Nedelja, 20 Januar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

SAVETOVANJE „PŠENICA RODA 2018/2019“

Klub 100P plus tradicionalno organizuje savetovanje o pšenici. Šesto savetovanje održano je 20. septembra 2018. godine u Master centru Novosadskog sajma. Teme ovogodišnjeg savetovanja podeljene su u dve grupe. Prvi deo posvećen je pšenici – rezultatima ogleda, predstojećoj setvi, tehnologiji i sortimentu. Drugi deo obuhvatio je aktuelna pitanja u vezi atesta, tehničkih pregleda i vangabaritnih vozila.

 

Sa savetovanja “Pšenica roda 2018/19”, 20. septembar 2018. godine

 

Dr Miroslav Malešević rekao je da su, u poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2007-2016), površine pod pšenicom povećane za 15,2%, a u odnosu na 2016. godinu to povećanje iznosi 19,7%.

Naravno, osvrnuo se i na proteklu godinu i istakao da su klimatski uslovi vrlo nepovoljno uticali na rod. Prvo je došlo do prinudnog sazrevanja pšenice, a potom su usledile obilne i dugotrajne padavine. Ovu godinu obeležila je najranija i najduža žetva. Nakon žetve ustanovljeno je da je oko 50% pšenice lošeg kvaliteta, a oko 5-10% nije požnjeveno zbog prorastanja korova.

 Na kraju svog izlaganja, dr Malešević je naglasio potrebu grupisanja sorti na bazi kvaliteta pšenice. Razdvajanje sorti po kvalitetu u žetvi doprineće boljem upravljanju kvalitetom ukupne proizvodnje pšenice i olakšaće vrednovanje pšenice na tržištu. Ostaje potreba da se kvalitet kontroliše na prijemu u silose.

Vukosav Saković iz udruženja «Žita Srbije» govorio je o tržištu pšenice i formiranju cena. U svom izlaganju predstavio je najveće svetske i evropske proizvođače pšenice, kao i najveće uvoznike i izvoznike pšenice u svetu i ukazao na mesto koje Srbija zauzima u tom poretku.

Gospodin Saković je zatim objasnio uslove koji utiču na formiranje cene na domaćem tržištu.

O tehnološkom kvalitetu i parametrima za razvrstavanje pšenice govorio je dr Milan Mirosavljević i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

Bogdan Garalejić iz Instituta „Tamiš”, Pančevo predstavio je rezultate makroogleda ozimih stnih žita na oglednim poljima poljoprivrednih stručnih službi iz Kikinde, Vrbasa, Zrenjanina, Sombora, Novog Sada i Pančeva za 2017/18. godinu.

Kao i svake godine, Bogdan Garalejić dao je i preporuke za proizvudnju u predstojećoj sezoni:

  1. Odabir sorte je vaš izbor, uz korišćenje navedenih podataka, rezultata ogleda PSS na vašoj teritoriji i vašeg ličnog iskustva.
  2. Odabrati povoljne preduseve kao što su suncokret i soja, pa tek onda kukuruz i šećerna repa.
  3. Žetvene ostatke dobro usitniti i ujednačeno rasporediti još u žetvi preduseva.
  4. Ukoliko je osnovna obrada konzervacijska konsultujte se da li vaša sejalica može da obavi kvalitetnu setvu u tim uslovima. Povećajte broj prohoda u pripremi ili unajmite kvalitetnu sejalicu.
  5. Uvodite stalne tragove na vašim parcelama, pa makar one bile i 1 kj.
  6. Primena osnovnog đubriva preporučuje se na osnovu analize zemljišta.
  7. Pšenica zahteva više NP od NPK kombinacije.
  8. Amonijačno nitratni oblik azota olakšava razlaganje žetvenih ostataka i sprečava azotnu depresiju u proleće. Preporučljiva je količina od 30 do 35 kg/ha-1 aktivne materije.
  9. Pšenicu posejati od 26. septembra, do 5. oktobra, ili od 1. do 30. oktobra.
  10. MAP je korišćen bez poznavanja nivoa fosfora u zemljištu!

AS hibride i sorte za sezonu 2018/19. kompanije Chemical Agrosava prezentovao je dr Nikola Hristov. Tom prilikom predstavio je Hystar – srednje kasni hibrid optimalnog vremena sazrevanja i visokog prinosa, Hyfi – srednje kasni hibrid dobrog prezimljavanja i tolerantan na sušu i Faustus – sorta duže vegetacije visokog potencijala rodnosti i kvaliteta zrna.

U svom izlaganju dr Hristov je istakao i prednosti hibridne pšenice:

  • visok i stabilan prinos i kvalitet zrna,
  • vrlo dobra tolerantnost na bolesti,
  • veća lisna površina i veći intenzitet fotosinteze,
  • odlično bokorenje,
  • veliki broj dobro nalivenih zrna,
  • veća masa zrna,
  • robustan korenov sistem,
  • mala setvena norma.

Ljubiša Elesin iz kompanije Syngenta predstavio je sorte pšenice ove kompanije i njihove karakteristike:

  • Falado – i kvalitet i visok prinos,
  • Illico – visoka tolerantnost na Fusarium sp.
  • CCB Ingenio – fleksibilna visokorodna sorta,
  • SY Moisson – dovoljno snažan za postizanje rekordnih prinosa,
  • Gabrio – stabilni prinosi i u stresnijim uslovima,
  • Dallara – zdrava sorta visokih prinosa.

Posebnu pažnju u svom izlaganju Elesin je posvetio tehnologiji proizvodnje hibridnog ječma Hyvido. Hyvido Jallon je jedini hibridni ječam na našem tržištu. Ostvaruje značajno veće prinose u odnosu na proizvodnju konvencionalnog ječma. Ima snažan koren koji se rano i brzo razvija, bolje iskorišćava vodu i hranljive materije i ima veći prinos zrna i biomase. Obezbeđuje dobar razvoj i bujnost useva u različitim vremenskim uslovima.

Paletu proizvoda kompanije Savacoop iz Novog Sada predstavila je Marija Pjetlović i, pored ostalog, naglasila potrebu da se bira tretirano seme. Takođe je navela i novitete u ponudi:

  • Alcantra (LG) – srednje rana sorta pšenice. Ima nisko stablo koje se dobro bokori. Otporna je na bolesti.
  • Montecristo (Caussade) – pšenica koja ima izuzetnu otpornost na poleganje, sivu pegavost i crnu rđu, sa razvijenim klasom sa osjem.

Goran Puhar

 

Goran Puhar iz kompanije BASF predstavio je preparat Systiva koji se primenjuje u ozimim i jarim pšenicama i ječmu, u tritikaleu, raži i ovsu.

Ciljane bolesti:

  • Lisne bolesti (Pyrenophora teres, Rhynchosporium secalis, rđe, peplnica)
  • Bolesti koje se prenose semenom ili zemljištem (Microdochium nivale, Pyrenophora gramineum, Fusarium spp, Rhizoctonia solani).

Dodatno, Systiva poboljšava rast korena, povećava vigor biljke i smanjuje pojavu simptoma stresa prouzrokovanog spoljašnjim uslovima.

 

U drugom delu savetovanja predstavnici Agencije za bezbednost saobraćaja Zoran Alimpić, Slađan Grujić i Vladan Popović pokušali su da odgovore na aktuelna pitanja u vezi atesta, tehničkih pregleda kao i vangabaritnih vozila.

Kako je napomenuo Zoran Alimpić, korisnici poljoprivredne mehanizacije na kojoj su rađene prepravke moraju da poseduju potvrudu, odnosno atest. Ta potvrda nije neophodna samo pri registrovanju nego je potrebno da je vozač uvek ima kod sebe. Sve češće poljoprivrednici se sreću sa problemima na tehničkim pregledima koji su po sadašnjem Zakonu o bezbednosti saobraćaja obavezni da se urade jednom godišnje, dok je registracija traktora i dalje trajna. Naime, pri tehničkim pregledima mnogi poljoprivrednici ne „prođu“ tehnički ako imaju montirane druge pneumatike od osnovnih. Kako je objasnio Vladan Popović, ovaj problem ne bi trebao da postoji s obzirom na to da na svaki traktor mogu da se montiraju pneumatici različitih dimenzija, uski i široki. Podaci o tome koji pneumatici mogu da se montiraju navedeni su u COC dokumentu, odnosno dokumentaciji koju korisnik može da dobije od prodavca traktora za starije modele. Kada su u pitanju pneumatici problem je delom i u vršiocima tehničkim pregleda koji se boje da bi ušli u prekršaj ako „puste“ traktor, a da on ima druge pneumatike. Takođe, poljoprivrednici mogu da biraju da na tehnički pregled idu onda kada su im original pneumatici namontirani na traktoru.

Alimpić je objasnio i da poljoprivrednici mogu da koriste prepravljene kamionske prikolice, ali da one moraju takođe da imaju atest, odnosno treba da imaju potrebnu opremu. U slučaju registracije starih prikolica, za koje ne postoji dokumentacija, odnosno ni kompanije koje ih proizvode više ne postoje, potvrde u vezi prikolica može dati grupa inženjera u Agenciji za bezbednost saobraćaja o korišćenju ovakvih prikolica.

Na savetovanju se govorilo i o osigaranju auto odgovornosti za traktore. Još uvek vlasnici traktora ne moraju da plate ovu vrstu osiguranja, to je njihova slobodna volja, ali u slučaju da dođe do štete u saobraćajnoj nezgodi svakako ova vrsta osiguranja dobro dođe. Kako Alipić smatra logično je da bi ova vrsta osiguranja mogla da se plaća za period od nekoliko meseci, a ne za celu godinu za određene mašine koje se koriste sezonski, kao što su žitni kombajni. Odgovor na ovo pitanje Klub 100P Plus će potražiti u udruženju osiguravajućih društava.

Pitanje na koje još uvek ne postoji konkretan odgovor tiče se vangabaritnih vozila, kao što su žitni kombajni. Neprevazilaženje ovog problema Alimpić objašnjava time što o ovom pitanju treba da se usaglase čak tri ministarstva i da je to jedan od problema.

U ime Ministarstva poljoprivrede okupljenima se obratio Radivoj Nadlački, koji je naglasio da je prvenstveno poljoprivredni proizvođač, član Kluba 100P plus od 2004. godine, od 2016. godine poseban savetnik ministra.

Što se tiče kvaliteta pšenice, Ministarstvo je u toku 2016. godine donelo Pravilnik o kvalitetu žito-mlinskih i pekarskih proizvoda. On donosi samo one minimalne vrednosti koje pšenica treba da ispunjava za ljudsku ishranu ili za industijsku preradu. Ministarstvo se nije upuštalo u regulisanje tržišnih klasa pšenice ili kvalitativnih klasa pšenice koje će se priznavati na tržištu.

Nadlački je istakao da je održan sastanak u Produktnoj berzi u Novom Sadu da bi se ustanovilo da li Ministarstvo, ili trgovci, ili mlinari treba da odrede klase kvaliteta. Sastanak nije bio uspešan. Dogovor koji je postignut u načelu je da se naprave trgovinske klase kvaliteta, zato što, kada neko na Produktnoj berzi ili Gea berzi objavi cenu pšenice 18,5 dinara, onda se ne zna da li je to sa 11, 13 ili 14% proteina. Još veći problem je kada neko objavi cenu od 20 dinara.

  • Begečani su ove godine zaštitili svoju mrkvu i dobili oznaku geografskog porekla. Oni su svom proizvodu dodali vrednost. Juče sam čuo od svog zemljaka iz Gospođinaca, Gorana Salonskog, da Janko Medveđ iz Begeča seje isti hibrid mrkve kao i Goran, ali oni svoje proizvode ne mogu da prodaju istim kupcima. Osnov je zahtev kupca.

Ista stvar bi trebala da se primeni i na pšenicu. Hajde da pričamo o tome šta kupci zahtevaju. Koji kvalitet je njima potreban? Konkurentan se može biti cenom, ali još više kvalitetom. Smatram da bi ovakvo savetovanje trebalo da se održi uz prisustvo kupaca. Tako bi mogli da ustanovimo da li može da se proizvodi pšenica određenog kvaliteta i po određenoj tehnologiji za poznatog kupca. Tada bi i cena mogla biti viša. Postoji i kod pšenice prostora za prilagođavanje.

Nadlački se osvrnuo i na uslove na tehničkom pregledu vozila, mada to nije u ingerenciji Ministarstva poljoprivrede. Pre i posle sastanka koji je održan u Agenciji za bezbednost saobraćaja, bio je ukoren i nije više u sastavu tog radnog tela, jer nije bio «diplomatičan». On tvrdi da pod ovim uslovima u Gospođincima 90% prikolica neće proći tehnički pregled. Atest se radi isključivo na fakultetu u Novom Sadu. Prepravka podrazumeva projekat inženjera. Mnoge prikolice su prepravljene ranije, zadovoljavaju bezbednosne standarde, ali ipak, bez potrebne dokumentacije, neće proći tehnički pregled.