Nedelja, 15 Decembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Savetovanje „Pšenica roda 2014/2015.“

Klub 100 P plus tradicionalno svake godine organizuje Savetovanje o pšenici. Ove godine je 23. septembra održano peto po redu pod nazivom „Pšenica roda 2014/2015“. Skupu u amfiteatru hotela „Park“ u Novom Sadu, prisustovalo je oko 170 učesnika. Gosti – predavači bili su eminentni stručnjaci, profesori i predstavnici firmi.

Predavači i teme

Predsedavajući Savetovanja: Vojislav Malešev i Stipan Šarčević

No Predavači/firme Naslov teme
1. Prof. dr Miroslav Malešević Šta se ne sme propustiti u gajenju pšenice?
2. Dipl. inž. Bogdan Garalejić, PSS institut Tamiš, Pančevo Makroogledi sorti ozime pšenice
3. Dipl. inž. Florijan Farkaš, Rona konsalting Žuta oluja u Vojvodini
4. INTER AGRAR SRB d.o.o. Odlike sejalica za strna žita
5. TITAN MACHINERY d.o.o. Odlike sejalica za strna žita
6. RES TRADE INTERNATIONAL d.o.o. Odlike sejalica za strna žita
7. HORSCH Maschinen GmbH, Novi Sad Odlike sejalica za strna žita
8. KWS Srbija Sortne preporuke za setvu pšenice
9. LG – Limagrain sa distributerima Sortne preporuke za setvu pšenice
10. NS seme Sortne preporuke za setvu pšenice
11. RAGT – Agrimatco Dipkom Sortne preporuke za setvu pšenice
12. Raiffeisen Agrar Sortne preporuke za setvu pšenice
13. Syngenta Sortne preporuke za setvu pšenice

Izvodi iz izlaganja pojedinih učesnika Savetovanja

 

Natalija Kurjak, „Victoria logistic“

Imamo zaista vrhunsku i kvalitetnu mehanizaciju u ponudi, a imamo sreće da većina vas i poseduje tu mehanizaciju na svom imanju. Imamo vrhunsku genetiku u ponudi svih kuća koje su danas ovde izložile svoj program. I pored toga, moram da pitam: da li sve ovo može da se uradi ako ne uradite analizu zemljišta bez koje ne možete da primenite sve ovo što ste naučili, da biste postigli vrhunske rezultate i da biste primenili đubrivo koje je vašim parcelama najneophodnije? Čuli ste o „žutoj oluji“ koja nas je zahvatila, kao i ostalim bolestima pšenice, i verujte da je jedan od faktora koji utiče na ovu pojavu i nedovoljna ili neblagovremena primena mineralnih hraniva, odnosno, onoga od čega ta biljka može da postigne genetski potencijal.

Sigurna sam da svi vi koji ste ovde ne bacate đubrivo, da ste svi uradili analizu zemljišta i da ćete svi imati faktor prinosa na prvom mestu. Suština je da se bavimo preciznom poljoprivredom, da koristimo knjige polja, jer bez toga niko od nas u poljoprivredi ne može da opstane. Tada nas apsolutno neće zanimati šta država hoće da radi sledeće godine, jer mi znamo put kojim treba da idemo, jer znamo kako da proizvedemo ono od čega ćemo živeti.

Želim vam uspešnu setvu. Digitron, papir i olovka su vaši alati, pored pomenute fantastične mehanizacije. Morate voditi računa o svakom aspektu proizvodnje. Uradili smo elektronsku knjigu polja i svi koji sarađuju sa našom kompanijom će biti u prilici da je dobiju. To je pravi partnerski odnos koji podrazumeva i davanje i uzimanje.

slika

Sl. 1. Učesnici Savetovanja pažljivo slušaju izlaganja predavača

 

 Dr Radivoje Jevtić, NS seme, Novi Sad

Želim da se osvrnem na problem žute rđe. Florian Farkaš je veoma korektno izložio ovu problematiku, ali se ne slažem sa podelom koju je naveo oko otpornosti sorti. Da bismo utvrdili otpornost sorti moramo raditi u uslovima veštačkih infekcija sa istom količinom i pritiskom parazita na sve sorte i tada bi ta tabela sasvim drugačije izgledala.

Moram da istaknem da T-0 nije tretman, to je tretman semena. Kada uradite kvalitetnim fungicidima tretiranje semena, imate oko 6 nedelja zaštitu u početnim fazama.

Ove godine je upravo primena fungicida u odgovarajućim tretmanima bila problem. Takođe, poštovanje rokova setve kod pojedinih sorti i usklađivanje sa tim tretmanima. Ove godine je ranije trebalo uraditi te tretmane. Problem koji ovde nije dovoljno istaknut je da primena fungicida u tim ranim tretmanima nije imala zadovoljavajuće efekte upravo zbog toga što temperature nisu bile odgovarajuće da se oni potpuno aktiviraju i da njihova efikasnost dođe do izražaja. Zbog toga se i odlagao taj prvi tretman.

Što se tiče ova četiri tretmana koji su ovde napomenuti, to je tehnologija koja se, pre svega, primenjuje u Engleskoj. U našim uslovima se mahom primenjivala tehnologija tretmana T-2, T-3. Nekada se čak i preskakao T-2 i išlo samo na T-3, suzbijanje fuzarioze klasa. Da sam imao priliku da održim prezentaciju, videli biste da te 44 sorte koje se gaje u našim uslovima, od nekih koje se ovde napominju kao veoma otporne prema žutoj rđi, imaju neke druge nedostatke. Imaju osetljivost prema fuzariozi klasa i prema septorijama.

Treba istaći i značajan projekat koji smo radili sa kompanijom Bayer i koji se radi u 12 zemalja. To je sistem koji od ove godine treba da zaživi kod poljoprivrednih proizvođača i verujem da su ovde prisutni veoma napredni poljoprivredni proizvođači koji će primenjivati pomenuti sistem. Sistem predviđa da vi znate, na osnovu onoga što ste primenili što se tiče obrade, strukture setve, đubrenja, da li će u toj godini na vašim njivama biti pojave toksina ili neće.

Ove godine na teritoriji cele Srbije, sa šest lokaliteta na kojima smo pratili pet sorti, mogu da kažem da je verovatnoća 80% da će biti pojave toksina. Sve to treba imati u vidu, kada se govori o izvozu.

Žuta rđa je globalni problem i, ukoliko se neki uslovi ne potrefe ove godine, to će biti priča koja će se ponoviti.

 

Dipl. inž. Nikola Škrbić, PSS Tamiš, Pančevo

Setva je jedan od segmenata u proizvodnji pšenice, od kojeg zavise rezultati koje ćemo postići. Ukoliko želimo da podignemo proizvodnju, jasna je stvar da svakom segmentu koji je ovde i na drugim savetovanjima spomenut, treba da poklonimo pažnju. Međutim, čini mi se teorija i praksa znatno razlikuju. Moja iskustva pokazuju da mnogo toga što mi zamislimo i što mislimo da se izvodi kako treba, u praksi nije tako, počevši od postupka sa žetvenim ostacima, od sistema obrade zemljišta itd. Kada govorimo o sistemima obrade zemljišta, imamo konzervacijsku obradu i klasičnu obradu. Onda imamo klasičnu obradu plugom gde imamo 20% žetvenih ostataka na površini, ili imamo konzervacijsku obradu, a nemamo 30% pokrivenosti površine žetvenim ostacima. Šta je standard?

Kod setve je bitno da imamo odgovarajući raspored semenki u redu i odgovarajuću dubinu. Nemamo dovoljno saznanja o tome koji nivo kvaliteta postižemo u setvi sa sejalicama koje posedujemo, a znamo da to utiče na prinos.

Isto se odnosi i na ostale operacije, kao što je primena hraniva. Mi moramo da diskutujemo o finim razlikama i da naučimo da ih uočavamo u svim operacijama koje izvodimo. Dakle, videli smo da primenom hraniva na način kako sada radimo, ne možemo okom uočiti razlike između 6 i 8 tona. U tom smislu je izuzetno značajno da postavimo cilj. Prosečno postižemo prinos od 5-6 tona po hektaru. Ima parcela na kojima se postiže 8 tona, i parcela sa 4 tone. Ima delova parcela na kojima je prinos veći. Neka naša posmatranja pokazuju da, kada je pšenica u pitanju, imamo oko 50% površina koje daju prosečan prinos, oko 25% površina koje daju vrhunski prinos i 25% površina koje daju niski prinos. Naš je zadatak da tih 50% površina „preselimo“ u vrhunske prinose, a da onih 25% površina koje daju niske prinose „preselimo“ u prosečne prinose. Slično se događa i sa drugim kulturama. Naš osnovni zadatak je da postignemo ukupno više prosečne prinose. Dakle, svaki poljoprivredni proizvođač mora detaljno da obrati pažnju na svoju tehnologiju proizvodnje i da odredi koja će tehnologija na njegovim parcelama biti optimalna.

Predstoji nam neprestano učenje i predstoje nam merenja i posmatranja, kako bismo svaki segment proizvodnje unapredili. Moramo da posmatramo sve operacije sa ciljem da bismo parcele i delove parcela sa niskim prinosom podigli na srednji i viši nivo. To je ozbiljan zadatak.

Savetovanja i analize koje nam daju opštu sliku su korisna, ali nisu dovoljna u današnjem načinu proizvodnje. Samo detalji i finese mogu da pomere prinos na gore.

 

Dr Miroslav Malešević, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Azot se uvek može nadoknaditi, međutim fosfor i kalijum ne mogu. Zagovornik sam postupka sa što manje prevrtanja i što manje oranja. Podržavam konzervacijski metod obrade zemljišta, ali to ne može biti stalni sistem, jer ne odgovara našim zemljištima.

Minimum 50-60 kg fosfora treba uneti na srednje plodna, dobro obezbeđena zemljišta. Tamo gde ima ispod 15 mg naravno da treba uneti više.

Ovde je bilo reči i o mogućnosti unošenja đubriva prilikom setve. Nemojte gubiti vreme na startno unošenje đubriva. Odavno je dokazano da startno unošenje ništa ne znači. U prvih desetak dana kada nikne pšenica, ona vrlo brzo dostigne 25-30, 40 i 50 cm do zime, ako se zaseje na vreme. Analiza zemljišta je neophodna i smatram da se to podrazumeva. Za jesen biljci ne treba mnogo hrane, ali će, čim počne prolećni deo vegetacije, biljka naglo krenuti i početi sa usvajanjem hraniva, i zato je ta osnovna doza veoma važna i nezaobilazna. Biljka koristi fosfor koji se oslobađa iz nekog prethodnog ciklusa. Đubrenjem samo nadoknađujete ono što nedostaje.

Moramo biti objektivni u kretirijumima i ocenjivanju sorti. Pozdravljam sve nove stvari, ali smatram da treba koristiti i iskustvo.

Svaka godina donosi nešto novo, ali moramo priznati da prognozno-izveštajna služba ne funkcioniše kako bi trebalo. Savetodavna služba bi morala biti efikasnija i brža, da na više načina obaveštava sve proizvođače šta treba raditi.

 

Priredila: Darinka Bolta