SALERNO – raj za proizvodnju povrća i voća (2017.)

Klub 100P plus je ovog proleća za svoje članove organizovao stručno-turističku ekskurziju u Italiju. Ovu ekskurziju realizovali smo zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije koje je sufinansiralo projekat „Edukacija, informisanje i stručno usavršavanje poljoprivrednika”, u okviru kojeg je predviđena i poseta poljoprivrednim proizvođačima u inostranstvu.

Regija Campania, njen glavni grad Napoli i grad Salerno kao glavni grad istoimene provincije bili su središte našeg dvodnevnog boravka tokom stručno-turističke ekskurzije po Italiji. Turistički grad Salerno, sa jednom od većih tranzitnih luka i oko 150.000 stanovnika, pokazao se kao dobar izbor. U zaleđini grada, zahvaljujući pre svega povoljnim klimatskim uslovima, proizvode se značajne količine voća i povrća. Veliku pomoć u izboru lokacija za ovu eskurziju pružili su nam Novosađanka po rođenju dr Marija Stipić i njen suprug dr Accurcio Venezia, zaposleni u institutu CRA – CONSIGLIO PER LA RICERCA E LA SPERIMENTACIONE IN AGRICOLTURA – Centro di Ricierca per l’Orticultura, smeštenog u mestu Pontecagnano u neposrednoj blizini Salerna. Naši prijatelji su nam tokom boravka bili i prevodioci.

Cilj naše prve posete, kompanija Ortomad smeštena je u istom mestu kao i sedište Instituta. Naš domaćin dr Simone Scarpa potrudio se da nam na najbolji način predstavi pristup poslu i delatnost kompanije u kojoj je zaposlen. Više nego očita bila je njegova posvećenost poslu i kompaniji, kako je u svom izlaganju više puta i ponovio. Proizvodnja se odvija u regionu gde je prosečna godišnja temperatura 16,8 ^o C. Zbog takve godišnje temperature, koja karakteriše ovo podneblje, u svim zaštićenim prostorima se ne vrši zagrevanje. Kompanija pripada grupi La Linea Verde, obrađuje oko 650 ha zemljišta, od čega je oko 200 ha proizvodnja na otvorenom, a 450 ha čini proizvodnja u zaštićenom prostoru. Ortomad je vlasnik oko 150 ha zemljišta, a ostale površine rade sa kooperantima koji u potpunosti poštuju tehnologiju i strukturu setve koji su intelektualno vlasništvo kompanije Ortomad, osnovane 1998. godine. Oko 260 zaposlenih obavlja svoj posao posvećeno i predano, bez obzira na kojoj poziciji rade. Mi smo tokom posete mogli da vidimo deo proizvodnje na proizvodnim parcelama kompanije.

Po podacima za 2016. godinu proizvede se 12.200 tona proizvoda, dostupnih svih dvanaest meseci u godini, koji se izvoze u 22 zemlje sveta, a na tržištu se pojavljuju kao sveži – neoprani ili oprani, upakovani u određenu vrstu ambalaže, bilo da su rashlađeni ili ne. Kompanija se rukovodi sledećim motoima: „Verujemo u harmoniju, budućnost i našu sposobnost” i „Zemlja je naše božije nasleđe, kultura i budućnost” .

Glavni proizvodi su niskorastuće salate, a proizvodi ih se veći broj, shodno zahtevima tržišta. Po dolasku u kompaniju primljeni smo u sali za sastanke gde nam je predočen istorijat kompanije i prikazan kratak film o kompaniji. Posebna pažnja poklanja se okolini na kojoj se radi i ljudima koji su zaposleni. To je način da se u delo sprovede proizvodnja zdrave hrane, a na delu proizvodnih parcela proizvode se i bio-proizvodi. Kompanija na ovaj način primenom seta pravila obezbeđuje da se proizvodi, pripremi i tržištu dostavi proizvod apsolutno visokog kvaliteta. Poštenje, lojalnost i transparentan odnos sa svim kupcima, dobavljačima, deoničarima, javnim servisima i stalna posvećenost istraživanju i inovacijama zaposlenih, nekad i na dnevnoj bazi, omogućili su da Ortomad zauzme i čvrsto drži svoje pozicije na tržištu. Usvojeni i primenjeni postavljeni standardi Global G.A.P., UNI EN ISO 22005:2008, UNI EN ISO 9001: 2008, CETIQUALIT, LEAF, BRC, IFS Food, Seedex TESCO NATURE i drugi definišu proizvodnju i postupke posle ubiranja. Načini pakovanja i slanje gotovih proizvoda na tržište su usklađeni sa zahtevima potrošača. Gavni proizvodi kompanije su niskorastuće i redovne forme salate: rukola, radič, batavia, valeriana, spanać, ajsberg salata, obojene salate ledenke, list mirođije i šargarepe, gde u različitim varijetetima gotovo 26 vrsta proizvoda izlazi na tržište. Pored ovih proizvoda, kompanija proizvodi i na tržištu prodaje mešavine salata uz dodatke dorađenog kukuruza šećerca, maslina, čeri paradajza i drugih dodataka. Na tržištu se proizvodi prodaju u različitim pakovanjima (karton, polipropilen vrećice, stabilne polistirol posude, posude u kojima je povrće spremno za jelo ili kuvanje). Težina je od minimalnih 70 gr pa preko 75, 80, 100, 125, 160, 180, 200, 220, 250, 300, 400/500, i 800/1000 gr.

Proces proizvodnje koji nam je objašnjen nakon gledanja promo-filma, demonstriran je u plastenicima. Linija mašina koja se koristi postavljena je na demo-polje, kako bismo imali priliku da detaljno upoznamo tehnološki proces kakav se koristi i u redovnoj proizvodnji. Cela linija prilagođena je širini tunela – nadstrešnice, a sve mašine od traktora i priključnih oruđa koja su s njima agregatirana, pa do kombajna za ubiranja salate su istog radnog zahvata. Imali smo prilike da se uverimo u visok tehnnički i tehnološki nivo tih mašina koje ne zagađuju životnu sredinu i čiji je negativan uticaj (vibracije, buka ) na radnike vrlo mali.

Širina jednog broda plastenika odgovara širini tri uzastopna prohoda sejalice. Proces proizvodnje počinje sterilizacijom zemljišta, a izvodi se gorionicima na propan, koje vuče traktor. Na taj način se uništavaju ostaci biljne mase od prethodne proizvodnje, pa se nakon toga vrši oranje na dubinu do 35 cm. U dva prohoda vrši se površinska priprema oruđima sa aktivnim radnim organima i finalna obrada za setvu. Seje se pneumatskim sejalicama na međuredna rastojanja i rastojanje u redu prema zahtevima useva koji se seje. Posle setve se vrši zalivanje, koje se kombinuje sa procesom fertigacije, koje se obavlja uz prethodne analize o potrebama biljaka. Upotrebljavaju se samo standardom dozvoljeni proizvodi. Jednom posejana salata ubira se – kombajnira 3–4 puta, pa se onda na istoj površini zasniva nova proizvodnja. Pre ubiranja vrši se analiza proizvoda na visinu dozvoljenih sredstava i dopuštenog nivoa tih sredstava. Analizira se kvalitet, organoleptičke osobine, mikrobiološka aktivnost i standardi proizvodnje. Ako analiza pokaže da su prekoračeni pragovi, takav usev se ne ubira. Pre nailaska kombajna radnici fizički uklanjaju atipične ili neke korovske biljke, a ubrana masa dalje ide na doradu. Kombajniranje se obavlja specijalnim samohodnim kombajnima za salatu. Brzo rotirajući nož odseca salatu, koju privhata trakasti konvejer, koji je prenosi do plastičnih paleta, putem kojih se vrši dalji transport. Pre dorade ubrano povrće prolazi i kolor selektor. Ubrani proizvod se nosi na doradu, a oni koji se proizvode za velike trgovačke lance i zahtevaju duži transport se rashlađuju u takozvanim “vakum rashlađivačima” . Proizvodi se rashlađuju u posebnim tunelima na temperaturu od +4^o C i odmah nakon toga smeštaju u posebne komore. Tek nakon finalne obrade transportuju se kamionima hladnjačama. Čest slučaj je i da kupci zahtevaju mešavine salata, pa se u tom slučaju postupa po zahtevu. Danas ubrana salata sutra je već na trpezama velikih evropskih metropola.

Tehnologija proizvodnje je intelektualno vlasništvo kompanije i zbog toga smo upozoreni da ne snimamo rad na parcelama. Kontrola o kojoj smo govorili ne obavlja se samo prilikom ubiranja, već i pri svakom koraku u lancu proizvodnje, uključujući i inpute. Ovako postavljen sistem omogućava brzu kontrolu svakog segmenta proizvodnje i efikasne intervencije, što sve obezbeđuje potpunu sledljivost u proizvodnji. Stalno unapređenje proizvodnje i istraživanje otvaraju vrata za još veći napredak u proizvodnji.

Brojna pitanja učesnika ekskurzije nisu ostala bez odgovora pa smo nakon toga produžili do našeg sledećeg odredišta.

Kompanija Azienda Secondulfo

 Ljubav prema zemlji, strast za radom i želja da pokrene sopstveni biznis prodaje voća pedesetih godina prošlog veka motivisala je Salvatorea Secondulfa da otpočne sa radom na unapređenju sopstvenog biznisa. Rad na izboru sortimenta koji se gaji, izbor zemljišta, izbor pravih tehnika i uzgojnih oblika za gajeno voće, njegova distribucija do potrošača dovela je do toga da u saradnji sa odabranim proizvođačima OP Secondolfo postane i razvije se u korporativnom smislu u dobrog proizvođača i distributera voća. Osnivač je uspeo i u tome da danas njegovi naslednici (sinovi i unuci) sa istom strašću rade na daljem unapređenju proizvodnje i distribucije voća. Kompanija je smeštena i radi na tri lokacije: u mestu Battipaglia, Somma Vesuviana i Trani. To je organizacija proizvođača koja ima sopstveni centar za doradu i pripremu voća za tržište. Kompanija poput ove ima značajno uporište u tradiciji, koju čine stabilni porodični biznisi, organizaciji – sertifikovane procedure i istraživanje – i pažljivom tehnološkom razvoju. Stvorena je održiva procedura i tehnika zaštite voća, osigurana sigurna proizvodnja, a radna snaga je u agronomskom i tehničkom smislu na visokom nivou. U svom radu kompanija primenjuje standarde Global G.A.P., BRCFOOD; UNI EN ISO 9001–2008; IFS Food i druge, a proizvodi i za tržište priprema grožđe, kivi, jagode, nektarine, kajsije i breskve. Ovakav pristup omogućava da potrošač dobije kvalitetan i siguran proizvod za upotrebu. Danas raspolažu sa svoja dva brenda Kiwipíù za kivi i miss Dolcezza koja obuhvata grožđe, jagode, nektarine, breskve i kajsije.

Učesnici ekskurzije podeljeni u dve grupe naizmenično su posetili pogon za pakovanje proizvoda, a onda zajednički obišli voćnjak nektarina praktično u istom krugu. Naš domaćin i vodič Pasquale Improta zaista je iscrpno objašnjavao postupke pripreme nektarina za tržište, a veliku pomoć i ovaj put, kao prevodilac, pružila mu je naša Marija Stipić Venetia. Nakon dolaska iz skladišta ručno brane nektarine u plastičnim paletama se postavljaju na prijemni koš kalibratora, čime počinje proces kalibracije i pripreme. Prva stanica koju prolaze je mesto gde se vrši uklanjanje oštećenih ili obolelih plodova. Ovaj postupak se kasnije ponavlja i na svim drugim mestima ukoliko radnici primete neka oštećena na plodu. Ostatak ubranih plodova dolazi na kanal u kalibratoru iznad koga su postavljene četke, koje vrše čišćenje svakog ubranog ploda, a zatim se usmeravaju na deo koji vrši sortiranje proizvoda po težini.

Kada plod koji se kreće pokretnom trakom naiđe na merno mesto koje prelazi njegovu sopstvenu težinu, otvara se otvor kroz koji propada, sa male visine, na traku koja ga usmerava do mesta na kojem se plodovi izuzimaju i spremaju za pakovanje. Na svakom mestu po jedan radnik, mahom ženska radna snaga, odevena po propisima, prihvata plodove i pakuje ih u gajbice. Gajbice su kartonske sa plastičnom podloškom – saćem, dimenzionisanim za određenu veličinu ploda. Posebno interesantno za sve učesnike ekskurzije bio je doživljaj da se praktično hodajući iznad kalibratora mogao pratiti ceo proces pripreme nektarina za pakovanje. Određena količina voća manje težine pakuje se ručno na posebnoj liniji, gde se zavisno od tržišta i naručioca vrši pakovanje u određenu ambalažu. I taj posao rade uglavnom žene, na taj način da na određenom broju mesta postoji automatska elektonska vaga na kojoj se meri svako pakovanje ponaosob. Tako je moguće na istom mestu meriti i pakovati različite težine i različite vrste ambalaže za potrebe kupaca, što se može videti i na fotografiji.

Za duže čuvanje voća koriste se tzv “pothlađivači”. Nakon ovog postupka voće se može čuvati u komorama duži vremenski period i slati na tržište po potrebi. Ako se pakuje hladno u plastične posude i zatvara folijom onda folija ima otvore da ne bi došlo do kvarenja. Ukoliko su posude sa perforiranim poklopcima pakuje se direktno u posude.

Po obilasku pogona cela grupa uputila se na parcelu gde se vršila berba nektarina. Domaćin nam je detaljno objasnio tehnologiju proizvodnje nektarine. Bilo je reči o sortimentu, vrstama podloga, uzgojnim oblicima, zaštiti voćnjaka, navodnjavanju, berbi, a naravno veliki broj učesnika je probao i uverio se u kvalitet sveže nektarine.

Proizvodnja se odvija na otvorenom i u zaštićenom prostoru. Uzgojni oblik na otvorenom je otvorena vaza, a u zaštićenom prostoru videli smo, za nas, potpuno novi način sadnje. Na podlozi GF sadnja je obavljena na taj način da se sade dve sadnice u isti red udaljene jedna od druge 50 cm. Ovaj uzgojni oblik naziva se Kordonac i kod nas uglavnom nije zastupljen, a gledano u red liči na “V” sistem, samo što se izvodnice vode sa dve sadnice. Nekada to izgleda i da su mesta sadnje i pomerena, tako da posmatrač ima utisak da u istom redu ima dva reda. Posađene sadnice – centralna izvodnica – se usmeravaju prema međurednom rastojanju koje iznosi 5,5 m, na taj način da se jedna usmerava na levu, a susedna na desnu stranu. Na taj način se formira jedna vrsta tunela. Prosečno rastojanje između sadnica u redu je 2,5 m, ako se dve susedne računaju za jednu. Formiran na ovaj način voćnjak izgleda kao tunel, a međuprostor omogućava da se plodovi beru sa zemlje ili niskih platformi. Navodnjavanje se vrši sistemom kap po kap, a redovno se prati zdravstveno stanje zasada. Za tretiranje se koriste savremeni samohodni orošivači koji su potpuno zaptiveni, kabina se nalazi pod nadpritiskom, te je na taj način rukovalac potpuno zaštićen od delovanja pesticida. Berba se obavlja isključivo ručno.

Ljubazni domaćini su na sva naša pitanja(a u postavljanju pitanja su prednjačili voćari), strpljivo odgovarali i objašnjavali sve nejasnoće.

Dipl. inž. Branislav Ogrizović

PSS Sombor