Četvrtak, 17 Oktobar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina (122)

INTEGRALNA ZAŠTITA RATARSKIH KULTURA OD VAŽNIJIH ŠTETOČINA

 

SOJA

Soja je za naše krajeve novija kultura. Posle II svetskog rata, pa sve do sredine osme deceni­je, zasejane površine bile su male. Od 1975. do 1988. godine zasejane površine povećane su za oko deset puta. U devetoj deceniji pod sojom u Srbiji je bilo u proseku godišnje 71.000 hektara, a od navedene površine 63.000 hektara odnosilo se na Vojvodinu (sa prinosom od 2,0 t/ha). Uzevši u obzir čitav peri­od od 1951 -1995. godine, soja se uzgajala u proseku na 29.000 hektara, ili na 0,8% oraničnih površina. Ovi podaci za Vojvodinu iznose 25.000 hektara (1,6%).

Biološke mere

Na poljima pod sojom prisutni su brojni prirodni neprijatelji šte­točina, od predatora na primer bubamare, tripsi, stenice, kratkokrilci, mrežokrilci, osolike muve, pregljevi i dr.

Odrasli insekt stenice (Lygus rugulipennis) tokom čitavog života uništi do 2000 pokretnih oblika fitofagnih pregljeva

Odrasli insekt stenice (Lygus rugulipennis) tokom čitavog života uništi do 2000 pokretnih oblika fitofagnih pregljeva

 

Od štetočina soje najvažniji je atlantski pregalj, koji biva naročito redukovan od predatorskih stenica (jedan odrasli insekt stenice tokom čitavog života uništi do 2.000 pokretnih oblika fitofagnih pregljeva). Predatori i parazitoidi na soji, pre­ma proučavanjima izvedenim u SAD, najveću brojnost dostižu pri najvećoj gustini bilj­nog sklopa.

Biološko suzbijanje, protiv sojinog plamenca, primenjuje se ispuštanjem na napa­dnuta polja trihograme, parazitoida jaja. Na našim poljima pod sojom malo se primenjuju zoocidi, pa se na taj način veoma podstiče prirodni mehanizam regulisanja brojnosti štetočina, koji sprečava češća masovna razmnožavanja štetočina ovog useva.

Fazan (Phasianus colchicus) pravi velike štete na poljima pod sojom

Fazan (Phasianus colchicus) pravi velike štete na poljima pod sojom

 

Hemijske mere

Širenjem gajenja soje, u raznim zemljama, povećava se razmnoža­vanje glavnih štetočina ove kulture, te uvećava potreba za preduzimanjem hemijskih mera suzbijanja. To je najpre zabeleženo u SAD, glavnom proizvođaču soje u svetu, po­tom i u drugim zemljama. Obim primene zoocida za suzbijanje štetočina soje u SAD, u periodu 1971-1982. godine, povećao se za čitavih 95% (Adkisson P.L.). U državi llinois, tokom 1983. godine, insekticidi i akaricidi bili su primenjeni na preko 1,2 miliona hektara.

U području Mađarske, tokom 1983-1984. godine, godišnje su od štetočina bile napadnute sledeće površine pod sojom (u zagradi je dat % tretiranih površina od ukupne napadnute površine): štetočine podzemnih organa oko 5.400 hektara (preko 80%), pregljevi blizu 13.000 (oko 70%), razne pipe oko 5.000 (oko 60%), lisne vaši oko 12.000 (preko 80%), sovice oko 5.000 (blizu 60%) i druge.

Za naše prilike ne raspolažemo detaljnijim podacima o suzbijanju štetočina na soji. U našoj zemlji hemijske mere najčešće se izvode protiv atlantskog preglja i raznih glodara, zatim po obimu sledi povremeno suzbijanje stričkovog šarenjaka, skočibuba i eventualno nekih drugih štetočina. Sa jednim tretiranjem protiv preglja u nas je ostvaren veći pri­nos soje od 10-17% odnosno 24% sa dva tretiranja (Đurkić J.).

U budućnosti bi trebalo posvetiti veću pažnju suzbijanju drugih štetočina (surlaša u početnom periodu porasta biljaka, lisnih vašiju, biljnih stenica i sojinog plamenca krajem proleća, odnosno tokom letnjih meseci), ukoliko njihova brojnost prelazi prag šte­tnosti. Pogotovo se to odnosi na semenske useve, s obzirom na značajnu potencijalnu opasnost od stenica (pored snižavanja težine zrna one umanjuju i kvalitet semenske robe) i lisnih vašiju, koje prenose virus mozaika soje.

U našoj zemlji nisu posebno registrovani zoocidi za suzbijanje štetočina na soji, već su neki uvedeni za primenu na ratarskim kulturama (Mitić, 1998), dakle i na soji: lisne vaši (azinfos metil, fosfamidon, heptenofos, hlorpirifos, malation i dr.), tripsi (azinfos metil, karbaril, malation), pregljevi (fosfamidon, malation, oksimeton metil). Navede­nom spisku treba dodati rodenticide za suzbijanje glodara.

Prognoziranje pojave štetočina

Dugoročna prognoza izrađuje se za više vrsta šte­točina soje, na primer za skočibube, gundelje, kukuruznu pipu, razne glodare, a kratkoročna prognoza za razne pipe (kukuruznu, lucerkinu, sitone), lisne sovice, metli­cu, sojinog plamenca, stričkovog šarenjaka, lisne vaši, stenice, pregljeve, brčka i druge glodare.

Detaljniji podaci o metodima, za utvrđivanje rasprostranjenosti i brojnosti polifagnih i specifičnih štetočina soje, mogu se naći u publikaciji „Priručnik izveštajne i prognozne službe zaštite poljoprivrednih kultura“ (Beograd, 1983).

 

Preuzeto iz knjige „Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina“
Autor: dr Dušan Čamprag, Novi Sad, 2000.

Priredio: V. Lazić