Šećernu repu više ne gajimo. Njive đubrimo stajskim đubrivom i veštačkim đubrivom. Kontrole su česte i stroge.

 

–       Kakve subvencije imate?

Osnovna subvencija je oko 300 eura po hektaru. Ako imate više od 100 ha, onda se subvencija umanjuje za 50%. Pripremaju se nove uredbe za period 2014.-2020. i govori se da će biti promena u načinu subvencionisanja.

Veselin Lazić