Nedelja, 15 Decembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

SAVETOVANJE „PŠENICA RODA 2011/2012“

SAVETOVANJE „PŠENICA RODA 2011/2012“

Novi Sad, 23.09.2011.

Klub 100P plus u saradnji sa „Vojvodina agrarom“ organizovao je 23. septembra 2011. godine II savetovanje „Pšenica roda 2011/2012“ . Domaćin savetovanja bila je kompanija Res trade u Novom Sadu. S obzirom da su poljski radovi bili u punom jeku, odziv je bio dobar – oko 80 poljoprivrednika.

II Savetovanje „Pšenica roda 2011/2012“ održana je u kompaniji Res trade u Novom Sadu, 23.09.2011; foto: V Lazić

 

Predsedavajući savetovanja su bili dr Veselin Lazić i Blaža Stajić. Na temu pšenice bilo je devet izlaganja i jedno na temu predizborne deklaracije poljoprivrednika.

Racionalizacija troškova proizvodnje pšenice

Izvodi iz izlaganja Voje Maleševa, poljoprivrednika iz Kaća

  • Probao sam jedne godine da idem sa Horsch-ovim „tajgerom“ na kukuruzovište i posle toga sa sejalicom za direktnu setvu. Pola sam radio tako, a pola sa direktrnom setvom ili u jednom prohodu, i nikakve razlike u prinosu nije bilo. Zašto bih ja sada sejao pšenicu na kukuruzovište, pa trošio desetak litara po jutru goriva više, angažovao radnike i traktor? Ovo mi je jednostavnije. Inače, napravio sam sebi plan setve tako da mi pšenica uvek ide na sojište. Takođe moram da napomenem da sa istom sejalicom sejem i soju u proleće, i uljanu repicu u jesen.
  • Imao sam sa poljoprivrednom savetodavnom stručnom službom i gospođom Cecom iz Novog Sada, nesuglasice. Njen savet je bio da sejem širokorednom sejalicom soju, zato što soja voli špartanje i daje veći prinos pri špartanju. Ja se slažem sa time, sigurno ona bolje zna nego ja, ali ni dan danas mi nije dostavila kompletnu analizu, odnosno, ekonomsku opravdanost da sejem sa širokorednom sejalicom, da angažujem ljude koji će dva puta špartati soju i da li ću stići da je ošpartam. U zavisnosti od godine, nekada i ne stignete da špartate soju. Desi se da bude kiše, da soja počne da zatvara redove i da ništa niste uradili. U mom načinu obrade je angažovan jedan čovek i jedna mašina. Inače, u spremnik stane 2.200 kg pšenice, a soje oko 1.800 kg i kada ujutro napunimo spremnik, čovek može da radi ceo dan.

Direktna setva pšenice na sojištu, na gazdinstvuVoje Maleševa iz Kaća, 2008. godine; foto. V. Lazić

  • Takođe, još dok nisam počeo da radim sa sejalicom za direktnu setvu, drastično sam smanjio normu setve. Sada naše domaće sorte sejem maksimalno sa oko 130 kg semena po jutru, a strane sorte sa oko 100 kg. Ove godine sam zadovoljan prinosom pšenice. I uljana repica je dala dobar prinos.
  • Moram da napomenem da je Žarko Galetin na prethodnom sastanku pričao o kretanjima i ceni pšenice. Neki od nas su bili skeptični, međutim ispostavilo se da je bio u pravu. Cena pšenice ne da je stagnirala posle žetve, već je i pala i sada je pitanje kada ćemo dočekati i da li ćemo dočekati da se cena vrati na staro, a i pitanje je ekonomske opravdanosti to što smo lagerovali pšenicu i što nismo obrnuli taj novac, već smo ga vezali.

 

V. Lazić