Petak, 14 Avgust 2020.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina (1)

Predgovor

Ratarske kulture gaje se u našoj zemlji na velikim površinama. U području Srbije one su zastupljene na oko 3,4 miliona hektara, a od navedene površine, na Vojvodinu dolazi preko 1,4 miliona hektara. Razne štetočine redovno, na velikim površinama, ugrožavaju ove useve.

S obzirom na veliki značaj gajenja ratarskih kultura za našu zemlju (za podmirivanje domaćih potreba i za izvoz), neophodno je svake godine, na širokim prostranstvima, izvoditi suzbijanje raznih štetočina radi smanjivanja gubitaka koje one nanose. Neophod­no je, takođe, stalno proučavati mogućnosti za usavršavanje sistema zaštite ovih useva.

Usled štetnih posledica orijentacije uglavnom na široku primenu hemijskih mera, u suzbijanju štetočina, bolesti i korova poljoprivrednih kultura, oko 1975-g. u svetu otpočinje postepeno uvođenje integralne zaštite bilja, koja obuhvata suzbijanje štetnih organizama iznad pragova njihove štetnosti primenom raznih metoda, sa davanjem prednosti prirodnoj regulaciji brojnosti štetnih organizama, zadovoljavajući pri tome ekonomske, ekološke i toksikološke uslove.

Navedena strategija borbe protiv štetnih organizama u biljnoj proizvodnji podrazumeva široku primenu i kombinovanje raznih načina suzbijanja, čineći važne karike u lancu integralne zaštite, na primer, putem korišćenja otpornih odnosno tolerantnih sorti, karantinskih, agrotehničkih, mehaničkih, fizičkih, bioloških i hemijskih mera.

Pre više od dve decenije, autor ovih redova objavio je knjigu „Štetočine podzemnih organa ratarskih kultura“ (1977). Ovom novom knjigom, na jednom mestu, obuhvaćene su sve važnije štetočine ratarskih kultura, dakle i štetočine podzemnih i štetočine nadzemnih organa.

Sadržaj nove knjige čine poglavlja:

  1. Integralna zaštita bilja (gajenje otpornih sor­ti, agrotehničke mere, biološke mere, mehaničko-fizičke mere, hemijske mere, prognoziranje pojave štetočina, uticaj globalnog otopljavanja i suše na štetočine),
  2. Važnije štetočine ratarskih kultura i njihovo suzbijanje primenom integralnih mera (obrađeno je preko 80 štetnih vrsta),
  3. Integralna zaštita ratarskih kultura od važnijih štetočina (strna žita, kukuruz, šećerna repa, suncokret, soja, uljana repica, duvan, hmelj, konoplja, lucerka, crvena detelina),
  4. Literatura.

Prilikom obrade pojedinih štetočina najviše prostora dato je najvažnijim vrstama, a pri razmatranju integralne zaštite pojedinih ratarskih kultura najveći obim teksta obezbeđen je usevima koji se gaje na najvećim površinama (strnim žitima, kukuruzu, suncokretu, šećernoj repi, soji i dr.).

Radi izrade rukopisa za ovu knjigu korišćeni su brojni radovi domaćih i inostranih autora (naročito iz susednih zemalja, Mađarske, Bugarske, Rumunije i Hrvatske, zatim iz Ukrajine i Rusije). U literaturi je dat samo popis najčešće korišćenih knjiga, dok je izostavljen spisak korišćenih radova objavljenih u časopisima i zbornicima.

Integralni pristup pri suzbijanju štetočina ratarskih kultura bio je zastupljen u više naših ranije objavljenih knjiga, o štetočinama šećerne repe (1973,1992), štetočinama podzemnih organa ratarskih kultura (1977), štetočinama strnih žita (1980), suncokreta (1988), kukuruza (1994) i štetočinama soje (1996). U ovoj novoj publikaciji „Integralna zastita ratarskih kultura odštetočina“, da je se sinteza domaćih i inostranih rezultata o integralnom suzbijanju štetočina čitave grupe ratarskih useva.

Želja autora je da, putem ove nove knjige, ukaže na potrebu i mogućnosti širenja inte­gralne zaštite ratarskih kultura, kako bi zaštita bila još efikasnija i ekonomičnija, a sa ekološkog stanovišta manje ugrožavajuća po životnu sredinu.

Publikacija je namenjena stručnjacima za zaštitu bilja i stručnjacima za ratarstvo. Ona može biti od koristi i studentima poljoprivrednih fakulteta (odseka za zaštitu bilja i odsekaza ratarstvo).

Autor se zahvaljuje izdavačima („Design studio Stanišić“ iz Bačke Palanke, Poljoprivredni fakultet – Institut za zaštitu bilja i životne sredine „Dr Pavle Vukasović“ iz Novog Sada), koji su prihvatili da objave ove knjigu.

Izdavanje ove publikacije pomoglo je više sponzora, putem otkupa više primeraka knjige ili objavljivanjem oglasa o svojoj delatnosti. Stoga autor, svim sponzorima, iskazuje zahvalnost s obzirom da su doprineli izdavanju knjige.

Dr Dušan Čamprag

Preuzeto iz

knjige „Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina“

Autor: dr Dušan Čamprag

Novi Sad, 2000.