Četvrtak, 22 Avgust 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina (127)

INTEGRALNA ZAŠTITA RATARSKIH KULTURA OD VAŽNIJIH ŠTETOČINA

 

DUVAN

Proizvodnja duvana u našoj zemlji ima veoma dugu tradiciju. U mnogim rejonima duvan se počeo gajiti krajem XVI veka, a sredinom XVII veka počinje masovna proizvodnja. U periodu 1951-1995. godine, u području Srbije, duvan je gajen na prosečnoj površini od oko 13.000 hektara ili na 0,36% oraničnih površina. Uzevši u obzir samo Vojvodinu, navedeni podaci iznose oko 3.000 hektara (0,20%), gde je ostvaren prosečan prinos od 1,3 tone po hektaru.

Đubrenje duvana

Ova mera pogoduje bržem razvoju biljaka, pa one bivaju otporni­je na napad raznih štetočina tokom proleća, kada duvan biva naročito ugrožen od podgrizajućih sovica, skočibuba, rovca, nematoda i dr. Korišćenjem saturacionog mulja, u Bu­garskoj, zabeležen je manji napad korenovih nematoda (Stefanov D.), čemu doprinosi i đubrenje stajnjakom odnosno zelenišnim đubrivom. Brojnost duvanovog tripsa, najo­pasnije štetočine duvana, snižava se za oko 40% ukoliko u zemljištu biva malo azota, uz visok sadržaj fosfora i kalijuma (Lalla N.).

Duvan

Duvan

 

Suzbijanje korova

Uništavanje korova doprinosi suzbijanju duvanovog tripsa, korenovih nematoda, podgrizajućih sovica, lisnih sovica i dr. Zakorovljena duvaništa veoma privlače leptire sovica radi polaganja jaja, pa polja pod duvanom moraju biti čista od ko­rova tokom cele vegetacije, naročito maja-juna, kada su usevi najugroženiji.

Navodnjavanje duvana

Pri proizvodnji rasada duvana potreban je veliki broj zalivanja, koja pogoduju pojavi rovca ali negativno deluju na duvanovog tripsa. Na duvaništima se izvodi 1-4 zalivanja, čime se ukupna vrednost proizvodnje uvećava u proseku za oko 30%, u odnosu na suvo ratarenje. Primena navodnjavanja na duvaništima pogoduje pojavi i razmnožavanju stepskog popca, rovca, skočibuba, higrofilnih vrsta lisnih sovica, metlice, korenovih nematoda i dr, dok ova mera nepovoljno deluje na kukuruznu pipu, crnu repinu pipu, ozimu sovicu, duvanovog tripsa i druge štetočine.

Berba duvana

Posle berbe sve stabljike treba sakupiti, izneti sa duvaništa i uništiti, s obzirom da ova mera doprinosi suzbijanju nekih štetočina i bolesti na duvanu. Na značaj ove mere ukazuju i iskustva stečena u SAD, navedena u delu o mehaničko-fizičkim merama.

Obrada zemljišta

Odmah posle žetve strnih žita (najčešćih preduseva za duvan) obavlja se ljuštenje strnjike, a tokom septembra duboko oranje na 30-35 cm. Međuredna kultivacija zemljišta izvodi se tokom proleća 2-3 puta. Pomenuta obrada zemljišta i nega useva doprinose suzbijanju brojnih vrsta štetočina na duvanu, naročito neprijatelja podzemnih i prizemnih delova biljaka (rovca, skočibuba, gundelja, podgrizajućih sovica i dr.). Duboko oranje u značajnoj meri smanjuje napad duvanovog tripsa.

Biološke mere

Na prirodni mehanizam regulisanja brojnosti štetnih insekata na duvanu veoma nepovoljno utiče intenzivna hemijska zaštita, koja se ostvaruje i putem 5-7 tretiranja u godinama povoljnim za napad duvanovog tripsa. Kompleks entomofaga na duvanovom tripsu i lisnim vašima čine bubamare, zlatooke, osolike muve, predator­ske vrste tripsa. Jedan par zlatooke, tokom mesec dana, na duvanu uništi oko 2.500 jedinki breskvine zelene vaši. Na duvanovom tripsu zabeleženo je 28 vrsta predatora.

Povećanju delovanja prirodnih neprijatelja štetočina doprinosi smanjivanje upotre­be zoocida. U Bugarskoj je ostvarena veoma dobra efikasnost, u suzbijanju duvanovog tripsa i zelene breskvine vaši, tretiranjem duvana sa biljnim ekstraktom smrdljive kopri­ve (Galeopis tetrahit) i totrljana (Marrubium peregrinum).

Mehaničko-fizičke mere

Nakon berbe potrebno je sabrati sve stabljike, odneti sa polja i uništiti jer ova mera doprinosi suzbijanju štetočina ovog useva. Na značaj navede­ne mere ukazuje i sledeći primer iz SAD. U području južne Karoline, tokom 1964-1967. godine, radi suzbijanja tri vrste štetočina duvana, svi biljni ostaci bili su uništeni na površini od oko 300 km2. Primena navedene mere imala je odlučujući značaj u smanjivanju oštećenosti duvana, koja je bila i ekonomična.

Hemijske mere

Primenom zoocida na duvanu se najčešće suzbijaju duvanov trips, zelena breskvina vaš, rovac i ozima sovica. Za suzbijanje važnijih neprijatelja na duvanu u nas se upotrebljavaju sledeći insekticidi (Mitić, 1998): duvanov trips (deltametrin, fention, imidakloprid, metomil, monokrotofos, terbufos), zelena breskvina vaš (acefat, bifentrin, deltametrin, hlorpirifos, metamidofos, pirimifos metil, pirimikarb), podgrizajuće sovice (alfa cipermetrin, deltametrin, esfenvalerat, karbaril, lambda cihalotrin, trihlorfon).

 

za suzbijanje duvanovog tripsa potrebno je primeniti hemijske mere

Za suzbijanje duvanovog tripsa potrebno je primeniti hemijske mere

 

Prognoziranje pojave štetočina

Utvrđivanjem brojnosti larvi skočibuba i gundelja, na poljima gde se planira gajenje duvana, može se još s jeseni saopštiti dugoročna prognoza opasnosti od navedenih štetočina podzemnih organa duvana. Za ostale važnije štetočine duvana daje se kratkoročna prognoza pojave i signalizacije za tretiranje. Detalj­niji podaci o metodima za prognoziranje pojave i signalizaciju za tretiranje useva, mogu se naći u publikaciji „Priručnik izveštajne i prognozne službe zaštite poljoprivrednih kultura“ (Beograd, 1983).

U području Ukrajine je ustanovljeno da populacija od 10 larvi skočibuba po m2 može skoro sasvim uništiti rasađen duvan. Autori iz Rusije smatraju da kritičan broj skočibuba za duvan predstavlja već populacija od preko 0,2 larve po m2, s obzirom da brojnost od 0,4-0,5/m2, ukoliko je snižena vlažnost gornjeg zemljišnog sloja, može prouzrokovati propadanje i do 10.000 biljaka po hektaru (Filipčuk O.D.).

Najpogodniji rok za hemijsko suzbijanje breskvine lisne vaši u Makedoniji predstav­lja, po jednom listu duvana, prisustvo u proseku 1-2 jedinke ove štetočine. Tretiranje protiv duvanovog tripsa obavlja se kada se u proseku, po jednom listu, nađe 1-2 jedinke (u rejonima gde postoji virozno oboljenje TSWV) odnosno 3-5 jedinki (gde nema viroznih oboljenja). Kritičan broj za duvanovog tripsa u Bugarskoj predstavlja prisustvo pojedinačnih primeraka na 10-12% biljaka, pri toplom i suvom vremenu. U Mađarskoj, kada navedene vremenske prilike duže traju, prvo tretiranje obavlja se ukoliko je naseljeno preko 15-20% biljaka.

Kao kritičan broj, za neke druge štetočine duvana, mogu poslužiti podaci koji se ko­riste pri zaštiti raznih okopavina: običan gundelj 0,5-3 larve po m2 (u zavisnosti od uzras­ta), mali gundelji 2-3 larve po m2, sovica ipsilon 1 -2 gusenice po m2, ozima sovica 2-3 gusenice po m2, itd.

Preuzeto iz knjige „Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina“
Autor: dr Dušan Čamprag, Novi Sad, 2000.

Priredio: V. Lazić