Četvrtak, 22 Avgust 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina (126)

INTEGRALNA ZAŠTITA RATARSKIH KULTURA OD VAŽNIJIH ŠTETOČINA

 

DUVAN

Proizvodnja duvana u našoj zemlji ima veoma dugu tradiciju. U mnogim rejonima duvan se počeo gajiti krajem XVI veka, a sredinom XVII veka počinje masovna proizvodnja. U periodu 1951-1995. godine, u području Srbije, duvan je gajen na prosečnoj površini od oko 13.000 hektara ili na 0,36% oraničnih površina. Uzevši u obzir samo Vojvodinu, navedeni podaci iznose oko 3.000 hektara (0,20%), gde je ostvaren prosečan prinos od 1,3 tone po hektaru.

Polje duvana

Polje duvana

 

Štetočine duvana

Za štetnu faunu karakteristično je prisustvo polifagnih vrsta. Po broju vrsta među štetočinama duvana dominiraju insekti, među kojima se ističu tvrdokrilci, leptiri i pravokrilci. Uzevši u obzir ekonomski značaj, glavna štetočina je duvanov trips. Razne štetočine duvana u Evropi snižavaju potencijalne prinose u proseku za 5% (Cramer H.), u Mađarskoj za 5-6%, a nekih godina i do 15%. Na duvaništima u Makedo­niji, ima oko 50 vrsta štetnih insekata koje snižavaju prosečne prinose za 10%.

Duvanske rasadnike u nas najčešće oštećuju krtica, puževi golaći, duvanov trips i rovac. Poslednje navedena vrsta, u svim proizvodnim rejonima, često uništava i veće površine pod rasadom. Na duvaništima u najvažnije štetočine ubrajaju se korenove nematode (Meloidogyne spp.), rovac (Gryllotalpa gryllotalpa), marokanski i italijanski skakavac (Dociostaurus maroccanus, Calliptamus italicus), skočibube (Elateridae), gundelji (Melolonthidae), kukuruzna pipa (Tanymecus dilaticollis), ozima sovica (Scotia segetum), zelena breskvina vaš (Myzodes persicae) i duvanov trips (Thrips tabaci), naročito poslednje navedena vrsta.

U prethodnoj Jugoslaviji duvanov trips, zelena breskvina vaš i korenove nematode ubrajali su se u glavne štetočine duvana (Todorovski B.). Na hercegovačkim duvaništima rovac je do sada često uništavao i do 50% strukova, veće štete nanosi i ozima sovica, a na pojedinim poljima korenova nematoda jako napada i 50-80% biljaka. Marokanski i itali­janski skakavc tamo su, tokom 1948. godine, uništili preko 20 miliona strukova duvana. Usled jakog napada duvanovog tripsa prinos duvana u nas može biti snižen i do 50%. Na duva­ništima u Vojvodini skočibube i ozima sovica u proseku uništavaju oko 20% strukova (Malbašić M.).

Rovac (Gryllotapla gryllotalpa) je jedan od najvažnijih štetočina duvana

Rovac (Gryllotapla gryllotalpa) je jedan od najvažnijih štetočina duvana

 

Za podzemne organe duvana u najvažnije štetočine ubrajaju se korenove nematode, rovac, skočibube i podgrizajuće sovice, dok list i stabljiku naročito ugrožavaju duvanov trips, zelena breskvina vaš, lisne sovice i dr. Lisne vaši i duvanov trips predstavljaju vektore viroznih oboljenja na duvanu. Usled napada podgrizajućih sovica duvan se, pojedinih godina, neretko rasađuje i 2-3 puta na jednom polju.

Integralna zaštita duvana od štetočina

Duvan je kultura koju jako ugrožavaju štetočine i pored smanjivanja prinosa mogu veoma umanjiti kvalitet lista. Stoga, u zaštiti ovog useva, važno mesto pripada primeni hemijskih mera. Kako bi se umanjila primena zoocida potrebno je više koristiti agrotehničke mere, koje doprinose smanjivanju ra­zmnožavanja glavnih neprijatelja duvana, te širiti gajenje otpornih sorti.

Gajenje otpornih sorti

Smanjivanje gubitaka od štetočina duvana doprinosi gaje­nje otpornih, odnosno tolerantnih sorti duvana. Toksičnost biljaka, otpornih sorti duva­na na napad zelene breskvine vaši, uvećava se sa uzrastom biljaka. Rumunski autori na­vode nekoliko otpornih sorti duvana prema napadu duvanovog tripsa (Satmarean, Virginia, Cooker, Baragan).

Agrotehničke mere

Ovim merama pripada značajno mesto, u okviru integralne zaštite duvana od štetočina, naročito korišćenju plodoreda, prostornoj izolaciji, rasađivanju duvana u početku optimalnog roka i uništavanju biljnih ostataka posle berbe.

Mesto duvana u plodoredu

U mnogim našim krajevima, usled pomanjkanja pogo­dnog zemljišta, duvan se proizvodi u uslovima monokulture koja, uvek, prouzrokuje snižavanje prinosa. To je posledica i jače pojave štetočina i bolesti. Stoga duvan obavezno treba gajiti u plodoredu, sa vraćanjem na isto polje posle 4-5 godina. Ukoliko se duvan ga­ji u monokulturi povećava se napad raznih štetočina (korenovih nematoda, duvanovog tripsa i dr.). U Bugarskoj je primenom plodoreda (ječam-kukuruz-ječam-duvan) sma­njen napad korenovih nematoda za 50-60%, uz povećanje prinosa za oko 2,5 puta, u poređenju sa gajenjem duvana dve godine uzastopno na istom polju (Stefanov D.).

Najbolje preduseve za duvan čine ozima pšenica i ječam, kao i jednogodišnje leguminoze. U Bugarskoj je ustanovljeno da strna žita (naročito ječam), kao predusevi duvanu, u velikoj meri snižavaju napad duvanovog tripsa. Ukoliko duvan sledi posle strnih žita, uzastopno gajenog dve godine na istom polju, postoji opasnost od jačeg napada skočibuba. Ne preporučuje se gajenje duvana posle višegodišnje monokulture kukuruza, zbog opasnosti od jačeg napada kukuruzne pipe (u Bugarskoj je zabeležena značajna šteta ka­da je brojnost iznosila 5 po m2).

Prostorna izolacija

Povremeno treba menjati mesto gde se proizvodi duvanski rasad. Ovogodišnje polje pod duvanom treba udaljiti od njiva gde se, prethodne godine, uz­gajala ova biljna vrsta. Navedena mera doprinosi smanjivanju stepena napada štetočina. Duvaništa treba udaljiti od objekata povrtarske proizvodnje, s obzirom da se među povrtarskim biljkama nalazi veliki broj domaćina duvanovog tripsa koji je polifag u ishrani.

Rasađivanje duvana

Ova mera obavlja se tokom celog meseca maja sa rasadom koji ima 5-6 razvijenih listova. Radi borbe protiv korenovih nematoda preporučuje se ranije rasađivanje duvana kako bi se razvio što veći korenov sistem do nastupa povoljnih uslova za aktivnost nematoda. Ranije rasađen duvan manje strada od duvanovog tripsa (Dražić S.). Ukoliko se prognozira značajna ili veća pojava ozime sovice, tada rasađivanje duvana treba obaviti početkom maja, kako bi usev bio što razvijeniji u vreme napada gusenice tokom meseca juna.

 

Preuzeto iz knjige „Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina“
Autor: dr Dušan Čamprag, Novi Sad, 2000.

Priredio: V. Lazić