Četvrtak, 17 Oktobar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina (128)

INTEGRALNA ZAŠTITA RATARSKIH KULTURA OD VAŽNIJIH ŠTETOČINA

 

LUCERKA

Ova biljna vrsta u nas je uneta pre blizu 150 godina. Krajem prošlog veka lucerka je u Vojvodini uglavnom gajena na veleposedima, a tek početkom 20. veka otpočinje proizvodnja na seljačkim gazdinstvima. S obzirom na navedeno, pogotovo što se ova gaji nekoliko godina na istom polju, uglavnom je obrazovana štetna fauna lucerke koju pretežno čine specifične štetočine trofički tesno povezane za ovu biljnu vrstu. U periodu 1951-1995. godina lucerka je u Srbiji gajena na prosečnoj površini od preko 190.000 hektara ili na 5,2% oraničnih površina. Navedeni podaci za Vojvodinu čine 72.000 hektara (4,7%), gde je ostvaren srednji prinos od 6,2 t/ha.

Lucekra - Medicago Sativa L.

Lucekra – Medicago Sativa L.

 

Štetočine lucerke

Lucerište predstavlja posebno stanište jer je lucerka višegodišnja kultura, gaji se na jednom polju 3-5 godina, na kojoj postoje povoljni uslovi za ra­zmnožavanje brojnih vrsta štetočina usled obilja hrane (korena i lisne mase), te postoja­nosti u vlazi i toploti. Sa dužinom gajenja uvećava se brojnost mnogih štetnih vrsta. Na lucerki se sreće veliki broj štetnih vrsta (u području Ukrajine na primer samo na insekte dolazi preko 140 vrsta), među kojima je značajan broj specijalizovanih štetočina. Domi­niraju predstavnici tvrdokrilaca i leptira.

  • Koren lucerke napadaju brojne štetočine od kojih se u našoj zemlji naročito ističu poljska voluharica (Microtus arvalis), slede lucerkina pipa (Otiorhynchus ligustici), sitone (Sitona spp.) i dr. Na­vedena voluharica često jako proređuje useve, pa se lucerišta pre vremena razoravaju. U nas se povre­meno nalazi i 100-200 larvi lucerkine pipe po m2, pa skoro čitav usev propada.
  • U najvažnije štetočine lista i stabljike lucerke, useva za proizvodnju stočne hrane, u nas se ubrajaju lucerkina pipa (Otiorrhynchus ligustici), lucerkina lisna pipa (Phytonomus variabilis), mala lucerkina pipa (Sitona humeralis), apion (Apion pisi), lucerkina buba (Phytodecta fornicata), lucer­kina bubamara (Subcoccinella 24-punctata), zelena graškova vaš (Acyrthosiphum pisi), sovice (Euxoa ternera, Autographa gamma, Chloridea viriplaca), metlica (Loxostege sticticalis), poljska voluharica (Microtus arvalis), hrčak (Cricetus cricetus) i dr. Od navedenih po štetnosti naročito se ističu lucerkina pipa, lucerkina buba i poljska voluharica. Usled napada lucerkine bube u nas nije retkost da se prinos zelene mase smanjuje za 30-50%.
  • U najopasnije štetočine lucerke za proizvodnju semena spadaju pipa lucerkinog semena (Thychius flavus), mušica lucerkinog cvetnog pupoljka (Contarinia medicaginis), lucerkina stenica (Adelphocoris lineolatus) i verovatno osica lucerkinog semena (Bruchophagus roddi). Usled napada navedene pipe, u pojedinim mestima u Vojvodini, zabeleženo je smanjivanje prinosa za 10-50%. Mušica lucerkinog cvetnog pupoljka, tokom 1953. godine, na dosta polja u Srbiji prouzrokovala je opada­nje cvetnih pupoljaka i do 50%.

 

Koren lucerke napada lucerkina pipa - Otiorhynchus ligustici

Koren lucerke napada lucerkina pipa – Otiorhynchus ligustici

 

Integralna zaštita lucerke od štetočina

 

U okviru kompleksa mera za borbu pro­tiv raznih vrsta štetočina lucerke, te radi smanjivanja kontaminacije pesticidima ove važne višegodišnje oaze u agrocenozama (gde se nakuplja i razmnožava mnoštvo kori­snih insekata, oprašivača biljaka i prirodnih neprijatelja štetočina), prvorazredno mesto pripada raznim agrotehničkim merama i primeni bioloških sredstava zaštite useva.

Gajenje otpornih sorti

 

U SAD nekoliko sorti lucerke (Ladak, Washoe, Dawson, Mesilla, Tham, Kanza) poseduje otpornost na napad zelene graškove vaši, dok sorte Tham i Weelichek ispoljavaju primetnu, ali još nedovoljnu, otpornost na oštećivanje od lucerkine lisne pipe. Tamo je šezdesetih godina oko 1 milion hektara lucerke bilo posejano sor­tama lucerke otpornih na bradavičastu vaš (korišćenje otpornih sorti obezbeđivalo je ekonomski efekat od 35 miliona dolara godišnje). U bivšem Sov. Savezu registrovano je nekoliko sorti lucerke sa visokom otpornošću na mušicu lucerkinog cvetnog pupoljka, od kojih su neke posedovale grupni imunitet, prema navedenoj mušici i lucerkinoj lisnoj pipi (Šapiro I.D.). Sorte lucerke Ladak i Atlantik, u Čehoslovačkoj, pokazale su veliku ot­pornost prema zelenoj graškovoj vaši, te otpornost i na napad mušice lucerkinog lisnog pupoljka (Popova V.). Postoje otporne sorte lucerke na napad stabljikine nematode.

Agrotehničke mere

Već je naglašen veliki značaj agrotehničkih mera, u okviru kompleksa mera radi suzbijanja štetočina lucerke. Biće prikazan uticaj raznih mera (od plodoreda do obrade zemljišta) na razmnožavanje štetočina ovog useva.

Mesto lucerke u plodoredu

Lucerka se gaji u plodoredu ili izvan njega, na tzv. prelaznim poljima. Ova biljna vrsta ne podnosi brz povratak na polje na kojem je već gajena ili druge vrste leguminoza. Ponovna setva lucerke, na isto polje, izvodi se posle 3 do 5 godina, odnosno nakon 6-10 godina ukoliko je površina zaražena vilinom kosicom (Erić P.). Gajenje lucerke u monokulturi dovodi do masovnog razmnožavanja raznih štetočina, naročito specifičnih vrsta trofički tesno povezanih za ovu biljku.

Kao predusevi za lucerku koriste se šećerna i stočna repa, krompir, kukuruz, strna žita, duvan, uljana repica i povrće. Posle navedenih kultura, ponajčešće, u zemljištu ne­ma štetočina koje bi u većoj meri ugrozile useve lucerke u početnom periodu porasta biljaka. Ukoliko se setva lucerke umesto tokom leta obavi s proleća, na polju posle gajenja kukuruza u višegodišnjoj monokulturi, ili posle kratkotrajne monokulture strnih žita, može uslediti jači napad kukuruzne pipe, odnosno skočibuba.

Za semensku proizvodnju treba odabrati duga i uska polja, u neposrednoj blizini šumskih kompleksa ili većih površina pod prirodnim travnjacima. Na taj način, pored obezbeđivanja korisne faune za oprašivanje biljaka, biva i veća raznovrsnost i brojnost predatora i parazitoida – prirodnih neprijatelja raznih štetočina semenskog useva.

Prostorna izolacija

Radi suzbijanja brojnih štetočina preporučuje se prostorna izo­lacija od 1 do 1,5 km između nove lucerke i starog lucerišta (naročito kada se posle pres­tanka gajenja ovog useva takvo polje preore). Navedena mera doprinosi kasnijem zaseljavanju i smanjivanju stepena napada raznih štetočina, u koje se ubrajaju lucerkina pi­pa, lucerkina buba, lucerkina lisna pipa, razne sitone, pipa lucerkinog semena, osica lucerkinog semena, lucerkina stenica, mušica lucerkinog lisnog pupoljka, mušica lucerki­nog cvetnog pupoljka i dr.

U Mađarskoj je zabeleženo najviše larvi lucerkine pipe (do 300/m2) u zemljištu polja pod lucerkom, koja je zasnovana neposredno uz razorano staro lucerište (Manninger G.A.). Mušica lucerkinog cvetnog pupoljka, u bivšem Sov. Savezu, prouzrokovala je, na primer, smanjivanje prinosa semena za oko 50%, na novoj lucerki koja se nalazila neposredno pored jako zaraženog starog lucerišta, dok je na polju udaljenom od stare lucerke za 1 km konstatovana zaraza samo na pojedinačnim cvetovima (Ponomarenko D.A.).

Setva lucerke

Ona se može sejati u dva roka, u proleće (od polovine marta do 10. ap­rila), ili tokom leta (od avgusta do sredine septembra). Češće se koristi prvo. Ukoliko se setva obavi u drugoj polovini leta iznikli usev biva manje oštećen od šteto­čina, s obzirom da temperature u tom periodu doprinose bržem prolaženju kritičnog ra­zdoblja. Smanjivanju stepena napada štetočina na mladom usevu, pri proletnjoj setvi, koristi ranija setva u okviru martovskog roka. Povećanjem međurednog prostora, pri proizvodnji semena, u osetnoj se meri snižavaju štete od mušice lucerkinog cvetnog pupoljka.

 

Preuzeto iz knjige „Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina“
Autor: dr Dušan Čamprag, Novi Sad, 2000.

Priredio: V. Lazić